P. 1
Agroekonomika_2007

Agroekonomika_2007

|Views: 840|Likes:
Published by radaVuk

More info:

Published by: radaVuk on Sep 13, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2012

pdf

text

original

UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović. Škorić. M.204 Nićin. Tepavac.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------. M. V. Nikolić – Đorić Emilija.. Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac.207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 . N.Vujović..199 Andrić. Svetlana. B. D. V. S. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------..201 Andrić.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović. M. Mutavdžić. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------.D. Tica.: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković. Katarina. S. Maletić.: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić.

Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”. 04. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 . Проф. Реч је о актуелним темама. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству. Циљ нам је. Нови Сад. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије. наставне и истраживачке делатности. некада са закашњењем. да анализирамо домете и ограничења. као организациона јединица Факултета и носилац научне. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972. То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665.2007. Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван. године и од тада до данас излази редовно. Први. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. али излази. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. као и да назначимо путеве развоја.10. кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. међутим. да пратимо овај важан друштвени процес.

  6 .

1. Naša agrarna politika. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. govori rečito o stanju u ovoj. naime. 10. TICA. na primer. energenata). međutim. 2005. što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. suše i poplave. prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. Na to se nadovezala suša. U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. 11). Za to. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«. Naša država je. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006.II 2007. N. pa i u ovoj. 7 . od oktobarskih promena 2000-te godine. Uzroci krize su mnogobrojni. Novi Sad. Uprkos zaokreta posle promena 2000. izazove. UVOD * Naša poljoprivreda. neadekvatna agrarna politika. godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja.UDK: 332. još 2001. Prof.1 a jedan od njih je.2. Podatak po kome. svakako. LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. prolazi kroz mnogobrojne dileme. već deceniju i po. u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. između ostalog. sredstava za zaštitu bilja. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali).) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«. R. sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. To je. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). godine naša agrarna politika je »lutala«. na svim nivoima. godine. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. 2. poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. Pored toga. navodno. (Pejanović. 2006). nema novca u budžetu. Poljoprivredni fakultet. dr Radovan Pejanović. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje. dezinvestiranje u poljoprivredu. str. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani.021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. dr Nedeljko Tica. zbog odluke o privremenom finansiranju. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. neadekvatna agrarna politika i dr. jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija.

a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. zadrugama). Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači. na žalost.2 Umesto sadašnjih 778. Treće. Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. dugoročno i ekonomskim merama. 2 8 . posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni. od početka 70-tih godina prošlog veka. još uvek. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces. One su instrumenti totalitarnih režima. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara. prosečne veličine od oko tri hektara. Takav. Srbija bi trebalo da ima oko 350. str. antagonizam. sistematski. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. što je prosek EU. transparentnosti. ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu. Novi Sad. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. »otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi.03. voluntaristički pristup u ovom slučaju. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. netrpeljivost. kao deo strategije razvoja poljoprivrede. Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. Politika diskriminacije.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). po Mansholt-ovom planu. 3 Metode nasilja. kooperativnost i organska povezanost. u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda. Kod nas. programom zaštite. Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima. ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. kao što su dezintegracija. dominira politika nad ekonomijom. od kojih je ogromna većina. što ima za posledicu retrogradne procese. predviđa neke opšte poznate. kao što su: Prvo.3 Četvrto. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. Međutim. elementarne zakonitosti.000 komercijalizovanih gazdinstava. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. Naprotiv.2007. 10. uz aktivnu podršku države. netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata. među njima ne postoji isključivost. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala. partnerstvo. socijalnoj prihvatljivosti. a pravnim sredstvima sankcionisani. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer. 11). Peto.

. istorijskog društveno – ekonomskog procesa.poljoprivreda kao cilj. Očekivani rezultati .liberalno tržište.komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost.ekonomskih aktera.negativni uticaj na životnu Liberalni .visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova.slobodno formiranje cena. čak ni podrške koja nema 9 .niska konkurentnost proizvođača. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima. . i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost.visoka cena hrane. Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički .različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima.visoka carinska zaštita. kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama.visoka cena hrane. . . teret za potrošače. teret za potrošače. . primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji. Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede. postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A. DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja. .potpuno slobodan uvoz.intervencije na unutrašnjem tržištu. poljoprivredna delatnost. Protekcionistički koncept.nema podrške proizvodnji. . Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju. . Mere . dakle.svođenje obima proizvodnje na niži nivo. C.cenovna podrška proizvodnji. Generalno posmatrano. I na kraju. Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog. B. 3. koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena. potpora. . sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju. . prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi. . .niska konkurentnost proizvođača. . . .negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). Naša agrarna politika je.povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak.

. A. . .povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R. . Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku.održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede. Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla. . kroz uvozne kontingente.multifunkcionalna poljoprivreda. . Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. jer je tada ovaj koncept veoma skup. . Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja. .veliki značaj politike ruralnog razvoja.uravnotežena razvojna uloga države.integrisana politika za lanac proizvodnje hrane.8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu). Naravno. 10 . . onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan.veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane. Koncept razvoja održive poljoprivrede . preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem. drukčije je ako je država neto izvoznica hrane. Srbije.bezbednost hrane. ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja.negativan uticaj na tržište. država plaća znatne troškove visokog nivoa cena.proizvodno nevezana direktna plaćanja. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak.ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. Sa celim paketom mera. . Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz. .moguća i veća ekološka orijentacija.veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. 4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept.potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava.mere za stabilizova nje tržišta.ruralni razvoj. . . ili čak da puni državni budžet.zaštita životne sredine. Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. . . . . Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane.skupa politika i visoki budžetski troškovi.6% na 16.umerena intenzivnost. Ako je zemlja neto uvoznik hrane.4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda).

godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. ako je veoma izražen. uz najmanje troškove. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju. što je. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi. To barem važi u razvijenim zemljama. B. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka. teoretski snažnijeg koncepta od prvog. voćni koncentrati. Večiti je odgovor zagovornika ovog. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. itd. voditi poboljšanju stanja«. Tako jedino »slobodno tržište može. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. koji mogu raditi nešto efikasnije. Ovaj koncept. Hrana je veoma skupa. koji se mogu najbrže razvijati. osim nekih javnih usluga (nauka. 5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke. 11 . Zapravo. obrazovanje. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. a cenovne podrške utiču i na cene inputa. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu. Na drugoj strani. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. aditivi. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje.). pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. godine. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. zemljište). ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. bolje i za društvo i za te pojedince. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5. samo na prvi pogled. Učinci ovog koncepta. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. pogotovo zemljišta.Učinak ovog koncepta. Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. U 2004. veoma su različiti i teško ih je proceniti. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. prema protagonistima ovoga koncepta. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima.

godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. razvojna ekonomika. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. po našem mišljenju. pa bi trebalo. Zaboravljaju se. liberalizacije spoljne trgovine. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici. uglavnom protekcionističkog koncepta. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. kao zajedničku tačku. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). delimično. životne i radne sredine. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. izraubovanu poljoprivredu. posebno javnih dobara.Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju. Od 2004. naime. To 12 . sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. međutim. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. dakle. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. radi unapređenja trgovine. I pored toga. organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. socijalna dimenzija). što može da bude pogubno za našu iscrpljenu. a ne nagle. pogotovo u Evropskoj uniji. kao što su OECD. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. Svi nabrojani integracioni procesi imaju. CEFTA sporazum (2006). Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). takođe. zapuštenu. jesu tzv. Svetska banka. C. Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. a pogotovo nekih njenih grana. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. Reč je. o nužnosti postepene. u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. idr. Reč je. kao i Evropskoj uniji (EU). Pored toga. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja.

Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. šećera. Ovaj koncept ne negira tržišne principe. su. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina. Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine.). začini. Srbije).7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. Dakle. osigurati podršku održivom razvoju sela. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. čajevi i dr. šećer i mnogi drugi). osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. Naprotiv. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. koje inače ne proizvodimo. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje. obima sredstava.. konditori. Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja. navodno. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. meso svih vrsta. pšenica i pšenično brašno. 4. Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. kao i liberalni koncept. protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu.« Vlada R. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku. dok će jedan broj proizvoda. bescarinske kvote za izvoz ribe. liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 . doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. održani jula 2007. egzotično voće. pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. kakao. junećeg mesa (“bejbi bifa“). ulje od suncokreta. Takođe. Zapravo.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa). sir. pozitivni. promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode). obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. biti odmah liberalizovan (kafa. Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova. maslac. mleko. on se. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede..

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

1.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni. povrće. Dalje.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću. znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor. bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. itsl. veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja. uključujući ukrupnjavanje poseda. mleko. navodnjavanje i melioracije.grad. putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. meso. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja. umesto migracije selo . Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće.3. 18 . bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti. razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo. Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti. 4. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. uređivanje poljoprivrednog zemljišta. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima.). npr. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava.

genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. kulturnih. osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. uz sprečavanje erozije. očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. verskih. podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. uravnoteženost regionalnog razvoja. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. 3. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. 19 . sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta. usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. socijalnih i dr. razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. uključujući i trgovačku mrežu. zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama. valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. modernizacija tehnologije. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. 2.) u ruralnim sredinama. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane.jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi.

modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. razvojna. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima. (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje. (6) finansiranje 20 . (3) mere strukturne podrške. tj. razvoj veterinarske službe. Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. uvođenje sistema sledljivosti . privlačenja stranog kapitala. proizvodi organske poljoprivrede. klasterizaciji agroprivrede. kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. standardizaciji proizvodnje i prerade. Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede. (4) beneficiranje kamata. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi. itsl. zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". subvencije. Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. rentabilnost i profit. svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora. razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture.4. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. 4. Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju.4.). razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. minimiziranje rizika od GMO. proizvodnja ekološki zdrave hrane. sprovođenje ekonomskih reformi. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije. stabilizaciona). Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni. (5) subvencije izvoza. reformu institucija. idr. proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. specifični proizvodi. razvoja finansijskog informacionog sistema.

(c) suprasne nazimice plemenitih rasa. Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. telesne mase preko 30 kg. paradajz. (4) za šećernu repu (po hektaru). određenu opremu i rezervne delove. odnosno za 21 . Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. (2) za soju (po hektaru). (8) mere podrške izgradnji institucija.troškova intervencija na tržištu. u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. po hekatru). potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. mere unapređenja stočarstva. trave. uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. zaštitu. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. odnosno koeficijenta obrta. (7) mere ruralnog razvoja. podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno. uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. smeše trava). uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru). uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. (7) za hmelj (po hekatru). Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. mere podrške dohotku i druge mere. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. sezonske zalihe i rezerve. (b) bremenita šilježad. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. sa visokim učešćem domaće supstance. kornišon (po hektaru). Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. krastavac. semena krmnog bilja (leguminoze. (d) pčelinja društva. Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. paprika. kvalitetnog sortnog semena krompira. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru). po standardima EU.

(2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. nezavršena privatizacija. unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Ciljna grupa poljoprivrednika.proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). osim šljive i višnje (10%). mesne prerađevine (10%). Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. kod nas su izuzetno skromne. S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. na prekretnici. uglavnom. kriza stočarstva. nabavku sistema za navodnjavanje. ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). 22 . pekmez. odnosno za preko 85%. Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). mleko i mlečne prerađevine (20%). 5. oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. plastenika. goveđe meso. godini. mehanizacije. svinjsko meso i slanina. ulje (10%). Zatim tu su i transportne refakcije. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. na kratkoročne rezultate. silosa. naime. (5%). tradicionalnih zanata i prerade. promociju seoskog. vermut ili ostala alkoholna pića (10%). stoke. sokovi od voća ili povrća 10%). (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja. vino. Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. sveže. itd. premije osiguranja). mešaona. i tsl. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). Registar poljoprivrednih gazdinstava. doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. na 597 miliona evra u 2003. neadekvatna agrarna politika. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. itd. Ministarstva poljoprivrede. konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). itd. Potrebno je. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). eko turizma. džemovi. negativna posedovna struktura. za ove projekte. a posebno zemlje EU. 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. nerazvijeno preduzetništvo. ponovo. krmne smeše isl. osvetljenja. jer je uz druge promene. U 2005. Pored toga. obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. Uprava za zaštitu bilja. koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. vodovodne i kanalizacione mreže. Ovakav pristup pokazao se opravdanim.

Za taj izvoz potreban je tov od 100. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti. Već punu deceniju imamo. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi. odobrenje za izvoz mesa u EU. 23 . Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage. Potrebno je. i nužnosti nove agrarne politike. To se najbolje vidi na primeru mesa. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. monografija. nekonzistentna.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. ni na nivou subjekata. 6. takođe. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti. naime.I pored komparativnih prednosti. 1. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti. u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma. između ostalog. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. (4) ubrzati integracije sa EU. On podrazumeva. posebno u stočarstvu. Beograd. (3) intenzivirati tržišne reforme. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna. od blizu 10. a danas proizvodimo najviše 450. stoga.00020.000 tona mesa. O tome svedoči. ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. pored agrarne i ruralnu politiku.000. kakav je poljoprivreda. primer izvoza junećeg mesa. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna. 2004. ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. Nekada smo u svetu prodavali i 100. po ugledu na EU.000 junadi. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet. DAEJ. ni na nivou grane. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. pa izvezemo najviše 2. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane.000 tona junećeg crvenog mesa. Navedenu tvrdnju potvrđuje. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. a mi imamo samo 15.000 tona mesa i prerađevina.

tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). 3. 13. Magistar biznis administracije. 2360/2007. magazin Poljoprivreda. Ekonomski institut. 2005. Ekonomika poljoprivrede. Departman za stočarstvo. str. MUNĆAN P. R. 14/2003. str. 1617.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika. Novi Sad. TICA. 2361/2007.: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede. 14. Departman za stočarstvo. Poljoprivredni fakultet. mart. 2003. str. IEP. monografija. br. Poljoprivredni fakultet. N. subvencije. PEJANOVIĆ. 6. Novi Sad.7. Beograd. propisi. str. PEJANOVIĆ. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet. R. B. 10. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. Beograd. DONALD. Poljoprivrednik. PEJANOVIĆ. 12. Poljoprivredni fakultet. Savremeni farmer. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007. 36/2007. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. PEJANOVIĆ.. S. Key words: agricultural policy.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije. 21/2005. Novi Sad. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia. Novi Sad. PEJANOVIĆ. str. Novi Sad. R.: Tržište.: Podsticaji. concept. 15-21.. Beograd. D. he is framing the role of the state in that concept. LJUTIĆ. Novi Sad. Agroekonomika. 2007. POPOVIĆ.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. R. 2007. PEJANOVIĆ.: Pogrešna agrarna politika. 249-256. R. R.: Tranzicija i agroprivreda. country. N. 4.... BOGDANOV NATALIJA. NJEGOVAN. “Dnevnik“. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. br.: Strategija ruralnog razvoja. 8.. tranzicija i poljoprivreda. krediti. br. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development. Novi Sad. br. 15-18. TICA. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE. 34-35/2005-2006. br... MBA press. godini. monografija. TICA. market. 2007. 11. SCHNEEBERGER. Poljoprivredni fakultet. 7. 5. R.2. država. Beograd. JEVTIĆ.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike. str. Savremeni farmer. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj. magazin »Poljoprivreda«. C. br. 9. R. “Dnevnik“.7. Poljoprivrednik. 2003. KENNETH. Z. monografija.. str. Concerning that. PEJANOVIĆ. PEJANOVIĆ. Novi Sad. 24 . sustainable development. BOŽIĆ DRAGICA. br. 3-4/2004. 8-24. Novi Sad..

dr ZORAN NJEGOVAN.51:631(497.UDK: 005. Poljoprivredni fakultet 25 . Stoga. POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. Univerzitet u Novom Sadu. Z. U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. u uslovima 1 Prof. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. razvoj mora da počiva na tzv. zatim. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou.

Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. odnosno. održivi razvoj. privredni sektori. Osim toga. “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. tehnološki razvoj i disemenacija. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. No. dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja. političkog i svakako ideološkog delovanja. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2. bilo ne samo važan deo sistema. koji je smer. razvoj životne sredine. Pritom. regionalni razvoj. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. lokalni razvoj. Umesto toga. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. postavlja se pitanje. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. i konačno. ¨istočnog greha¨. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale. razvoj ljudskih sloboda. institucionalnu organizovanost. itd. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. Već sama ta činjenica.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv. ruralni razvoj. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. 26 . kulturni razvoj. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith. odnosno. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema. budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. proces industrijalizacije.planiranje . On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. Takodje. 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja.

kvaliteta života (tj. obrazovanja. koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl.lokalni razvoj. nosilaca. odnosno. moral i način života.Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. Suprotno. 27 . uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. tj. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi. Javlja se sve više javnih istupa. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. odredjen jasnim konkretnim ciljem.) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći. područjem koje uglavnom nosi prefikse . etno-razvoj ili ekorazvoj. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. Naime. Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje . Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. slabe. diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje. Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. novih ideja i pokreta.samokontrolu. i tome slično. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. itd. štrajkova. Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser. prvenstveno informisanja i komuniciranja. kulturnog identiteta. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije. organizacija. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. itd.

mišljenja. govora. No. Pritom. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. nadam se ili želim. takodje je moguća pojava anomije. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. Ona se uglavnom postiže stručnošću. tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. S druge strane. slobodu političkog samoorganizovanja. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija.) 28 . novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje. kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga. Polazeći od toga. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. specijalizacijom. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. slobodu posedovanja. itsl. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. ovaj proces se naziva inkluzija. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije.ovaj razvoj – odnosno. • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj. Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata. • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja.

sa strane eksternih uticaja. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. pojedinim zemljama i regionima.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. tehnički progres uopšte. Pritom. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. itd. dijagram 1. - 29 . mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. naročito u istraživački intenzivnim granama.Istovremeno. naročito transnacionalnih korporacija. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. zasnovano na pravu. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. Dakle. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. kao i razlozima kontrolisan proces. strategije velikih poslovnih grupa. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država. greške unapred zaobidjene.). Usled toga. vodjeno namerama. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. 6 31 . Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. kontinualan i cikličan. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. implementaciju i ocenu postignutih efekata. U oba slučaja. Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava. Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje. Strateško planiranje se.” Prema ovoj definiciji. Fideco & Associates. Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja. na primer. efikasnije. može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. etc. To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine).

IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD. III SWOT analiza RAD. SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 . I Identifikacija problema RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate.Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji.

• Spremnost zvaničnika. o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja. a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . što znači da ostvarenje ciljeva. a šta ne. odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju. vlasti i javnosti.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko.oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. politički i kulturološki. mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja. Imajući ovo na umu. naročito od strane rukovodilaca procesa. uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja. • 33 .konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja . zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine.

drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. kao i podršku lokalnih stručnjaka. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . uključujući i celokupnu zajednicu. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. slabosti. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti. Proces treba realizovati u fazama. u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog. mogućnosti i izazova projekta. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije. uključujući i analizu prednosti. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku.

unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. Najzad. Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. 35 • • • • . Medjutim. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. ostanu na istom putu tokom procesa. kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. misija se može definisati kao jedinstveni. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. misija i ciljevi. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. Strategija. a koji se tiču svrhe. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. najširi cilj društvene zajednice. U suštini. Dok misija daje širi pravac i smisao. Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). odnosno gradjane i privredne subjekte. kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo). sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. koji imaju negativan uticaj na proces. Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Vrednosti jesu zajednička znanja.komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. Sistemi. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. definišu sposobnosti. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. a pogotovo procesa strateškog planiranja. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. mišljenja i stavovi svih učesnika.

i 36 . a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). povećani učinak i odlične finansijske rezultate. Istovremeno. koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza. moguće prepreke i poteškoće. kao i Zakon o porezu na promet i zarade. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti. o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou. Zakon o budžetskom sistemu. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. Usled toga. Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. treba sprovesti istovremeno. primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije. Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: .

9.NJEGOVAN Z. Niš. deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije. (1992) Regional Planning. 2. Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY.European Agency for Reconstruction. HADZIĆ M.NJEGOVAN Z.. GIDDENS A. UNDP. A "Reader". Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. monografija. vodjeno namerama. 6. 37 . and JANSSON B. Sweden Ekonomski institut . koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina. Polity Press. Serbia FILIPOVIĆ M. i TONTIĆ S. Fideco and Associates .. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. financed by EU .. Srbija Kolektiv autora . aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. Beograd 5. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". (1984) The constitution of Society. Cambridge..Njegovan Z. Ekonomski institut. GTZ – Germany FILIPOVIĆ M.. Stockholm. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. Beograd. Pritom. i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi.. Sjenica. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. greške unapred zaobidjene. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. NJEGOVAN Z. 7. 8. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. Ekonomski fakultet. coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia. University of Karlsruhe.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani.). (2001) Rural Development in municipality of Topola. itd. zasnovano na pravu. kao i razlozima kontrolisan proces. mannual. NJEGOVAN Z. ANDREN U.. 4. Germany JAKOPIN E. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. GB GTZ. (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development. Univerzitet u Nišu. and NEUBAUER E. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede. Stockholm Group for Development Studies. (Development of 15 Municipalities). 3. Zaječar HEIDEMAN C. LITERATURA 1. (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije.. NJEGOVAN Z. (1999) Decentralizacija..

Beograd 16. časopis Agroekonomika. Kopaonik biznis forum. TOMIĆ D. Greece 19. Beograd. 45.NJEGOVAN Z. Univerzitet u Kragujevcu. Srbija 21. privredna izgradnja. 1-4. Srbija 22. Beograd 12. Univerzitet u Nišu. Stockholm. NJEGOVAN Z. Ekonomski institut. Beograd 11. br. Ekonomski fakultet. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji. UNDP.NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro. 3.. program integracije izbeglica. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj. NJEGOVAN Z. Scandiaconsult Natura. prognanih i raseljenih lica. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih. Sweden 24.. Ekonomski fakultet. SEGERROS M. Njegovan Z. Ekonomski Institut.. (2003) Topola Rural Development Project. NJEGOVAN Z. Niš. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije". (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. i NJEGOVAN Z. Univerzitet u Nišu. i ZARIĆ V. (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja.SIDA (monitoring and evaluation of the project). Kolektiv autora . Ekonomski Institut. paper. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". Stockholm.. Ekonomski fakultet. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. nosioci projekta i aktivnosti. Srbija 14.. Kolektiv autora . Center for International Private Enterprise – CIPE. prognanih i raseljenih lica u SRJ. časopis Industrija br. NJEGOVAN Z. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy. na lokalnom nivou. Ekonomski institut. pg. organizacija i upravljanje.10. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010. Beograd 15. Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. Forum o Ekonomskoj politici. Beograd 17. Novi Sad. and NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. 3-4. NJEGOVAN Z. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia . (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća. časopis. sekretarijat i UNHCR. Srbija 13. Srbija 20. NJEGOVAN Z. (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. Sweeden 23. i ZARIĆ V. zbornik: "Rast. NJEGOVAN Z.. Volos.. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja. Stability and Development in Southeastern Europe.. Kragujevac. Srbija 38 . časopis Industrija broj 1/4. 18. Begrade. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. Ekonomski institut. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. radna grupa Vlade Republike Srbije. časopis Industrija br.. Beograd. NJEGOVAN Z. OSTROM N. efekti. proceedings from international conference: Restructuring. Novi Sad. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. HUNT R.

Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level. UNDP . 39 . Beograd. (autor dela: Regional Differences) 27. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time. the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. Washington DC. Ekonomski institut. The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one.NJEGOVAN Z.NJEGOVAN Z. Svetska banka (WB). WORLD BANK – NJEGOVAN Z.25. Yugoslavia. (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. Belgrade. That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. UNDP . coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation. coauthor (1998) Human Development Report. USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA. As a cause. All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development. Beograd 28. The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. coauthor (1996) Human Development Report. Jugoslavia 1998. World Bank. Economics institute.

друштвени сектор. др Вељко Вукоје. Пољопривредни факултет.1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене. МАЛЕТИЋ. Д.. В. тако и у нивоу производње. како у тенденцијама производње.672EU:497. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15).113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. инг. принос. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње. доцент. Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић. шећерна репа. редовни професор. Осим тога. укупна производња 1. дипл. приватни сектор. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. 40 . како са аспекта својинских односа. Институт за економику пољопривреде и социологију села. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005). у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор). М.52:633 (4 . Дарко Малетић.. упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. ВУКОЈЕ. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница. тако и са аспекта производње. Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. сунцокрет и соја).UDK: 005. кукуруз.

Француска. Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. Финска. У складу са напред изнетим. Луксембург. 41 . Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. Шведска. долази до промена остварених производних резултата. кукуруз. сунцокрет и соју). продуктивности рада. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. ефикасности привређивања. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа. Данска. имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине. како на друштвеном сектору. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). Немачка. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. Португал. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. Међутим. Белгија. Ирска. инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. Према томе. Осим тога. На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. шећерну репу. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. Италија. Грчка.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. потребно је прокламовати заједничку развојну политику. Шпанија. Холандија. кредитно-монетарну политику. Наиме. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. политику цена. које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. Велика Британија.

на основу експоненцијалног тренда. Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу.476 тона и просечним укупним приносом од 3. Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. воћарство и виноградарство". а посебно на подручју Војводине. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. 42 . Остварена производња у пољопривреди уопште. Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса.1. Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике. тако и у целокупној пољопривреди. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3. како у ратарској производњи. Међутим. примењена агротехника. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса.000 ха. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. и соју (табела 1). није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. Европске Уније за одговарајуће године. 3. а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат". Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. шећерну репу. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство.218.98%).674 кг/ха.2.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5. године. односно светским приносима. Пшеница се гаји на око 326. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година. сунцокрет. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. кукуруз. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. сортимент итд. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским. што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1.

42%).270 кг/ха.000 ха. што показује изразито висок коефицијент варијације (23.017. 43 . У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације.456 кг/ха. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3.541 тона уз просечан принос од 38. Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.Кукуруз се гаји на око 635.94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9. Соја се производи на 110. У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини.52%).896 тона уз просечан принос од 2.000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине.000 ха.739 тона уз просечан принос од 1. Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27.881 тона и просечним укупним приносом од 4. Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2.22%).34%). Сунцокрет заузима површину од 175.220. Шећерна репа се гаји на 58.814 кг/ха.97%). док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2.987 кг/ха.44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3. односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине.

65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.94 9.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.1 33.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.16 1.9 23.86 0.92 1.1 22.3 23.8 22.2 19.98 1.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.2 22.1 18.44 0.38 3.42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813. Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.34 2.3 27.97 Шећ.Табела 1.22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.9 13.56 5.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 .75 1.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.

937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3. кукуруз.500 5. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране. У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%.000 2.3. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном. приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница.500 4. и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16.000 6. што је последица климатских прилика у одређеним годинама. Графикон 1.56%). док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3.2. 45 .500 2.487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине.500 3.000 4. Војв. друштвени сект. Принос пшенице на друштвеном. и соја. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7.000 3. ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге).000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.500 6.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20.000 5. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини. захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници. шећерна репа. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора. сунцокрет. а приватног сектора 55%. Војв .

Принос шећерне репе на друштвеном. Графикон 2. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10.000 друштвени сект. Војв.000 30. Принос кукуруза на друштвеном.Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%.880 кг/ха).000 5. Војв. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%.000 7.000 4.000 6. 46 .000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.000 2.000 20.000 8.08%. Војв.000 9. друштвени сект.000 ЕУ 15 60. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70. док је истовремено.7% и 22. У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности. 40.000 3. ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект. Војв. Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22.478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5.000 50.

као и друштвеноекономских услова производње. Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1. Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи. што указује на разлике у примењеној технологији производње.29%) приватни сектор. Принос сунцокрета на друштвеном. Графикон 4. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 . што илуструју коефицијенти варијације (26.Војв. приватни сект. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%.000 2.500 2.49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14. док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%.876 кг/ха.500 друштвени сект.000 1. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње. јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13.75%).507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38. ЕУ 15 1. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3.Вој в.722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине.91%) друштвени сектор и (33.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%.

што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику. Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%.Војв. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2.273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2. Графикон 5.64% за приватни сектор. Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23. друштвени сект.08% за друштвени и 22.Војв. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект. као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15.252 кг/ха). изведена на нивоу укупно остварених резултата. Приноси соје на друштвеном. ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . 4. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%.

што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика.. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. 1978. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи.int/ 49 . Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. 3.eurostat. 5. Агроекономика бр. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама. http://epp. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске. 2. сунцокрет (61%). 4. тј. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине.: Организационо-економска обележја основних ратарских усева. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. ЛИТЕРАТУРА 1. Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама. ЈОВАНОВИЋ М. 28. 1999. Нови Сад. Институт за економику пољопривреде и социологију села. поред осталог. 5. 2001. Нови Сад. 30. 8-9.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања. ЈОВАНОВИЋ М. Агроекономика бр. Пољопривредни факултет. Нови Сад. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује. 1980.Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста. ЈАН М. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%). БОШЊАК ДАНИЦА.eu.cec. БОШЊАК ДАНИЦА. Нови Сад. Агроекономика бр.

ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ.. Key words: production lines in agriculture. There were examined the production lines of major crop production: wheat. social sector of agriculture. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period. The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results. yield. total agriculture production 50 . maize.. MALETIĆ. D. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). sugar beet. M. V. sunflower and soya bean. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. VUKOJE. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15. private sector of agriculture.

Ključne reči: rentabilnost. istraživač saradnik. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ. 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo. vparausic@sezampro. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. Institut za ekonomiku poljoprivrede. organizovati i udružiti u tzv. 063/214-231. Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ. kuća 357-0-611. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača. Institut za ekonomiku poljoprivrede. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. D. nerazvijeni kanali otkupa.113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. a pored toga brojne sitne proizvodjače. naučni savetnik. nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje. Tamo gde može da konkuriše. konkurentnost.137:631(4 . pre svega. veoma je teško animirati. lanac dodate vrednosti (value chain). Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju.yu 51 . ograničenja su. tel. 1. udruživanje. finansijske i organizacione prirode. sudeći po mentalitetu našeg naroda. VESNA. poljoprivreda. finansiranog od strane MNZZS R.produktivnost. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje. Srbije. čak. Srbije u EU. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje.672EU:497. nepovoljni uslovi kreditiranja. CVIJANOVIĆ. čime je značajno smanjena ili. Naime. stimulisati. kolebljive otkupne cene. višeg stepena obrade. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu.UDK:339. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala.

000 44.000 52.000 (5500*8) -7.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. a računa se cena zemljišta (trošak zakupa). Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.000 92.5) 19.500 43. Beograd4 35. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.5) -700 51. cena NPK djubriva je 19. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006.5 din/kg.000 42. pšen.400 1.000*2.000 44.2 33. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom.400 (2800*15. delimično umanjeni. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije. koji raspolažu svojom mehanizacijom. sredstva za zaštitu bilja su oko 2. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta. Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe. niti kao oportunitetni trošak. pšen.400 (2800*15. 3 52 . u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l.6 28. Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva.000 1. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju).500 30. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006.000 din/ha.2. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.700 44.3) 45.000 43.000 115.5 din/kg.5) 12.5) 900 49. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup.5) 4. zakup zemljišta 130 eura/ha. cena KAN-a 17.0005 47.000 (5500*8) 14.500 54. pšen. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika.000 115.52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom.000 (3100*16. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak.450 (3300*16. potrebna količina 300kg/ha.00 (50000*2. 44.500 (5000*9.000 1.000 3. potrebna količina 300 kg/ha. Ovi podaci.000 (4600*9.3) 23. godini (Tabela 1).5) 15.000 (50. cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha). pšen.12 70.

1 kg soje =2. godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a. Cene su utvrdjene za digestiju od 15.1 29.1 din/kg (0.4 28.9 kg pšenice.6 kg pšenice.7 kg pšenice 53 .5 19.5%.67 din/kg je cena repe roda 2006. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda.027 eura/kg).5 2006 15. 2006.8 kg pšenice 1 kg sunc.3 kg pšenice 2005 16.5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg.3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27. jedan evro vredi 78.11. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2.din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8.=1. Cena od 2.5 din/kg.=1.6 kg pšenice. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006.5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2.5 1 kg sunc.55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica).3 2. • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2.5 kg korena repe = 1 kg pšenice). 1 kg soje =1.8 dinara). prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3.5 9.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa). 1 kg soje =1. teško je utvrditi. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.5 9. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene.=1.3 8. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2. I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.5 16.52 2. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1.67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8. II Suncokret i soja .6 kg pšenice).5 8.5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc. Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.

Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. uvodjenje inovacija. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite). neuredna isplata. Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. Velika Britanija. • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. sledi Luksemburg i Danska (preko 60%). mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije.6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . Stoga. 44-45).europa.25 USD/kg). kao najvažniji. U najkraćem. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna. a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja. kakva je u Srbiji. izuzev Crne Gore. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten. u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%). u 2006. a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku). iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4. usitnjena. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija. ss. a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena. Primera radi. kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda.int). Medjutim. ekstenzivna. • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj. Primera radi. pre svega. Švedska). zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.07% godišnje. nedovoljna kreditna podrška). Prema istom izvoru. godini iznosila 15.eu. tona. Pri tom. ne može biti pokretač izvoza. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje. upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji. dok je. S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. godini 9.3. novih tehnologija i sl. što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. Austrija. primera radi.35% godišnje. posmatrano po pojedinim zemljama. godini iznosila je 19. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda. za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. 2006. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). Nemačka.

u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica. ukrštanja. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. reprodukcije. Novi Sad. decembra 2006. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica. broj goveda je manji za oko 40%. JUHOR-EXPORT. Srbije. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R. 1. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. popravka. ovaca za 28%. str. Naime. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi. govori podatak da je u periodu 1985. Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. decembar 2006. Bačinci.38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine. a nemoguće konkurisati. hibridnom Zapadu. godina brojno stanje goveda. a živine za oko 20%. DP STOKOIMPEX. u pomenutom periodu posmatrano. doo. obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. 2006. gajenja. ova pomoć očigledno nije dovoljna.sr. zdravstvene zaštite stoke). mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0. klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 . nege. Medjutim. 9): . Čajetina. U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage . niti blagovremena. godine (Glasnik. izgradnja. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. svinja.• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006.yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava. doo. ishrane.gov. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. a bez njih je teško proizvoditi. Naime. regresi za priplodnu stoku i sl. iznosio je oko 280. Jagodina.000) dobilo je kratkoročni kredit. 2. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. PIK Zlatibor. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU. Primera radi. a svega 0. 4.000 tona junećeg mesa godišnje. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. Koliko proizvodimo. KOLBIS. 5. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv. 3. PTP BIG BULL.minpolj. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava. Knjaževac. svinja za 36%. Usitnjen posed. već dugo. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope). Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti.

INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. novembar 2006. BILTEN STIPS ”Živa stoka. tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene. savremenu tehnologiju. Srbije. decembar 2006. www. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja. Medjutim. prisustvuje međunarodnim sajmovima. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou. posebno sa ulaskom u EU. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS. decembar 2006. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. godini. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd.yu 56 . časopis Ministarstva poljoprivrede R.minpolj. Srbije. Podgorica. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi. septembar 2006. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu. već i u: kvalitetu stoke. pristup tržištu imaju samo konkurentni.gov.2007. 7. decembar 2006. inovacije. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU. Narodna banka Crne Gore. 8. 9.int www. decembar 2006.sr. GLASNIK. opremu i marketing.eu. 4. neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. 6. njenom genetskom potencijalu.europa. LITERATURA: 1. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji. 3. tj. žitarice i stočna hrana. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala. 13. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji.2. Primera radi. 4. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa.svetskih proizvođača. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. Ministarstvo poljoprivrede R. 5. klaničnih proizvoda. 2. Istovremeno.

The only way for progress is association of the individual agricultural producers. Keywords: competitiveness. 6 57 . strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated. These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time. productivity. profitability. agriculture. association. As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. Because of that.SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production.

kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. 1 Swanson. (urednici). Razvijene zemlje. organizacija. Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. Sofranko. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva. najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. U ovom radu. 149007). Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. 1998. * 1 58 . Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema.ns.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ.UDK: 631. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu. Umesto toga. nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. R. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.. B.. A. u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova. * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine.yu . odnosno. Bentz. Međutim.ac. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta. Rome. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. U toj situaciji. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. D. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima. FAO. s druge strane. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. e mail: jankovic@polj.

Međutim. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje). dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. S druge strane. kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija. a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. oficijelnom 2 Ovi razlozi. DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države. U razvijenim zemljama. u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa. varira od zemlje do zemlje. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. ustvari. veliki broj zaposlenih. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. finansiranih iz državnog budžeta. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva. moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. jeste. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. U tom smislu. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija). na koji način i koliko kvalitetno. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. izvođene. 59 .nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. pre svega u finansiranju ovih institucija. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. dovele su do procene da su troškovi preveliki. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). s time i neminovna birokratizacija ovih službi. Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. Naprotiv. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. Kao što je već pomenuto. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. Tako posmatrano. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu.2 Međutim.

vaučer sistemi. Ipak. V. Ficarelli.subvencija. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. javne birokratije. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera.16. top-down pristup. više orijentisan na klijente. sa druge. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA. što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija. Тabela 1. Lamers. SAVETODAVNI UGOVORI. Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama. str.. savetodavni ugovori. ministarstva za poljoprivredu. Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. No. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. 2000. i besplatno savetodavstvo. kao što je već pomenuto. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja). Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu.savetodavstvu pod upravom npr. To može biti sistem delimične nadoknade troškova . sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. ali takođe i prodaja npr. postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. P. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi. 60 . ima nedovoljno motivisano osoblje. J. semena ili bilo kojeg drugog inputa. a time i kvalitetniju uslugu. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma.. S druge strane. Hoffmann. predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja. grupni rad. Međutim. efikasnijim. odnosno traži savet od drugog savetodavca. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. Nasuprot tome.3 publikacija itd. birokratizovani aparat. A. slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada. Oficijelno državno savetodavstvo je.. Journal of Rural Studies. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. 97.

PROJEKTI/KAMPANJE.D. u Swanson. J. religijske zajednice . No. 2000. dok drugi to ne moraju. 26.J.) Izvor: Kidd. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem). UGOVORI.savetodavni rad. Lamers. Rome. privatnim ili državnim. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA . razna udruženja. ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. 5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . P. PROMENJIVI TROŠKOVI. 99. A. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada.. često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje. Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte. Prvo. J. između ostalog. B. str. V. FIKSNE NADOKNADE. pesticida itd. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa. str. Sofranko. sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom. Ficarelli. U novije vreme.). usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem). Bentz.16. semena... Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme. U. prerađivači. na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd. Hoffmann. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. Sve u svemu. „institucionalni pluralizam“ u Nagel. stvoreno je tržište savetodavnih usluga. 1998. Tabela 2. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. „Alternative approaches to organizing extension“. One mogu biti finansirane na različite načine. chapter 2.. DOPRINOSI PROGRAMI. A (urednici). 25. R.obavezu plaćanja savetodavne usluge. osiguravajuća društva.. koje relativno često 4 61 . U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. FAO.5 Tzv. Journal of Rural Studies. banke..

urbane populacije (jeftini proizvodi). 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja. Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. U toj situaciji. ekonomski. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše. različiti agroekološki. Uz to. životinjama (stokom).„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. S druge strane. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada. Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“. usmeravanje sredstava itd. opštine. lokalnu samoupravu i tome sl. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. s druge strane. oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe. koji. unapređuju proizvodnju. 62 .savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca. među ljudima. planiranju. a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. već političkih struktura. Pri tome. gde obema stranama odgovara saradnja.6 Iz ovih razloga. Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni. pristup „bottom-up“. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. monopolističkih faktora itd. decentralizacija. pa i politički uslovi. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje. uz pomoć participativnih metoda. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom.). »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. prirodom. Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima.seljaka/farmera . Kao delegirani predstavnici. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. sami intenzivno traže pomoć. za koje treba brz i adekvatan odgovor. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima. pre svega u upravljanju. evaluaciju postignutog. primenjuju savete. imaju sredstava da primene preporučene mere. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. socio-kulturni. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. zatim aplikativnim istraživanjima. donošenju odluka. S druge strane. imaju realne efekte primenjenih saveta itd.

u kojoj oblasti polj. Swanson. SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. et Al.(u)trenirani za te zadatke.C. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. Kontakt farmeri . sve do seljaka/farmera. M. Feder. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. FAO. proizvodnje. na nekom od postojećih nivoa.. D. 1977. U početnom periodu.. „Training and Visit System“. mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja.. An analysis of operations and effects“. Washington D. FAO-a. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). Höper. R.seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. 1992. koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim. Ovo razumevanje. u Volker Hoffman (Ed.Ansatz der Weltbank“. koji su određivali koje će se tehnologije. Dissertation TU Berlin. Harrison. putem kojih „poruka“. i brojne druge studije.C.Margraf.The World Bank. Albrecht. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina. Weikersheim. 1998. G. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). „Agricultural extension: The training and visit System“. kojim tempom. D..7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“). Washington. J. Bakxter. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“.. Sofranko. 1984. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. ODI London. „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung. kada.. D..Q. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera.) “Beratung als Lebenshilfe”.. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. A. a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. (urednici). na koji način. U dogovorenim terminima. pojedinih autora. Discussion Paper 14.savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava. od menadžmenta savetodavne službe. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. H. naravno. doživljava velike kritike i gubi na značaju. PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu. B. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“). Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije.. 1985.. Rome. ponajviše na prostorima Afrike i Azije.. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani . The World Bank. B. Navodimo samo neke: Benor. Bentz.. a ne kao »protivnička strana«. kritika ovog sistema sve više dobija na značaju. 1987. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima. 7 63 ... Benor. „The Training and Visit System.

i od kontakt farmera do ostalih farmera . o »koncept »kontakt farmera“ . odozgo na dole. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. Evaluacija Svetske Banke (1999. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera. Nakon toga. World Bank OED. bila klasična topdown. kao i seminari za njih i za ostale farmere.) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca. Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. 8 64 . koji su privlačili i ostale seljake/farmere. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. sa malo mesta za participaciju. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema.2. a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije.. U osnovi.. u već formiranom nefleksibilnom sistemu. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata.god. standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department. kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. str.i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji).The Kenya Experience”. u Précis. pre nego fleksibilnost.je najčešće bio neuspešan. Kritike su međutim. kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog. bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima. 198. ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere. Isto tako. praktični prikaz) i onoga što su. T&V je bio top-down pristup. Kao pozitivni efekti. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period. one su se širile preko savetodavaca. preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. No. to naprosto nije bilo moguće.koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. Direktni troškovi su bili veliki. troškovi T&V su bili veći. nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva). savetodavaca i seljaka/farmera. 1999. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije). U praksi. sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. Ali i u drugim slučajevima. bile su zanemarene. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). Metode koje su se koristile. a savetodavci praktikovali (kućne posete). “Agricultural Extension . Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština. ustvari. inicijativu. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti.

FAO. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju.. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu. 1998. kao i načini finansiranja savetodavnog rada. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se. J. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. Rome. međutim. Nekvalitetan rad konsultanta. Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu. odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu.. „Alternative approaches to organizing extension“.jeste da farmer plaća troškove. Sofranko. A.. 2. Ovim pojmom. 28. B. Ono je karakteristično. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. odnosno. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. U. 10 Koliko je to dobro rešenje.irelevantne za lokalne useve..«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava. međutim. (urednici). Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa. svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu). poglavlje br.. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika . Bentz. kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava. ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. Privatno savetodavstvo. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna). 9 65 . Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. pre svega. političkog. R. str. u Swanson. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis. odnosno. drugačije rečeno. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše.

Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima.radnom i životnom mentalitetu. savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine.. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi. jeste pluralizam u savetodavnom radu. informacijama. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. D. (2004). Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju. koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. potrebe itd. naravno. U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. Beograd. «Kapital u poljoprivredi». to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. odnosno. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. država često na različite načine finansira npr. ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. Praksa je. s obzirom na ciljne grupe proizvođača. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). odnosno. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. 66 . Institut za ekonomiku poljoprivrede. Ekonomski fakultet – Subotica. dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. odnosno. kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. njihove mogućnosti. metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Janković. Cilj je. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. međutim. savetodavstvo i obrazovanje farmera.

rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike..) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga. povećanje broja zaposlenih. str. 2. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce. Ausbildung & Beratung.delo. „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. 14 Taken. povećana proizvodnja vs. saveti su bili opšteg karaktera.. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji). W. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija. a pri tome smanjenje broja farmera. kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. 15 Tacken. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. (1998). navodnjavanja. stvaranja farmerskih asocijacija itd. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede. str.5.13 Iz tih razloga. Arbeitstagung.veći od evropskog proseka. nedovoljna motivisanost savetodavaca. ukrupnjavanja zemljišta. (1997). „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova. nav. Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva.naglasio D. IALB. ko danas u Holandiji želi savet.org/akis 12 67 . Client-Oriented Organization“. br. 98. koji su doveli do privatizacije savetodavne službe. grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca. postojalo je niz drugih uzroka/problema.. 13 Npr. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi.98. www. mali efekti savetodavnih kampanja.. bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane.2003. izostanak finansijskih inicijativa. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. str.“12 Međutim. str. Vidi. Molhoek. a ne problemski orijentisani. kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. mora za to sam da plati. konflikti uloga. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. ciljevima (agrarne. koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. R. 2 (rada). male mogućnosti za specijalizaciju. više nije bila potrebna državna pomoć. R. W. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline. Dresden . ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama.worldbank.J. 1. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek.37. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama.

uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad. 2002. obrazovanja. relativno veliki posed. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985. 5 (rada). nav.. farmeri i njihove organizacije. W.dodao D. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. Taken. ekonomskom. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve. Proost. što sprečava komunikaciju između istraživanja. oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države.. pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi.2. P.“17 Slično tome. Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. 18 Proost. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. farmerskih organizacija. privatnih konsultanata i trgovaca inputima. 17 Taken. Duijsings. u “Contracting for Agricultural Extension”. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju. Duijsings. World Bank... nav. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu.. Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči.. str.16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om).Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. P. može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh. delo. ali da se to promenilo (na lošije .delo. Washington.) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga. „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja. 68 . agroekološkom kontekstu Srbije. imaju snažnu. stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje. smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja. vlada. od 1991-2001. ključne osobe iz parlamenta). predlagala alternativne finansijske i strukturne modele. W.J. J. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje.delo. koja u ovom smislu. str. nav. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji. J. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri. ali i njenim regionalnim specifičnostima. ZAKLJUČAK Iz svega navedenog. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije).

PROOST. HOFFMANN. Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati.savetodavne nauke. Rome. J. FAO.. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu. Iz tih razloga. V. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru.. No. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. A.. povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede. ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. SWANSON. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. J. P. LAMERS. Takođe.. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera . SOFRANKO.(farmerski lobi). istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. 3. primer Danske).predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo. Journal of Rural Studies. dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi . da bi imali modernu poljoprivredu. BENTZ.. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji. A. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede. u tom smislu. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. R.. i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi. DUIJSINGS. 2.privrede. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. 69 . u “Contracting for Agricultural Extension”. Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede. Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi. FICARELLI. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. Stoga. Poljoprivredno savetodavstvo. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. Washington. Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”. B. P. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću.16. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. KIDD. predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. ali i ruralnih sredina Srbije. LITERATURA: 1. (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj. World Bank.

Department of Agricultural Economics and Rural Sociology. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious. 5. World Bank OED. u Précis. R. Ausbildung & Beratung. Dresden . organization.worldbank. br.A. W.The Kenya Experience”. Internet stranica: www. DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance. TACKEN. W. TAKEN. 98.yu . “Agricultural Extension . 6. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M.A Dejan Janković.37.4. 70 .org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT. MOLHOEK. IALB. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. finance of extension * M. Faculty of Agriculture Novi Sad. 7. (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. e mail: jankovic@polj. No.ns. Instead. in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way.2.5. (1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“.ac. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007). 1999. In the paper. str. str. Arbeitstagung. Key words: agricultural extension. 198. Client-Oriented Organization“.

Novi Sad Dr Jegor Miladinović. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha). Površine u Evropi zauzimaju svega 1. redovni profesor. prinosi. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković. J. Poljoprivredni fakultet. Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji. naučni saradnik. Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100.2 tone zrna soje po hektaru. dipl.402 ha (Južna Bačka).2 STAMENKOVIĆ..ing. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini.UDK: 633. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3). Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37.2 % površina u Evropi. Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK. gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona.1 milion tona zrna soje.000 ha. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić. Na njima se proizvede prosečno 1.11 svetskih površina. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat).9 t/ha. Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji. 2006) ukazuju da se soja danas u svetu. U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja. Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja. pri prosečnom prinosu od 2. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.34 (497. odnosno 7. što je svega 0. DANICA. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje. proizvodni rejoni. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine. Ključne reči: soja. Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. Međutim.5% svetskih površina. poljoprivrede 71 . 1 MILADINOVIĆ.

zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone. Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak. izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema.384 ha). Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab.1).000 ha. zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica. Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab. IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku.591ha). Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica). Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine. 1991).proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica. U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10. U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka. Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno.06%). ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina.779 ha.79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke. kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine. Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60. Južni Srem).402 ha (Južna Bačka). U radu je primenjen komparativno – analitički metod. Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120.404 ha. Podaci o površinama. U ovim rejonima.15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16. Rejoni Banata učestvuju sa 23. Stoga. 72 . poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab.1).) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema.1. Šire posmatrano. prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama. a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13.

Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene.83 7.86 22.36 17.96 3.48 10. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica. preduzeća gazdinstva 14.50 2 4. Sev.42 10.11 35.375 100 1.04 8.654 11.444 5.90 8 6.34 1.86 4 60. Severni Srem 9.31 6 54 0. Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj.11 16.619 7. Sev.67 49.22 2 1.57 3.627 5.38% u periodu od 1986 do 1995. Sev. Bačka 3.54 3.73 60.49 19. Zap.904 16.29 44.97 2.415 7.93 1.38 14.42 8. Banat 8.52 0.10 4.24 4.591 22. Južni Banat 7.41 6. Banat 6. Sred.27 25.88 49. Banat 6.73 5 4.49% oranica ovog sektora.480 10.139 3.56 9 6.57 18.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5. Severni Srem 9.018 38. Bačka 2.788 2.Tabela 1.87 9.41 4.97 1. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7.402 3.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17. Zap.382 37.50 17.57 1. Istočni Srem 10.51 0.52 2.2). Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.04 60. Porodič.18 8 9.14 6. Sred.69 7 23. Tab. Južni Banat 7.02 12.13 1 671 1.24 30.78 16.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13.16 7.563 10.442 8.58 3. godine.361 7.51 6.021 1.49 13. Banat 5.036 28. Južna Bačka 4. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab.859 693 2. Zastupljenost (%) soje u oraničn.357 3.96 6 2. Porodič.2.40 3 60.93 44.95 Ukupno Ukupno 73 .52 8. Bačka 2. Sev.779 UKUPNO % učešća 25. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3.384 23.49 41.92 53.70 4 640 1.81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj.39 12.81 1 2.86 32. Ist.06 10 714 1.54 5 3.22 7 14.545 2.467 120.10 4. Banat 8.028 8.65 13.62 23.38 13.71 0.65 13.97 2.87 13.69% oraničnih površina Vojvodine.11 9 1.73 4.43 28.02 3 6. Bačka 3. Južna Bačka 4. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama.36 4. preduzeća gazdinstva 54.09 38.259 16. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.59 3.05 20.46 30. Banat 5.99 7.09 10 1. Ist.67 10. Istočni Srem 10.97 35.

65% (Zapadna Bačka).97%) a najveću južni Srem (49. Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36. Južni (13. što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima. jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini.225 kg. Na području Banata je to 11%.529 kg/ha). Prosečno posmatrano.93%) i Istočni Banat (19. Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10. u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha.636 kg/ha).52%) i Južni Srem (7.2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke.81%). gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja. 74 .36% (Severni Banat) do 60. Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje. dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja. U odnosu na prosek Vojvodine (5. Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje. Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača.49%). poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje. Najniži prinosi su na području severnog Banata (1.16%). U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%.02%).10%. Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2. Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit.10%) i Južni Srem (10. Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29. Pokazatelji zastupljenosti (Tab. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12. U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2. Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje. Južna Bačka (12. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva.108 kg/ha) (Tab.3).97%).Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17.39%).49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49. Južna Bačka (16.42%.04%). Treba napomenuti da su u posmatranom periodu. Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3. Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2. što je nešto iznad proseka Vojvodine.

Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 .090 2.108 100 6 2. Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2.123 101 5 1. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2.Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje. Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva. Banat 5. Seljačka gazdinstva u Vojvodini.636 2.641 118 2 1.384 113 3 1.502 112 4 2.777 84 9 1.965 93 7 2.949 92 8 2. kako je već naglašeno.531 kg/ha). Sev.5 t/ha je takođe tri rejona .000 kg/ha. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2.486 1. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.485 2. Sev. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1.097 2.531 69 10 2. Južna Bačka 4.443 2.963 88 8 1. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata.679 75 9 2. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2.5 t/ha. Tabela 3. Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem.059 2. Bačka 2. Banat 8. Bačka 3.427 115 1 2.108 100 1.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Banat 6. Južni Banat 7. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje.3). Severni Srem 9.568 115 3 1.133 kg/ha.4).664 119 1 2. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2.868 t (Tab. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem. Međutim.140 96 7 2.664 kg/ha). Sred.169 97 6 2. Ist. Istočni Srem 10.529 1. Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287.157 102 4 2.419 115 2 1. U grupi od 2 do 2.500 kg/ha. dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha.952 2. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1.475 2.772 84 10 2. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje. Zap.491 111 5 2. Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje.

30 1 1.252 6.409 0. čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima.51 3.03 5 6.968 1. što je 5.220 3. učešća Rang (t) 33.Južni Srem 40.90 8 13.404 ha što je 13% oranica.09 6 157 0.35 7 57.594 t u korist seljačkih gazdinstava. 4). 76 .Severna Bačka 11.346 28. odnosno površine pod sojom.71 4 1.53 7 36. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60.99 9 3.359 10.95 7.656 4. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje.375 ha. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa. Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.Severni Srem 1.Južni Banat 20.49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru.52 6 4.Srednji Banat 17.466 11.105 2.566 9. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod.01 8 25. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1.17 3 146.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod. učešća Rang (t) 42.140 6.504 8.54% do 32.62 4 8.557 5.93 14.96 10 1.26 5.108 17. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0.53 1.69% oranica. 2.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.687 2.90 32.84 3 141.554 10.96 2 1.39 0.88 9 15.452 0. U rejonima južne i zapadne Bačke.970 23.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod.Severni Banat 5.623 6.452 9. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120. Tab.54 1 4.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).Istočni Banat 15. Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem. odnosno 36% površina pod industrijskim biljem.93 5. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća. U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju.Vojvodina 287.11 10 4.880 4.316 2.Zapadna Bačka 76.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26.478 1.53 % (Tab.461 11.54 1.Istočni Srem 5.890 7. 4.50 5 16. (t) 1.475 39.076 2.98 2 9.Južna Bačka 93.428 3.779 ha i angažuje 7.181 25.

and the lowest in Northern Banat (8. STOJKOVIĆ L. 4. 6.. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama. Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. 5. The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa. a seljačka gazdinstva 2. RELJIN S. (1997): Soja – ekonomika proizvodnje. Poljoprivredni fakultet. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). 7. Bečej 4.statserb. a najniže Severni Banat (1. Novi Sad.636 kg/ha).org.38%).gov. production regions. JOVANOVIĆ M. Novi Sad.235 kg zrna soje. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje.529 kg/ha).. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). Key words: soybean.48%). but share of soybean in production structure is still small. In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. Beograd. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. 5. where about 60% of total soybean production produces. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved.402 ha in South Backa. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem).529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1.fao.225 kg/ha. BOŠNJAK DANICA. LITERATURA: 1. 6.486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje. (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“. Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka.402 ha (Južna Bačka).yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37.108 kg. 2. Vojvodina 77 . yields. U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2. 3. Zbornik radova.000 t zrna soje. www. www.485 kg/ha i 2.3. Sojaprotein. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54. U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2. TICA N. Vol. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2.636 kg/ha). 42.

Поцерина ДОО. које су везане за воћарску производњу. ЗОРИЦА2. КУКИЋ. Кључне речи: сушена шљива. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности. Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. експлоатациони трошкови. по сценарију Б. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста.422 € . редовни професор.000€. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао.22:664. Ђ3.професор. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6. Нови Сад Др Зорица Средојевић. финансијски резултат.670 €. посебно ако се пође од чињенице. да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми. него при производњи пшенице и кукуруза. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима. 1. инвестициони трошкови. Нови Сад 78 . Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. 2004). 1 2 3 Др Душан Милић.УДК: 338. а посебно континенталних. Београд . по сценарију А. ван. Пољопривредни факултет. Бављење воћарством захтева доста живог рада. тако да се производњом воћа. Међутим. Пољопривредни факултет. СРЕДОЈЕВИЋ..5:634. односно губитак од 3.85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1. у крајевима где има доста радне снаге. Институт за агроекономију. као воћарство. у другој години. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима.Земун Мр Ђуро Кукић. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању.

суве полутке шљиве са орасима. Коцељевe. преко 95% извози (Обрадовић. пастеризоване полутке. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини. Међутим. Осечине. Квалитетна сушена шљива је само она. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. концентрат. међу којима посебно место заузима сушена шљива. економске корисности. Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. 2000). Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. посебно на породичним фармама. а посебно обима девизног прилива. џем. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. ракија шљивовица. Шабца и Коштунића. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. 2001). Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. слатко. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме. слатка. плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. Поред потрошње у свежем стању. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). 2. Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив. мармелада. здрава. која је крупна. пекмез. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. 1990). компот. Поред тога. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. 2003). Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. 79 . месната.Може се користити и у декоративне сврхе.000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. сок. лепог спољашног изгледа. добро осушена. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). У свету се гаји преко 6. кандирана свежа шљива. воћна салата и кнедле од шљива. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар.

6%).3 2. као и грађевински објекти (19. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.1 1.6 6.500 3.Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво .5€/ком.6 0.Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком.Остали материјал (траке.880 1.682 12.Постројење (сушара) 2.) . кесе.4 1€ = 80 дин.080 350 300 240 32 2.. x 1.4 100. струја) 5. Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €. Разлике између споменуте две варијанте су у томе.5 7.Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком.2 19.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.) .500€ заузима учешће од 51.682-2002) * Износ у еврима 7.1 7. Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1.Инфраструктура (вода. x 0.) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.) . 80 .Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4.102 1. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1.Џамбо пластичне кесе – 800 ком.1 21.000 200 14. односно за погон по сценарију Б је потребно за 13.0 86.04€/ком.Табела 1.4 2. лепак. 3.Прибор и материјал (укупно) .6% мање финансијских средстава (табела 2). x 0.8 1. Табела 2.680 Удео (%) 51.03€/ком.1% у укупним инвестиционим трошковима.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б). Постројење за сушење са набавном ценом од 7..Сечење и лепљење стреч фолије .100 1. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом.1%).

5€/кг) 6.варијанта без искоштичавања 3. односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.9 3.240 7. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9.670 € Произвођач. односно 7.4 0. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16. Табела 3.2 20.800€ учествују са 58. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3.170 € -6.21€/кг сушене шљиве) 5.варијанта са искоштичавањем 2.680 50 210 8.Сировина (свежа шљива) 32.Енергија (лож уље – 0.4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14.490€ по сценарију Б.500 € 12.Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.500 € 4.240) Сценарио Б (12.000кг x 2.490) Добит.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) .800 1.000 кг x 0.4%) и бруто зараде радника (18.682 + 8.500 750 4.6 2. Табела 4.490 Удео (%) 18. Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) .2%).422€ по сценарију А.2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3).Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1.000кг x 1.422 € -3.15€/кг 4. односно губитак од 81 . ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4). Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.2 9. Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.Шећер за припрему (100 кг x 0.000 € 22.5€/кг) Сушена шљива без коштице (5.1 58.922 € 20.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).680 + 7.240€ по сценарију А.5 100.0 90.

као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине. заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година.3. учешћем у спољнотрговинској размени.682 € по сценарију А.000 €. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан. Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве. посебно ако се пође од чињенице. цене и квалитета.240 € по сценарију А. 82 . односно – 3. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине.1% у укупним инвестиционим трошковима.490€ по сценарију Б. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51. односно 7. односно 12.670€ по сценарију Б. НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.000€ (Рајић и сарадници. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми.670€ по сценарију Б. Са износом од 7.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13.04. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката.2005. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15. ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења. Сировина (свежа шљива) са износом од 4. 4. године.422 € по сценарију А.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1. начина финансирања и слично. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи.800€ заузима учешће од 58. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6. 2005).2% у укупним трошковима производње.900 до 16.680 € по сценарију Б. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01. преради и промету.000€. опреме и прибора за сушење шљиве. Међутим.100€ у зависности од начина изградње објекта.

Монографија. cost of dried.. respectively loss of 3. МИТРОВИЋ. Зборник радова. Литопапир.000€. (1990): Практично воћарство. Пољопривредни факултет. ЗАРИЋ В.. expected loss is 6. profit. In year of building plant and supply of equipment to drying. Чачак. РАДОЈЕВИЋ Р.22-35).670€ by scenario B. године. РАЛЕВИЋ Н. аутори. Задружни Савез Војводине.. Summary Plum dried production on family farm can be profitable business. КАНДИЋ М.22€ by scenario A. ЖИВКОВИЋ М. 8.26-28). However. costs of investments.. 4. ВЛАХОВИЋ. (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2. (2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. МИЛИЋ Д. Нови Сад. ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. 1-36). KUKIĆ. Пољопривредни факултет. Зборник радова. МИТРОВИЋ ОЛГА. Коштунићи (стр. 3.ЛИТЕРАТУРА 1. (2001): Програм унапређења производње.72-80). 2. Књига I и II. Нови Сад. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007. Key words: plum dried.151-171). (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. Нови Сад (стр. Б. because of high unitial investment and costs of dried. В. Ж. 83 . ОБРАДОВИЋ. Нови Сад (стр. РАЈИЋ З. SREDOJEVIĆ. РАДОЈЕВИЋ В. СТАНЧЕВИЋ А. Београд (стр. 5. (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа. ZORICA. Đ. КЕСЕРОВИЋ З. Породична газдинства Србије у променама. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије. Because seasonal character of drying plum. 6. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. Коштунићи (стр. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8. (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа".. 7.. КАЛАНОВИЋ БРАНКА..

iep. sa različitim prirodnim uslovima.bg. kao ravničarsko područje. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ. 81% poljoprivrednih površina.. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo.): 2. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja. B. junećeg. POTREBIĆ. tel. i godišnjim prinosom (u 2004. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni. Ul. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. pre svega govedarstvo.ac. sa: osam opština. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“.UDK: 336(497. E-meil:iepbgdyu@eunet. 49 svinja. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje. CVIJANOVIĆ. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci. posebno proizvodnju svinjskog. 011/2972848 1 84 .yu. dr Drago Cvijanović./faks: 011/2972-858. V.. Institut za ekonomiku poljoprivrede. kao nizijsko područje. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima.Volgina 15. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. www. Predmet analize su: Južno-banatski okrug.11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. prof. 94 naselja. Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski.442 litre mleka po kravi. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti. naučni savetnik i Velibor Potrebić. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada. živinskog i ovčijeg mesa i mleka. istraživač pripravnik. pa i kozarstvo. 2 Mr Branko Katić. 74 stanovnika na km2. istraživač saradnik. tel. 11050 Beograd. D. Stočarstvo. Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. ovčarstvo. 9 grla goveda. 100 katastarskih opština. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli.yu. To su činjenice.

ravničarskog i brdsko-planinskog područja. područje Centralne Srbije. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka. mera agrarne politike. APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. 85 . košnica). 215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). poput strukture stanovništva po više obeležja. broja zaposlenih. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena. broj domaćinstava i pros. 362 katastarske opštine. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku.6% poljoprivrednih površina. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. Napominje se. strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta. stanje i mogućnosti. iz kojih se jasno vide odnosi. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. JBO – Južnobanatski okrug. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. 39 grla goveda. CS – područje Centralne Srbije. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. sa stanjem iz 2006. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. AP Vojvodina. od kojh se okruzi i sastoje. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. daju se i bitne karakteristike za opštine. svinja. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka.) osnovnih vrsta stoke: goveda. broja članova po domaćinstvu. zatim. vune. koje se daju u prilogu rada.7% poljoprivrednih površina. U okviru okruga. daju se i relacije prema Republici. sa: osam opština. 101 stanovnikom na km2. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. ZO – Zlatiborski okrug. kao jedinice lokalne samouprave. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima). 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. 67. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. 28 grla goveda. date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. Međutim. jaja i meda po jedinici (grlo. u radu su: obrađeni i drugi faktori. 147 svinja. odnosno nezaposlenih lica. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja. MO – Mačvanski okrug. brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. i četiri tabele. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. 228 naselja. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. koji spada u ravničarsko područje Republike. poljoprivredne površine. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom. tri okruga i 26 opština). od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje. 51 stanovnik na km2. 12 svinja. nivoa i strukture narodnog dohotka.008 litara mleka po kravi. 55. 438 naselja. broj i struktura stanovništva.

U opštini Vršac na livade otpada 5.8 na 1000 stanovnika. što je najviše. od kojih na oranice i bašte otpada 87.86%. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67. što je približno prosek APV (88.21).02% poljoprivrednih površina. U ukupnom stanovništvu.03% poljoprivrednih površina.OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini. a najmanje u opštini Pančevo (13. Iz ove 86 . a u opštini Bela Crkva 75.12%) i slabije od prosečnog za APV (68.28%. Livade zauzimaju svega 2. Između dva popisa (1991. Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2. a najmanja opština Opovo sa 203 km2.3 u opštinama Vršac i Kovin. ali i suprotno u odnosu na APV. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20.5 u opštini Alibunar do minus 0.9 godina u proseku). obimu.3%).51%). ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici. a u opštini Kovačica svega 0.54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15.1% od njegove ukupne površine. a pašnjaci 7. Okrug poseduje 341. među opštinama Okruga.23%. kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini. kao najniže. Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture. i sl. kao najviše. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14. broju domaćinstava i gazdinstava.38%). Ono se kreće u intervalu od minus 7. gde je bilo godišnjeg rasta od 2.8%). u kojoj je i najniže učešće u Okrugu.3 godine). smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga. pa i perspektive daljeg razvoja.5% poljoprivrednih površina. U opštini Pančevo.5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16.3 godine). Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3.5% poljoprivrednih površina.72% od ukupnog stanovništva. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002.28%). postoje razlike među opštinama Okruga. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67. i gotovo identična proseku APV (39. prema 77. koje je i centar Okruga. U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83.5% od ukupnog broja u Okrugu. Sa izuzetkom opštine Pančevo. što je najviše među opštinama okruga.75%. godine imao 314 hiljada stanovnika. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta.9% u Opštini Vršac.5 na 1.41%. i 2002. s najnižim učešćem. što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM). Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo.90%). a manje livada i pašnjaka. Sledi ga Vršac sa 17%. stepenu razvijenosti. Rezličiti su potencijali. Tako.000 stanovnika. a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39. U ovom okrugu. na poljoprivredne površine otpada 80. oranice i bašte zauzimaju 93.25%). Čine ga osam optšina.35%. koju sledi Alibunar sa 19.250 km2. broju stanovnika. gde je rast bio 3.64%. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39. a u opštini Opovo 1. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4.4. broju stoke koju gaje. a znatno više od republičkog proseka (65.

37% u opštini Kovin. kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu.36% tih površina. U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%. odnosno 2.84%) i proseka za APV (10. godini.90%.71% ukupnog broja domaćinstava Okruga.51%. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka. do 68.7%. U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25. Od ukupnog broja stanovnika. Na oranice i bašte otpada 80.97 u Republici.97%.27%).3% površine celog okruga. dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41.1% ukupne površine. U JBO je u 2004. prema 7.92 člana. što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69. koju sledi Pančevo sa 46. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47.1%.40%. U Okrugu je bilo 33. U ukupnom stanovništvu Okruga.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM). Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27.90%.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58. Na poljoprivredne površine. ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12.56% u opštini Alibunar. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3. šumarstvo i vodoprivredu. dok je u opštini Pančevo činilo svega 4. što je malo povoljnije od republičkog proseka (45. Ono se kreće u rasponu od 44. U Pančevu je bilo 40. U 2002.39%). što je bilo najviše u Okrugu.30%). 87 . godini u JBO bilo je 106.52) proseka. što je manje nego u JBO (80. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312.79%).18% u APV. u Okrugu otpada 68. U domaćinstvu su prosečno živela 2.3% ukupnog broja u Republici. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61.1 puta veći nego u Plandištu.29%).6% ukupne površine Okruga.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7. što je iznad republičkog proseka (10. koji pored poljoprivrede obuhvata i lov.455%) i Vršca (15. prema 2. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4.55% ukupnog stanovništva.59%).53%.96 hektara obradivog zemljišta. a od pokrajinskog za 37.04%).269 km2. a najslabije u opštini Alibunar (63. koja obuhvata 24. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik.74%) od ukupnog broja gazdinstava.05% u Republici i 6. u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45. što je više i od republičkog (2. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52.59%). U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina.84%). Šabac je po površini najveća opština u Okrugu. Sastoji se od osam opština (kao i JBO).31%) i proseka za APV (44.46) i pokrajinskog (3.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3. Sa izuzetkom Pančeva (10.85 u APV.71% ukupnog stanovništva.kategorije stanovništva.37%). ali niže od proseka za APV (23.85% od ukupnog broja).6 hiljada domaćinstava ili 4. čija površina čini svega 5. To je znatno više od republičkog proseka (17. a u oštnini Opovo najmanje (5.92%). U Pančevu je narodni dohodak bio za 3.

Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68.87%. dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3. U proseku je gazdinstvo ovog 88 . Mačvanski okrug ima 329.94%) i Loznice (10.05. prema 16.09%.71%).32% ukupnog stanovništva Okruga.31%) i proseka za CS (45.08%. Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4.22% (dvostruko više negu u JBO). što je nešto niže od republičkog proseka (67.01).1%).93% u CS. U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49.1 na hiljadu stanovnika).42%.54% u Republici i 16. stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.5% od ukupnog broja u Okrugu). livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12. Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20. Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21. što je znatno više od republičkog proseka (45.15%. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81. Mali Zvornik (2.35%. a najmanje u opštini Šabac (1.9). Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3.39%) i proseka CS (53.42%).82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7.89% u Republici i 11.30% u ukupnoj površini opštine.9% i CS 7. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52. Osim Malog Zvornika (5. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27. a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0. Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37.14%). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24. U ostalih pet opština.01% u CS.86%).5 hiljada više od JBO.2).38% ukupnog broja u Okrugu).60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91. a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13.61%. što je i najviše u Okrugu.13 što je iznad prosečnog u Republici (2. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42. a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61.05%. Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16.16% ukupnog broja domaćinstava u RS. ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici. U Okrugu je bilo 46.93% u opštini Bogatić.65%).4 godine).12% i nešto više od proseka za CS (66. Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39. a najmanje u opštini Mali Zvornik (43.88%.18% (u RS 7.46%). prema 10. a u ukupnom stanovništvu 16. U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55. u Šapcu do 49. U opštini Bogatić.38%). Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66. U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0.16%). svega 4.1 u opštini Botgatić do minus 6.4) i RS (40.7). a najslabije u opštini Vladimirci (42.72%). U opštini Šabac je bilo 37. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%.11%.6 u opštini Vladimirci.1) i Šabac (1.više od republičkog proseka (65. U ukupnom stanovništvu.6 hiljada stanovnika ili za oko 15.2). kao i njihova namena.8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Među oštinama.10%).97) i CS (3.39%).37 članova. Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik. CS (40.27% ukupnog stanovništva Okruga.6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39. U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4. domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3.9).96% učešća.05%). Na livade se odnosi 3. Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38.

a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih. Najviše stanovnika je u opštini Užice. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76. Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika.3%). po popisu iz 2002. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4.75% ukupne površine opštine.8% ne od republičkog proseka i za 24.4 stanovnika manje. a najmanje u Opštini Vladimirci (108). a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23. ali manje i od republičkog proseka (65.2% prosečnog u RS i na nivou od 62.89% za livade i 21. koje obuhvata 26. ovde posmatrana.85%). godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5. Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). Republički prosek je 11.6% prosečnog za Okrug. što je za 27.6% niže od proseka u CS. Na poljoprivredne površine otpada 55.4 hiljade stanovnika. Na livade otpada 29. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica. godini iznosio je 85.10% za pašnjake.9 hiljada dinara. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO.2% u Sjenici. Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7. Među 10 opština ovog okruga. U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2. Između dva poslednja popisa. U ZO.24% površine Okruga.30%).10 hektara).22%. prosečna 89 . U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj.4% od ukupne površine. i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59.27% u Republici.91%). a najmanja u opštini Priboj (32. Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34. što je znatno manje nego u ostala. kao i od prosečnog za RS i CS. odnosno 14. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181). Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21.28%. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu.41% za pašnjake.03%.8% godišnje na 1000 stanovnika. što je malo više od prosečnog za Republiku (2. U Okrugu se nalazi 341.17%. a najviše u opštini Bogatić (čak 77. koja čini 17. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije. što je višestruko manje nego u JBO i MO. Na 1000 stanovnika u 2004.okruga koristilo 2. ali i od prosečnog za JBO. dva okruga.48% stanovništva Okruga.69% za livade i 16.72 u CS).142 km2.2% u Bajinoj Bašti do minus 15.5 hektara obradivog zemljišta. Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS. Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika). nego u ostala dva posmatrana okruga.5%. a na pašnjake čak 43. što je najveće učešće u Okrugu. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21. a za CS 16. dvostuko je veće od republičkog proseka (34.7%). godine bilo je 313. a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0.39%) i proseka za CS (53.47%. prema 17. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5. Njegova površina je 6.05%). a u opštini Čajetina svega 8. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19.47% u Okrugu.68% površine Okruga. jedino je u Užicu zabeležen rast od 0. što je najmanje u Okrugu.9%). U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine.3% ukupne površine Okruga.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina. I u ovom okrugu.45% poljoprivrednih površina Okruga. livade su najzastupljenije sa 37. Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS.

Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20. godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77. U domaćinstvu je u proseku bilo 3.6%).7%. a najmanje u opštini Prijepolje (42. a najstarije u opštini Čajetina (42.91% ukupnog broja domaćinstava u RS.72%).93 u CS.97% u Užicu. Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51. nego u MO (34. Bilo je 310 zaposlenih na 1. što je približno republičkom proseku (67. U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka.000 stanovnika.48% u Užicu do 30. U ZO bilo je 98.67%) domaćinstava u Okrugu. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27. broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67. a više je od republičkog proseka (2. U okrugu je bilo 41.81% nešto više od proseka za RS (45.8% poljoprivrednog stanovništva i 9. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3. a najmanje u opštini Kosjerić (7.77% u CS. do 18.5% u Sjenici.88%).28% ukupnog stanovništva u Okrugu.5%).3 godine). Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4.6%. prema 17. odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS.95%).86% u Sjenici. do 45. a u CS sa 7.02%) U ukupnom stanovništvu ZO.23% u RS i 14.31%).54% u Repubblici i 16.12%). što je bilo za 10% manje nego u MO.12%).starost stnovništva je visoka (39. a više od prosečnog za CS (66. Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16.53%. ali niže i nego u JBO (21.53% u Sjenici. za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS.10 hektara obradivog zemljišta. što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40.97) i proseka za CS (3. aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46.46%).2%). U 2004.2) i proseka za CS (40. Prosek za RS je 2.18 članova.35%).31%) i proseka za CS (45. najveće učešće u ukupnom stanovništvu.28% ukupnog broja u RS. Jedino je u opštini Užice. što je približno broju članova u MO (3. U ukupnom stanovništu. Među opštinama u Okrugu. Najmanje ih je bilo 90 . odnosno CS.12%). To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8.3 hiljade dinara. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13.89% i proseku u CS (11. U 2004.05%.39%.01%). Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1. prema proseku u RS od 10. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70.01). koliki je i prosek za područje CS. prema 16. U ukupnom stanovništvu.94%).47%). a najmanje u opštini Kosjerić (4.3 godine). ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21.000 stanovnika.5 hiljada domaćinstava ili 3.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu. prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS.4 godine).46 ha po gazdinstvu. a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu. a najmanje u opštini Priboj (svega 12.2% u Užicu. Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67. U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7. Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35. Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2. I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS.13%). u Okrugu je bilo 15.17% stanovnika starijih od 64 godine.

stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. Živine je bilo 803 hiljade komada. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda. Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo. i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke. kao i u opštinama na njihovom području. gajeno je: goveda 10.9%) i 97. o čemu će naknadno biti reči. U ovom okrugu broj goveda. STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera. a najviše ovaca u opštini Vršac. godine manji nego početkom 2000. Broj stoke po opštinama bio je veoma različit.6 tona meda (2. u 2006.12% u Kovinu do 22% u Opovu. a najmanje u opštini Čajetina (83). svinja i živine bilo je u opštini Pančevo. U Južnobanatskom okrugu.5 miliona jaja (3. godini. a broj priplodnih grla manji za 4%. svinja 56 i ovaca 9 grla. nego 2000. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). nego u 2000. godine. Tako je u RS u 2006. Najviše goveda. godini. dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18. Vršac za 21%. kao i odnos prema 2000. 50% više vune po ovci. 5% mleka manje po muženoj ovci. Svinja je bilo 176 hiljada (5. kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. bilo je 33. koje se preduzimaju poslednjih godina. U pogledu broja ovaca. Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije.5%). Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223). Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi. Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. početkom 2006. odnosno 14%. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0. 46 tona vune (1. godini. u Okrugu je značajno bolja situacija. U ovom okrugu u 2005. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. svinja i ovaca za celu Republiku.7%).u opštini Bajina Bašta (180). ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000. različito je stanje i po posmatranim okruzima.2%).4% broja u RS. 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela. nego pre šest godina. koja je ovde uzeta kao bazna. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. Za područje APV situacija je povoljnija. u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja. Kovačica za 7%. Po jedinici površine3 u 2005. svinja. godine. 3 91 . Naravno. godini proizvedeno je 39. jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%). 51. i Plandište za 50%. respektivno. Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište.4% broja u Republici). kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje.2 miliona litara kravljeg mleka (2. Posmatrano prema 2000. ovaca i živine.7% proizvedenog u RS). svinja i živine u opštini Opovo. godine. Broj živine je smanjen čak za 47%.1% ukupnog broja u Republici). negu u 2000. po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. nego 2000. Bez izuzetka. s tim što je njihov broj bio za 21% manji. samo sa većim intenzitetom. svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. što čini 4. godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. 619 hiljada ovčijeg mleka (4.5%).5 hiljada goveda (3.

u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin. da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006.opštini Pančevo. bio je manji nego u 2000. a priplodnih grla za 21% i živine za 14%.7%). Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%. njihov broj je povećan i opštini Šabac. svinja za 13%. koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%). 19. Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%). godini.3 miliona komada živine (7. tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda.3%). Po jedinici površine u Okrugu je u 2005. Pančevo za 54% i Plandište za 23%.5% mleka manje po ovci. a manje u svim ostalim opštinama Okruga.3%). počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva. Pored ovih opština. mereno u 2006. svinja 57 i ovaca 66 grla. nego u 2000. 27% manje mleka po ovci. 24% manje jaja po kokoški i 5. nego u 2000. Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi. broj ovaca je bio u porastu.6% manje mleka po muženoj kravi. Krupanj (20%) i Šabac (2%).3% broja u RS). Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%.5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici. ovaca 225 hiljada (14%).4 hiljade svinja (12%). godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1. godini proizvedeno: 89.3%). bilo je 98. što čini 9% ukupnog broja goveda. Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17.2%). 1. sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%). istu količinu vune po ovci (2 kg). i 97. U Zlatiborskom okrugu 2006. godini. 58.1% proizvedenog mleka u RS). broj ovaca za 6%. porastao broj priplodnih grla goveda. U ovom okrugu je u 2005. Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. 2. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. Ohrabrujuće je. 260 tona vune (10. godini gajeno je: goveda 49.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%). Sa izuzetkom broja ovaca. Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%). Ovaj okrug. i živine 478 hiljada (2.5%).2 tone vune (7. U Mačvanskom okrugu bilo je 90.6%) i 228 tona meda (6. karakterističan po značajnom broju preživara.025%). U Zlatiborskom okrugu u 2005. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8.5 tona meda (2. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica. svinja 182 i ovaca 64 grla.8%). 69. Broj goveda u svim opštinama okruga. Broj goveda bio je manji za 14%. Svinja je bilo 42. bio je u 2006. prema 2000.4%) i 1. U četiri opštine. 384. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla).2 miliona litara kravljeg mleka (6. broj svinja za 24%.7%). godini. gajeno: goveda 43. a priplodnih grla za 2%.8% više meda po košnici.5 hiljada litara ovčijeg mleka (0. Kovačica za 24% i Opovo za 22%.4 hiljade (1. i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu. 193. broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%. koliko i priplodnih grla goveda. 152 hiljade ovaca (9. U ostale četiri opštine.5 hiljada goveda.5% u opštini Bogatić. Po jedinici površine u 2005.5 miliona jaja (5. Interesantno je. Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 . U ostalim opštinama bilo je u 2006. a priplodnih grla za 6%.1% ukupno proizvedenog u RS). 50% manje vune po ovci.1 hiljada goveda (8. manji. Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%). svega 3.8 miliona komada jaja (4. manje živine. manji.

89 85.52 72.27 63.99 77. Sjenici (14%) i Čajetini (27%).15 105.93 81.24 135.09 74.35 60.14 108.77 62.18 Živina 87.42 59.20 130.14 67.17 116.57 80.25 121.97 71.20 89.96 89.06 142.15 98.78 152.77 81.64 146.90 82.05 96.79 519.67 85.00 77.32 116.09 91.97 78.61 92.16 84.70 70.43 86.77 101.64 Ovce ukupno 99.77 93.18 82.87 102. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.24 114.43 120.96 79.97 95.54 126.59 74.48 76.25 90.61 111.49 140. Tab.80 86.81 75. i 15.11 93.49 67. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja.34 110.82 90. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini.17 94. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%).56 134.58 96.12 71.24 86.94 92.16 65.22 77.79 78. 01. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.39 89.00 87.75 103.83 64.00 244.02 84.12 67.84 65.35 88.40 77.56 97. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%). godine (2006/2000) Nivo R.26 81.57 87.93 116.95 63.33 114. Bgd. Srbija C.32 123.74 98.87 96.77 83. s tim što za Sjenicu tog podatka nema.05 59.03 87. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3.28 99.83 78.52 110. s tim što je.47 106.34 48.29% u Prijepolju do 1.54 69.83 118.23 58.61 78. njihov broj povećan i u Čajetini (3.44 151.50 97.71 93.29 95.81 107.12 60.92 79.59 60.06 82.72 75.40 114.95 87.82 98.32 85.74 95.00 94.64 104.57 83. do 5% u Užicu.77 44.03 52.09 84.83 117.6% u Arilju do 36% u Sjenici.65 68.34 81.63 113.25 76.30 84.50 91.76 80.46 119. Užicu (10%) i Čajetini (3%).70 121.98 priplod 95. 2006.01.67 162.49 98.15 94.74 106.27 134.76 146. Novoj Varoši (4.26 111. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda.49 71.92 77.25 55.89 128.52 74.20 195.37 110.6%).36 Svinje ukupno priplod 78. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .83 376.59 87.89 63.91 87.47 124.78 92.91 109.40 104.2000.90 99.95 94.66 74.19 126.77 85.09 128.96 150.92 48.51 89.21 84.33 109.81 118.58 153.93 85.96 80.25 76.75 95.62 122. Požegi (22%).55 73.25 84.71 72.04 131.32 68.79 81.61 98.84 154. pored Nove Varoši (21%).34 76.70 84.20 103.35 88.58 75.09 103.08 171.18 83.54 144.75 178.59 91. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.00 61. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’.4% u Čajetini.4%).55 369.81 60.29 121.02 121.36 90.95 85.69 93.42 112. Priboju (12%).35 77.56 146.80 79.81 78.69 81.66 103.32 95.38 93.59 77.89 107.29 56.95 82.54 113.1.14 73.71 81.32 64.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.27 79. 2001.20 56.48 90.57 105.

9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“.2 70.0 58.0 103.3 96 75 78.4 10 7 70.2 65.8 85.2 228 185 81.0 52 39 75.8 106 140 132.0 1 4 400.0 71.9 26 15 57.5 8 9 112.4 158.1 182 158 86.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 .9 76 41 53.2 73.7 59 55 93.1 74 56 75.5 13 13 100. Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad. 2006.5 103.1 89. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83.7 452 281 62.0 197 155 78. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005. i „Opštine u Srbiji 2005“.5 21 19 85.3 131.0 93 75 80.6 33 48 68.3 120.4 80 59 73.9 5 7 140. po okruzima i opštinama Nivo R.3 76 51 67. i preračuna autora. Bajinoj bašti 3%.0 7 12 171. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.1 90. Beograd. Tabela br.9 77 67 87.8 104.5 64.4 50 36 72.7 142 138 97.2 84.3 80.5 136.5 9 9 100.6 106 72 67.5 143 112 78.0 5 9 180.0 10 10 100.8 75.9 77 82 106.Arilju za 21%.6 81.0 61 64 104. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000.1 83.0 9 8 88.5 12 12 100.7 96. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.0 7 9 125.2 51 40 78.0 44 42 95.0 247 182 73.7 69.5 83. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije.7 13 10 76.6 69. 2001.0 Ovce na 100 ha poljopr. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.9 39 29 74. Beograd.3 83.7 9 13 144.5 76.0 52 43 82. Užicu 18% i Čajetini 11%.5 8 11 137.0 16 14 87.7 3 3 100.4 52 37 71..7 69.2 56 45 80.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83.4 44 38 86.9 95.8 169 164 97.0 106.5 26 34 130.8 73.1 68.9 Svinje na 100 ha oranič.1 83.8 58 46 79.3 71.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62.9 97. i 2005.3 40 33 82.7 112.4 26 15 57.1 100 85 85.

proizvoda od mesa. mineralno đubrivo). ovaca. svinja i živine. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. a među njima se nalazi i osam opština. najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. Prijepolje. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. popravka. i tome slično. kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki. Nova Varoš. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. Među njima su premije za mleko. Pored pomenutih mera. Navedene mere treba koristiti. Zatim. mesa. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). ovčarstva. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. Uz to. dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. Čajetina. Kao podsticaj razvoju stočarstva. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. Priboj. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. Užice i Bajina Bašta.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. Dosta je veliki broj tih mera. S druge strane. 95 . na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. regresa izvesnih inputa (gorivo. Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. Sjenica. U marginalna područja svrstano je 49 opština. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. mleka i mlečnih proizvoda. Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. tovnih junadi. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. kao i podizanje farmi mlečnih krava. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza.

. CECIĆ NATAŠA. tako i za pašnjačko stočarstvo. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača. Institut PKB „Agroekonomik“. 26. čak i vrlo kratkom roku. Razlozi tome su brojni. proističe. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. Primer toga je postupak koji je u toku. preko zakasnele tranzicije. u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. To je svakao moguće. za određeni broj proizvoda. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva. karakterističnih za dato podneblje. smanjivanje broja stanovništva.. stanje bi bilo značajno povoljnije. VUKOVIĆ P. čija je tražnja u porastu. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. posebno stočarsku proizvodnju. VUKOVIĆ P. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. još uvek nije oporavila. pp. Za bolje rezultate u ovom pogledu. KATIĆ B. kako za farmerski oblik uzgoja.. U tom pogledu. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara).ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. da se stočarska proizvodnja. pored ostalog. zatim. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. koje je. CVIJANOVIĆ D. posebno u ruralnim područjima. CVIJANOVIĆ D. Nažalost. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. LITERATURA 1. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. Vrnjačka Banja. 96 . 115-124. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. 3. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. veterinara i tehnologa. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost. Beograd. a brojne društvene farme ugašene. Izuzetak je broj ovaca u JBO. perspektiva je dosta sumorna. jun 2006. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. takođe za znatan broj seoskih naselja. KATIĆ B. potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. u kojoj još proces privatizacije nije okončan. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. prisutno decenijama. Dugoročan. KATIĆ B. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina. i niske konkurentnosti na stranim tržištima. shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu.. nepovoljna starosna struktura stanovništva. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“. ništa od navedenog sada nemamo. počev od sveopšte krize u zemlji. Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2.. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. Kako se moglo videti. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000. godine.

STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. 5-6. Beograd.yu. Researcher . Niš. for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . 4. especially production of pork. br. 011/2972-848 4 97 . Stock farming.A.yu.bg. due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. Drago Cvijanović. (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“.iep. Beograd. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. 3. Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“. Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. 9. MIJAJLOVIĆ NADA.iep. br. 10. („Službeni list SRJ“.Volgina 15 Street.privreda i ruralni rauzvoj“. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije. Number of livestock and their outputs is decreasing.449-463.. E-mail:office@mail..ac.: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta.. 11050 Belgrade. 11. prof. Ph. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije.bg.farming. POTREBIĆ.76/2005). M. Researcher . 3. br. juna 2006.D. Beograd. These are the facts.Trainee. Scientific Adviser and Velibor Potrebić... Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr. SUBIĆ J. („Službeni glasnik RS“. VUKOVIĆ P. www. KATIĆ B. SAVIĆ MIRJANA. in lowland areas. 7. It is cognizable by variety in using the agricultural land. godine. 5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains. KATIĆ B. B. 5 Branko Katić. 2005. 719-725. i 2005. Ekonomika poljoprivrede. tel.. „Opštine u Srbiji“. 591-604. SUBIĆ J. young beef. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3. pp. 8. pp. V..Associate.. „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area. 28/2000). tel. Ekonomika. („Službeni glasnik RS“. br. br.). POPOVIĆ VESNA. OSTOJIĆ M.ac. in which has come to structure aggravation of field coat. za 2000./fax: 011/2972-858. D. 13/96. 6.. RZ za Statistiku. br.. Zakon o organskoj poljoprivredi. Institute of Agricultural Economics. CVIJANOVIĆ. KATIĆ B. chicken and mutton meat and milk.. koja se održava u Bukureštu 23-24. Ekonomika poljoprivrede. 5. pp. TAPISAREVIĆ LJ.

with different natural conditions.6% of agricultural surfaces.442 l of milk per a cow. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted). 228 settlements. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive. and here is present pastoral stock – farming. 49 pigs. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. different surface structure and agricultural land's utilisation method. 12 pigs. This district is favourable for significantly better ruminants breeding.7% of agricultural surfaces. 74 inhabitant per km2. Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities. unemployed persons. in this work have been elaborated some other factors.breeding. 81% of agricultural surfaces. 28 heads of cattle. 362 cadastral municipalities. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. level and structure of national income. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive. number of employees.. transition in which privatisation process is not over yet. than population number and structure. households number and average number of members per a household. husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry. Analysis objects are: South – Banat district. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. with the state from 2006. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. as the lowland region with: 8 municipalities. 55. owing to surfaces under natural meadows. i.e. 51 inhabitants/km2. 67. 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2. 9 heads of cattle. 100 cadastral municipalities. 101 infabitants per km2. State and dynamics (comparing the state from 2000. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia). 147 pigs. measurements of agrarian policy. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region. Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. structure of agricultural land utilization.) of elemental livestock 98 . agricultural participation in creation of national income. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region). Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields. 94 settlements.008 l of milk per a cow. Stock – farming district consists of mountainous regions. The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. 438 settlements. development level by the level of national income per an inhabitant. and annual yield (in 2004. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). agricultural surfaces. sheep – farming and goat-farming. 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. such as population structure by few parameters.): 2. 39 heads of cattle.

CS – Central Serbia area. Nevertheless. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. ZD – Zlatibor district. state and possibilities. APV – Autonomous Province of Vojvodina.categories are specially processed: beeves. Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. numberous and significant data are given in two tables within the text. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. SBD – South Banat district. wool. text contains a plenty of information. here has been given relations toward the Republic. pigs. It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district. MD – Mačva district. area of Central Serbia. eggs and honey per a unit (head. sheep and poultry and comparable data about yield of milk. as units of local autonomy. AP Vojvodina. 3 districts and 26 municipalities). AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). hive) are given. 99 . and four tables given in attachment. from which these districts consist of. which clearly point out to relations.

Департман за економику пољопривреде и социологију села. осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама. Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова. социјализам. Нови Сад 100 . Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште.).. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. период транзиције). а у оквиру ње и биљна. сарадник у настави. Кључне речи: осигурање усева и плодова. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. поплава и сл. субјекти који су вршили послове осигурања. редовни професор. осигуравајуће организације. често са катастрофалним последицама. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. развој. М. услови осигурања. Анализира се и однос државе према осигурању. пожар.УДК: 368. почевши од краја XIX века.1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији.5(497. Т. као и на законе. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. Пољопривредни факултет. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. ЈОВАНОВИЋ. па и пољопривредне (биљне). уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере.11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. Др Миленко Јовановић. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. него производње неких других привредних грана. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић.

Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007). Тако се у члану 798. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. оно мора бити правилно. Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. то ће се по основама наведеним. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. где се за то одлучи окружна скупштина. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844). наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. стр. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. док би се дуван. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији. 267. а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града. који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. године. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу. Почетком XX века много се писало о осигурању против града. лан.”2 Прве послове осигурања су обављали странци. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. 127/1892). конопља. у члановима 798. бр. репица. Долази до прикупљања средстава у натури. Међутим. 1. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао.облик економске заштите производње. Обезбеђивали би се кукуруз. али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. кућа и миљкова против ватре и воде. као и плаћање улога за исто. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града. хељда и сва стрна жита. и 799. као осигурање еспапа на води и на суву. Београд 1937. поменути Закон никада није ступио на снагу. Тако је 1892. У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. Тако је 1896. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. 101 .

М. Овај закон је донет пре него што су организоване области. У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. Енглеске. репица. Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. 3 и 4. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”. хељда. Београд 1902. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града. а имао је и других техничких недостатака. број 266/1905). углавном приватна. Ш. градинарски усеви. На овај начин није било стварног обезбеђивања. Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. воћњаци и маслињаци. једино је у овој области 1928. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. стр. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. без обзира што су их закупци обрађивали. Швајцарске и Чешке. Француске. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. државних и манастирских усева. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. дуван. Половином 1923. Електрична нова трговачка штампарија. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. 3 Пачић. кукуруз. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. Наиме.решено. Она су обављала све врсте осигурања.: Осигурање противу града. којих није ни било. године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. виногради. окружних. среских. народним посланицима. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. лан. бр. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. те тиме да да довољну гаранцију. Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. 2. 102 . како држави тако исто и земљорадничком сталежу. Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. 189/1923). после више припремљених предлога. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. Немачке. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града.”3 Најзад је. крајем 1905. конопља. Ј. осигуравајућа предузећа. за потпуно извршење свога задатка. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине. године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. до доношења новог закона.

str. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине. 33 поменутог закона. Поред картела за осигурање против штета од града. У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава. 4 Привредно законодавство – књига пета. Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. Издавачка књижарница „Геца Кон”. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. 221/1929). У чл. бр. Штампарија Дунавске бановине. Нови Сад 197938.Овај закон стављен је ван снаге. 92) 103 . Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова.V 56364/38 г. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. области и државе. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. када је крајем 1929. године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града. ZOIL “Vojvodina”. године формиране бановине. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. 43/1931). и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. стр. наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. Antonije: Osnovi osiguranja.П. стр. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. 90. str. који се односи на област осигурања против града (туче). Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова. 6 Тasić . бр. уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца). 25.”4 Након што су 1930. виногради и воћњаци унети у земљишни катастар. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. Novi Sad 1975. које су као оранице. број М. 3. У чл. да по предлогу банова а за поједине бановине. Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно. (isto. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. Београд 1930. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама.

Међутим. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. па тако и осигурања. а и свака друга активност. доласка окупатора и распарчавања земље. лист ФНРЈ”. лист ДФЈ”. новине”. допринос за градобитину. 12/1945). године Влада Србије. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду. била је заустављена привредна. Сходно томе је почетком 1945. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији. Ипак. 3. Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција. Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл.Након капитулације Краљевине Југославије. 58/1942). бр. оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. нека предратна осигуравајућа друштва. па и рад осигуравајућих друштава. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате. који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. на предлог Министра пољопривреде. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. године. У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. 24/1947). Половином 1942. бр.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. већ крајем 1941. које су утицале на развој разних привредних делатности. бр. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. 104 .

мраза и слане. лист ФНРЈ”. 3. године дошло до промена. слане. лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. године. поплаве и скакаваца. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. који је праћен интензивирањем биљне производње. У току 1947. провале облака. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. Тако је половином 1961. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. На територији Југославије деловало је 128 завода. Наиме. олује.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. а код дувана. бр. 14/1958). Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. 27/1961). години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања. бр. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. а млади. удара грома и пожара. мраза. године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. Од 1957. Код винограда. удара грома и пожара. што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. Почетком 1958. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. године. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. укинута је могућност колективног осигурања памука. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. Искључене су штете од буре и провале облака. воћни. Овим законом ДОЗ је укинут. и то док су у непожњевеном или необраном стању. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. лист СФРЈ”. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. У 1964. Предмет осигурања су били усеви и плодови. будући да се нису раније осигуравали.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. а тарифом премија је регулисана цена осигурања.

Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује.тарифа премија. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. уз искључење стварања услова за економско пословање. Та одступања су 1971. 3. обавезном удруживању у заједнице осигурања. донетих крајем 1967. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”. мраза. којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. P. године. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода.: Osiguranje. лист СФРЈ”.8 почетком 1967.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања.: Osiguranje u teoriji i praksi. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности. године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. str. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. D. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа. дошло је до неких промена у односу на ранија правила. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл. Jelena. У условима за осигурање усева и плодова. Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. Petrovaradin 1999. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. У Новом Саду су формирана два завода. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. 28 i Mrkšić. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. 15/1965). тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз. Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. (Kočović. 7/1967). За разлику од правила осигурања.) 106 . 22. Почетком 1965. бр. године усаглашена. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. док су непожњевени односно необрани. Alef. пожара и олује праћене градом. удара грома. Šulejić. која су донета годину дана раније. лист СФРЈ”. административним односима завода са осигураницима. бр. str. Beograd 2006. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. uredbama i regulativama EU. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto. UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. 1 111 . kancerogenosti. biootpad. Izvršno veće AP Vojvodine. nerešeno. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla. U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. Novi Sad. kancerogenog. kao i opasan otpad na bazi piralena. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike.1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno. Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. a posebno otpad biohazardnog porekla. U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili). odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva .5:547. koji se još upotrebljava u EPS. koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. koji je posebno generisan ratnim razaranjima. Načelnik za visoko obrazovanje. vazduha i zemljišta. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih. sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu. teško degradabilnih materija životne sredine. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. piralen. dokumentima. tzv. predstavljaju izvore toksičnog. teratogenosti i mutagenosti. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. vode. B.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. upravljanje.rak Ključne reči: biohazardni otpad.UDK: 628. neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. opasnog.

2001. 112 . pao je na dno. kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. U našim transformatorima. Na žalost evidencija je nekompletna. posebno u masnom tkivu. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. On ostaje. da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. Neadekvatno. upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB. između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. 2006). dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja. Međunarodne institucije. nagomilava se u živim organizmima. Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. niti se razlaže. Piralen na živi svet deluje kumulativno. Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće. plodu. čak ni sukcesivno. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija. 2002-2003. ali i javnost uopšte. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. farmaceutski. 1995). semenu i smanjuje plodnost.hlordifenila. Takođe.“medicinskim otpadom”. ne rastvara se. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. odnosno pentahlordifenila. u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . a kontrola i nadzor nedovoljni. kondenzatorima i skladištima. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. Elektroindustrija. obuhvata hemijski. i drugi) (Vidicki i sar. takav kakav je.otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno. neprofesionalno i rizično postupanje. označena kao piralen 1467. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi. 2002. sposobnošću nagomilavanja. Svetska banka. prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar.8 hiljada tona piralena. Kao takav u celini je nazvan .uklanjanje. Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. tj. radioaktivni. do momenta kada je na snagu stupila zabrana. ali naravno. je od izuzetnog značaja za širu naučnu. 50% koristi elektroindustrija. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. 2002. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran . kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. 113 . Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. Prvi put su proizvedeni 1929. godine zabranjuje. I pored niza prednosti. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. svi degradacioni mehanizmi su otežani. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. aditivi za boje. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. fluidi za prenos toplote. plastične mase. usporivači gorenja. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. proizvodnja PCB se 1977. Ipak. sinergici za pesticide. mala zapaljivost. nizak napon pare. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. termalnim i biohemijskim procesima. PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. Uprkos preduzetim merama. kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. od 1-10. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. hidraulični lubrikanti. uljima i mastima. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. hemijska inertnost. Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa. a upotreba ograničava. izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi. meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. kao što su: termička stabilnost. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. koji su supstituisali H atome (slika 1). napon pare i biodegradabilnost opadaju.

1268 1242 1242. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. 1242 1232. 1254. mastila. ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. Kancerogeno ulje-piralen. UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. 1260 1248. 1232. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. 1232. 1254. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. 1260. 1248. 1260 1248. kao i u živim organizmima. 1268 1254. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. 1262. 1254 1221. u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala. 1254 1221. 1242. vazduhu. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. 1221. 1242. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide. usled eksplozija i ratnih akcidenata. rasprostranjeni širom sveta.Tabela 1. zemljištu i sedimentu. 1248. Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. 1254. 114 . 1268 1221. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. akcidentalnog curenja tokom transporta. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. 1248. 1242. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1254 1242. 1254. 1254.

Tretman i reciklaža. da bi bio uspešan. pravilnika. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. pa zato se sakupljeni otpad. programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. 2006). i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. Mada. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. Definisanje sistema koji se. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. Odlaganje (deponovanje) otpada. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. država nema finansijska sredstva da ih nabavi. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi. ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. Transport. sa ukupnim trendom rasta. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. poljoprivrede i zdravlja.Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti. Zbog toga neki 115 . Skladištenje i prikupljanje. Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. cena bi bila i do 30 procenata manja. u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. U Srbiji. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti.

a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase . dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 . Slika 2.zeolit i aktivni ugalj2. U Evropskim zemljama.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2. piroliza i gasifikacija. devedesetih godina prošloga veka. Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena. kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2. jer se reaktor sastoji od duplog zida. Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba). povećao se interes i za druge tehnologije.

ICAR. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora.0 kg piralena.9 kg. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada. odnosno upravljanje piralenom. ACEC Belgija. ACEC Belgija. ABB Švedska. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme.0 kg. LTR2 tehnologija U tabeli 2. Minel Srbija. 117 . Ducati.582. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama. (Poreklo:.512.Slika 3. Rusija. a ukupna masa te opreme je 852.669.(Poreklo: Minel Srbija. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom. Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe. Simens Nemačka. ASEA Švedska). pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja. General Motors USA. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste. Kon Hrvatska.

implementacionaog plana.Tabela 2. otpad. mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija. količinama finalnog proizvoda. 118 . skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada. načinima − − prerade.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ. PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3. kao i evidencije lokacija generisanja otpada.

Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip zagađivač plaća. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. 2006). princip reciklirajućih ciklusa. − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva. 119 . Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. − Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora. Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. princip degradacije i biodegradacije. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic. princip preventive. − Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. princip predostrožnosti. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera. čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. (Vidicki. princip predikcije. princip odgovornosti proizvođača.

.. VUKASOVIĆ. VIDICKI. Phuket. 6. M. TURK. Beograd.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. BAŠIĆ. P. M. as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”. B. Đ.. and therefore. A. pyralene 120 . Fakultet tehničkih nauka.ICFP501A2PR02). ĆOSIĆ. PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment .: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine.. Novi Sad. B. 3. Key words: biohazardous waste.. (2006). (1995)... BAŠIĆ. (2006). cancerogenicity. BOGDANOVIĆ. 2. Doktorska disertacija.. Međunarodna konferencija: Otpadne vode. generated during the war accident. Đ.. teratogenicity and mutagenicity. B.: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije. Fakultet tehničkih nauka. ĆOSIĆ. A. RISTIVOJEVIĆ. VIDICKI. I.LITERATURA 1. especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants. Thailand. EUROPEAN COMMISSION . PCDDs/Fs. B.ICEE-2007. MILORADOV. it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk. 5. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL). The paper presents hazardous waste management. 4. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate. M.. VIDICKI.. explosions and fires of industrial localities.The fifth framework Programme . Final report. the main strategic goal should be the implementation of EU requests.: Biohazard waste management model. I. VOJINOVIĆ – MILORADOV. ICA2 CT2002-10007. (2007). Magistarski rad.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. M.(Call Identifier INCO COPERNICUS . Assessment of the selected POPs (PCBs. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia. MARJANOVIĆ. (2006). management. documents and regulations in the national legislation. (2006). Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity. PAVLOVIĆ. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. VOJINOVIĆ – MILORADOV. Novi Sad. Subotica. S.

jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. rasprostiranje novih pristupa. te kasnije u doba Rima. zatim. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ. kako prirodnih tako i antropogenih. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva. promocija novih istraživanja i sl. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada. Posebna prednost agroturizma Vojvodine.n. S. UMESTO UVODA Sudeći po literaturi. zasnivala na poljoprivredi. privreda. Slobomir P Univerzitet. Pisani tragovi svedoče da se privreda.113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ.Galbraith. naučnim konstatacijama teoretičara. u odnosu na sve ostale delatnosti. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane. poljoprivreda. Genijalan model. koncepata. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. Fakultet za ekonomiju i menadžment. 7).e. stočarstvu i trgovini. u svojim naučnim analizama. 1995.UDK: 338. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. u Srbiji je bilo veoma malo. još u drevnim vremenima.p. oko 6000. Ključne reči: turizam. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma.K. Bijeljina 121 . docent. jeste agroturizam. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja. poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine.48:631 (497. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J.g. razvoja teorijske osnove Agroturizma. agroturizam.

408. NASELJA Naselja sa negat. ili računaru. Ž1. tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up. prirašt. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici.1 -76.1. Leontief i dr. priraš. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti.506 aktivnog i 89. isti.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura. moralne norme i načela).Sam Aristotel (384-322 p. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg.) i etike (moral. 122 .603 izdržavanih lica. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br. priro. ali znatno različita od prvih. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215.2 -87 Videti. što je prikazano u sledećeoj tabeli br.050/ stanovnika. ali stručan i obrazovan faktor. godine Vojvodina je imala ukupno 2. pri. Po popisu 2002. naselja sa neg. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa.6 -75. Keynes.999 lica s ličnim prihodom i 382. 1. Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912.197 i žene 382. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/.800.992 /M-984. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat.147 svega.047.942. Međutim. 00 100 -88 -96. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). prirašt. ali je i rad na kombajnu.8 -73. od toga 125. priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. John Kenneth Galbraith. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede. Marx. manufaktura na određeni način. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su.603. raspodela i sl. str. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith. Tabela 1. prir. razmena.broja 00 95. GRADSKA NASELJA Grads.641 izdržavanog. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja. i 709957 domaćinstava. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini. Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje. posle Aristotela kroz istoriju. mada istorija beleži i obrnute situacije. od toga muškarci 530. u poljoprivredi i privredama uopšte. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. Sličan odnos. stvarali nedoumice.n.7. Ricardo. prirod. Znači.031.

modela multifunkcionalne poljoprivrede. Naselja. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br. turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom. kroz integralni razvoj poljoprivrede. što je posebno primetno kod gradskih naselja. Samo značenje pojma –agroturizam. 2. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40.2 Ukupno 467 100 281 60. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma). tj. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine. Tabela 2.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou. Bez promena br. APS.10% u 2003-oj godini.1 1 0. uvažavajući aspekte održivosti. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima.4 31 59. mada. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede. preko zdravlja ljudi. da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja.7 154 37. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003. može se reći. »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse. ager). prema tipu i porastu i padu broja stanovnika.6 1 0. proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. iskonske životne potrebe. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju. Naselja Ukupno Pad broja stanov.2 185 39. Porast broja stan. s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. koja ima bazu u poljoprivredi. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne. Može se reći. lat. Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede.6 --Ostala 415 100 260 62. Stan.2% odnosno za 23.može se tumačiti na više načina. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. Period 1991-2002. popeo na 50 ili 96.. agros. 123 . God.

U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . 2. zatim. zatim. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. 1979. brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. korelacija po uputima izvornih termina (grč. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine. Međutim. eng. 25)». Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane. Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. posebno članica EU. angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. agros. touring). Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. ili podzemne železnice u Londonu i sl.M. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. 1988). U okviru ovoga. rokova i troškova gradnje. rus i ruralis. lat.odnosno. i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. 2006)». Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. Genijalan model. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. jeste agroturizam. fr. zatim. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. za koji su se ove opredelile (Milanović. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. središnju vertikalu. A. touriste. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti. Nisu retke preporuke i razmišljanja. lat. Zatim. ager.

veće zarade zaposlenih. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. Višestruka analiza. Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. Kao direktni. svaki oblik turizma u suštini. dublja i šira. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda. Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. filozof XX veka. potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. funkcionalnost 365 dana. Na kraju krajeva. opšte privredni i kulturni razvoj. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. nova radna mesta. Kongresni turizam. zeleni. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. 125 . podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. preko proizvoda za ishranu. zdravog života. održivoj poljoprivedi. životno je upućen na poljoprivredu. održivi agroturizam za održivu poljoprivredu.primerima u svetu. 3. geografije. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. s aspekta ekonomije. Međuzavisnost. npr. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. Turizam je suštinski vezan za prostor. socijalna i penziona politika. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. agronomije i sociologije. i sl. Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. može se navesti njegov nesezonski karakter. privatnog partnerstva. povećanje turističke potrošnje. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. brojnih vidova turizma (etički. održiv turizam za održivi prostor. Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. mnogo je jača. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. preko ekonomskih podsticaja. s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. tj. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). ruralni i odgovorni turizam).

kao i od obima izvoza i uvoza. pre svega. treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. tj. da se obrnu 3 do 3. u konkretnim analizama u Vojvodini.Međutim. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. kreće se od 3. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka.5 puta. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. godine.. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. primene teorije multiplikatora u turizmu. Ovaj autor ističe. posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. 1961).F. počinje da se menja.3 mada može biti i veći. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. 126 .2 do 4. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine. Praksa u svetu. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3. dinamički posmatrano. da ekonomski razvijene zemlje. što je i Keynes. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. praveći dodatne efekte za privredu. Promene zavise. Zbog toga. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. mada je englez Kahn. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. Analize i istraživanja u svetu. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje. još 1931. na koeficijent multiplikacije. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. cirkuliše u privredi zemlje domaćina. J.M. kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine.2 do 4. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu. kasnije obrazlagao. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. R. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista. Znači. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939. multiplikativnih efekata turizma na privredu. bogato kulturno-istorijsko nasleđe. znači. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci. Koeficijent multiplikacije. ranije. prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista. Dalje. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede.. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. čak u 13 do 14 transakcija. u istraživanjima i projektovanju.

Detaljna analiza troškova po ovim stavkama.272. 24). izgleda kao u tabeli br. dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine.00 7. 19-23). kupovina.60 Godišnji obrt /$ 3.00 16. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga. 1961.00 16. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje. Polazeći od navedene strukture.50 25. izdaci za razgledanje i zabavu.00 peta 64.00 137.483.00 120. kroz pet transakcija u toku jedne godine.06 3.00 336.15 3.00 3. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo.50 Ukupni izdaci 854.50 153.00 89.48 127 . podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje.50 9.00 3.00 211. kupovinu.00 29. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa.1. bez troškova za saobraćaj. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$.50 63. Struktura ove turističke potrošnje.00 149. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu.42 3. ishrana i piće. kao što su: smeštaj. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa.27 3. u toku jedne godine. Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj. poslužit će kao osnova dalje projekcije.50 48. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu.00 405.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178.50 213. Zaključak. po pojedinim elementima njene strukture.50 212.50 4.10 3. Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi. lokalni transport i ostalo.28 3.50 41.2. tabela br.50 1051.50 70.deviza iz zemlje. Tabela 2. od 1000 $.30 3.00 90.50 787. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste. Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi. ishranu i piće. tj. (Clement.50 654. 1961.

zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje.. tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213. obezbediti iz uvoza. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. za sve kategorije. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). piće i druge robe da budu domaćeg porekla. je dosta manji.). ali i u tim slučajevima. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13.60 dolara.272. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu. Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3. 128 . ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl.48 puta pre nego što je nestao. • proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla. U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine. koji služe za prevoz stranih turista.50 dolara. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije. projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine.50 dolara iz prometa.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. tj. tj. sa stanovišta privrede Vojvodine. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata. Međutim. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija. U ovom konkretnom slučaju. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana. u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. zatim. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine.484. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista. kao i gorivo. tj.50 dolara. u cirkulaciji primljenog novca od turista. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara. posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija.27 puta. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3. ispod 5 puta. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju. • transportna sredstva i oprema. pre nego što novac napusti privredu zemlje. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191. U nekim slučajevima. kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl.

iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. Ostatak. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”.5 (promena u potrošnji – S) 1. kroz privredu Vojvodine. U turizmu ovo znači.4%. ishrana.K = _______1________ 1 . Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”.5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine. Potrošnja u privredi Vojvodine.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija. počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine. Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju. obrnuo 3. U prethodnoj tabeli. tj. 129 . karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora. turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje. Kao što je navedeno.5). što je posebno važno za agroturizam. od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. komunalne usluge i slično). Na osnovu predhodno navedenog. koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara.5 – 1000 = 2272.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”.5). kupovina robe.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda.__________________________ 3272. U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara. cirkulišući u toku godine. dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku. kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272.

ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. u Srbiji je bilo veoma malo. salaša. trgovina. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. nažalost. u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra. novac je ostao u S. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. U svakom slučaju . poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. u Engleskoj. započeta 2003. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma. možda se radilo o injekciji 5 evra. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara. Primera radi. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6.Apecsec. implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. godine. moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede.bez obzira koliko mu je uzeo.org). u odnosu na sve ostale delatnosti. on svrati u neku privatnu ordinaciju. nigde. Radova i pisanije na ovu temu do sada.sg i www. kako prirodnih tako i antropogenih. 6 Bez obzira na metode i trud. (www.Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine. razvoj teorijske osnove Agroturizma.org. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. Pored analizirane teorije multiplikatora. ugostiteljstvo itd. kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti. 130 . Zakon i Strategije razvoja. Ne evidentira 20 evra nigde. koncepata. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane. (Uravić. kod uticaja turizma na privredu. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. Dakle. čak i ne pominje agroturizam. zatim. sojenica itd. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. kao vođica. Tu je veoma važna uloga države. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. Strategija održivog razvoja u Srbiji. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. možda mu je uzeo i 50 evra. rasprostiranje novih pristupa.) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. Npr. 2005).. Karlovcima-u Vojvodini.igu-net.

Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova. br. Marketing agroturizma Hrvatske i Istre. Savremena administracija. 9. Ward. 3. 6. F..2/2006. 5. H. WILLIAMS. London. SAMUELSON. propagation new entrance. URAVIĆ. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism. PMF. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. 1931. 4. (1961). 9. R.M (1988). CLEMENT. Washington. Novi Sad. (1979). (1969). Mate. šesto izdanje. than base for development critical entrance study this tourism. 8. Lock. MILANOVIĆ. tourismagriculture. promocija novih istraživanja i sl. Beograd. Turuzam. JOHN KENNETH GALBRAITH (1995). P. 7. Keywords: tourism. Zagreb. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. is tourism. M.. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture. London. promoter new explorer . AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. (2005).mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. br.. 2. June. LITERATURA 1. The Relation of Home Investment to Unemployment. An Essay on the Principle of Population. A. agriculture. L. Ekonomija-uvodna analiza. Tourism and Economic Development. development theoretical base tourismagriculture. R. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede.G... VUKIĆEVIĆ. Beograd. economy. THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. The Future of Tourism in Pacific and Far East. Economic Jurnal. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma. 131 . KAHN.

132 . НАССР. конкурентност. Кључне речи: квалитет. “Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије.УДК: 658. истраживач сарадник. али то је и све ∗ Мр Нада Косановић. др Попов Раљић Јованка. дефинисање начина управљања квалитетом.62:664:631 (497. бренд. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. 1 Квалитет хране као фактор конкурентности. Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ. храна. Србија. робна марка задовољење ега. Технолошки факултет Нови Сад. агропривреда. „За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност.П. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“. процеса и услуга. Д. Р. то је и приступачна цена. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде. услови плаћања. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа. УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности. НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета.

Наиме. „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. Профил – 2006. 4 Воли Олинс. процедуре. „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем. све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''.оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2. др Пејановић Р. сензорна (Qs). Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. Симпозијум: ''Сточарство. Херцег Нови. логотипа. У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право). Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). попут трговачког имена. Другим речима. У вези с тим.4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа. што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа. Томи мајонез итд. пробирљиви потрошачи. услуге. а коначан израз такве активности је неутралан. Jefferson Institute 2003.html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. фирме. који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. 133 . Бренд је јединствена идеја. као и тржишно потрошачка (Qtp) својства. нутритивна (Qn). Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. 2005. прецизан и поуздан суд. није свака робна марка бренд. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. ''О бренду''. др Попов Раљић Јованка. а не на квантитет. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. проф. Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. концепта итд. последњих деценија. Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд. симбола. Београд. посебно из развијених земаља. Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом). Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. 2 3 Конкурентност привреде Србије. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф..hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности.“(/www. односно концепт у свесности људи. технолошка (Qt). Мр Папић Татјана. препознатљивог дизајна.

Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде. лојалности купаца. 134 . Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. менаџмента и др. перцепција и производа и државе из које долази. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. освајању нових и задржавању постојећих тржишта. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска.Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. Словенија. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда. Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране. управљања квалитетом. Резултати истраживања имали би практичан карактер. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. /потрошача/ и њихову заштиту.

40. 86. др Радован Пејановић. 80. 87. Београд. Jefferson Institute 2003. 5. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. 7. 2. 98. Нови Сад. проф. др Недељко Тица. поузданост и брзина испоруке. 5 Слика 1: Транзиција. проф. рурални развој и аграрна политика. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. 25. 36. 125. 2007. 10. 64. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије.Табела 1. Београд стр 55. 4. 51. 78. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља. године. увођење и коришћење EAN6 система. годину5 Ранг 1. 135 . 56. Посебно забрињава проблем квалитета. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља. Економски институт. 37. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. који СЦГ сврстава на 108. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. 62.. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85. др Зоран Његован. заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. 3. 6. 82. 8. место. 85. амбалажа. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. 68. месту од 117 земаља. 33. Пољопривредни факултет. 29. 41. 72. проф. 9. 89. стр 30. трговинска марка-бренд.

стр 53. јављају као носиоци трговине.Величина предузећа и начин раста . циљеви. 4.Хумани ресурси(људи и знање) .Стратегија и структура . др Недељко Тица. тј.М. У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима. 3. проф. структура и ривалство међу њима. Пољопривредни факултет Нови Сад. др Радован Пејановић. проф.Сродне индустрије Улога државе .Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије . карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. општи услови. физички ресурси . 136 .Инфраструктура Услови тражње: .Структура домаће тражње .Капитал. Економски институт Београд 2007. извоз) Стратегија.Стварање амбијента .Добављачи . др Зоран Његован. сродне и пратеће индустрије.Интернационализација тражње (увоз.) 7 Транзиција. рурални развој и аграрна политика. Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . Као посебан фактор се наводи и држава.Флексибилност запошљавања .Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990.Сигурност извршења уговора .Купци . услови тражње. Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). стратегија предузећа. проф. ривалства . а не државе. влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7. Према Портеру. 2.Јавне институције .Циљеви .

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

УДК: 005. менаџмент. материјала. управљање и руковођење. сарадник Института. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства. Београд. суштини категорија предузетника и предузетништва. профитни центар.* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора. 1. креативност.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. менаџер у пољопривреди.51:631.1. 142 . средстава.. М. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима. конкуренција. образовање у пољопривреди. Дробац. УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света. предузетничка пољопривреда. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди.развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада. Институт за економику пољопривреде. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди). М. што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде.. ефикасност пословања. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М. тим пре. Кључне речи: Предузетништво.

Зорнић. 1996. На интервентну улогу државе не треба рачунати.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду.2 Значи.: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''. да би се остварио профит у предузећу. 49. 57. Београд.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност. иако она неће изостати. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ..РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. ПРЕДУЗЕТНИШТВО ..: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''. М. да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''. у условима тржишне економије. стр. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката. и Рикаловић. 2 Томић. стр. вештина.''3³ 3. Београд. МЕНАЏМЕНТ. 3 Вујатовић – Закић. док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив. 39. Боговац..г. буду ''непресушни'' извор иницијатива. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње. поред земљиштва које одбацује ренту. 1993. Дакле.г. 2.. Зборник радова. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. 1993. уз свест о постојању ризика. Пословна политика. стр.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу ".. ¹Вукојевић. процесе производње. Београд... капитала који одбацује камату. Г. Наша научна. радне снаге која одбацује најамнину (надницу). МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. 143 . посебно у пољопривреди.. потребно је да запослени у наведеним субјектима. одлучност). предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик. креација и нових подухвата.. М. а нарочито менаџерски и стручни тим.г. Д. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. З. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1).усмеравање капитала у конкретна запослења. Б.

Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: . процесу управљања се посвећује нарочита пажња.Тех. по величини и сложености пословања.Прихватање неизвесности Лични живот: . .Флексибилност. .Остварење резултата личним трудом. . Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: .Доступност снабдевача. 4 144 .Адекватно финансирање и стручна подршка. у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ". .Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности. . . 1993. Београд.Образовање.Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике .Обављани послови Окружење: .Доступност купаца и нових тржишта. Пословна политика. . обучена радна снага. чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева. . .Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2).Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност. стр.Године живота.Креативнст. 30..Породица. . .Подржавајуће услуге Појединац: . Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су.Сагледава и оцењује пословне шансе.Самоконтрола. . . .г.Иновативност.

. 2. предузетништво и акционарство ставе на право место. организационој и производној структури. техничкој и технолошкој опремљености. где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације. рационалније улагање капитала (и његово кретање). који омогућава функционисање производних ресурса предузећа. ефикасније (профитабилније) пословање. стр. 343. З. прилагођавање производних програма потребама тржишта. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта. Стефановић. Београд. Очигледно. контроверзе и непознанице.г. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме. 1994. Ј. Пословна политика. Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита. пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин. На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине. и стварање позитивног притиска.: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа ". предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције. 6 Бировљев. стр. Суботица. чине огромни напори да се менаџмент. У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. је нужност и ".. постизање веће ефикасности предузећа у пословању.вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". деловању конкуренције и сл. и Томић.. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости. алокацији ресурса.. 29.великих.. У српској привреди. 5 145 . величини. 7 Вујатовић – Закић.: ИБИДЕМ. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације. Ж. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне. јачање лидерства и елите.."6 Професионализација менаџмента. Економски факултет. Ипак.г. 1996.7 а нарочито. без обзира на облик власништва. Поред тога. којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење. формирање мањих и флексибилних предузећа. стр. Р. и ако се ". као специфичног фактора (управљачког).: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. климе и културе.

знање.планирање. 146 . О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора".. искуство.. (посебно) дисциплина и сл. организовање. и Томић. финансијских.: ИБИДЕМ.. корпорације) могу генерализовати као ''. стр. или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''.: ИБИДЕМ.Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес. З.. Р. Ј. руковођење и контрола''.8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште). 8 9 Бировљев. људских.процес (вештину) планирања. физичких и информативних ресурса којим оно располаже. организовања. избор запосленог особља (управљање људским ресурсима)..9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента. стр 5. одлучивања и контроле. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу. У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство. Вујатовић – Закић. 345 – 346. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ". деловање учесника.

што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва. планирања. 4.. толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају. Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника. Дакле. 1993. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације. комуницирање. организовања.: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. моћ. CKD. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ. која је компатабилна са становиштем савремене теорије.. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век). када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први. сликари. који је далеко познатији од свог предходника.. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО . нпр. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм. str. Једном речју. земљишни закупци. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално. Приштина.Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. 50 – 52.12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . указујући на важност предузетничке функције. Економски факултет. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. (5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''. СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. тј. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника. R. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник. Zagreb. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва.g. координирање и планирање. 1982. Б.ПОЈАМ. Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата. координације и контроле. 10 147 .г.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon.. стр. 58. одлучивања. лекари и др. 12 R.

уочио је особеност предузетничке функције.у производни организам. A.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена.г. 14 Ј. 1960. John Maynard Keynes. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде. везује за друштвену пољопривреду. у свом развоју. саму по себи. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. Beograd. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''. Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална. Informator.. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE. М.разликује предузетнички профит од профита на капитал. преко организација коопераната и задруга. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности.14 John Stuart Mill. K. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде. A. 1975.. али су на крају истраживања имали различите закључке. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. Schumpeter-a: KAPITALIZAM. Д. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада. времена. а то се и догодило током еволуције капитализма. J. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. Број 1 – 3. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''.. Иако је код Marx-а понегде.g. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. Београд. 27. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. Економика.. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит). начина и места деловања. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. енглески филозоф и економиста. тј. 15 Значајна је врло аргументована критика J. Kultura.. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован.: „Историјски преглед теорија о предузетништву“. A.g. 148 . Schumpeter. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде. Zagreb. str. што су учинили и Smith и Ricardo. присутна и недореченост или недовољна аргументација. него да је она последица предузетничког посредовања. као и од наднице за рад. 459. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски. стр. нпр. 1994. увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx..

Ф. наука и техника улази у производњу. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан. 6 – 9. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. Свакако да се. на основу тога. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем.. 1990.г. 1991. кога ангажује ради оплодње.: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“. 23 – 26. са равноправношћу свих облика својине и организовања. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде. а власнику земље рента. Иако се предузетништво17дефинише на различите начине. Т. стр. Темељ савремене. Право – теорија и пракса. Предузетништво је условило настанак менаџерства. стр. чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом.: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности.. 36 – 43.г. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала).пољопривредне производње. 1990.... па и пољопривредну. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић.. Нови Сад. Београд.предузетници и радници.''. 17 16 149 . стр. Ж. 148. Пословна политика. Ковач. У пољопривреди.: „Предузетништво – могућности и перспективе“. због поделе рада. ове функције морају одвојити. Детаљније видети: Станковић. Промет земљишта ће престати (биће линеаран). што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. преко предузетништва и менаџерства.г.г.16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и. када је ангажован велики капитал. занемарујући чињеницу да ''.: „Предузетничка еконимија“. са успостављањем слободног предузетништва. Београд. 1990. како привреде уопште.. стр. СДКЈ. Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. Б. Петрин.г. Ф. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. стр. Број 11 – 12. 134 – 137. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди. тако и у пољопривредном сектору. Станковић. Београд. Београд. 1990. Пословна политика... Пословна политика. а постоје и други услови за њену организацију . њему припада профит. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта.

Не треба бежати од богатства. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. ко је власник или наследник. (3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. која уграђује у себе све модерно и рационално. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама.закупа земљишта. а тиме и профит. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада. иако ризик увек постоји. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. најбољих кадрова и др. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати.. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа. које су већ уситњене. задругарство). указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај. тј. као уносан посао. Наиме. закуп. То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. савремених технологија. (2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. које је ангажовао предузетник. а престаће и парцелисање обрадивих површина. нестанак сиромашног слоја. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 . а не. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. врло комплексни. на дужи рок. 5. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. јер то је исконски идеал човека. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање.

процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа. и то: одлучивање. планирање. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима. контролни и иновативни менаџмент. Пословна полтика. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг. ми ћемо се задржати на наведеним. Ч. Биљана: ИБИДЕМ. 151 . 20. производни. (3) законску регулативу против картела. које су подсистеми управљања.г. и (4) регулативу контроле квалитета. биолошки карактер производње. послове и процесе у функције менаџмента предузећа. руковођење и контролисање.: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. 19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. 18 Чаки. посматран са аспекта економије.. 1995. Београд. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу. М. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања. Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања. финансијски. 59. Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности.. М.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''. климатски услови и сл. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. Менаџмент. Боговац. 20 Вукојевић. стр.. организовање. земљиштем и капиталом. кадровски. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. Зорнић. заједно са радом.егзистирајуће регулативе.. представља производни фактор. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. спорост преструктурирања вредности.. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира. ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада. стр.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха.

то и сами менаџери морају бити спремни да ''. стр...21 Очигледно. 22 Мирић. нпр. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. У моменту ''. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. супротан од тока развоја у индустрији. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе. 35 152 . чврстина. Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. јавља се тежња. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања. искуство. С..када обим делатности надмашује могућности појединца.г.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања. У развијеним земљама са тржишном привредом. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација). С. Пољопривредни факултет. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији. У процесу образовања. и што је виши ниво деловања менаџера. што је предузеће веће и комплексније.комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији.: ИБИДЕМ. у ту сврху оспособљеним кадровима''. стр. процес доношења одлука. као и у индустрији. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. иницијатива. пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава. Овај процес је толико особен. програми образовања менаџера се посебно састављају. Значи. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима. сталоженост. да се менаџмент повери посебним. Менаџери врше функцију 21 Мирић. Особине које карактеришу менаџера су: знање. да благовремено предвиђају њено настајање. контрола). Београд. истрајност. заинтересованост. срдачност и толеранција.. давање упутстава.. тј. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. Не може свако бити менаџер. озбиљност. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера). 1993. тј. 35.: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством.

153 . него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. и ТОМИЋ. 48. што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем . али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа.г.23 а предузећа ће се формирати као профитни центри. а биће остварени и услови за креативност. Следећи логику. конкуренција ће показати своју делотворност. свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди. Да би спремно дочекала ''сутра''. средњи и нижи руководиоци). Београд. Симпозијум агроекономиста. Суботица. али под руководством менаџера. 1996. Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). стр.. Ш.руковођења на различитим нивоима (виши.: „Менаџеризам као метод руковођења“.: Менаџмент у пољопривреди. ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање. Све што се замисли не остварује се без препрека. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта. У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама. БИРОВЉЕВ. Пољопривредни факултет. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. кооперативност и сл. улога државе у планирању. Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4.. 23 Шомођи.. На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. међу предузећима. тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. Ј. профитним центрима и асоцијацијама. организовању. Економски факултет. њихова синхронизованост се осећала.надградња. како функционисања тако и развоја предузећа.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. Менаџмент је осетљив и специфичан. Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима. руковођењу и контроли пословања). ЛИТЕРАТУРА 1. 1993. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење.. Р. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''.

Г.: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса". Novi Sad. 1994. DROBAC. Београд. М. 3. 1982. МИЛИЋЕВИЋ.: Основе својинске трансформације у агрокомплексу.: Путеви приватизације. M. education in agriculture. 1996. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. Београд. before.M. Пољопривредни факултет. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде. 4. 1994. competition. НИКОЛИЋ. Економика. 14. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ. Пословна политика.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа". efficiency of business. 1993. At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture. Б. ШОМОЂИ. МЕНАЏМЕНТ. 1995. R. menagment. МИРИЋ. creativity. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. Zagreb. Београд. Пословна политика. М. M. ТОМИЋ. ВУКОЈЕВИЋ. Београд. menagment in agriculture. Његован. број 1 – 3. Економски факултет. Симпозијум агроекономиста. Пољопривредни факултет. 1991. 9. 10.Д. Б. Зборник радова. entrepreneur agriculture. и РИКАЛОВИЋ. ZAGREB. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. Т. 154 . Симпозијум агроекономиста: Менаџмент. Београд. 2000. Пословна политика. Београд. SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize. 5. М. M. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. 1993. Ж. 12. Београд.: Poljoprivreda u tranziciji. Ч.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". 13. ЗОРНИЋ. Приштина.. Београд. 1975. 1993. 6. 7. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine. 1993. СТЕВАНОВИЋ. essenceof the category businessman and doing business. БОГОВАЦ. DAEJ. С. ЧАКИ.. Informator. З.: " Менаџеризам као метод руковођења". 11. 15. 1993. menagment and running a business. Београд. Д.: Основе менаџмента. 1993. Ш.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи".: "Предузетништво и менаџмент". 8. СДКЈ. profit centre. Key words: doing business. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". J. Београд. Ж. as well as in legal base and skill of menagment in agriculture.2. CKD. A. Пословна политика. that this function directly have an effect on the success of company trading.: " Историјски преглед теорија о предузетништву". ЂОРЂЕВИЋ. Р.

више или мање успешно. МАЛЕТИЋ. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система. дипл. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво. неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. Кључне речи: рачуноводство. Департман за економику пољопривреде и социологију села. Д. В.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао.FADN ВУКОЈЕ. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније. постдипломац. Примењује се од 1965. године. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике. инж. Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. Др Вељко Вукоје. посебно у домену пољопривреде. газдинство. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU. 155 1 финансијски . доцент.УДК: 631. Пољопривредни факултет. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. резултат 1.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији. Нови Сад. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује.1:657. Дарко Малетић.. У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају. пољопривредa. Поред осталог. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ. пољопривредници све више схватају важност овог процеса.

Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду. већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду.ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. o 2. мада је већи број тек у фази припреме. прихваћен је концепт директних исплата произвођачима. планове. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе. са ког су преузете разне дефиниције. који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. односно у процедури усвајања. субвенције се повећавају по износу и разноврсности.000 пољопривредних газдинстава. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. дефинисање адекватних мера аграрне политике. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . Једна од следећих активности. објашњења и упутства за примену FADN методологије. Узорак садржи око 80. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. свакако je постепенo увођење FADN система. 156 . која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ. а у оквиру тога различити типови фарми.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“.

газдинство са укупном просечном зарадом од 12. Метод је усвојен 1985. Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку. Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . захтеви за путствима. саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње. године од стране Европске Комисије. софтвери.200 €).газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама). као и измерити и презентовати добијени резултати. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ. регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units.000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU). На пример.1. Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми. повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. упутства. подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. уговори уговори. као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји. 1 ЕSU = 1.

примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку. Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. и као такве искључене су из текућих расхода. зависно од земље чланице. наслеђе итд.јануара – 01. изузимајући премије и субвенције. осим у посебним случајевима. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња. власништво мимо пољопривредног газдинства. према одређеним критеријумима: регион коме припадају. лична осигурања. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50). Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. 2004. Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1. Рад и остали извори употребљени да повећају. Укратко. Подаци се односе на све производне активности газдинства. Вредности се изражавају без ПДВ-а. исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. а 2007. лична примања чланова породице. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе). тип специјализације и економска величина.000. приватни рачуни у банци. тј.2. генералне поправке машина. године 1ЕСУ = 1000 €. пензије. године 1ЕСУ = 1200 €).јула. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ. Једну групу могу нпр. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. 158 .) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU. Такође се узимају само ''нето вредности''.

неплаћених.Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника.рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. трошкови ратарства. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима. који садрже различите врсте података. рад власника газдинства. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. трошкови земљишта и трошкови камата. Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи. Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера.Сточни фонд Е. Сегмент А. менаџера. У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада.Јединице мере које се користе у FADN методологији: .Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. општи трошкови газдинства. локација газдинства. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената. крајња вредност. Б. национални узорак коме припада и број газдинстава које представља.Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г. субвенције.квадратни метри) .Рад Д.вредности: у еврима (€) или у националним валутама . 1АWU= 2200 h) 2.3.Поседовање земљишта Ц. категорија газдинства.површина: у арима (изузев печурки . земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује. односно делова. продаја. бројно.сточни фонд: бројно и вредносно . 159 . вредносно и просечан број у току године. организациона форма газдинства. инвестиције. трошкови сточарства. амортизација. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству. Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника.количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) . залихе и обртни капитал: почетна вредност. трошкови машина.

Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају.Квоте М. приносе и вредност производње. економском величином. вино и грожђе . Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја. Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: . које се након извршене обраде.Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 . излазни и обрачун ПДВ-а. а један од главних јесте ''Farm income'' тј. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују. Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ.ПДВ Ј.ратарских производа . класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. које су детерминисане њиховом производном специјализацијом.Х.воће. 2. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства. приход газдинства.услуге .остали приходи . Приказује ратарску производњу по усевима: површине. Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа.Премије К.4. Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава.Производња Л.сточарских производа . поврће.Обавезе И.

који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво . дакле. односно базе поузданих података. 161 . затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава.трошкови рада .Од тога: . односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора. 3. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини. У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја. Поред тога. Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. појединих региона и земаља чланица ЕУ. Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват. FADN се. указује да без добре информационе основе.амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства. односно доношењу адекватних мера аграрне политике. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина. од Министарства пољопривреде. није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде. преко образовно-научних установа. типова специјализације и региона којима припадају.трошкови материјала o семе. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ.

4.. Неопходно је наравно основати и нове институције. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings. www. 2006-2007. докторска дисертација. 4..eu. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. ЛИТЕРАТУРА 1. horizontally and vertically.akii. model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје. In addition. МАЛЕТИЋ. income indicators 162 . Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture. Нови Сад. farm. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU. В. planning and decision-making. ВУКОЈЕ. Key words: accountancy. 3. MALETIĆ. Пољопривредни факултет. Т. Д. V. according to the type of production and the economic size.". Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE.int/comm/agriculture/rica 2. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators. саветодавне службе.hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa. ЗОРАНОВИЋ. agriculture. 2007. D.пољопривредних станица. до самих фармера..

koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine. mr Dejan Tepavac. zaštitne i gradivne materije. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine. 1. mlečne prerađevine. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini. jogurt. Poljoprivredni fakultet. mleko. maslac. pavlaku. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”). Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima.564 (497.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina. Ključne reči: Izvoz. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. kajmak i dr. B.2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve. Cilj je.UDK:637:339. AP Vojvodina. Novi Sad. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz.. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka. 163 .1 TEPAVAC. takođe. D. redovni profesor. 1 2 dr Branislav Vlahović. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. Novi Sad. Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju. Mleko sadrži bitne energetske. Ministarstvo odbrane.

Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. “Gala Italia” – Italija. “Avanmor” – Irska i dr. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. Rodić Vesna. pretežno. (2006). “Bongren” – Francuska. tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju.80%). 214 hiljada dolara. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. nižim kamatnim stopama i dr. 2006). Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka. pored ostalog.8% (Lovrić. uvoznim ograničenjima. Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu.2. 2007).1. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada. 000 105 0. dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. sa ili bez tržišne intervencije. istovremeno. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3.81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1). kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. “Parmalat”. (Vlahović i sar. Obeležje 164 . 309 2. 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno.19%.1 milion dolara (grafikon 1). odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara. i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85.378 litara (Bošnjak Danica. Ostvareni izvoz rezultanta je. najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. mil. što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. kada je iznosio 1. takođe. sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43.54%). kako priplodne stoke. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2. direktnim subvencijama farmerima.05%. “Nutrisia International” – Holandija. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene. Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows. Vlahović i sar.lit. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini. Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”. merama za unapređenje izvoza.60 Proizvodnja mleka – milk production. regresima za proizvodne inpute. iznosio je 839 hiljada tona godišnje. svega 0.

). dominiraju dve zemlje. neznatno je učešće Mađarske i Konga. praktično. 165 . Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005).One značajno utiču na povećanje produktivnosti. usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu. ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka. Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”. Regionalna destinacija izvoza ukazuje da. Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište. cene i prometne tokove. kvaliteta proizvedenog mleka. Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005).

Mere agrarne politike. 3 Maslac. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu. koji su činili više od polovine izvoza. Proizvodni asortiman. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara. ostale masnoće o mleka.1%. U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%). visina izvoznih stimulacija i sl. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća.3 miliona dolara. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina. pre svega.2. Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora. u odnosu na izvoz konzumnog mleka. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku.1% i uz koeficijent varijacije od 46. sir i urda 166 .Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1.

Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). 167 .Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka. Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda. Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. sirnih namaza. koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl. zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). raznim proizvodima.000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka. koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina. godine prikazan je na grafikonu 2. – 2005. tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz. modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu.).

Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu. 2007). ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”. Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. 168 . međutim. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. u narednom periodu. odnosno “ekološki čiste” hrane. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza.Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti. Ipak. unapređenjem kvaliteta proizvoda. koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić. maslac i dr. Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine.

BOGAVAC. 2. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 3. 4. KOVAČEVIĆ. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije. R. VIOLETA. broj 3-4.: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine. IVANOVIĆ. maslac. LITERATURA 5. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%). 8. 1. Poljoprivredni fakultet. forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. ½. (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive. ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji. takođe. 2007. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 4. megistarska teza. kajmak i sl. 2007. Beograd. (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju. kapacitete industrije za preradu mleka i sl. a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. KOVAČEVIĆ. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. Poljoprivredni fakultet..). Beograd. organizovan nastup. ⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. DUŠANKA.3. BOŠNJAK DANICA. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva.. Novi Sad. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. MILANOVIĆ.) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562. Savremena poljoprivreda br. 1993. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina. M. 6. (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza. Beograd. pored ostalog. Novi Sad. LOVRIĆ.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%). Novi Sad. Beograd. dobar kvalitet izvoznih proizvoda. 7. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. IVANOVIĆ. D. Ekonomika poljoprivrede... GORDANA. S.

for the time period from the year of 2000 to 2005. M. RADOJEVIĆ. R. 11.: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu. Beograd. Beograd. (2001. RADULOVIĆ. V. 2002. Subotica.): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori. D. Beograd. 13. 10. Key words: Export. TOMAŠEVIĆ. Agrarni program AP Vojvodine.. Summary In this paper. B. AP Vojvodina.: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine... Factors which have determined the realized export are being shown.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji. ŽIVKOVIĆ.. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. VLAHOVIĆ.: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije. 12.. 2) Industrija Srbije. B. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. PEJANOVIĆ. 14. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 17. Poljoprivredni fakultet. Kopaonik.. N. VLAHOVIĆ. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. Zbornik sa savetovanja: Nauka. milk products... are being analyzed. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine. B. D.9. DAES. R. PEJANOVIĆ. M. ZELENJAK.. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. R. Ekonomika poljoprivrede.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije. spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom .: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. Novi Sad. M. (2001. savetovanje jugoslovenskih ekonomista.. 1996. STEVANOVIĆ. (2000.. B. Novi Sad. SILVIJA. Republički zavod za statistiku.. VLAHOVIĆ. 15. Miločer.. NIKITOVIĆ. B. TEPAVAC. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export. D. D. VLAHOVIĆ. Beograd. milk. 2007. D.. 16. VLAHOVIĆ.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. MILETIĆ. TICA. Republički zavod za statistiku. S. 170 . Beograd. Novi Sad. broj 4.. TEPAVAC. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ. kultura i razvoj. Magistarska teza.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. PEJANOVIĆ.. Hrana i razvoj. TOMAŠEVIĆ. Beograd. 1987. B. 2006.

Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. broj svinja na 100 ha oranične površine. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. KATARINA. okruzima Vojvodine. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004. pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. mr Beba Mutavdžić. asistent. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini. godinu.prof.UDK: 311.314:636 (497. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine. MUTAVDŽIĆ. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. EMILIJA. red. mr Emilija Nikolić-Đorić.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. domaćinstava i stanova 2002. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović. asistent. Ključne reči: rangovi okruga. površina okruga. Kruskal-Valis test. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%. odnosno. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. U 2004. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva. Novi Sad 171 .. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine. godine. godinu.

1968).9%). Sledi Zapadno-bački okrug (4). Kruskal-Valis. Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004.64/100 ha) i ovaca (11. dok je broj goveda (12. pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7. Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa. godine. a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13. Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine. a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18. Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen. kao neparametarski test. Južno-banatski (8) i Južno-bački (12). Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane.1%). godini.8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1). Severno-banatski (6). na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima. Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004. Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije. Petrović.32/100 ha) približan.7% (Čobanović. Srednje-banatski (5). Kirk. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama.se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede. broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. koji je manje precizna verzija ovog testa. Tako. godini prikazani su u Tabeli 1. 48. REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. 1991. koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650. Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu.80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković. najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24.8% (svinje). Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3).6%.63/100 ha). Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71. Sremski (7). Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka. dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1). godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke. što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1). koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga. i 2. kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91. učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10.1). 58. 172 .7% (ovce). 2006). na primer.1% (goveda).

35 28. Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.30 17.80 387.70 12.53 67.87 20.20 12.75 498.90 75.60 X4 91.80 X8 55.50 X5 74.16 89.43 9.32 Tabela 2.03 X2 28. Tabela 1.47 12. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.99 98. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).90 15.55 75.18 14.59 24.15 10.60 74.00 313.60 27.40 17.96 17.90 9.50 83.50 14. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1).07 89. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.98 25.85 124.20 X9 5.35 12. Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.77 23.75 13.22 X5 95.90 86.13 68.00 65.36 52.45 23.4).53 83.68 18.16 17.32 76. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.00 400.55 X6 14. 173 .57 12.55 22.57 10.40 31.65 11.15 9.80 85.70 90.89 11.62 X3 596.63 X9 5.33 81.78 18.80 9.68 89.38 12.50 489.Rezultati korelacione analize.70 103.38 10.63 X7 20. površinu okruga.10 74.97 13.68 90. Broj goveda. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.21 76. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).30 21. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.40 10.89 25.10 10.25 11.56 18. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).50 446.00 X4 91.00 525.20 5.88 15. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4).15 X2 35.21 16.76 23.08 12.60 12.66*)(Grafikoni 2.3.95 48.39 11.15 14.58 19. površina okruga (X3).95 80.79 90.62 27.31 55.46 21.03 24.00 478.00 X6 13.20 8.51 83.82 18.35 X7 20.55 86.20 9.88 17.70 66. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.00 510.00 324.52 28.11 21.90 14.30 12.64 X8 68. Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.20 45.10 77.98 90.75 9.16 18. Severno-banat.40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.24 76.67 650.00 334.40 20.83 531.10 85.80 89.95 52.30 71. Grafikon1). broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1.56 23.51 X3 594. Severno-banat.85 10.18 80.68 13.19 90.13 605.55 44.33 12.65 5.06 23.83 46.

0 1 1 4 +0 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.Grafikon 1. Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 .0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 .

Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4.8 8 7 +0 .Grafikon 3.412 6-1 .3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 .

a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja. Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. Grafikon 5. Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri. dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7). rang 1 pripada Sremskom okrugu. te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug).Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. Što se tiče broja goveda. Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”. S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca. Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6). S obzirom na broj svinja. Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug). Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 .

Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7. Grafikon 6. Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug). Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug).

svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje. StatSoft. R.69 za broj svinja. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda. godini. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da.54 za ovce. Međutim. Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj.81. U 2004. KATARINA.16 za broj goveda. PETROVIĆ Ž.Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja.95 za goveda. OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006). Beograd STATISTICA 7. Kritične vrednosti su: χ20. ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences. H=10. Republički zavod za statistiku Srbije. svinja i ovaca. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5. Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. Poljoprivredni fakultet. H=15. dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%. Novi Sad KIRK. S.59 i χ20.94 za broj ovaca. dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. University Licence. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. Belmont. (1991). prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu. Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca. uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. Brooks /Cole Publishing Company. LITERATURA ČOBANOVIĆ. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja. (1968). Zbornik Matice srpske za društvene nauke. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu. Broj 121. broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.05(6)=12.51 za svinje.01(6)=16. χ2=15. dok je broj goveda i ovaca znatno manji.E. χ2=8. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. (2006). Novi Sad 178 . California.1 (2006). Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima.

first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. Kruskal-Wallis test. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. EMILIJA.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. MUTAVDŽIĆ. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina. BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004. KATARINA. Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. first rank belongs to North-Backa county for cattle. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep. indicators of livestock production 179 . Key words: Ranks of counties. Concerning the average number livestock.

Kanada. PHARE. Engleska i Wels. prof. SAVE i dr. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. SVETLANA. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje. 180 .1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje. model.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. M. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. dr Svetlana Potkonjak. THERMIE. dr Mićo Škorić. Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Novi Sad.434:631. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže. ŠKORIĆ. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. Poljoprivredni fakultet. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. 1 Prof. Slovenija. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda.UDK:338. Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji.

Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. 181 . problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi.5 jedinice zagađenosti. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge).700 miliona € što čini 1. Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat). Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa. Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. za 537 opština. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu. Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju. c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima. Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije. veća domaćinstva za tri ili 3. Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. odvodnjavanje i tretman otpada. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti.5% bruto nacionalnog proizvoda. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama. U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih. U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje.

godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje. za sadašnje i buduće održavanje. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. zaštita od poplava. rast i zaštitu okoline. Cena vode za piće (1997. Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda. Npr. koja signifikantno zavisi od prirode.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju. mesečno.jedinična cena ($/m2). Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi. Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. rehabilitaciju. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. R. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2.7 €. zakupci zemljišta. 182 . veličine i korišćenje sredstava.71 do 1. I – faktor intenzivnog razvoja. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta. Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra. korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2). Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela. godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama. U 1997. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0.faktor padavina. U 1996 gosini. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije).2 $. Tarifa za ha (zemljišta). vlasnici zgrada. cena .2 i 41. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova.57 €. 2.Naknada za vodne odbore (u 2000. Kanada. obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena. taksa – mesečna taksa ($). godini između 7. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano. tarifa je bila u proseku 82 €. godine prikupljeno je 1. rangirano od 45 do 272 €. Tako npr. Velikim korisnicima su često smanjene. Naknada za zagađenost (u 2000.

veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940). Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). Isti je razrađen za period 2003 – 2012. Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. 183 . Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi).) i Croydon plan (iz 2003. godine. Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina. 4. Tako npr. Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti". U ovom slučaju poznati su : London plan (2004. U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank. 3. Engleska i Wels.Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova.org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru. godine).

Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. BOO. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom. republički i pokrajinski fondovi voda. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE.■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. interesne zajednice za vodoprivredu. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. poslednjih 50 godina.) Izamortizovano (za prodaju) 5. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6. fond za vode. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše. itd. jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline. 184 . te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. Tako je npr. rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. Srbiji. Doduše. THERMIE i SAVE. obično 10-60% od ukupnih investicija. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. društveni investicioni fondovi. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima.

Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan. Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice. finansijski krediti (do 37. Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene.000.5%) i fondovi (do 35%). Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže. Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene. kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta.21. Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih. Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha. Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije. Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže.000.000 € (iz različitih izvora) . Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima. Bankarski krediti (domaći i ino). • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala. podrivači).0%). Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora. udružena sredstva investitora (do 8.Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%). 185 .000. I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina).

SAVE at al. Working Paper 15. reimbursement for drainage 186 . Srbiji. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. LITERATURA 1. 4. Agricultuure & Rural Development. THERMIE. World Bank. University of New England.: Economic and financial aspects of water management policies. 1999. Selected Issues in Water Resources Management in Europe. England and Wels. model. 3. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country. Canada. PHARE. Mc NEILL JUDITH. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector". Slovenia). AA. 2001. Balkena. BUCHLAND J. 1998. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R.: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales. potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. ZABEL T. Roterdam.: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. HOEVENAARS J. The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight.. Poljoprivredni fakultet. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema. Belgrade. 2. Novi Sad. Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. 5. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country. Washington. 1999. Key words : drainage financing. DOLLERY B. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj. 2005. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management.

1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici. odnosno 16. TICA. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. redovni profesor. odnosno obilje energije. kao i u svetu. pri ovakvoj dinamici potrošnje. a posebno Kine.. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima.29 €.V. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta.200. čije se rezerve procenjuju na period 30 .303.40 godina. N. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom. ova mogućnost sve više postaje izvesna. sveo bi se na manje od deset godina. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. Nedostatak. oduvek dostupna.48 dinara. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva.017 dinara/toni (na parceli). odnosno slama strnih žita. slama.636:631:572]:338. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. prof. Ključne reči: valorizacija. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte. odnosno energija biomase. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način. docent.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1.UDK: 662. Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije. dr Nedeljko Tica. Novi Sad 187 .2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ.

skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. odnosno realnost primene u praksi. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina. Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. a negde predstavljaju sirovinski balast. Tako na primer. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno. izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. prouzrokuje i brojne negativne posledice. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. Obračun troškova 188 . Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. odnosno princip zamene. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. proizvodnja pšenice.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra. Ovakva praksa. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. vezanim proizvodima. te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina. 2) princip cene koštanja. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja.

Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16. V. 2000. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva.com/facts/Energy Density of Coal. Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14. http://hypertextbook. Tabela 1. M. 2). T.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.38 tone slame za 1 tonu uglja.htm Zubac. Sombor.6 14.5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage. Novi Sad. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent. Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”. Brkić. 118.korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program. M. Janjić. Bubalo.3 19.com/facts/Energy Density of Coal. Tabela 2.200 17. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14. a u isto vreme nema drugu primenu. PTEP. P.. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1.. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić.100 18.5 >32. 93. “Dacom”.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”. http://hypertextbook. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora.6-19.4-32. str.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”.3 MJ kg7.3-26.: “Sagorevanje balirane biomase”.htm 189 . Regionalna privredna komora. magistarski rad. 1998. str.7 24. kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab. Apatin.

126.200.300. Verlagsgesellschaft.98 2.91 3.58 27.54 litara dizel goriva po času korišćenja8.00 83.43 6.17 1.71 92.00 877.54 900.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2.29 29.00 24. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW.60 1. u desetogodišnjem periodu korišćenja.nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju.79 8.00 27.200. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif. str. BVL.153.791.82 71.080. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj. Verlagsunion – Agrag.99 30.225.24 8.00 1. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine. dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina.00 1.00 27.321 dinara.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.83 Struktura (% ) 8.53 26. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina.538.98 1. Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove. Tabela 3.313.07 100.12 Renijus.22 0.004.042. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja.15 2.00 42.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.00 2.361. Műnchen.66 0.050 časova. 190 . Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova.82 974. 83. K.80 1. 1985.17 24.15 0.33 46.559.

54 900.02 0. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7.024.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.042.00 27. daje se u tabeli 2.07 1. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.17 1. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 .23 3.33 46. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3.98 m3.153.02 Struktura (% ) 13.00 791.44 27. model 1.21 litra dizel goriva po času korišćenja. dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta.00 879.75 24.11 100.00 83. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592.43 0.06 3.65 1.55 59. Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0. Tabela 4.00 42.33 do 2.82 519.498.77 1.080.99 30.089.00 467.54 15.300.Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije.71 92. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali.00 14.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.000 radnih časova.791.98 1.619.96 8.00 13. Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109.31 10.200. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara.81 M regular. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . 5).79 5.80 1.538. Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.58 8.97 14.

82 35.40 11.083.932.800. Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .377.40 190. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6.00 0.41 0. upotreba manipulatora je neophodna.93 33.00 Iznos po času korišćenja (d) 739.12 468. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala.98 1.68 16.402.59 452. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401.31 1. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.83 400.16 3.485.12 3.48 100.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.47 21.39 12.00 Iznos po času korišćenja (d) 85.060. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala.428.96 Struktura (% ) 45.35 18.292.722.41 11.561. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame.06 0.23 28.43 0.98 0.00 190.20 284.717.21 100.375. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.00 21. Ove troškove čine: troškovi 192 .81 1.10 54.401 pri eksploataciji u procesu utovara. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.26 981.72 0.00 33.67 18.37 18.61 Struktura (% ) 47.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.52 0.11 17.08 35.760.428.60 135.25 11. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj .40 0. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.69 1.96 474.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere .08 5. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85.00 85.49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame.74 6.

Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije. troškovi zarade traktoriste. te troškova utrošenog veziva. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj . Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3. Subotica. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati.04 1. Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić.87 100.402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8.41 Struktura (% ) 34. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7. Tabela 7.70 13. Ekonoimski fakultet. U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka.00 1.08 44. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište. U konkretnom slučaju. odnosno slame na samoj parceli.000 radnih časova.516. T.36 7. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila..94 1. i sar. 237.040. odvijanja. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena. troškovi korišćenja manipulatora. transport do mesta skladištenja. troškove manipulacije i skladištenja. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala.40 1.940. Univerzitet u Novom Sadu. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju. 193 .00 Iznos po času korišćenja (d) 5. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora.03 6. str. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame.525. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.korišćenja traktorskog agregata.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka.85 14. zarade traktoriste.16 6.52 14. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora. 1997. Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala.028. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10.

5 hektara na čas rada.12 1561.55 8.48 208. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7. Troškovi baliranja . Tabela 9.56 1361.00 Iznos po času korišćenja (d) 142.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17.30 6.5 tona balirane slame po času rada.461.14 181.13 82.52 100.96 28. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali.402 Ukupan iznos (d) 42. Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali.96 275.592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora.81 18.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.87 29.22 5.722. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z .22 244. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10.pričvršćen na prikolicu. 194 .820 Presa John Deere .756.94 10.56 0. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2.5 do 3 tone po hektaru. Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva. što iznosi oko 0.89 10.00 16.19 Struktura (% ) 51.559. Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat.17 406. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2.79 19. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta. Tabela 8. U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru.52 54.06 8.38 kilograma po toni balirane slame. Obračun troškova (tab.50 7.07 0. veziva za povezivanje bala.50 7. prese i zaradu rukovaoca traktora.686.25 Učinak po času rada (t/h) 7. ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg.689.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala. odnosno 7 do 8 bala po parceli.

Obračun troškova (tab.56 2. 195 . Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820).49 2.401 na koju se stavlja 5 bala. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401.20 tone balirane slame na sat. Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu.86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128. baliranih u obliku velikih valjkastih bala. Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica.27 435. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala.75 319. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2.75 879. obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti. Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . prosečne težine 350 kilograma.750 kilograma.40 Troškovi transporta slame.75 190. Tabela 11. te se obračun troškova daje u tabeli 12. stanja puta i drugih faktora. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820. Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame. Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora. odnosno ukupnu nosivost od 1. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0.75 tona slame po času rada. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj .Tabela 10.58 2. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta. 11) uključuje troškove traktora. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13.820 Prikolica Zmaj .38 Cena veziva (d/kg) 130. pošto je reč o samoistovarnoj prikolici.85 69. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice.

74 13.63 13. u skladu sa napred navedenim metodom. dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%. Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru.00 11.02 116.67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. Tabela 13.820 Odmotač Zmaj . Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila.56 879.47 Troškovi skladištenja se. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . transporta i manipulacije.10 77. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja. odvijanja.20 1.69 79.Tabela 12.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja. Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12.00 11.20 Učinak po času rada (t/h) 11.20 9.20 66.58 275.96 25.58 14. transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala. Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj . 196 .402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .402 i troškovi zarade rukovaoca traktora. te se obračun troškova daje u tabeli 13.56 879.53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13.820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.

veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije.29 €. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.00 197 . odnosno slama strnih žita.24 1. poljoprivrede.67 217. Pored toga. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame. usled iskorišćenja biomase.94 8. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva. odnosno 16.79 49. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta.86 77. a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi.43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva.79 33. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta.017 dinara/toni (na parceli). te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.21 3. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti.43 dinara.303.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1.200. pri ovakvoj dinamici potrošnje. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi.Tabela 14. transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1.44 5. S druge strane. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.303. S jedne strane.95 16. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje. a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima. drvne industrije. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja.47 116.40 435.67 100.

in other words cereals’ straw. 1995. Zadružni savez Vojvodine. 2000. or 16. Univerzitet u Novom Sadu. doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.00 dinars. harvests remaining of crop farming. Novi Sad. Institut za poljoprivrednu tehniku. ZEKIĆ. T.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). PROF.29 €. RENIJUS. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica.48 dinars. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1. SCHMID A. Considering the ratio of the exchange rate of 1.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). T. Subotica.38 tons of straw for 1 ton of charcoal. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. LITERATURA 1. through the calculation of expenses. 3.. Műnchen.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. DR VLADISLAV ZEKIĆ. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source. V. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa. Verlagsgesellschaft. i sar. is especially interesting for energetic exploitation. V. M. BVL. JANJIĆ. Verlagsunion – Agrag.273021 198 . 4. 1997. 2005. Ekonoimski fakultet..017 dinars/ton (on a parcel). magistarski rad. 1985. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1. ZEKIĆ. K. straw.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC. and calculated charcoal purchase price 3. are most convenient for the energetic utilisation.energije. http://hypertextbook. where its storage can be organised in an efficient manner. 9. R. Key words: valorisation.: “Sagorevanje balirane biomase”. due to its great potential and ability of renewal. 8. 1995. 5. PTEP. Novi Sad. i sar. 2006. It has been shown. BRKIĆ. NIKOLIĆ. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta.303. 7. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy. Darmstadt. 6. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. KRMPOTIĆ. Project evidence number. Biomass. Novi Sad.com/facts/Energy Density of Coal.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. 1998. 2.200.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”.

dinamički i međusobno povezane. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. u svetlu novog sistema vrednosti. Autori.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. takođe. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. padu stočarske proizvodnje. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima. Posebno se naglašava da su tranzicija. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. sporost reforme agrarne politike. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. prikazani su alternativni modeli finansiranja. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. demografski problemi. kao i metode za ocenu investicija. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. navedeni fenomeni prate. tako i agrarnih subjekata. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. Knjiga je izdata 2007. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. kako agrarnog sektora. ruralni razvoj i agrarna politika. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. zatim nezaposlenost u poljoprivredi.Prikaz monografije «TRANZICIJA . Takođe. dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. i Biotehnologija u proizvodnji hrane. rast otpora promenama. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. koje se razmatraju u ovoj monografiji. spoljno-trgovinskom deficitu. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu.

reforme agrarne politike. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. dilemama vezanim za ovu oblast. od njenog zaživljavanja do danas. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. Reforma poljoprivrede EU. pored prikaza Evropske povelje o MSP. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. reforme agrarne strukture. asistent 200 . naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje.poljoprivredi. Monografiju. mr Katarina Marković. U cilju da se. autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. kao i stavovima EU i FAO. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. strateški pravci promena. i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. U skladu sa opštim razvojnim procesima. zanimljive sadržine. bar donekle. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. pisanu jasnim stilom. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. Takođe. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji. učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti. Na kraju ovog poglavlja.

kao važne determinante društvene proizvodnje. društveno bogatstvo. znanje i nauku. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. ekonomija i ekonomika. njihove ciljeve i preferencije. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. kategorije. ulaganje u ljude. Udžbenik nudi ekonomske pojmove. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. potrošnju i reprodukciju. 201 . U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. razmenu. odnose hijerarhije. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. menadžment. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. Autor knjige je dr Radovan Pejanović. Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. aktivnosti. raspodelu. Ukazuje na značaj. gde su izmene u nastavnom planu i programu. Autor. Autor se osvrće na finansijska tržišta. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. autor navodi i stanovništvo. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. sadrži 355 strana. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. a takođe. u skladu sa savremenim shvatanjima. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. ono je i nosilac potreba. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. ljudske resurse i proizvodne resurse. tehniku.

kako će se proizvesti i za koga?. Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. Definiše pojam globalizacije. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. kao i agrarnog. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva. veru u uspeh. Takođe. bilans imovine preduzeća. feudalizma. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke. istorijski razvoj ekonomskih sistema. socijalizma. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. Zatim. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. pored vremena i sredstava. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. valutni paritet i devizni kurs. Prema autoru. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. organizaciju preduzeća. ekonomske ciljeve savremenog društva. autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede. odricanje. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. procena njegove imovine i obaveza. kredita i navode njihove podele. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). pogodnu političku klimu. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. U skladu sa tim. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. poverenje. bez obzira na tip ekonomskog sistema. Autor naglašava da tranzicija zahteva. njegove etape. 202 . Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. osnove i protivrečnosti. zakon tražnje i faktore tražnje. autor objašnjava kapital. navodi njene karakteristike. navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. kapitalizma. valutu. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. zakone i razvojnu logiku.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. industrijskog i postindustrijskog društva. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. bilans uspeha preduzeća. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. uspostavljanje tržišne ravnoteže. Autor takođe navodi i podelu. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. strpljenje. U drugom delu ovog poglavlja. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. evoluciju i motivisanost). Dalje se objašnjava pojam preduzeća.

Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. podele i definicije. istraživač i saradnik u nastavi 203 .Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. grafikona i pregleda. a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. ing. Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan. dipl. Nataša Andrić.

razmena. Knjiga je izdata 2007. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji. Tu spadaju: proizvodnja. Škola klasične političke ekonomije. itd. metode ekonomskih analiza. Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. 204 . redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. Monetarizam. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. ima i određene metodološke specifičnosti. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. Fiziokrati. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. godine. W. njihove karakteristike i međuzavisnosti. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića. raspodela.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. jedinstva logičkog i istorijskog. Institicionalizam. Neoklasična škola. ekonomskim školama. odnosno. Novi Sad. potrošnja i reprodukcija. odnosno. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. predmete istraživanja.

Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. 205 . Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. društvenom bogatstvu. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. njihove ciljeve i preferencije. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. uspostavljanje tržišne ravnoteže. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. znanje i nauku. a takođe. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. menadžment. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. ono je i nosilac potreba. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital). ulaganje u ljude. U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. aktivnosti. Zatim. u skladu sa savremenim shvatanjima. zakon tražnje i faktore tražnje. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. bilans imovine preduzeća. odnose hijerarhije. na poljoprivrednu proizvodnju. autor navodi i stanovništvo. Autor. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. tehniku. Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. evoluciju i motivisanost). gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize.

Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove. Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. krivu indiferentnosti.bilans uspeha preduzeća. istraživač i saradnik u nastavi 206 . autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. kategorije. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. Nataša Andrić. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. Autor takođe navodi i podelu. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. dipl. Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. organizaciju preduzeća. a to su monopolska konkurencija. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. upotrebe zajmovnog kapitala. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. U skladu sa tim. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke. procena njegove imovine i obaveza. Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. ali može i da je suštinski deformiše. U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. ing. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara.

Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. магистрант. У додатку на 363. дипл. Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. генератриса момената . функција расподеле. као и још неке карак теристике. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић. људима из праксе. моменти расподеле. Весна Јевремовић. ентропија. показатељи асиметрије и спљоштености. као и графичке методе испитивања сагласности. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић. као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. параметри.инг. у издању Грађевинског факултета из Београда .ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. бета и неке друге посебне функције). Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. ознаке бројева. Након предговора.др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. узорачких величина. математичарима. карактеристична функција. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. оцене параметара. фамилије расподела. трансформација случајне променљиве. у ком су дате опште ознаке. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела). моделирање случајне променљиве. Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. специјалних и елементарних функција. повезаност са другим расподелама. Књига је штампана у Београду на 376 страна. тестови сагласности. што је чини јединственом на овим просторима. моменти. случајних променљивих. Рецензент проф. основне нумеричке карактеристике. тип расподеле. Слободан Нићин. За сваку од расподела дата је густина. график густине. Пољопривредни факултет. Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. на неколико страна дат је списак ознака.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе. Према речима рецензента проф. Нови Сад 207 .

Успешну универзитетску каријеру. на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7). пошто му је решено стамбено питање. Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. конкурисао је и изабран за доцента (1982). (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. у настави на Економском факултету у Суботици. После избора.87). Земун-Београд. који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету. Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања.IN MEMORIAM ПРОФ. Бошњане (Варварин). Завршава га о року (оцена 8. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. Станка Мирића. као и студентске стручне екскурзије. напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић. најзад. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви. Нови Сад бива изабран за асистента (1970). затим за ванредног (1988) и. стручном раду и на пољу друштвених активности. учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком. На Пољопривредном факултету. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву. Варварин. 208 . ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ . године. Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф. непосредно после пензионисања и кратке тешке болести. Служи обавезни војни рок. августа 1940. са оценом 8.71). није прекинула али је битно пореметила. научном. организовао је практичну обуку студената. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи.(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. а школске 1974/75. сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. Запошљава се на Пољопривредном комбинату.

главни и одговорни уредник листа Агроном. члан разних научних и стручних органа. Сахрањен је у Новом Саду. магистарских и докторских радова. секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине.03.2006. као помагала студентима. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. Др Јан Марко. научни. У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. стручни и друштвени рад проф.Руководио је израдом великог броја дипломских. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака. Нови Сад. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села. Београд и Агроекономика. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. у пензији 209 . обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија. 8 монографија и књига. плакета. захвалница и повеља. био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. За свој педагошки. Преминуо је 12. Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова. организација и институција факултета и Универзитета. Дело и активност проф. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије. проф. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. године. као и Економског факултета у Суботици.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->