UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

B. Škorić.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković. Tepavac. Katarina.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović. Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. Mutavdžić..Vujović. M. S.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------.204 Nićin. D. N. Svetlana. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.. V.207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 .: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović.D. Tica. V.199 Andrić. Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac.201 Andrić. M. S.: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović. Nikolić – Đorić Emilija. M..: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić. Maletić. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------.

10. као и да назначимо путеве развоја. Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”. Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. 04. Циљ нам је. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области. Проф. некада са закашњењем. међутим. кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села. да анализирамо домете и ограничења. као организациона јединица Факултета и носилац научне. наставне и истраживачке делатности. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972. Реч је о актуелним темама. да пратимо овај важан друштвени процес. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 . То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству.2007. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. Нови Сад.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. али излази. Први. године и од тада до данас излази редовно.

  6 .

što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani. nema novca u budžetu. pa i u ovoj. sredstava za zaštitu bilja. U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. Naša agrarna politika. prolazi kroz mnogobrojne dileme. suše i poplave.UDK: 332. Naša država je. TICA. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. energenata). poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. godine naša agrarna politika je »lutala«. na primer. 1. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. Uzroci krize su mnogobrojni. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. Prof. jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija. zbog odluke o privremenom finansiranju.2. godine. Podatak po kome. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. navodno. UVOD * Naša poljoprivreda. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva.) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«. naime. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. međutim. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje.II 2007. već deceniju i po.1 a jedan od njih je. 11). u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. N. dr Radovan Pejanović. neadekvatna agrarna politika i dr. R. svakako. Novi Sad. 2. još 2001. dezinvestiranje u poljoprivredu. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). Na to se nadovezala suša. nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. 7 . dr Nedeljko Tica. na svim nivoima. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«. (Pejanović.021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ. Uprkos zaokreta posle promena 2000. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. od oktobarskih promena 2000-te godine. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta. 10. LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika. Za to. 2005. To je. govori rečito o stanju u ovoj. str. 2006). neadekvatna agrarna politika. izazove. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali). između ostalog. Pored toga. Poljoprivredni fakultet.

11). Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski. socijalnoj prihvatljivosti. kao što su dezintegracija. Politika diskriminacije. 2 8 .03. Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači. 3 Metode nasilja. »otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi. Međutim. prosečne veličine od oko tri hektara. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni. predviđa neke opšte poznate. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. netrpeljivost. sistematski. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer. voluntaristički pristup u ovom slučaju. u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti. što ima za posledicu retrogradne procese. put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. antagonizam. zadrugama). Takav. ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. Naprotiv. ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu. Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima. kao deo strategije razvoja poljoprivrede.000 komercijalizovanih gazdinstava. transparentnosti. Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. od početka 70-tih godina prošlog veka. str. na žalost. Peto. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. programom zaštite.2007. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. još uvek. partnerstvo. One su instrumenti totalitarnih režima. što je prosek EU. Novi Sad. uz aktivnu podršku države. Kod nas. netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata. elementarne zakonitosti. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. po Mansholt-ovom planu. a pravnim sredstvima sankcionisani. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači. 10. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. Treće. kao što su: Prvo. od kojih je ogromna većina. među njima ne postoji isključivost. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces.3 Četvrto. kooperativnost i organska povezanost. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. dominira politika nad ekonomijom. uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele.2 Umesto sadašnjih 778. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. Srbija bi trebalo da ima oko 350. dugoročno i ekonomskim merama.

. B. primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. . predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji. čak ni podrške koja nema 9 . i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost.slobodno formiranje cena. . . Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede. 3.visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova. . Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju. I na kraju. . teret za potrošače. potpora. . koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena.liberalno tržište. Generalno posmatrano. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički . teret za potrošače. . C. .ekonomskih aktera. kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama. dakle. Mere .intervencije na unutrašnjem tržištu.visoka carinska zaštita. .visoka cena hrane. istorijskog društveno – ekonomskog procesa. poljoprivredna delatnost.svođenje obima proizvodnje na niži nivo.niska konkurentnost proizvođača.cenovna podrška proizvodnji. . Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog. .niska konkurentnost proizvođača. .različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima.poljoprivreda kao cilj.potpuno slobodan uvoz. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama.nema podrške proizvodnji. postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A. . . prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi. Naša agrarna politika je. sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju. Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu.negativni uticaj na životnu Liberalni . Očekivani rezultati . Protekcionistički koncept. DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja.visoka cena hrane. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima.negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede).povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak.komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost.

.mere za stabilizova nje tržišta. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana. .4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda).ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. Naravno.moguća i veća ekološka orijentacija. Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja.integrisana politika za lanac proizvodnje hrane. . .veliki značaj politike ruralnog razvoja.održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede. . ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja. jer je tada ovaj koncept veoma skup. 10 . koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak. Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla.8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu). O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R. . .zaštita životne sredine. 4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept. Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku. Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. Koncept razvoja održive poljoprivrede .povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta.uravnotežena razvojna uloga države. . . Srbije.potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava. .veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane. Ako je zemlja neto uvoznik hrane.veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz. . ili čak da puni državni budžet. preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. .umerena intenzivnost. onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan. . A.negativan uticaj na tržište. .skupa politika i visoki budžetski troškovi.ruralni razvoj. . Sa celim paketom mera. drukčije je ako je država neto izvoznica hrane. . .proizvodno nevezana direktna plaćanja. Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane.bezbednost hrane.multifunkcionalna poljoprivreda. država plaća znatne troškove visokog nivoa cena. kroz uvozne kontingente.6% na 16.

5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke. a cenovne podrške utiču i na cene inputa. obrazovanje. godine. uz najmanje troškove. voćni koncentrati. Večiti je odgovor zagovornika ovog. ako je veoma izražen.). itd. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. prema protagonistima ovoga koncepta. koji mogu raditi nešto efikasnije. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. 11 . Tako jedino »slobodno tržište može. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima. ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. veoma su različiti i teško ih je proceniti. koji se mogu najbrže razvijati. iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. B.Učinak ovog koncepta. U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. bolje i za društvo i za te pojedince. samo na prvi pogled. voditi poboljšanju stanja«. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. zemljište). Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. U 2004. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. Ovaj koncept. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. što je. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje. godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima. aditivi. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. pogotovo zemljišta. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi. Zapravo. osim nekih javnih usluga (nauka. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu. Hrana je veoma skupa. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. Učinci ovog koncepta. teoretski snažnijeg koncepta od prvog. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. Na drugoj strani. To barem važi u razvijenim zemljama. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju.

Reč je. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju. Zaboravljaju se. Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. Od 2004. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. Reč je. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. životne i radne sredine. uglavnom protekcionističkog koncepta. što može da bude pogubno za našu iscrpljenu. Svetska banka. socijalna dimenzija). To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. takođe. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. međutim. o nužnosti postepene. pogotovo u Evropskoj uniji. razvojna ekonomika. po našem mišljenju. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. Pored toga. organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. I pored toga. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. zapuštenu. posebno javnih dobara. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. CEFTA sporazum (2006). To 12 . Svi nabrojani integracioni procesi imaju. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. a pogotovo nekih njenih grana. idr. pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. delimično. koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. a ne nagle. kao zajedničku tačku. godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. pa bi trebalo. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. jesu tzv. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). kao i Evropskoj uniji (EU). dakle. izraubovanu poljoprivredu. liberalizacije spoljne trgovine. Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). kao što su OECD. agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja. C. naime. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. radi unapređenja trgovine. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici.

kao i liberalni koncept.« Vlada R. pšenica i pšenično brašno. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. bescarinske kvote za izvoz ribe. promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode).). Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine.. osigurati podršku održivom razvoju sela. koje inače ne proizvodimo. pozitivni. osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. maslac. Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova. 4. konditori. doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. sir. Takođe. začini. dok će jedan broj proizvoda. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. egzotično voće. nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. on se. protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu. pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa). šećer i mnogi drugi). liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 . Zapravo. Srbije). navodno. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. biti odmah liberalizovan (kafa. Dakle.. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. mleko. ulje od suncokreta. Ovaj koncept ne negira tržišne principe. održani jula 2007. junećeg mesa (“bejbi bifa“). Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje. šećera. meso svih vrsta. obima sredstava. Naprotiv. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede. obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. kakao. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. čajevi i dr.7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja. su. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi.

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. uređivanje poljoprivrednog zemljišta. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. umesto migracije selo . 1. bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju. Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima. npr. mleko. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti.). putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. povrće. navodnjavanje i melioracije. 4. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava. meso. bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti. Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja. Dalje. uključujući ukrupnjavanje poseda. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću. Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede.3.grad. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. itsl. 18 .

sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. socijalnih i dr. očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. 2. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane. razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije.) u ruralnim sredinama. uravnoteženost regionalnog razvoja. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. modernizacija tehnologije. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije. usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima. kulturnih. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima. 3. verskih.jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. uz sprečavanje erozije. 19 . sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji.genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. uključujući i trgovačku mrežu. zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama.

kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima. proizvodi organske poljoprivrede. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. minimiziranje rizika od GMO. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije.). Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. specifični proizvodi. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija. Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju. itsl. (4) beneficiranje kamata. (6) finansiranje 20 . modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. razvoja finansijskog informacionog sistema. (5) subvencije izvoza. sprovođenje ekonomskih reformi. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku.4. rentabilnost i profit. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. razvoj veterinarske službe. stabilizaciona). Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. subvencije. proizvodnja ekološki zdrave hrane.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. standardizaciji proizvodnje i prerade. klasterizaciji agroprivrede. razvojna. uvođenje sistema sledljivosti . Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka.4. svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane. promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni. razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture. razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima. Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. idr. 4. reformu institucija. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. privlačenja stranog kapitala. (3) mere strukturne podrške. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora. tj.

građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. paprika. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. kornišon (po hektaru). (8) mere podrške izgradnji institucija. (7) za hmelj (po hekatru). podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru). po hekatru). Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. krastavac. kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. semena krmnog bilja (leguminoze. odnosno koeficijenta obrta. uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. sa visokim učešćem domaće supstance. (b) bremenita šilježad. paradajz. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. (d) pčelinja društva. Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. telesne mase preko 30 kg. (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. po standardima EU. Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. smeše trava). (c) suprasne nazimice plemenitih rasa. uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. odnosno za 21 . u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda.troškova intervencija na tržištu. trave. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru). (2) za soju (po hektaru). Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. (7) mere ruralnog razvoja. kvalitetnog sortnog semena krompira. određenu opremu i rezervne delove. Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. (4) za šećernu repu (po hektaru). mere podrške dohotku i druge mere. mere unapređenja stočarstva. (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. sezonske zalihe i rezerve. Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. zaštitu.

obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. Ovakav pristup pokazao se opravdanim. mesne prerađevine (10%). kriza stočarstva. nezavršena privatizacija. mehanizacije. Uprava za zaštitu bilja. i tsl. godini. pekmez. 22 . neadekvatna agrarna politika. itd. mešaona. džemovi. a posebno zemlje EU. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). 5. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. osvetljenja. negativna posedovna struktura. doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). jer je uz druge promene. vino. na prekretnici. sveže. vodovodne i kanalizacione mreže. Potrebno je. itd. tradicionalnih zanata i prerade. (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). (5%). premije osiguranja). Pored toga. na kratkoročne rezultate. Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. Ministarstva poljoprivrede. ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. Zatim tu su i transportne refakcije. mleko i mlečne prerađevine (20%). konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). krmne smeše isl. promociju seoskog. S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. plastenika. Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. Ciljna grupa poljoprivrednika. osim šljive i višnje (10%). za ove projekte. odnosno za preko 85%. Registar poljoprivrednih gazdinstava. U 2005. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. naime. silosa. Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. (2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. nabavku sistema za navodnjavanje. uglavnom. sokovi od voća ili povrća 10%). eko turizma. vermut ili ostala alkoholna pića (10%).proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). kod nas su izuzetno skromne. treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. ponovo. itd. stoke. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. goveđe meso. Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. nerazvijeno preduzetništvo. oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. na 597 miliona evra u 2003. ulje (10%). (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja. 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. svinjsko meso i slanina.

između ostalog. kakav je poljoprivreda. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. takođe. 1. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti. 23 . Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi.00020.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku.000. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja.000 tona mesa i prerađevina. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom. Za taj izvoz potreban je tov od 100. 2004. ni na nivou grane. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650.000 tona junećeg crvenog mesa. Nekada smo u svetu prodavali i 100. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane. (4) ubrzati integracije sa EU. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti. Potrebno je. ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala. Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. pored agrarne i ruralnu politiku. po ugledu na EU. primer izvoza junećeg mesa. monografija. DAEJ. (3) intenzivirati tržišne reforme. odobrenje za izvoz mesa u EU. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. a mi imamo samo 15. a danas proizvodimo najviše 450.000 tona mesa. od blizu 10. ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. O tome svedoči. To se najbolje vidi na primeru mesa. i nužnosti nove agrarne politike. stoga. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede.I pored komparativnih prednosti. On podrazumeva. 6. posebno u stočarstvu. nekonzistentna. Beograd. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti. ni na nivou subjekata. pa izvezemo najviše 2. Navedenu tvrdnju potvrđuje. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet.000 junadi. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. Već punu deceniju imamo. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. naime.

Departman za stočarstvo. 9. tranzicija i poljoprivreda. Magistar biznis administracije. N. 2003. LJUTIĆ. 2007. PEJANOVIĆ. 34-35/2005-2006. DONALD. TICA. str. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development.: Podsticaji. monografija. Novi Sad.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike. 2007. 21/2005. 8. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE. C. S. str.. Concerning that. 2361/2007. 12. br. 4. market. PEJANOVIĆ. R.. country. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. str. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. “Dnevnik“. “Dnevnik“. 2005. Novi Sad. TICA. TICA. concept. 5. propisi. br. POPOVIĆ. 24 . Poljoprivredni fakultet.. N. he is framing the role of the state in that concept. 3-4/2004. br. Poljoprivredni fakultet. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj. Novi Sad.. 8-24. 7. 2360/2007. 6. 14. D. BOŽIĆ DRAGICA. Savremeni farmer. Agroekonomika. Beograd. Novi Sad. MUNĆAN P. Novi Sad. Novi Sad.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. 15-18. MBA press. KENNETH. R.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije. 13.. krediti. br. Poljoprivrednik. R. JEVTIĆ. PEJANOVIĆ. 3. 11. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet.. Novi Sad.: Tržište. Beograd. Departman za stočarstvo. magazin Poljoprivreda.. Ekonomski institut. 2007. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia.. PEJANOVIĆ. Savremeni farmer. Ekonomika poljoprivrede.: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede. R. R.2. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007.. 36/2007. br. tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). 10. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Poljoprivrednik.. B. Beograd.7. R. R. NJEGOVAN. Key words: agricultural policy. SCHNEEBERGER.: Strategija ruralnog razvoja. str. br. Novi Sad. država. R. 1617. 14/2003. 2003.: Tranzicija i agroprivreda. sustainable development. Beograd.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika. monografija.7. magazin »Poljoprivreda«. subvencije. PEJANOVIĆ. Poljoprivredni fakultet. br. godini.: Pogrešna agrarna politika. BOGDANOV NATALIJA. str. PEJANOVIĆ. mart. PEJANOVIĆ. Novi Sad. Z. Poljoprivredni fakultet. PEJANOVIĆ. IEP. monografija. 249-256. str. str. 15-21.

posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja. dr ZORAN NJEGOVAN. Poljoprivredni fakultet 25 . Stoga. POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. Univerzitet u Novom Sadu. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou.51:631(497. zatim. u uslovima 1 Prof. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. Z. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou.UDK: 005. razvoj mora da počiva na tzv.

proces industrijalizacije.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. Već sama ta činjenica. itd.planiranje . postavlja se pitanje.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2. On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala. privredni sektori. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima. planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale. institucionalnu organizovanost. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima. lokalni razvoj. političkog i svakako ideološkog delovanja. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. Umesto toga. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. Osim toga. bilo ne samo važan deo sistema. “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja. Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. ruralni razvoj. dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. Pritom. 26 . budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. i konačno. razvoj ljudskih sloboda. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi. koji je smer. No. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. Takodje. ¨istočnog greha¨. odnosno. razvoj životne sredine. novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. održivi razvoj. kulturni razvoj. regionalni razvoj. odnosno. tehnološki razvoj i disemenacija.

samokontrolu. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. kvaliteta života (tj. itd. uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. tj. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl. područjem koje uglavnom nosi prefikse . već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. 27 . Naime.) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći.lokalni razvoj. Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. etno-razvoj ili ekorazvoj. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja. novih ideja i pokreta. štrajkova. koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. itd. i tome slično. moral i način života. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. nosilaca. Suprotno. Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje . diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje. odnosno. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi.Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. obrazovanja. organizacija. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. prvenstveno informisanja i komuniciranja. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. kulturnog identiteta. odredjen jasnim konkretnim ciljem. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser. Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije. slabe. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. Javlja se sve više javnih istupa.

ovaj razvoj – odnosno. slobodu posedovanja. • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. govora. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje. No. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. takodje je moguća pojava anomije. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. ovaj proces se naziva inkluzija. kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. specijalizacijom. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. nadam se ili želim. slobodu političkog samoorganizovanja. Polazeći od toga. S druge strane. tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. Pritom. itsl. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj.) 28 . • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. mišljenja. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije. • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. Ona se uglavnom postiže stručnošću. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj. Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata.

pojedinim zemljama i regionima. dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka.). Usled toga. OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj.Istovremeno. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. zasnovano na pravu. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. naročito transnacionalnih korporacija. greške unapred zaobidjene. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost. sa strane eksternih uticaja. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. kao i razlozima kontrolisan proces. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja. vodjeno namerama. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. itd. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. - 29 . struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. Dakle. strategije velikih poslovnih grupa. tehnički progres uopšte. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . dijagram 1. Pritom. relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. naročito u istraživački intenzivnim granama.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

kontinualan i cikličan. Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. etc. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja. Strateško planiranje se. Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja. implementaciju i ocenu postignutih efekata. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava. Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. 6 31 . To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine). zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja. Fideco & Associates. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. U oba slučaja. na primer. efikasnije.” Prema ovoj definiciji.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje.

II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD. I Identifikacija problema RAD. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. III SWOT analiza RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate. IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD.Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji. SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 .

što znači da ostvarenje ciljeva.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko.konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. a šta ne. o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja. • Spremnost zvaničnika. mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički. odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju. o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja. a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . Imajući ovo na umu. pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. naročito od strane rukovodilaca procesa. o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja .oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. • 33 . politički i kulturološki. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja. vlasti i javnosti.

mogućnosti i izazova projekta. se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. slabosti. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu. uključujući i analizu prednosti. drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti. kao i podršku lokalnih stručnjaka. uključujući i celokupnu zajednicu. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . Proces treba realizovati u fazama. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije.

sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Najzad. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice. od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. odnosno gradjane i privredne subjekte. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. 35 • • • • . a pogotovo procesa strateškog planiranja. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu. unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. misija se može definisati kao jedinstveni. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. misija i ciljevi. Vrednosti jesu zajednička znanja. Medjutim. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo). Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu. Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). ostanu na istom putu tokom procesa. definišu sposobnosti. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja.komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. U suštini. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. Dok misija daje širi pravac i smisao. mišljenja i stavovi svih učesnika. koji imaju negativan uticaj na proces. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. najširi cilj društvene zajednice. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. a koji se tiču svrhe. Strategija. Sistemi. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju.

što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. kao i Zakon o porezu na promet i zarade. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha. o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. povećani učinak i odlične finansijske rezultate. moguće prepreke i poteškoće. Istovremeno. Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti. implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice. i 36 . koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. treba sprovesti istovremeno. Zakon o budžetskom sistemu. koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti. Usled toga.

coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia. i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi. and JANSSON B. Ekonomski fakultet. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. Serbia FILIPOVIĆ M. Stockholm Group for Development Studies. 2. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. ANDREN U. (2001) Rural Development in municipality of Topola. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. 6. LITERATURA 1.. (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije. 37 .. mannual. HADZIĆ M. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. Pritom. NJEGOVAN Z. GTZ – Germany FILIPOVIĆ M. kao i razlozima kontrolisan proces. Sweden Ekonomski institut . Srbija Kolektiv autora .. (1992) Regional Planning. (1999) Decentralizacija. monografija. University of Karlsruhe. Zaječar HEIDEMAN C. Beograd 5. Cambridge. Stockholm... zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". Sjenica. deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije.NJEGOVAN Z.NJEGOVAN Z. itd... mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. i TONTIĆ S. Univerzitet u Nišu. NJEGOVAN Z. 9..European Agency for Reconstruction. vodjeno namerama. Germany JAKOPIN E. NJEGOVAN Z. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede.). 7. GIDDENS A. A "Reader". (Development of 15 Municipalities). UNDP.Njegovan Z. Fideco and Associates . 4. Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY. Polity Press. (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development. koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina.. 8. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. GB GTZ. zasnovano na pravu. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. 3. Beograd. Niš. Ekonomski institut. financed by EU . greške unapred zaobidjene. (1984) The constitution of Society. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. and NEUBAUER E.

3. HUNT R. Univerzitet u Nišu. Kragujevac. Beograd 17. pg. br. NJEGOVAN Z. prognanih i raseljenih lica. časopis Industrija br. SEGERROS M. Srbija 13. privredna izgradnja. Stability and Development in Southeastern Europe. (2003) Topola Rural Development Project. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije". NJEGOVAN Z. Volos. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. Stockholm. Beograd 12. (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. Kolektiv autora . (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja..10. Srbija 38 . NJEGOVAN Z. Niš. Scandiaconsult Natura. UNDP. Ekonomski fakultet. sekretarijat i UNHCR. i ZARIĆ V.NJEGOVAN Z. na lokalnom nivou. Ekonomski Institut. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća. NJEGOVAN Z. proceedings from international conference: Restructuring.. NJEGOVAN Z. časopis Industrija br. nosioci projekta i aktivnosti. program integracije izbeglica. radna grupa Vlade Republike Srbije. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy. Beograd 16. prognanih i raseljenih lica u SRJ.SIDA (monitoring and evaluation of the project). 45. (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. Srbija 22. Stockholm. NJEGOVAN Z. Greece 19. 3-4. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". Forum o Ekonomskoj politici. Srbija 14. paper. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. časopis Industrija broj 1/4. OSTROM N. and NJEGOVAN Z.. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia .. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro. i NJEGOVAN Z. Kopaonik biznis forum. Srbija 20. Sweden 24. 1-4. Ekonomski fakultet. Ekonomski Institut. Beograd. Sweeden 23. Beograd 11.NJEGOVAN Z. organizacija i upravljanje. Kolektiv autora .. Univerzitet u Nišu. Begrade. Ekonomski institut.. Beograd. Ekonomski fakultet. NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. Novi Sad. NJEGOVAN Z. TOMIĆ D. Ekonomski institut. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih. zbornik: "Rast. 18. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj.. Univerzitet u Kragujevcu. Ekonomski institut. časopis Agroekonomika. efekti. (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. Novi Sad.. časopis. Center for International Private Enterprise – CIPE. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji. Njegovan Z. NJEGOVAN Z. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. i ZARIĆ V. Beograd 15. Srbija 21. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010..

coauthor (1998) Human Development Report. USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time. (autor dela: Regional Differences) 27. In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26. coauthor (1996) Human Development Report. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. Ekonomski institut. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Belgrade. (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. UNDP . Beograd 28. Beograd. Economics institute. Washington DC. Yugoslavia. As a cause.25. Svetska banka (WB). The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time.NJEGOVAN Z. Jugoslavia 1998. Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level. World Bank. coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. 39 . The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one. UNDP .NJEGOVAN Z. That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development. WORLD BANK – NJEGOVAN Z.

редовни професор.UDK: 005. у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор). др Вељко Вукоје. укупна производња 1. ВУКОЈЕ. приватни сектор. инг. како у тенденцијама производње. сунцокрет и соја). Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. шећерна репа. МАЛЕТИЋ. 40 . В. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период.672EU:497. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005).52:633 (4 . принос. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15). Д. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње. кукуруз. упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике. М. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. дипл.113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. Пољопривредни факултет. доцент.. тако и са аспекта производње. како са аспекта својинских односа. Институт за економику пољопривреде и социологију села. тако и у нивоу производње. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. Дарко Малетић. Осим тога.. друштвени сектор.1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене. Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић.

анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. Немачка. Ирска. Према томе. долази до промена остварених производних резултата. Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. Луксембург. Међутим. кредитно-монетарну политику. У складу са напред изнетим. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. Наиме. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. Данска. Шпанија. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. Велика Британија. Италија. које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. ефикасности привређивања. Холандија. политику цена. инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. Француска. Грчка. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. продуктивности рада. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Белгија. имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. 41 . Финска. како на друштвеном сектору. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. сунцокрет и соју). Португал. Шведска. потребно је прокламовати заједничку развојну политику. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. шећерну репу. кукуруз. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. Осим тога.

Остварена производња у пољопривреди уопште. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3. Пшеница се гаји на око 326. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. 3. Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. сунцокрет. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње. и соју (табела 1).476 тона и просечним укупним приносом од 3. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат". односно светским приносима. Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса. примењена агротехника. 42 . Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата.1. тако и у целокупној пољопривреди. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство.218. како у ратарској производњи.2.98%). Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5. шећерну репу.674 кг/ха. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. на основу експоненцијалног тренда. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса. што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. сортимент итд. кукуруз. а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. године. Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу. није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. Међутим.000 ха. воћарство и виноградарство". а посебно на подручју Војводине. Европске Уније за одговарајуће године.

Шећерна репа се гаји на 58. У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације.270 кг/ха.Кукуруз се гаји на око 635.017. Сунцокрет заузима површину од 175. односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33.739 тона уз просечан принос од 1.881 тона и просечним укупним приносом од 4.52%). У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214. док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2. што показује изразито висок коефицијент варијације (23. Соја се производи на 110.541 тона уз просечан принос од 38.987 кг/ха. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22.000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3.42%). Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.456 кг/ха.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини. Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2.97%).34%).814 кг/ха.22%). Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27.000 ха.896 тона уз просечан принос од 2. 43 .94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9.220.000 ха.44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3.

22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.92 1.3 23.2 22.94 9.Табела 1.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.97 Шећ.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.86 0.56 5.44 0.75 1.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 .9 13.1 18.38 3.2 19.8 22.9 23.1 33.1 22. Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.98 1.42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813.34 2.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.3 27.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.16 1.

500 4.937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3.000 3. У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%.000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.500 5. ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). сунцокрет. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора.3. Војв.500 2. захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници.000 2.500 6. што је последица климатских прилика у одређеним годинама. шећерна репа. кукуруз.500 3. Војв . Принос пшенице на друштвеном. приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница.56%).000 6.2. друштвени сект.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20. Графикон 1. и соја. а приватног сектора 55%. и на приватном сектору пољопривреде Војводине. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране.000 5.000 4. док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3. 45 .487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини.

Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22. 40.08%. друштвени сект.7% и 22. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70. Војв.Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%.000 3. Војв.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект. Графикон 2.000 ЕУ 15 60.000 друштвени сект. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5. Војв.000 20.000 9. Војв. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%. ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10.000 30.000 6. Принос кукуруза на друштвеном. 46 .880 кг/ха). У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности. док је истовремено. Принос шећерне репе на друштвеном.000 5.478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4.000 4.000 7.000 2.000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.000 8.000 50.

Принос сунцокрета на друштвеном.Вој в.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%.500 друштвени сект. јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике. што указује на разлике у примењеној технологији производње.500 2. Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38.75%).29%) приватни сектор. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева.91%) друштвени сектор и (33.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи.722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1. приватни сект. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13.000 1. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3. док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње. што илуструју коефицијенти варијације (26.49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14.Војв.876 кг/ха. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 . Графикон 4. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%.507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38. ЕУ 15 1.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине. Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1.000 2. као и друштвеноекономских услова производње.

Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%.Војв.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15. изведена на нивоу укупно остварених резултата. Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2. Приноси соје на друштвеном. Графикон 5. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику. што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању.Војв. 4. друштвени сект. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%.64% за приватни сектор.252 кг/ха).273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2.08% за друштвени и 22.

Агроекономика бр. сунцокрет (61%). Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама. Агроекономика бр. тј. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%).int/ 49 .Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. БОШЊАК ДАНИЦА. 30.. 8-9. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи. 2001. Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година. 1999. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију.eurostat. Нови Сад. 2. ЈОВАНОВИЋ М. ЈОВАНОВИЋ М.: Организационо-економска обележја основних ратарских усева. 28. 3. што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања. поред осталог. Пољопривредни факултет. Нови Сад. Нови Сад. Институт за економику пољопривреде и социологију села. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске. Нови Сад. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. БОШЊАК ДАНИЦА. 4. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. ЈАН М. ЛИТЕРАТУРА 1. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. Агроекономика бр. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. 5. http://epp.eu. 1980. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. 1978.cec. 5.

MALETIĆ. total agriculture production 50 . There were examined the production lines of major crop production: wheat. V. D. social sector of agriculture.ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ. private sector of agriculture.. maize. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15. Key words: production lines in agriculture. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. VUKOJE. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). sunflower and soya bean. M. The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results.. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period. sugar beet. yield.

Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ. nerazvijeni kanali otkupa. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo.137:631(4 . niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala. istraživač saradnik. 063/214-231.672EU:497. Ključne reči: rentabilnost. Tamo gde može da konkuriše. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ. kolebljive otkupne cene. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. udruživanje. Naime. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. poljoprivreda. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. Institut za ekonomiku poljoprivrede. ograničenja su. kuća 357-0-611. konkurentnost.113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ. čime je značajno smanjena ili. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. Srbije. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača. 1. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. lanac dodate vrednosti (value chain). nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje.produktivnost. nepovoljni uslovi kreditiranja.UDK:339. Institut za ekonomiku poljoprivrede. tel. sudeći po mentalitetu našeg naroda. a pored toga brojne sitne proizvodjače. vparausic@sezampro. D. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu. Srbije u EU. pre svega. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. čak. naučni savetnik. Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. veoma je teško animirati.yu 51 . CVIJANOVIĆ. stimulisati. organizovati i udružiti u tzv. 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. višeg stepena obrade. finansiranog od strane MNZZS R. finansijske i organizacione prirode. a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. VESNA.

00 (50000*2.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. zakup zemljišta 130 eura/ha. godini (Tabela 1). u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l. 44.500 43.0005 47. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006. Beograd4 35.500 30.3) 23. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika.5) 15. Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr. Ovi podaci.000 din/ha.000 44. cena NPK djubriva je 19.500 (5000*9.450 (3300*16.5) 900 49.400 1. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta.400 (2800*15.6 28.500 54.12 70.3) 45.000 (50.000 52. cena KAN-a 17. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.5) 4. pšen. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije.2 33.000 92. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.000 1. potrebna količina 300 kg/ha.000*2.000 (4600*9. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju). cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha). sredstva za zaštitu bilja su oko 2. a računa se cena zemljišta (trošak zakupa).5 din/kg. koji raspolažu svojom mehanizacijom.000 43.000 1. 3 52 . niti kao oportunitetni trošak. potrebna količina 300kg/ha. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva.000 3. pšen.5) 12. Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe.000 (5500*8) -7. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006.000 (5500*8) 14.700 44.000 42.000 44. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije.2.5) -700 51. Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak.000 115. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom.5) 19. delimično umanjeni.400 (2800*15.000 (3100*16. pšen.5 din/kg.000 115. pšen.

5%. Cena od 2.=1.7 kg pšenice 53 . • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2.027 eura/kg).4 28.=1.din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa).67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.=1.8 kg pšenice 1 kg sunc. godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a.3 kg pšenice 2005 16. teško je utvrditi. 1 kg soje =2. Cene su utvrdjene za digestiju od 15.9 kg pšenice. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2.5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg.6 kg pšenice.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3. Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2.5 9.5 16.3 8. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.5 9. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda.3 2.67 din/kg je cena repe roda 2006.52 2. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene. 1 kg soje =1.6 kg pšenice. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006.1 din/kg (0. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1.6 kg pšenice).5 din/kg. 2006.5 1 kg sunc. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2. 1 kg soje =1.1 29.8 dinara).3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg.55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica).5 2006 15.11.5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0. jedan evro vredi 78.5 8. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu. II Suncokret i soja . I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.5 kg korena repe = 1 kg pšenice).5 19.

07% godišnje. za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. primera radi.europa. • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji.3. RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. pre svega. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja. ss. Švedska). godini 9. 44-45). što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku). zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. neuredna isplata. a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda. Austrija. godini iznosila 15. a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena. usitnjena. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. sledi Luksemburg i Danska (preko 60%).eu. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. uvodjenje inovacija. Primera radi.35% godišnje. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. Primera radi. Pri tom. dok je. Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten.int). u 2006. kao najvažniji. Nemačka. nedovoljna kreditna podrška). • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. novih tehnologija i sl. u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%). S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4. Velika Britanija. izuzev Crne Gore. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite). a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima. kakva je u Srbiji. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). posmatrano po pojedinim zemljama. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj. Medjutim. ekstenzivna. mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna.25 USD/kg). godini iznosila je 19. kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda. U najkraćem.6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . tona. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006. Stoga. Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. ne može biti pokretač izvoza. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju. Prema istom izvoru. 2006.

izgradnja. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica.000 tona junećeg mesa godišnje. već dugo. klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 .• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006.minpolj. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava.38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine. 9): . U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage . iznosio je oko 280. reprodukcije. PTP BIG BULL. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. govori podatak da je u periodu 1985. zdravstvene zaštite stoke). doo. svinja. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu. ishrane. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa. Usitnjen posed. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava. godina brojno stanje goveda. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv. a svega 0.gov. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. Srbije. a nemoguće konkurisati. a bez njih je teško proizvoditi. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope).000) dobilo je kratkoročni kredit. KOLBIS. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. 2.yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava. 2006. 3. Koliko proizvodimo. PIK Zlatibor.sr. a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. regresi za priplodnu stoku i sl. niti blagovremena. JUHOR-EXPORT. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R. nege. Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije. Medjutim. popravka. ova pomoć očigledno nije dovoljna. DP STOKOIMPEX. u pomenutom periodu posmatrano. decembra 2006. Novi Sad. Naime. doo. obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. 5. 4. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU. Primera radi. broj goveda je manji za oko 40%.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti. str. Jagodina. Bačinci. u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica. Čajetina. svinja za 36%. hibridnom Zapadu. ovaca za 28%. Knjaževac. ukrštanja. gajenja. Naime. decembar 2006. a živine za oko 20%. godine (Glasnik. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. 1. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0.

neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. 6. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU. BILTEN STIPS ”Živa stoka. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.svetskih proizvođača. godini.sr. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala. inovacije. Podgorica. klaničnih proizvoda.eu. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi. 5.2007. INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. Srbije. opremu i marketing. Srbije. Narodna banka Crne Gore. 8. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo.yu 56 . 13. 3. posebno sa ulaskom u EU. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu. tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. www. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji. Ministarstvo poljoprivrede R. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou.int www. 4. septembar 2006. žitarice i stočna hrana.2. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. tj. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd. već i u: kvalitetu stoke. decembar 2006. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. časopis Ministarstva poljoprivrede R. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji. 4. GLASNIK. 9. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE. njenom genetskom potencijalu. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. novembar 2006. pristup tržištu imaju samo konkurentni. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju.europa. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa. Istovremeno. prisustvuje međunarodnim sajmovima. LITERATURA: 1. Primera radi. decembar 2006. 2. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača.gov. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. 7. Medjutim. decembar 2006.minpolj. decembar 2006. savremenu tehnologiju. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene.

SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. Because of that. research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. Keywords: competitiveness. The only way for progress is association of the individual agricultural producers. 6 57 . As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated. Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production. profitability. productivity. agriculture. These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time. association.

nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Sofranko. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova. FAO. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. 1998.yu . s druge strane. u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka. Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković.. kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama.ac. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima. odnosno. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. Bentz.ns. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. B.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ. Međutim.. organizacija. * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. U ovom radu. e mail: jankovic@polj. Rome. U toj situaciji. 149007). najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. Umesto toga. u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva. D. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu. 1 Swanson. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva. * 1 58 . Razvijene zemlje. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. A. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br. (urednici).UDK: 631. R. što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

jeste. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. Tako posmatrano. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. na koji način i koliko kvalitetno. DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države. Međutim. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju.nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. S druge strane. a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. varira od zemlje do zemlje. U tom smislu. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. U razvijenim zemljama. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu. Naprotiv. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. izvođene. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. oficijelnom 2 Ovi razlozi.2 Međutim. 59 . Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste. veliki broj zaposlenih. s time i neminovna birokratizacija ovih službi. dovele su do procene da su troškovi preveliki. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija). Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija. pre svega u finansiranju ovih institucija. Kao što je već pomenuto. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. finansiranih iz državnog budžeta. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva. kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. ustvari. moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje).

Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva. Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. javne birokratije. privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. Ficarelli. grupni rad. S druge strane.. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma. sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata. kao što je već pomenuto.. Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama. ali takođe i prodaja npr. ministarstva za poljoprivredu. ima nedovoljno motivisano osoblje. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA. Međutim. predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja.16. što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija. i besplatno savetodavstvo. semena ili bilo kojeg drugog inputa. Ipak. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera. a time i kvalitetniju uslugu. 2000. No. savetodavni ugovori.3 publikacija itd. Lamers. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja). Тabela 1. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. Journal of Rural Studies. više orijentisan na klijente. slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. P. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. Oficijelno državno savetodavstvo je. birokratizovani aparat. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“.savetodavstvu pod upravom npr. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. To može biti sistem delimične nadoknade troškova .. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. Nasuprot tome. vaučer sistemi. Hoffmann. V. odnosno traži savet od drugog savetodavca. 60 . efikasnijim.subvencija. str. sa druge. top-down pristup. A. J. 97. SAVETODAVNI UGOVORI. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode.

5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . 25. Hoffmann. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada. No.D. Prvo. str. A. U novije vreme. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. FAO.savetodavni rad. 1998.. često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje. V. A (urednici). P. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa. chapter 2. PROJEKTI/KAMPANJE. PROMENJIVI TROŠKOVI.. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. „institucionalni pluralizam“ u Nagel.).. Bentz. razna udruženja. DOPRINOSI PROGRAMI. privatnim ili državnim. Tabela 2. U. između ostalog. J. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA . semena. 2000. U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD.. Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte.5 Tzv. B. koje relativno često 4 61 ..) Izvor: Kidd. ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. Sofranko. J.J. banke. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem). Journal of Rural Studies. UGOVORI. Ficarelli. prerađivači. pesticida itd. R. Sve u svemu.. 26. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. stvoreno je tržište savetodavnih usluga.obavezu plaćanja savetodavne usluge. Rome.16. na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd. Lamers. One mogu biti finansirane na različite načine. sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom. 99. Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI. FIKSNE NADOKNADE. usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem). dok drugi to ne moraju. religijske zajednice . str. „Alternative approaches to organizing extension“. osiguravajuća društva. u Swanson.

S druge strane. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. gde obema stranama odgovara saradnja. opštine. Uz to. da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom.). a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. Pri tome. primenjuju savete. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd. U toj situaciji. urbane populacije (jeftini proizvodi). Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe. za koje treba brz i adekvatan odgovor. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. uz pomoć participativnih metoda. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje. unapređuju proizvodnju. planiranju.seljaka/farmera . Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. s druge strane. Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. Kao delegirani predstavnici. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima. zatim aplikativnim istraživanjima. životinjama (stokom). različiti agroekološki. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. S druge strane. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom.savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca. već političkih struktura. ekonomski.6 Iz ovih razloga. donošenju odluka. Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima. monopolističkih faktora itd. pristup „bottom-up“. »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. pre svega u upravljanju. koji. 62 . Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni. decentralizacija. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada. evaluaciju postignutog. lokalnu samoupravu i tome sl. pa i politički uslovi. sami intenzivno traže pomoć. On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . usmeravanje sredstava itd. imaju sredstava da primene preporučene mere. socio-kulturni. imaju realne efekte primenjenih saveta itd.„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. prirodom. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. među ljudima. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“.

) “Beratung als Lebenshilfe”. a ne kao »protivnička strana«. u kojoj oblasti polj. B. koji su određivali koje će se tehnologije. Kontakt farmeri .C. „The Training and Visit System.. Sofranko. A. kojim tempom. „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung. Washington. mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja. (urednici). Washington D. naravno.savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava. 7 63 . 1987. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina. kritika ovog sistema sve više dobija na značaju.. Feder. sve do seljaka/farmera. Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije. FAO-a. doživljava velike kritike i gubi na značaju...C. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . i brojne druge studije. na koji način.. J. H. 1992. Harrison. B.Q.Ansatz der Weltbank“. „Training and Visit System“. Albrecht.. proizvodnje. Navodimo samo neke: Benor. „Agricultural extension: The training and visit System“. U dogovorenim terminima. FAO. D. G. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“). SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima. R. zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). Bakxter. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). Benor. D. M. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani . ODI London. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. ponajviše na prostorima Afrike i Azije. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. putem kojih „poruka“. 1977. jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. U početnom periodu.(u)trenirani za te zadatke. pojedinih autora. 1998. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. Discussion Paper 14. et Al... 1985. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada. 1984..The World Bank. PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu. a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim.seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. The World Bank. Weikersheim. D.. An analysis of operations and effects“. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. Ovo razumevanje.. Höper.Margraf. u Volker Hoffman (Ed.. od menadžmenta savetodavne službe. kada.. Bentz..7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“). koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način. Rome. Swanson. na nekom od postojećih nivoa. Dissertation TU Berlin.

Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera. dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva). U praksi. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije).The Kenya Experience”.. preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima. kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. Direktni troškovi su bili veliki. o »koncept »kontakt farmera“ . No. Kritike su međutim.. troškovi T&V su bili veći. odozgo na dole. kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog. 198.2. u već formiranom nefleksibilnom sistemu. Kao pozitivni efekti. World Bank OED. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. Ali i u drugim slučajevima.god. 8 64 . “Agricultural Extension . Isto tako. Metode koje su se koristile. Evaluacija Svetske Banke (1999. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema. Nakon toga. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata. Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština. to naprosto nije bilo moguće. one su se širile preko savetodavaca. sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. bile su zanemarene. ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere. T&V je bio top-down pristup. inicijativu. savetodavaca i seljaka/farmera. pre nego fleksibilnost. a savetodavci praktikovali (kućne posete). a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije. pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca.i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji). U osnovi. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period. u Précis. standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department. 1999. kao i seminari za njih i za ostale farmere. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti.) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. sa malo mesta za participaciju. i od kontakt farmera do ostalih farmera . koji su privlačili i ostale seljake/farmere.je najčešće bio neuspešan. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere. nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost. bila klasična topdown.koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). praktični prikaz) i onoga što su. ustvari. str.

Nekvalitetan rad konsultanta. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . 2. kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika . 9 65 . koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce.. J. drugačije rečeno. kao i načini finansiranja savetodavnog rada. R.. do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu. Rome. A. svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu). U. Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu.. Ono je karakteristično. „Alternative approaches to organizing extension“. u Swanson. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. odnosno. Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. Privatno savetodavstvo. str. 28. odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. B. poglavlje br... ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše.«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava. 10 Koliko je to dobro rešenje. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se. međutim. Sofranko. međutim. odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu.irelevantne za lokalne useve. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna). FAO. (urednici).jeste da farmer plaća troškove. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. 1998. Ovim pojmom. odnosno. političkog. Bentz. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu. pre svega.

Institut za ekonomiku poljoprivrede. to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi. pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. njihove mogućnosti. Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome. Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. savetodavstvo i obrazovanje farmera. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. odnosno. kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. «Kapital u poljoprivredi». odnosno. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. 66 . naravno. Praksa je.. ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. potrebe itd. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). s obzirom na ciljne grupe proizvođača. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. međutim. D. Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. jeste pluralizam u savetodavnom radu. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). Cilj je. Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. Ekonomski fakultet – Subotica. koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. Janković. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju.radnom i životnom mentalitetu. informacijama. Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine. trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. država često na različite načine finansira npr. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. odnosno. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. Beograd. (2004).

povećana proizvodnja vs. po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje.98. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama. str. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. postojalo je niz drugih uzroka/problema.. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji). kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce. izostanak finansijskih inicijativa. saveti su bili opšteg karaktera.J. 14 Taken. povećanje broja zaposlenih.. www. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. str. R. ukrupnjavanja zemljišta. R. konflikti uloga. koji su doveli do privatizacije savetodavne službe..5. ciljevima (agrarne. (1997). bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca. Arbeitstagung. jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. mali efekti savetodavnih kampanja. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova.2003. br. više nije bila potrebna državna pomoć. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike. Client-Oriented Organization“. a pri tome smanjenje broja farmera. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama. stvaranja farmerskih asocijacija itd. male mogućnosti za specijalizaciju. W. navodnjavanja.naglasio D. „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji. W. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek.. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija. Vidi. Molhoek. 98. 15 Tacken. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede.veći od evropskog proseka. 2. (1998).delo. nav.13 Iz tih razloga. IALB.37. 2 (rada). koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. nedovoljna motivisanost savetodavaca.) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga. str. „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. a ne problemski orijentisani. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline.“12 Međutim. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi. str. Dresden . ko danas u Holandiji želi savet. 13 Npr. 1.worldbank. Ausbildung & Beratung. Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji.org/akis 12 67 . mora za to sam da plati.

18 Proost. imaju snažnu. str. ali i njenim regionalnim specifičnostima. Duijsings. koja u ovom smislu. što sprečava komunikaciju između istraživanja. W. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva.2. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje. uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad. W. farmeri i njihove organizacije. delo. nav. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije). ZAKLJUČAK Iz svega navedenog.“17 Slično tome.. „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja.. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh. stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. str. Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči. nav. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. ekonomskom. P.16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om).Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. Duijsings. Washington. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. 2002. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje. vlada. 68 . u “Contracting for Agricultural Extension”.. ali da se to promenilo (na lošije . 5 (rada). pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. farmerskih organizacija. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji.J. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi. P. World Bank. J. relativno veliki posed. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju.dodao D. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri.delo. od 1991-2001. 17 Taken. J.) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga. nav. privatnih konsultanata i trgovaca inputima. Proost. obrazovanja. Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom.. ključne osobe iz parlamenta). Taken. oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države.delo.. predlagala alternativne finansijske i strukturne modele.. agroekološkom kontekstu Srbije.

Poljoprivredno savetodavstvo. FICARELLI. Washington. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. KIDD. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. SOFRANKO. primer Danske). Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. P. PROOST. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj. B. BENTZ. World Bank. Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi. predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. DUIJSINGS. 2. 69 . povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede. ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja.. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. A.savetodavne nauke. J. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. A. dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi .(farmerski lobi).. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. Iz tih razloga. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera . i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi..predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo.privrede. Rome. Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede.. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru. Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”.. Journal of Rural Studies. P.16. Takođe. u tom smislu. ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. ali i ruralnih sredina Srbije. Stoga. 3.. R. LAMERS. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu. V. HOFFMANN. FAO. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. J. LITERATURA: 1. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. u “Contracting for Agricultural Extension”. da bi imali modernu poljoprivredu. No. (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. SWANSON. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede.

worldbank.A Dejan Janković. 7.ac. in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007). Department of Agricultural Economics and Rural Sociology. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way. Client-Oriented Organization“. (1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. In the paper.5. organization. str. str. World Bank OED. (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. 1999. Dresden . Key words: agricultural extension. “Agricultural Extension .4. W. Instead. e mail: jankovic@polj. br. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious. 6. 98.37. MOLHOEK. IALB.ns.org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT. u Précis. W.2. TAKEN. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M.The Kenya Experience”. No. 198. Internet stranica: www. finance of extension * M.yu . Faculty of Agriculture Novi Sad. Arbeitstagung. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. 70 . R. TACKEN. DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance. Ausbildung & Beratung.A. 5.

prinosi. Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100.11 svetskih površina.5% svetskih površina.2 tone zrna soje po hektaru.9 t/ha. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha).UDK: 633. Ključne reči: soja. odnosno 7. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji. što je svega 0.ing. Međutim. proizvodni rejoni.2 STAMENKOVIĆ.402 ha (Južna Bačka). Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine. redovni profesor. Na njima se proizvede prosečno 1. U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja. dipl. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. Poljoprivredni fakultet.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK.34 (497. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3). gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona.1 milion tona zrna soje. 2006) ukazuju da se soja danas u svetu.000 ha. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju. Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37. Novi Sad Dr Jegor Miladinović. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković. poljoprivrede 71 . Površine u Evropi zauzimaju svega 1. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić. 1 MILADINOVIĆ. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine. DANICA. pri prosečnom prinosu od 2. Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji.2 % površina u Evropi. J.. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini. Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka. naučni saradnik.

1. 72 . U ovim rejonima. Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine. kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab. Rejoni Banata učestvuju sa 23. Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14.000 ha. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica.1). Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak.06%). Stoga. zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60. Šire posmatrano. U radu je primenjen komparativno – analitički metod. a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13.proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120. IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku.) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37.779 ha.79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke.591ha).404 ha. ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina. Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60. Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab. Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica). U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema. prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine. Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka. Podaci o površinama. prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama.402 ha (Južna Bačka). izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema.1). Južni Srem). 1991). U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab.15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16.384 ha). zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone. Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno.

028 8.11 35.357 3.415 7.40 3 60. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3.444 5.49% oranica ovog sektora. Sev.86 32.50 17. Banat 5.69% oraničnih površina Vojvodine.34 1.442 8.52 2. Zap.38 13.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17.99 7.591 22.41 4.57 1.375 100 1. Banat 8.88 49. Severni Srem 9. preduzeća gazdinstva 54.654 11.018 38.11 16. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama.29 44. Bačka 2.05 20.036 28.73 60.92 53. Južni Banat 7.480 10.11 9 1.Tabela 1.779 UKUPNO % učešća 25. Sev. Zastupljenost (%) soje u oraničn.24 30.021 1. Bačka 3. Tab.36 17.382 37.41 6. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica.65 13.467 120. Banat 5.62 23. Sred. Banat 8.02 12. Porodič.42 8.259 16. Zap.06 10 714 1. Sev.59 3.384 23.81 1 2. Južni Banat 7.71 0.73 5 4.87 9.904 16.48 10.46 30.83 7.13 1 671 1. Banat 6. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab.69 7 23.02 3 6. Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.57 3.10 4.81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj.49 41.51 0. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.52 0.96 6 2. Istočni Srem 10.42 10.90 8 6.139 3.97 2.31 6 54 0. Severni Srem 9.73 4.563 10.16 7.18 8 9.86 4 60.93 44.93 1.54 5 3.38 14. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5. Ist. Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj.49 13.57 18.43 28.36 4.22 2 1.788 2. Sred.78 16.49 19. Južna Bačka 4. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7.87 13.10 4.58 3.545 2.52 8.24 4.38% u periodu od 1986 do 1995. Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene.51 6.09 10 1. Ist.627 5.2.97 1.361 7. Istočni Srem 10.65 13.09 38. Sev.54 3.39 12.2).22 7 14.86 22.27 25.96 3.97 2.402 3.14 6.67 49.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1.859 693 2. preduzeća gazdinstva 14. Bačka 3. godine. Porodič. Južna Bačka 4.67 10.04 60.97 35.04 8.70 4 640 1.56 9 6. Bačka 2.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13. Banat 6.95 Ukupno Ukupno 73 .50 2 4.619 7.

Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2. Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja. Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2. u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha. Najniži prinosi su na području severnog Banata (1.42%.529 kg/ha). Južni (13.3). Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača. Južna Bačka (12. U odnosu na prosek Vojvodine (5. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3. Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29.225 kg. Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit. što je nešto iznad proseka Vojvodine. dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva.16%). iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje.Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17.04%). što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima.02%).52%) i Južni Srem (7. gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja. 74 .49%). Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12. Prosečno posmatrano. Pokazatelji zastupljenosti (Tab.81%).97%).108 kg/ha) (Tab. poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2. U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%. Na području Banata je to 11%. Treba napomenuti da su u posmatranom periodu. jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini.39%). Južna Bačka (16.10%.10%) i Južni Srem (10.36% (Severni Banat) do 60.49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49.93%) i Istočni Banat (19.2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke.97%) a najveću južni Srem (49. Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36. U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2. Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje.636 kg/ha).65% (Zapadna Bačka). Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje.

636 2. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Banat 8.108 100 6 2.059 2. Zap.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.157 102 4 2.133 kg/ha. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1. Tabela 3.Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje.568 115 3 1. Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287.491 111 5 2. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2.679 75 9 2.140 96 7 2.3). dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha.427 115 1 2. Istočni Srem 10.4).529 1.502 112 4 2.531 69 10 2. U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat.500 kg/ha.123 101 5 1.5 t/ha je takođe tri rejona .772 84 10 2. kako je već naglašeno. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab.108 100 1.963 88 8 1.664 119 1 2.475 2. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje. Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2. Bačka 3. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1.419 115 2 1. Seljačka gazdinstva u Vojvodini. Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje.949 92 8 2. Banat 5.965 93 7 2.169 97 6 2.952 2. Severni Srem 9.664 kg/ha).641 118 2 1. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje. Južna Bačka 4. Banat 6. Međutim. Ist.485 2. Bačka 2.868 t (Tab.443 2.097 2. Sred. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata. Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 .384 113 3 1. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2.486 1. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.090 2. Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem. U grupi od 2 do 2.777 84 9 1.5 t/ha. Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva.235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Južni Banat 7. Sev. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem.531 kg/ha).000 kg/ha. Sev.

Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.478 1.316 2.475 39.Severni Srem 1.54% do 32. 76 . 4).594 t u korist seljačkih gazdinstava.566 9.93 14.96 10 1.Zapadna Bačka 76. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem.39 0.687 2.54 1 4.220 3.Južni Srem 40. U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju.17 3 146.53 % (Tab. odnosno površine pod sojom.01 8 25.140 6. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).62 4 8.69% oranica.404 ha što je 13% oranica.968 1.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod.Severni Banat 5. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60. učešća Rang (t) 33.52 6 4.346 28.108 17.90 32.554 10. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod.53 1. 2.076 2.84 3 141. učešća Rang (t) 42. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0.93 5.466 11.95 7.03 5 6.461 11.53 7 36.50 5 16. (t) 1.11 10 4.98 2 9. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa.54 1.452 0.504 8.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.779 ha i angažuje 7.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26.88 9 15.96 2 1.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod.375 ha.428 3.Istočni Srem 5. U rejonima južne i zapadne Bačke.623 6.30 1 1.880 4.359 10. odnosno 36% površina pod industrijskim biljem.970 23.Istočni Banat 15.51 3.Južni Banat 20. 4. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1. Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća.90 8 13.890 7.409 0.Srednji Banat 17.181 25.Vojvodina 287.557 5.71 4 1. Tab.99 9 3.Severna Bačka 11.35 7 57.452 9.105 2. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120.49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje.252 6. čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima. što je 5.656 4.Južna Bačka 93.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata.26 5. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća.09 6 157 0.

5. (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“.529 kg/ha). Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje. a seljačka gazdinstva 2. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54. STOJKOVIĆ L. 2.485 kg/ha i 2. where about 60% of total soybean production produces. 4. www.235 kg zrna soje. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. a najniže Severni Banat (1.statserb. 6. Sojaprotein.000 t zrna soje. LITERATURA: 1. U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. Zbornik radova. Vojvodina 77 . 5.. Vol. Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama. JOVANOVIĆ M. 7. (1997): Soja – ekonomika proizvodnje. TICA N. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). BOŠNJAK DANICA. Poljoprivredni fakultet. Key words: soybean.108 kg. Bečej 4. production regions. Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). but share of soybean in production structure is still small. Novi Sad. The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa.48%).402 ha in South Backa.fao. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2. RELJIN S. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. Novi Sad. and the lowest in Northern Banat (8..38%).225 kg/ha. 42. In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved.402 ha (Južna Bačka).636 kg/ha). 3. Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka. Beograd.486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje.org.3. U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2. yields. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem).yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37. 6.636 kg/ha). www.gov. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2.529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1.

1. редовни професор. у крајевима где има доста радне снаге. 2004).670 €. Кључне речи: сушена шљива. тако да се производњом воћа. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности. посебно ако се пође од чињенице. Београд .Земун Мр Ђуро Кукић. него при производњи пшенице и кукуруза.000€.5:634. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима. Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао. Пољопривредни факултет. Пољопривредни факултет. Поцерина ДОО. 1 2 3 Др Душан Милић. То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста. по сценарију Б. ЗОРИЦА2. Институт за агроекономију. по сценарију А.професор. Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. финансијски резултат. Ђ3. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. у другој години. односно губитак од 3. Међутим.22:664.422 € . Бављење воћарством захтева доста живог рада. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић. експлоатациони трошкови. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању.. инвестициони трошкови.85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1. као воћарство. Нови Сад 78 . а посебно континенталних. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду. СРЕДОЈЕВИЋ. које су везане за воћарску производњу. да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми.УДК: 338. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6. КУКИЋ. ван. Нови Сад Др Зорица Средојевић.

добро осушена. кандирана свежа шљива. Поред потрошње у свежем стању. Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности. суве полутке шљиве са орасима. пекмез. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. месната. која је крупна. преко 95% извози (Обрадовић. Шабца и Коштунића. Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. а посебно обима девизног прилива. 1990). Међутим. Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. здрава. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. ракија шљивовица. компот. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме. слатка. Коцељевe. са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар. слатко. воћна салата и кнедле од шљива. У свету се гаји преко 6. лепог спољашног изгледа. џем. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. 79 . ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини.Може се користити и у декоративне сврхе. међу којима посебно место заузима сушена шљива. Осечине. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. посебно на породичним фармама. у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). 2001). Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив.000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. сок. 2003). Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. мармелада. концентрат. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). Поред тога. економске корисности. Квалитетна сушена шљива је само она. 2. пастеризоване полутке. 2000). Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење.

као и грађевински објекти (19.5€/ком.4 1€ = 80 дин.Инфраструктура (вода.Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4.Постројење (сушара) 2. x 1. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.1% у укупним инвестиционим трошковима.Џамбо пластичне кесе – 800 ком.8 1.) .03€/ком. лепак. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом.) .1%)..500€ заузима учешће од 51.Сечење и лепљење стреч фолије . Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1.6 6. 3.Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком.682-2002) * Износ у еврима 7. Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €.6% мање финансијских средстава (табела 2).Прибор и материјал (укупно) .) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.) .4 100.680 Удео (%) 51.0 86. струја) 5. Разлике између споменуте две варијанте су у томе. кесе.3 2.500 3.1 1. x 0.100 1. 80 .Остали материјал (траке. x 0. Табела 2.880 1.080 350 300 240 32 2.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.5 7.04€/ком. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1. односно за погон по сценарију Б је потребно за 13.1 21.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б).6%).102 1.682 12.4 2. Постројење за сушење са набавном ценом од 7..Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком.Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво .1 7.2 19.6 0.000 200 14.Табела 1.

4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14.922 € 20.1 58.9 3.2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3).490€ по сценарију Б.500 € 4. Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.800€ учествују са 58. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4).422€ по сценарију А.5 100.682 + 8. односно 7.варијанта без искоштичавања 3.000кг x 1. Табела 4.240 7.490) Добит.2%).422 € -3. односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.4%) и бруто зараде радника (18.0 90.000кг x 2.2 20.240€ по сценарију А.Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1. Табела 3.Шећер за припрему (100 кг x 0.000 € 22.15€/кг 4.2 9.680 + 7.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.5€/кг) Сушена шљива без коштице (5.21€/кг сушене шљиве) 5.6 2.680 50 210 8.670 € Произвођач.000 кг x 0. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9.Енергија (лож уље – 0. односно губитак од 81 .Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) . Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.Сировина (свежа шљива) 32.240) Сценарио Б (12.490 Удео (%) 18. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16.170 € -6.500 € 12. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3.500 750 4.5€/кг) 6.800 1.варијанта са искоштичавањем 2. Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) .4 0.

000 €. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката. Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве.680 € по сценарију Б. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине. посебно ако се пође од чињенице. односно 12.3.800€ заузима учешће од 58. као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01.04. 82 . НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51.2% у укупним трошковима производње. начина финансирања и слично.670€ по сценарију Б.682 € по сценарију А.670€ по сценарију Б. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1.000€. ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи. учешћем у спољнотрговинској размени.490€ по сценарију Б. Са износом од 7. године. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година. опреме и прибора за сушење шљиве.000€ (Рајић и сарадници. 4. односно – 3. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан. цене и квалитета. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми. односно 7.422 € по сценарију А. Сировина (свежа шљива) са износом од 4.240 € по сценарију А. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6. Међутим.1% у укупним инвестиционим трошковима. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1.100€ у зависности од начина изградње објекта.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13.900 до 16. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. преради и промету.2005. 2005). заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8.

(2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима. МИТРОВИЋ. (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа. Нови Сад (стр. Key words: plum dried. (2001): Програм унапређења производње. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. In year of building plant and supply of equipment to drying. Нови Сад. В.. РАЛЕВИЋ Н. (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа". KUKIĆ... respectively loss of 3. Summary Plum dried production on family farm can be profitable business. ЖИВКОВИЋ М. Đ.22-35). ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. МИТРОВИЋ ОЛГА. Пољопривредни факултет. ЗАРИЋ В.72-80). КЕСЕРОВИЋ З. Коштунићи (стр. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. SREDOJEVIĆ. (1990): Практично воћарство. 8. Нови Сад.22€ by scenario A. 7. (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2.ЛИТЕРАТУРА 1. РАДОЈЕВИЋ В. 6. МИЛИЋ Д. (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. Породична газдинства Србије у променама. costs of investments. аутори. Ж. Књига I и II. Коштунићи (стр. РАДОЈЕВИЋ Р. 1-36). Б. Београд (стр. 3. 5. Задружни Савез Војводине. Литопапир. 4. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007. because of high unitial investment and costs of dried.. године. Зборник радова.151-171). Чачак. 2.26-28).670€ by scenario B. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8. cost of dried. Нови Сад (стр. ОБРАДОВИЋ. Зборник радова. ВЛАХОВИЋ. expected loss is 6. Монографија. СТАНЧЕВИЋ А. КАЛАНОВИЋ БРАНКА.. КАНДИЋ М. Пољопривредни факултет..000€. profit. ZORICA. РАЈИЋ З. However. 83 . Because seasonal character of drying plum. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије..

100 katastarskih opština. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. D. 74 stanovnika na km2.bg. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. E-meil:iepbgdyu@eunet. 9 grla goveda. ovčarstvo.11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI.Volgina 15. B. sa: osam opština. kao ravničarsko područje. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“. 94 naselja. pre svega govedarstvo./faks: 011/2972-858. pa i kozarstvo.ac. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ. Predmet analize su: Južno-banatski okrug.): 2. Ul. tel. 49 svinja. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici. tel. www. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada. i godišnjim prinosom (u 2004. 011/2972848 1 84 . istraživač pripravnik. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. sa različitim prirodnim uslovima. V. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja.iep. junećeg. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo.yu. dr Drago Cvijanović. živinskog i ovčijeg mesa i mleka. 81% poljoprivrednih površina. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. Stočarstvo. posebno proizvodnju svinjskog. Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci. CVIJANOVIĆ. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli.. 2 Mr Branko Katić. kao nizijsko područje. POTREBIĆ. prof. 11050 Beograd.yu. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima. Institut za ekonomiku poljoprivrede. istraživač saradnik. Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti.. naučni savetnik i Velibor Potrebić.UDK: 336(497.442 litre mleka po kravi. To su činjenice.

iz kojih se jasno vide odnosi. koje se daju u prilogu rada.) osnovnih vrsta stoke: goveda. odnosno nezaposlenih lica. AP Vojvodina. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). tri okruga i 26 opština). poput strukture stanovništva po više obeležja. Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. U okviru okruga. 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima). zatim.ravničarskog i brdsko-planinskog područja. 362 katastarske opštine.6% poljoprivrednih površina. 101 stanovnikom na km2. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. 51 stanovnik na km2. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka. sa stanjem iz 2006. 12 svinja. područje Centralne Srbije. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. 215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). 228 naselja. od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje. ZO – Zlatiborski okrug. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). 28 grla goveda. Napominje se. i četiri tabele. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. 438 naselja. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. CS – područje Centralne Srbije. broj i struktura stanovništva. u radu su: obrađeni i drugi faktori. kao jedinice lokalne samouprave.7% poljoprivrednih površina. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja. daju se i relacije prema Republici. 39 grla goveda. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. poljoprivredne površine. broja zaposlenih. 147 svinja. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku. koji spada u ravničarsko područje Republike.008 litara mleka po kravi. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. 85 . košnica). date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. sa: osam opština. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. od kojh se okruzi i sastoje. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom. brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. 55. JBO – Južnobanatski okrug. strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. daju se i bitne karakteristike za opštine. nivoa i strukture narodnog dohotka. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. broj domaćinstava i pros. jaja i meda po jedinici (grlo. svinja. U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. stanje i mogućnosti. Međutim. 67. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. mera agrarne politike. vune. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena. broja članova po domaćinstvu. MO – Mačvanski okrug. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka.

5% poljoprivrednih površina. ali i suprotno u odnosu na APV. Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo. Između dva popisa (1991.250 km2. Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15. a najmanje u opštini Pančevo (13.28%.5% od ukupnog broja u Okrugu. što je približno prosek APV (88.72% od ukupnog stanovništva. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine. Livade zauzimaju svega 2. a u opštini Bela Crkva 75.12%) i slabije od prosečnog za APV (68. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture. a u opštini Kovačica svega 0. godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0.5% poljoprivrednih površina.21). broju stoke koju gaje. i 2002. Sa izuzetkom opštine Pančevo. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. U opštini Pančevo.75%.90%). U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42. kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini.38%). na poljoprivredne površine otpada 80. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67.1% od njegove ukupne površine. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta. u kojoj je i najniže učešće u Okrugu. prema 77. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002.35%. i sl. koje je i centar Okruga. Ono se kreće u intervalu od minus 7. postoje razlike među opštinama Okruga. U ovom okrugu. U opštini Vršac na livade otpada 5. broju stanovnika.25%).5 hiljada hektara poljoprivrednih površina.03% poljoprivrednih površina.02% poljoprivrednih površina.41%. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83. a pašnjaci 7. a manje livada i pašnjaka.54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15.28%). stepenu razvijenosti. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4. Čine ga osam optšina.5 na 1. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14. od kojih na oranice i bašte otpada 87. što je najviše.3 godine).9 godina u proseku). Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2. Okrug poseduje 341.51%).000 stanovnika.9% u Opštini Vršac. što je najviše među opštinama okruga. gde je bilo godišnjeg rasta od 2. Tako.3 u opštinama Vršac i Kovin.5 u opštini Alibunar do minus 0. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20. U ukupnom stanovništvu.23%. Sledi ga Vršac sa 17%. smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga.8 na 1000 stanovnika. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39. broju domaćinstava i gazdinstava.3%). ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici. Iz ove 86 .4. među opštinama Okruga. gde je rast bio 3. koju sledi Alibunar sa 19. a znatno više od republičkog proseka (65. a najmanja opština Opovo sa 203 km2. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67.OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini. a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39. a u opštini Opovo 1. s najnižim učešćem.8%). Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3. obimu. kao najniže. i gotovo identična proseku APV (39. godine imao 314 hiljada stanovnika. kao najviše.86%. pa i perspektive daljeg razvoja. što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM).64%. Rezličiti su potencijali. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16.3 godine). oranice i bašte zauzimaju 93.

1%. dok je u opštini Pančevo činilo svega 4.90%.71% ukupnog stanovništva.6 hiljada domaćinstava ili 4.59%).92%).56% u opštini Alibunar. U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25.97%. To je znatno više od republičkog proseka (17. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4.36% tih površina. U Pančevu je narodni dohodak bio za 3.39%). Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58. koju sledi Pančevo sa 46. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3.51%. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69.27%). Sa izuzetkom Pančeva (10.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. što je bilo najviše u Okrugu.37%). koji pored poljoprivrede obuhvata i lov. godini.30%). U 2002. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3.05% u Republici i 6. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga.71% ukupnog broja domaćinstava Okruga. Na poljoprivredne površine.52) proseka. U ukupnom stanovništvu Okruga.84%) i proseka za APV (10. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik.269 km2.29%).18% u APV. u Okrugu otpada 68. šumarstvo i vodoprivredu. U Pančevu je bilo 40. U Okrugu je bilo 33. prema 7.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4. što je iznad republičkog proseka (10.59%). a u oštnini Opovo najmanje (5.1% ukupne površine. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312. što je manje nego u JBO (80.90%.92 člana. ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59. čija površina čini svega 5. dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41. a najslabije u opštini Alibunar (63.04%).53%.3% površine celog okruga.6% ukupne površine Okruga. Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27. kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu. Šabac je po površini najveća opština u Okrugu. 87 .7%. U JBO je u 2004. do 68. U domaćinstvu su prosečno živela 2.74%) od ukupnog broja gazdinstava. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52.46) i pokrajinskog (3. prema 2.37% u opštini Kovin. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12.kategorije stanovništva.40%. što je malo povoljnije od republičkog proseka (45. što je više i od republičkog (2.1 puta veći nego u Plandištu. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61.3% ukupnog broja u Republici. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka.79%). u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45. Sastoji se od osam opština (kao i JBO). a od pokrajinskog za 37. ali niže od proseka za APV (23.96 hektara obradivog zemljišta. Ono se kreće u rasponu od 44.85 u APV.31%) i proseka za APV (44. U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7. godini u JBO bilo je 106.97 u Republici. Na oranice i bašte otpada 80.84%). U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina. Od ukupnog broja stanovnika. što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti.55% ukupnog stanovništva.85% od ukupnog broja). koja obuhvata 24. odnosno 2.455%) i Vršca (15.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM).

svega 4.9% i CS 7.5% od ukupnog broja u Okrugu). U opštini Bogatić.31%) i proseka za CS (45.37 članova.15%.08%.11%. U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0.72%). domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3.42%). Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81. U opštini Šabac je bilo 37. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. U Okrugu je bilo 46.2). ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici.6 hiljada stanovnika ili za oko 15. Među oštinama.4) i RS (40.9). Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26.38% ukupnog broja u Okrugu).1%).09%. a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52.7). CS (40.22% (dvostruko više negu u JBO). a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61.01% u CS. livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. a najslabije u opštini Vladimirci (42.61%.38%). U proseku je gazdinstvo ovog 88 .01).05%.5 hiljada više od JBO.96% učešća. U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4.39%).82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7. prema 16. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%. Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16.1 na hiljadu stanovnika).6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39.05%). U ostalih pet opština.87%. U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27. a najmanje u opštini Mali Zvornik (43. stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.9).12% i nešto više od proseka za CS (66.86%).8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0.14%).88%.46%). a u ukupnom stanovništvu 16.94%) i Loznice (10.18% (u RS 7.97) i CS (3. što je nešto niže od republičkog proseka (67.35%.4 godine).89% u Republici i 11.6 u opštini Vladimirci.30% u ukupnoj površini opštine. što je i najviše u Okrugu.16% ukupnog broja domaćinstava u RS. Mačvanski okrug ima 329.39%) i proseka CS (53. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42. Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38. U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49.54% u Republici i 16. Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39. Mali Zvornik (2. Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37.32% ukupnog stanovništva Okruga. dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20.više od republičkog proseka (65.13 što je iznad prosečnog u Republici (2. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24. Osim Malog Zvornika (5.2). Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21.42%. U ukupnom stanovništvu.10%).1 u opštini Botgatić do minus 6.65%). Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3. kao i njihova namena.05. prema 10.93% u opštini Bogatić. u Šapcu do 49.27% ukupnog stanovništva Okruga.1) i Šabac (1.93% u CS. a najmanje u opštini Šabac (1. Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3.71%). što je znatno više od republičkog proseka (45.60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91.16%). Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66. Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini. Na livade se odnosi 3. a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13.

a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0. Na poljoprivredne površine otpada 55.2% u Sjenici. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5.39%) i proseka za CS (53.45% poljoprivrednih površina Okruga.72 u CS). Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34.8% godišnje na 1000 stanovnika. a na pašnjake čak 43. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO.85%). što je najveće učešće u Okrugu. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu.6% prosečnog za Okrug. godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5. odnosno 14. dva okruga. a najmanje u Opštini Vladimirci (108). a za CS 16.30%).27% u Republici. i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59.28%.9 hiljada dinara. Između dva poslednja popisa.9%). Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije. Njegova površina je 6. što je znatno manje nego u ostala. a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih. koje obuhvata 26.75% ukupne površine opštine. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45.8% ne od republičkog proseka i za 24. Najviše stanovnika je u opštini Užice. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica.17%. koja čini 17.48% stanovništva Okruga.47% u Okrugu. prosečna 89 . nego u ostala dva posmatrana okruga. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih.2% u Bajinoj Bašti do minus 15.3% ukupne površine Okruga. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181). dvostuko je veće od republičkog proseka (34.03%.22%. kao i od prosečnog za RS i CS. što je najmanje u Okrugu. što je višestruko manje nego u JBO i MO.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina. što je malo više od prosečnog za Republiku (2. U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2. Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika. a najviše u opštini Bogatić (čak 77. jedino je u Užicu zabeležen rast od 0.69% za livade i 16. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76. godine bilo je 313. U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004. a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4. a najmanja u opštini Priboj (32. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21.4 stanovnika manje. livade su najzastupljenije sa 37. ovde posmatrana.68% površine Okruga.05%).10 hektara).47%.4% od ukupne površine. godini iznosio je 85. ali i od prosečnog za JBO. Među 10 opština ovog okruga. Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7.142 km2.91%). U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine. Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS. Na 1000 stanovnika u 2004.5 hektara obradivog zemljišta.10% za pašnjake.3%).4 hiljade stanovnika.24% površine Okruga. I u ovom okrugu. prema 17.2% prosečnog u RS i na nivou od 62. Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). U Okrugu se nalazi 341.6% niže od proseka u CS.89% za livade i 21. što je za 27.5%. Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu. Republički prosek je 11.41% za pašnjake. po popisu iz 2002. U ZO. ali manje i od republičkog proseka (65.7%).okruga koristilo 2. Na livade otpada 29. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika). a u opštini Čajetina svega 8. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19. Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21.

a najmanje u opštini Kosjerić (4. Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2.97) i proseka za CS (3. za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS.89% i proseku u CS (11.53%.39%.88%).02%) U ukupnom stanovništvu ZO.93 u CS.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu.95%). a više je od republičkog proseka (2. ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5.6%). što je približno republičkom proseku (67.4 godine).97% u Užicu. Prosek za RS je 2. a najmanje u opštini Priboj (svega 12.2% u Užicu. nego u MO (34.12%).46 ha po gazdinstvu. Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4.12%). Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27. Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33. Bilo je 310 zaposlenih na 1.72%).17% stanovnika starijih od 64 godine. koliki je i prosek za područje CS. što je približno broju članova u MO (3. najveće učešće u ukupnom stanovništvu. u Okrugu je bilo 15. što je bilo za 10% manje nego u MO.31%).01). prema 16. broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS. Među opštinama u Okrugu.3 godine). a najstarije u opštini Čajetina (42.5% u Sjenici. godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77. U ukupnom stanovništvu. aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46.46%). U ukupnom stanovništu. U okrugu je bilo 41.7%. što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40.5%).10 hektara obradivog zemljišta.81% nešto više od proseka za RS (45.54% u Repubblici i 16. U 2004. odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS.000 stanovnika. Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70.13%). U 2004.8% poljoprivrednog stanovništva i 9.31%) i proseka za CS (45. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13. I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS.77% u CS.53% u Sjenici. Najmanje ih je bilo 90 . prema proseku u RS od 10.86% u Sjenici.01%). Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16. odnosno CS. a više od prosečnog za CS (66.67%) domaćinstava u Okrugu.48% u Užicu do 30. To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8.2%). a u CS sa 7.05%.23% u RS i 14. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1.18 članova. U ZO bilo je 98.91% ukupnog broja domaćinstava u RS.28% ukupnog stanovništva u Okrugu. Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67. a najmanje u opštini Prijepolje (42. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3.3 godine). U domaćinstvu je u proseku bilo 3. ali niže i nego u JBO (21.47%). Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51.3 hiljade dinara. prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS. do 45.2) i proseka za CS (40. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu.6%.35%). do 18. U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7.28% ukupnog broja u RS. Jedino je u opštini Užice. U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. prema 17.94%). a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64. a najmanje u opštini Kosjerić (7.5 hiljada domaćinstava ili 3.12%).starost stnovništva je visoka (39. Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67.000 stanovnika.

9%) i 97. kao i odnos prema 2000. U Južnobanatskom okrugu. svinja i živine bilo je u opštini Pančevo. U ovom okrugu u 2005. dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18. Svinja je bilo 176 hiljada (5. U ovom okrugu broj goveda.u opštini Bajina Bašta (180). Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. svinja.5 miliona jaja (3. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi.7% proizvedenog u RS). kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. i Plandište za 50%. Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije.2 miliona litara kravljeg mleka (2. svinja i živine u opštini Opovo. Kovačica za 7%. koje se preduzimaju poslednjih godina. Po jedinici površine3 u 2005. Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo.12% u Kovinu do 22% u Opovu. u Okrugu je značajno bolja situacija. Broj živine je smanjen čak za 47%. godine manji nego početkom 2000.1% ukupnog broja u Republici). bilo je 33. Živine je bilo 803 hiljade komada.2%). koja je ovde uzeta kao bazna. u 2006. godini. 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela. nego u 2000. Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. 46 tona vune (1. početkom 2006. odnosno 14%. nego pre šest godina. kao i u opštinama na njihovom području. godini. ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000.4% broja u RS. Za područje APV situacija je povoljnija. svinja i ovaca za celu Republiku. godine. kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223). svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. a najviše ovaca u opštini Vršac. nego 2000. Vršac za 21%.6 tona meda (2. samo sa većim intenzitetom. godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. 619 hiljada ovčijeg mleka (4.5 hiljada goveda (3.7%).4% broja u Republici). različito je stanje i po posmatranim okruzima. 5% mleka manje po muženoj ovci. Najviše goveda. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda. što čini 4.5%). Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda. s tim što je njihov broj bio za 21% manji. Broj stoke po opštinama bio je veoma različit. godini proizvedeno je 39. Bez izuzetka. Naravno. godini. godine. a najmanje u opštini Čajetina (83). i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke. 51. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. godine. 3 91 . Tako je u RS u 2006. u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja. Posmatrano prema 2000. STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera. negu u 2000. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). nego 2000. respektivno. U pogledu broja ovaca. 50% više vune po ovci. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije. gajeno je: goveda 10. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce. ovaca i živine. svinja 56 i ovaca 9 grla. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0. jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%). Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište.5%). a broj priplodnih grla manji za 4%. o čemu će naknadno biti reči.

Pančevo za 54% i Plandište za 23%. 69. Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17.3 miliona komada živine (7.8% više meda po košnici.3% broja u RS). i živine 478 hiljada (2.3%). sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%). 24% manje jaja po kokoški i 5. U četiri opštine. Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%. godini gajeno je: goveda 49. godini. manje živine. i 97. Po jedinici površine u Okrugu je u 2005. Svinja je bilo 42. Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi.5 hiljada litara ovčijeg mleka (0.6%) i 228 tona meda (6.8 miliona komada jaja (4.2 tone vune (7. broj ovaca za 6%. U ostalim opštinama bilo je u 2006. Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%).8%). što čini 9% ukupnog broja goveda.2%).5%). Interesantno je. U Zlatiborskom okrugu 2006. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica. njihov broj je povećan i opštini Šabac. 260 tona vune (10. 1. 19. broj svinja za 24%. svega 3. bio je manji nego u 2000. svinja 57 i ovaca 66 grla.5% mleka manje po ovci.3%). Ohrabrujuće je. koliko i priplodnih grla goveda. istu količinu vune po ovci (2 kg). 58.7%).5% u opštini Bogatić. broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%. mereno u 2006. tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda.6% manje mleka po muženoj kravi.5 tona meda (2.1% proizvedenog mleka u RS).5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici. Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 . porastao broj priplodnih grla goveda. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. nego u 2000. Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%. U Mačvanskom okrugu bilo je 90. i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8. prema 2000. 193.5 miliona jaja (5.4 hiljade svinja (12%). Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%). bilo je 98. karakterističan po značajnom broju preživara.3%). svinja za 13%. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca. Sa izuzetkom broja ovaca. počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva. manji.1 hiljada goveda (8.025%). 384. gajeno: goveda 43. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić.4%) i 1.opštini Pančevo. da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006. bio je u 2006. a manje u svim ostalim opštinama Okruga. a priplodnih grla za 21% i živine za 14%. Po jedinici površine u 2005. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%). koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%.5 hiljada goveda. godini proizvedeno: 89. nego u 2000. Broj goveda bio je manji za 14%. Krupanj (20%) i Šabac (2%).1% ukupno proizvedenog u RS). svinja 182 i ovaca 64 grla. u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin. manji. Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. 152 hiljade ovaca (9. godini. godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1. Broj goveda u svim opštinama okruga. ovaca 225 hiljada (14%). broj ovaca je bio u porastu. a priplodnih grla za 2%. 27% manje mleka po ovci. U Zlatiborskom okrugu u 2005. 2. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu. Pored ovih opština. Kovačica za 24% i Opovo za 22%. 50% manje vune po ovci.2 miliona litara kravljeg mleka (6.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%).4 hiljade (1. U ostale četiri opštine. a priplodnih grla za 6%. Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%). godini. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla). Ovaj okrug. U ovom okrugu je u 2005.7%).

02 84.00 87.79 519.87 96.64 146.29 95.95 82.46 119. pored Nove Varoši (21%).35 88.83 376.49 98.55 369.93 85. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.61 111.97 95.12 67.25 55. Priboju (12%).03 52.15 105.59 60.20 56.6%). s tim što za Sjenicu tog podatka nema.35 60.14 67.43 86.52 74.32 64.71 72.49 71.42 112.70 121.43 120.16 65.75 95.57 87.20 195.01.05 96.77 85.34 48.70 84.92 48. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini.21 84.92 77.55 73.26 111.94 92.39 89. godine (2006/2000) Nivo R.00 244.56 97. Tab.89 63.49 67.27 134.69 93.02 121.79 81.32 85. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%).75 178.20 103. i 15.74 98.74 106. do 5% u Užicu.34 110.27 63.18 82.37 110.16 84.74 95.25 121. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.77 44.49 140.99 77.40 77.04 131.20 89.23 58.56 134.2000.17 94.00 61. 2006.50 91.54 113.91 87.83 117.78 92.96 150.36 Svinje ukupno priplod 78.56 146.18 83.61 92.97 78.15 98.32 68.90 82.79 78.4%).48 90.59 74.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.69 81.27 79.96 79.84 154. Požegi (22%).52 72.77 101.33 114.54 144.34 81.29% u Prijepolju do 1. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’. Novoj Varoši (4.61 98.58 75.80 86.81 118. s tim što je.08 171.05 59. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3.12 60.95 87.77 81.25 84.97 71.48 76.64 Ovce ukupno 99.22 77. njihov broj povećan i u Čajetini (3.58 153.66 103.50 97. Srbija C.76 146.12 71.93 116.83 118.77 93. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda.72 75.11 93.09 74.54 126. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%).91 109.96 80.06 82.98 priplod 95.89 128.57 80.30 84.29 121.90 99.83 78.93 81.71 81.25 90.59 77.59 87.47 124.81 75.57 83.25 76.77 83.40 104. 01.35 77.47 106.95 85.28 99.82 90.61 78.18 Živina 87.78 152.92 79.29 56.81 60.70 70.40 114. Bgd.38 93.64 104.81 78.09 103.63 113.51 89.25 76.24 135.54 69.71 93.84 65.35 88.20 130.09 84.00 77.44 151.32 95.67 162.24 114.80 79. Sjenici (14%) i Čajetini (27%). Užicu (10%) i Čajetini (3%).57 105.06 142.75 103.4% u Čajetini. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.24 86.03 87.76 80.33 109.09 128.96 89.14 108.1.62 122.59 91.19 126.32 116.09 91.58 96.36 90.83 64.00 94.67 85.42 59.95 63.26 81.77 62.14 73. 2001.6% u Arilju do 36% u Sjenici.87 102.52 110. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja.65 68.82 98.95 94.89 85. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .32 123.34 76.89 107.81 107.17 116.66 74.15 94.

. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000.0 58.8 58 46 79.5 8 9 112.3 131.0 52 39 75.7 452 281 62.0 247 182 73.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005.7 9 13 144.0 7 9 125.7 69.1 83.7 96.4 50 36 72.2 73.0 52 43 82.5 64.Arilju za 21%. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83.5 103.7 112.8 85.3 71.9 77 82 106.6 106 72 67.4 80 59 73.1 74 56 75.0 93 75 80.4 26 15 57.3 96 75 78.6 81.2 228 185 81.4 158. Užicu 18% i Čajetini 11%.9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“.1 89.5 26 34 130. Beograd.0 9 8 88.2 84.3 76 51 67.0 7 12 171.5 12 12 100.1 182 158 86.7 3 3 100.4 52 37 71.6 33 48 68.7 142 138 97. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije. i 2005.1 100 85 85.0 103.0 1 4 400.0 5 9 180.8 104.5 21 19 85. i „Opštine u Srbiji 2005“.8 75. Bajinoj bašti 3%.9 97.1 83. 2001.4 10 7 70.0 10 10 100.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83.9 Svinje na 100 ha oranič.9 77 67 87.3 120. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.2 56 45 80.9 76 41 53.0 16 14 87. Beograd.2 51 40 78. i preračuna autora.5 76. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 . Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad.5 13 13 100.9 39 29 74.8 106 140 132.5 8 11 137.9 5 7 140. Tabela br.9 95.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62.6 69.7 13 10 76.5 136. 2006.3 40 33 82.4 44 38 86.5 143 112 78.5 83. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.0 Ovce na 100 ha poljopr. po okruzima i opštinama Nivo R.5 9 9 100.3 80.8 169 164 97.1 90.1 68. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.7 69.8 73.2 70.7 59 55 93.0 197 155 78.0 61 64 104.0 44 42 95.3 83.9 26 15 57.0 71.0 106.2 65.

regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti. ovaca. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. Priboj. U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. Čajetina. kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. mineralno đubrivo). proizvoda od mesa. podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza. Sjenica. popravka. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. kao i podizanje farmi mlečnih krava. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. mesa. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. tovnih junadi. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. Prijepolje. mleka i mlečnih proizvoda. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. U marginalna područja svrstano je 49 opština. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. Nova Varoš. i tome slično. Uz to. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. Zatim. dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. Pored pomenutih mera. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. a među njima se nalazi i osam opština. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. Dosta je veliki broj tih mera. koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Navedene mere treba koristiti. Užice i Bajina Bašta. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. regresa izvesnih inputa (gorivo. S druge strane. Među njima su premije za mleko. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. Kao podsticaj razvoju stočarstva. 95 . svinja i živine. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života. ovčarstva.

96 . čija je tražnja u porastu. a brojne društvene farme ugašene. u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. posebno stočarsku proizvodnju. u kojoj još proces privatizacije nije okončan. zatim. Institut PKB „Agroekonomik“. pored ostalog. počev od sveopšte krize u zemlji. Za bolje rezultate u ovom pogledu. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“.. 3. Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2. To je svakao moguće. CECIĆ NATAŠA. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. i niske konkurentnosti na stranim tržištima. posebno u ruralnim područjima. CVIJANOVIĆ D. godine.. KATIĆ B. U tom pogledu. za određeni broj proizvoda. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. pp. preko zakasnele tranzicije. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara). Izuzetak je broj ovaca u JBO. smanjivanje broja stanovništva. karakterističnih za dato podneblje. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). Nažalost. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. još uvek nije oporavila. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu. Razlozi tome su brojni. perspektiva je dosta sumorna.. VUKOVIĆ P. VUKOVIĆ P. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača. potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva.. ništa od navedenog sada nemamo. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. nepovoljna starosna struktura stanovništva. KATIĆ B. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. tako i za pašnjačko stočarstvo. opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. Vrnjačka Banja. takođe za znatan broj seoskih naselja. veterinara i tehnologa. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva. jun 2006. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost. prisutno decenijama. 115-124. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. Kako se moglo videti. Beograd. čak i vrlo kratkom roku. kako za farmerski oblik uzgoja. koje je. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. stanje bi bilo značajno povoljnije. LITERATURA 1. proističe. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. Dugoročan. da se stočarska proizvodnja. CVIJANOVIĆ D. 26. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000..ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. Primer toga je postupak koji je u toku. KATIĆ B. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina.

br.76/2005). chicken and mutton meat and milk. pp.. Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr. Scientific Adviser and Velibor Potrebić.yu.. especially production of pork..: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“. E-mail:office@mail. 7. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. Ekonomika. 3. Ekonomika poljoprivrede. www... POTREBIĆ. prof.bg. 719-725. MIJAJLOVIĆ NADA. Ph. „Opštine u Srbiji“. Drago Cvijanović. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. Beograd. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“. 10.. V. i 2005. Ekonomika poljoprivrede.iep. It is cognizable by variety in using the agricultural land. in lowland areas. Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“. za 2000. br. (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“. 13/96.bg. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains. („Službeni glasnik RS“. br. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3.ac. Stock farming.Volgina 15 Street. Number of livestock and their outputs is decreasing. Niš. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. B. Zakon o organskoj poljoprivredi. pp.yu. tel. tel. Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area. 5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing. 4.D. SUBIĆ J. 5-6. 11050 Belgrade. Institute of Agricultural Economics... CVIJANOVIĆ. D. („Službeni glasnik RS“. koja se održava u Bukureštu 23-24.. KATIĆ B.privreda i ruralni rauzvoj“.. 28/2000).ac.A. godine. Researcher . 8. KATIĆ B. pp. Researcher . for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. M. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije. 11. young beef.Trainee.farming. RZ za Statistiku./fax: 011/2972-858. 591-604. SAVIĆ MIRJANA. 011/2972-848 4 97 . POPOVIĆ VESNA. VUKOVIĆ P. Beograd. 2005. OSTOJIĆ M. 5 Branko Katić. 5. br. br. in which has come to structure aggravation of field coat. („Službeni list SRJ“. SUBIĆ J. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta. TAPISAREVIĆ LJ.iep. These are the facts. 9. juna 2006. 6. Beograd.Associate. br. 3.).. STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. KATIĆ B.449-463. „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“.

State and dynamics (comparing the state from 2000. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive. Analysis objects are: South – Banat district. and here is present pastoral stock – farming. number of employees. 9 heads of cattle. 101 infabitants per km2. transition in which privatisation process is not over yet. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. 147 pigs. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. 74 inhabitant per km2.6% of agricultural surfaces. Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). in this work have been elaborated some other factors. The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. 12 pigs. Stock – farming district consists of mountainous regions. 55. 51 inhabitants/km2. 228 settlements. 94 settlements. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region.008 l of milk per a cow. 438 settlements. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region). Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. owing to surfaces under natural meadows. Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. 100 cadastral municipalities.e.): 2. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted). 39 heads of cattle.breeding. as the lowland region with: 8 municipalities. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. 28 heads of cattle. measurements of agrarian policy. agricultural surfaces. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. with different natural conditions. 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2.) of elemental livestock 98 . and annual yield (in 2004. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia). husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry. such as population structure by few parameters. structure of agricultural land utilization. agricultural participation in creation of national income. 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. level and structure of national income. unemployed persons. 67. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. 362 cadastral municipalities. i. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep.7% of agricultural surfaces. sheep – farming and goat-farming.442 l of milk per a cow. different surface structure and agricultural land's utilisation method. development level by the level of national income per an inhabitant. 81% of agricultural surfaces. 49 pigs. with the state from 2006. than population number and structure.. This district is favourable for significantly better ruminants breeding. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities. households number and average number of members per a household. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development.

MD – Mačva district. here has been given relations toward the Republic. AP Vojvodina. Nevertheless. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. CS – Central Serbia area. APV – Autonomous Province of Vojvodina. pigs. text contains a plenty of information. Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. 99 . wool. 3 districts and 26 municipalities). hive) are given. state and possibilities. from which these districts consist of. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. numberous and significant data are given in two tables within the text. 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. which clearly point out to relations. sheep and poultry and comparable data about yield of milk.categories are specially processed: beeves. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. ZD – Zlatibor district. and four tables given in attachment. SBD – South Banat district. It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district. eggs and honey per a unit (head. AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). as units of local autonomy. area of Central Serbia.

ЈОВАНОВИЋ. период транзиције).. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере. осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. социјализам. Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. Др Миленко Јовановић. Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште. почевши од краја XIX века. уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. а у оквиру ње и биљна. Нови Сад 100 . поплава и сл. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић. Пољопривредни факултет. пожар. субјекти који су вршили послове осигурања.). као и на законе. услови осигурања. сарадник у настави. осигуравајуће организације. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. Кључне речи: осигурање усева и плодова. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена. редовни професор. развој. као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама. него производње неких других привредних грана.1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији.11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ.5(497. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. па и пољопривредне (биљне). Департман за економику пољопривреде и социологију села.УДК: 368. често са катастрофалним последицама. М. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. Т. Анализира се и однос државе према осигурању.

стр. где се за то одлучи окружна скупштина. као и плаћање улога за исто. Тако се у члану 798. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844). као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. то ће се по основама наведеним. репица. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. Међутим. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. Тако је 1896. кућа и миљкова против ватре и воде.”2 Прве послове осигурања су обављали странци. 1. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. у члановима 798. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу. и 799. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао. оно мора бити правилно. У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији. наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. као осигурање еспапа на води и на суву. лан. Тако је 1892. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. 267. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града. Долази до прикупљања средстава у натури. хељда и сва стрна жита. Обезбеђивали би се кукуруз. конопља. али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. Почетком XX века много се писало о осигурању против града.облик економске заштите производње. Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. док би се дуван. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града. бр. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007). ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. 101 . године. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. 127/1892). Београд 1937. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. поменути Закон никада није ступио на снагу.

Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. Немачке. виногради. после више припремљених предлога. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. како држави тако исто и земљорадничком сталежу. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града. Швајцарске и Чешке. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. градинарски усеви. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. народним посланицима. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. 102 . са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. осигуравајућа предузећа. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. 3 и 4. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. Половином 1923. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. државних и манастирских усева. лан. до доношења новог закона. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”. бр. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. којих није ни било. Ј. Она су обављала све врсте осигурања. Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. број 266/1905). а имао је и других техничких недостатака. окружних. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града. 2. хељда. М. Ш. 189/1923). Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. стр. Београд 1902. Наиме. крајем 1905. конопља. 3 Пачић. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. Овај закон је донет пре него што су организоване области. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. углавном приватна. Електрична нова трговачка штампарија. из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине.: Осигурање противу града. једино је у овој области 1928.решено. те тиме да да довољну гаранцију. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”.”3 Најзад је. кукуруз. за потпуно извршење свога задатка. воћњаци и маслињаци. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. среских. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. Француске. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. дуван. Енглеске. На овај начин није било стварног обезбеђивања. без обзира што су их закупци обрађивали. у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. репица.

постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града. 4 Привредно законодавство – књига пета. (isto. Novi Sad 1975. Antonije: Osnovi osiguranja. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. 221/1929). уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца). број М. које су као оранице. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. 33 поменутог закона. Нови Сад 197938. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. 92) 103 . 90. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова. Београд 1930. str. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова.Овај закон стављен је ван снаге. str. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. бр. наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине. 3. 43/1931). стр. Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. У чл. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. Поред картела за осигурање против штета од града. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно. У чл. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”. бр.П. ZOIL “Vojvodina”. 6 Тasić . виногради и воћњаци унети у земљишни катастар.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. стр. године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. Издавачка књижарница „Геца Кон”. године формиране бановине. 25. када је крајем 1929. области и државе. који се односи на област осигурања против града (туче). У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава. да по предлогу банова а за поједине бановине. Штампарија Дунавске бановине. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града. Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова.V 56364/38 г. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама.”4 Након што су 1930.

бр. У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. Ипак. 12/1945). који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду. 104 . предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. па и рад осигуравајућих друштава. била је заустављена привредна. бр. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв. па тако и осигурања. а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција. Сходно томе је почетком 1945. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. лист ДФЈ”.Након капитулације Краљевине Југославије. на предлог Министра пољопривреде. бр. допринос за градобитину. године Влада Србије. Половином 1942. 24/1947). ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији. 3. оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода. године. већ крајем 1941. Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. новине”. које су утицале на развој разних привредних делатности. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. 58/1942). Међутим. а и свака друга активност. лист ФНРЈ”. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. нека предратна осигуравајућа друштва. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. доласка окупатора и распарчавања земље.

На територији Југославије деловало је 128 завода. а тарифом премија је регулисана цена осигурања. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. мраза и слане. мраза. а код дувана. удара грома и пожара. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. 3. 27/1961). лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. олује. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. лист СФРЈ”. укинута је могућност колективног осигурања памука. удара грома и пожара. воћни. те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. провале облака. Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. Почетком 1958. Наиме. У 1964. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. Предмет осигурања су били усеви и плодови. бр. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. Од 1957. који је праћен интензивирањем биљне производње. 14/1958). Искључене су штете од буре и провале облака. будући да се нису раније осигуравали. слане. године дошло до промена. Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. У току 1947. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . Овим законом ДОЗ је укинут. године. године. а млади. У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. Тако је половином 1961. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. бр. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. лист ФНРЈ”. и то док су у непожњевеном или необраном стању. године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. Код винограда. што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. поплаве и скакаваца. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода.

године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. За разлику од правила осигурања. пожара и олује праћене градом. обавезном удруживању у заједнице осигурања. лист СФРЈ”. 3. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности. str. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору. str. D. Šulejić. мраза. бр. дошло је до неких промена у односу на ранија правила. године усаглашена. административним односима завода са осигураницима.) 106 . Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. У Новом Саду су формирана два завода. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода. Jelena. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација. 28 i Mrkšić. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”.тарифа премија. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града. Alef. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене.: Osiguranje u teoriji i praksi. Та одступања су 1971.: Osiguranje. уз искључење стварања услова за економско пословање. Почетком 1965. донетих крајем 1967. док су непожњевени односно необрани. Petrovaradin 1999. (Kočović. Beograd 2006. којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. лист СФРЈ”. 22. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. која су донета годину дана раније.8 почетком 1967. бр. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. удара грома. године. 15/1965). P.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања. У условима за осигурање усева и плодова. Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. 7/1967). Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. koji se još upotrebljava u EPS. opasnog. teratogenosti i mutagenosti. upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto. koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. upravljanje. U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili).1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno. Načelnik za visoko obrazovanje. Izvršno veće AP Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu. teško degradabilnih materija životne sredine. kancerogenog. koji je posebno generisan ratnim razaranjima.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva . U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. predstavljaju izvore toksičnog. vazduha i zemljišta. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla. kancerogenosti. neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. kao i opasan otpad na bazi piralena. biootpad. 1 111 .5:547. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike. dokumentima. uredbama i regulativama EU. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. Novi Sad. odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad.UDK: 628. nerešeno. B. vode. piralen. tzv.rak Ključne reči: biohazardni otpad. a posebno otpad biohazardnog porekla. Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih.

da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. Takođe. 50% koristi elektroindustrija. tj. Neadekvatno. 2002-2003. Piralen na živi svet deluje kumulativno. kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Elektroindustrija. farmaceutski. donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB.hlordifenila.uklanjanje. sposobnošću nagomilavanja. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu. je od izuzetnog značaja za širu naučnu. Svetska banka. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva.“medicinskim otpadom”. 2002. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen. 2002. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. a kontrola i nadzor nedovoljni. Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. odnosno pentahlordifenila. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. semenu i smanjuje plodnost. između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. obuhvata hemijski. dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. označena kao piralen 1467. u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . neprofesionalno i rizično postupanje. Na žalost evidencija je nekompletna. nagomilava se u živim organizmima. takav kakav je. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće.8 hiljada tona piralena. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran . prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar. niti se razlaže. Kao takav u celini je nazvan . plodu. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija. ali naravno. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno. 2006). Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. 112 . Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. 1995). On ostaje. pao je na dno. do momenta kada je na snagu stupila zabrana. u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. 2001. U našim transformatorima. i drugi) (Vidicki i sar. čak ni sukcesivno.otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. ali i javnost uopšte. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi. kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. posebno u masnom tkivu. kondenzatorima i skladištima. radioaktivni. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. ne rastvara se. Međunarodne institucije.

izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi. Uprkos preduzetim merama. Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. napon pare i biodegradabilnost opadaju. nizak napon pare. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. Prvi put su proizvedeni 1929. visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. termalnim i biohemijskim procesima. Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. mala zapaljivost. aditivi za boje. Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora. I pored niza prednosti. uljima i mastima. hemijska inertnost. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). plastične mase. kao što su: termička stabilnost. PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. hidraulični lubrikanti.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. koji su supstituisali H atome (slika 1). meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. od 1-10. fluidi za prenos toplote. Ipak. PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. svi degradacioni mehanizmi su otežani. sinergici za pesticide. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. a upotreba ograničava. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. 113 . kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. godine zabranjuje. Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. usporivači gorenja. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. proizvodnja PCB se 1977.

mastila. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala. 1254. usled eksplozija i ratnih akcidenata. 1254. 1242. 1221. 1242. u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. 114 . 1268 1242 1242. 1248. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. 1232. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. 1232. 1260 1248.Tabela 1. UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. 1262. akcidentalnog curenja tokom transporta. 1268 1221. 1260 1248. vazduhu. 1254 1221. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide. 1260. 1242 1232. 1248. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. 1254 1242. zemljištu i sedimentu. kao i u živim organizmima. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1254. 1242. 1254 1221. 1268 1254. 1254. 1248. Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. Kancerogeno ulje-piralen. 1254. rasprostranjeni širom sveta.

ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. da bi bio uspešan. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. Definisanje sistema koji se. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. Mada. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine.Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti. pravilnika. programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. Skladištenje i prikupljanje. u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. cena bi bila i do 30 procenata manja. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. poljoprivrede i zdravlja. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. Tretman i reciklaža. Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. Zbog toga neki 115 . mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. sa ukupnim trendom rasta. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti. Odlaganje (deponovanje) otpada. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. 2006). država nema finansijska sredstva da ih nabavi. Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. U Srbiji. Transport. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada. pa zato se sakupljeni otpad. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena.

kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. Slika 2.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora. Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba). piroliza i gasifikacija. Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena. dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2. U Evropskim zemljama. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 . jer se reaktor sastoji od duplog zida. devedesetih godina prošloga veka. povećao se interes i za druge tehnologije. Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2.zeolit i aktivni ugalj2. a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase .

Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. LTR2 tehnologija U tabeli 2. pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja.582. Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe. Minel Srbija. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme. ACEC Belgija.0 kg piralena. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom.9 kg. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste.0 kg. a ukupna masa te opreme je 852. Rusija. General Motors USA. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. ACEC Belgija. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. ICAR.Slika 3. odnosno upravljanje piralenom.512.(Poreklo: Minel Srbija.669. Simens Nemačka. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama. Ducati. ASEA Švedska). Kon Hrvatska. 117 . ABB Švedska. (Poreklo:.

PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju. 118 . Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . kao i evidencije lokacija generisanja otpada. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3.implementacionaog plana. otpad. načinima − − prerade.Tabela 2. mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda. količinama finalnog proizvoda. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija. skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada.

− Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. (Vidicki. − Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. princip preventive. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. 119 . princip zagađivač plaća. Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). princip predostrožnosti. princip degradacije i biodegradacije. princip predikcije. Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. princip odgovornosti proizvođača. površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora. 2006). princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. princip reciklirajućih ciklusa. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic. čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB.

explosions and fires of industrial localities. it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk.: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije. A. 5. (2006). B.. ĆOSIĆ..LITERATURA 1. Đ.The fifth framework Programme . RISTIVOJEVIĆ.. Magistarski rad.. MILORADOV. (1995). PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment .: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine.. MARJANOVIĆ. M. P. cancerogenicity. EUROPEAN COMMISSION . (2007). Novi Sad. Doktorska disertacija. Međunarodna konferencija: Otpadne vode. especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants. I.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. Novi Sad. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia. (2006).: Biohazard waste management model. VIDICKI. B. ICA2 CT2002-10007. 3. Phuket. I. (2006). Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity. VOJINOVIĆ – MILORADOV.ICFP501A2PR02). A. Beograd. 2.ICEE-2007.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. Key words: biohazardous waste. Fakultet tehničkih nauka. Final report. BOGDANOVIĆ. VIDICKI. ĆOSIĆ.(Call Identifier INCO COPERNICUS . documents and regulations in the national legislation. the main strategic goal should be the implementation of EU requests. B. B. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate. Assessment of the selected POPs (PCBs. teratogenicity and mutagenicity.. Fakultet tehničkih nauka. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL). TURK. Đ. 6. management. PCDDs/Fs. M. generated during the war accident. (2006). komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. Subotica. M. VUKASOVIĆ.. M. VOJINOVIĆ – MILORADOV.. as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”.. 4.. pyralene 120 . and therefore.. BAŠIĆ. Thailand. The paper presents hazardous waste management. VIDICKI. PAVLOVIĆ. S. BAŠIĆ.

Slobomir P Univerzitet. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije. stočarstvu i trgovini. naučnim konstatacijama teoretičara. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ. te kasnije u doba Rima. koncepata. 1995. promocija novih istraživanja i sl. u Srbiji je bilo veoma malo. UMESTO UVODA Sudeći po literaturi.e. agroturizam.n. u odnosu na sve ostale delatnosti. u svojim naučnim analizama. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane. kako prirodnih tako i antropogenih.K. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma.p.UDK: 338. zasnivala na poljoprivredi. S. zatim. Ključne reči: turizam.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. rasprostiranje novih pristupa. privreda. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. oko 6000. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. Fakultet za ekonomiju i menadžment.113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ.Galbraith. osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J. još u drevnim vremenima. razvoja teorijske osnove Agroturizma. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. docent. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. Pisani tragovi svedoče da se privreda.g. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva. poljoprivreda. Genijalan model. jeste agroturizam.48:631 (497. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. Bijeljina 121 . poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. 7).

u poljoprivredi i privredama uopšte. Ricardo. godine Vojvodina je imala ukupno 2. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). i 709957 domaćinstava. mada istorija beleži i obrnute situacije.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat.050/ stanovnika.506 aktivnog i 89. stvarali nedoumice.1. Znači. naselja sa neg.2 -87 Videti.800. pri.broja 00 95.942.) i etike (moral.603. od toga muškarci 530. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/. isti. što je prikazano u sledećeoj tabeli br. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. od toga 125.8 -73. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti. prirod. John Kenneth Galbraith. ali stručan i obrazovan faktor. Po popisu 2002. Sličan odnos. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji. prirašt.n. Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti. priraš. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini. 00 100 -88 -96.7. Marx. ali je i rad na kombajnu.6 -75.992 /M-984. moralne norme i načela). ali znatno različita od prvih. manufaktura na određeni način. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su. 122 . ili računaru. prir. priro. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici. Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje. Keynes. tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2. Tabela 1. posle Aristotela kroz istoriju. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215. NASELJA Naselja sa negat.197 i žene 382.1 -76. 408.999 lica s ličnim prihodom i 382.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost. Međutim. prirašt. razmena. raspodela i sl.147 svega. str. 1. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja. priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005.641 izdržavanog. Leontief i dr.603 izdržavanih lica.Sam Aristotel (384-322 p. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa.047. GRADSKA NASELJA Grads. Ž1.031.

Porast broja stan.2% odnosno za 23. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. modela multifunkcionalne poljoprivrede. proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu. agros. prema tipu i porastu i padu broja stanovnika. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br. turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom. Samo značenje pojma –agroturizam. 123 .2 185 39. Može se reći. kroz integralni razvoj poljoprivrede. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju. 2. mada. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine. Naselja. tj.10% u 2003-oj godini. preko zdravlja ljudi. ager). APS. Naselja Ukupno Pad broja stanov. Bez promena br. Stan.može se tumačiti na više načina. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma).6 1 0.. »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. lat.7 154 37.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima. što je posebno primetno kod gradskih naselja. Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou.2 Ukupno 467 100 281 60. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. popeo na 50 ili 96. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne. može se reći. uvažavajući aspekte održivosti. koja ima bazu u poljoprivredi. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Tabela 2. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. Period 1991-2002. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003.6 --Ostala 415 100 260 62. s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede.4 31 59. God. iskonske životne potrebe.1 1 0. Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede.

2006)». Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. Međutim. ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. touring). angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. fr. touriste. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. za koji su se ove opredelile (Milanović. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. eng. rokova i troškova gradnje. zatim. Zatim. i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. korelacija po uputima izvornih termina (grč.M. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. lat. U okviru ovoga. a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. zatim. U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . 25)». 2. jeste agroturizam. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. A. 1988). brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. Nisu retke preporuke i razmišljanja. jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine. Genijalan model. ili podzemne železnice u Londonu i sl. Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. posebno članica EU. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. rus i ruralis. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. središnju vertikalu. lat. agros.odnosno. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. 1979. Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. ager. zatim.

imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. mnogo je jača. nova radna mesta. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. opšte privredni i kulturni razvoj. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. Kongresni turizam. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. održiv turizam za održivi prostor. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. Turizam je suštinski vezan za prostor. Višestruka analiza. privatnog partnerstva. potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. zeleni. održivi agroturizam za održivu poljoprivredu. brojnih vidova turizma (etički. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. dublja i šira. npr. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. zdravog života. s aspekta ekonomije. svaki oblik turizma u suštini. podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. i sl.primerima u svetu. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. veće zarade zaposlenih. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. geografije. Kao direktni. životno je upućen na poljoprivredu. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. funkcionalnost 365 dana. ruralni i odgovorni turizam). u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. održivoj poljoprivedi. socijalna i penziona politika. preko ekonomskih podsticaja. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. preko proizvoda za ishranu. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. 125 . veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. filozof XX veka. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. tj. Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. 3. Međuzavisnost. agronomije i sociologije. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. Na kraju krajeva. povećanje turističke potrošnje. može se navesti njegov nesezonski karakter.

prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci.F. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. kasnije obrazlagao. dinamički posmatrano. posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. praveći dodatne efekte za privredu. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. mada je englez Kahn. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista.Međutim. pre svega. da ekonomski razvijene zemlje. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje. Praksa u svetu. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova. primene teorije multiplikatora u turizmu. Dalje. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. Promene zavise. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. još 1931.M. Znači. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu. znači. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije. 1961). što je i Keynes. bogato kulturno-istorijsko nasleđe. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine. na koeficijent multiplikacije. J. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period.3 mada može biti i veći. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. R.2 do 4. počinje da se menja. multiplikativnih efekata turizma na privredu. tj. govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji.. Ovaj autor ističe. višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka. cirkuliše u privredi zemlje domaćina.5 puta. ranije. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. 126 . kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. Analize i istraživanja u svetu. Koeficijent multiplikacije. Zbog toga. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. kao i od obima izvoza i uvoza. da se obrnu 3 do 3. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede.2 do 4.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. u istraživanjima i projektovanju. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista.. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo. čak u 13 do 14 transakcija. u konkretnim analizama u Vojvodini. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima. kreće se od 3. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. godine. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3.

50 63. lokalni transport i ostalo. tj.27 3.50 48. Struktura ove turističke potrošnje.00 29. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu.1.30 3. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga.50 25.00 89. od 1000 $.06 3. dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza.28 3. Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj.00 120.50 41.50 70.00 16.50 153.50 787. Zaključak.00 3. izdaci za razgledanje i zabavu. ishrana i piće.00 211.48 127 . 19-23).50 654. 24).50 212.50 1051. tabela br. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$.60 Godišnji obrt /$ 3. izgleda kao u tabeli br.00 7.00 149. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine.42 3. podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu. Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup.00 peta 64. bez troškova za saobraćaj. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje.00 336. Tabela 2.15 3.50 213.10 3.272.00 16.2.483.00 90. ishranu i piće.50 9. kupovinu. kao što su: smeštaj. kroz pet transakcija u toku jedne godine. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste. Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi. 1961.deviza iz zemlje.00 137.50 Ukupni izdaci 854. 1961. (Clement. Polazeći od navedene strukture. kupovina. po pojedinim elementima njene strukture. poslužit će kao osnova dalje projekcije. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo.50 4. u toku jedne godine. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement.00 405.00 3.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178. Detaljna analiza troškova po ovim stavkama.

projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista. ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. 128 . ispod 5 puta.50 dolara. koji služe za prevoz stranih turista. tj. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3.). Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3.. je dosta manji. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije. U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine. ali i u tim slučajevima. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara.272. u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa. tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191. tj.48 puta pre nego što je nestao. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13. sa stanovišta privrede Vojvodine. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana.60 dolara. kao i gorivo. U nekim slučajevima. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija. pre nego što novac napusti privredu zemlje. • transportna sredstva i oprema. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. Međutim.50 dolara. • proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla. piće i druge robe da budu domaćeg porekla. tj. U ovom konkretnom slučaju. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3. u cirkulaciji primljenog novca od turista.50 dolara iz prometa. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. za sve kategorije.27 puta. obezbediti iz uvoza. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu.484. zatim.

cirkulišući u toku godine. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272. koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija. obrnuo 3. da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”. počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine. U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge. kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272. U prethodnoj tabeli. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine.5). dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara. ishrana. na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272.K = _______1________ 1 .5 – 1000 = 2272. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”. Potrošnja u privredi Vojvodine. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju.4%. kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine. komunalne usluge i slično). kupovina robe.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom. 129 .5 (promena u potrošnji – S) 1.5). Ostatak.__________________________ 3272. kroz privredu Vojvodine.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda. Na osnovu predhodno navedenog.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara.5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272. iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. Kao što je navedeno. turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. U turizmu ovo znači. tj. što je posebno važno za agroturizam. Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole. karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”. od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara.

Tu je veoma važna uloga države. kako prirodnih tako i antropogenih. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. trgovina.bez obzira koliko mu je uzeo. (Uravić.org. ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine. U svakom slučaju . (www.igu-net. kao vođica. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra. možda mu je uzeo i 50 evra. Strategija održivog razvoja u Srbiji. 130 . Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub..) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). kod uticaja turizma na privredu.sg i www. Karlovcima-u Vojvodini. sojenica itd. ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. možda se radilo o injekciji 5 evra. započeta 2003. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6. rasprostiranje novih pristupa. čak i ne pominje agroturizam. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti. Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. u odnosu na sve ostale delatnosti. Ne evidentira 20 evra nigde. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa.Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. Zakon i Strategije razvoja. godine. Radova i pisanije na ovu temu do sada.org). 2005). poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. u Srbiji je bilo veoma malo. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. Dakle. kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. novac je ostao u S. nigde. on svrati u neku privatnu ordinaciju. u Engleskoj. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?. Pored analizirane teorije multiplikatora. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. salaša. zatim. Primera radi. Npr.Apecsec. ugostiteljstvo itd. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. nažalost. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede. 6 Bez obzira na metode i trud. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. koncepata. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. razvoj teorijske osnove Agroturizma. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća.

Washington. SAMUELSON. Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. Turuzam. 9. Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova. (1979). Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede. 9. JOHN KENNETH GALBRAITH (1995). The Future of Tourism in Pacific and Far East. PMF. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma.. M. Ekonomija-uvodna analiza. 6. URAVIĆ. than base for development critical entrance study this tourism. 5. London. 8. Savremena administracija. Keywords: tourism. (2005). WILLIAMS. L. Zagreb. Lock. THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). The Relation of Home Investment to Unemployment. June. promoter new explorer . Beograd. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. An Essay on the Principle of Population. development theoretical base tourismagriculture.M (1988). LITERATURA 1. is tourism. CLEMENT. Ward. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. 4. P. agriculture. (1961).mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. šesto izdanje. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture.. br. London. Novi Sad.G. 3.2/2006. R.. br.. F. MILANOVIĆ. tourismagriculture. VUKIĆEVIĆ. 2. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism. Marketing agroturizma Hrvatske i Istre. 1931.. propagation new entrance. Beograd. AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. 7. Economic Jurnal. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. (1969). Tourism and Economic Development. promocija novih istraživanja i sl. KAHN. economy. H. Mate. A. 131 . R.

“Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије. НАССР. Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа.П. али то је и све ∗ Мр Нада Косановић. храна. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“. УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности. Д. НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета. истраживач сарадник. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. Србија. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду. 1 Квалитет хране као фактор конкурентности.УДК: 658. Кључне речи: квалитет.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ. 132 . услови плаћања. то је и приступачна цена. „За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност. процеса и услуга. конкурентност. агропривреда. робна марка задовољење ега. бренд. др Попов Раљић Јованка. дефинисање начина управљања квалитетом. Р. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде.62:664:631 (497. Технолошки факултет Нови Сад.

2005. Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд. Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа. Jefferson Institute 2003. Томи мајонез итд. услуге. симбола. Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. ''О бренду''.. прецизан и поуздан суд. Мр Папић Татјана. препознатљивог дизајна. Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом). односно концепт у свесности људи. попут трговачког имена. „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. 2 3 Конкурентност привреде Србије. Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. посебно из развијених земаља. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности.html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. 4 Воли Олинс. У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право). проф. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. др Попов Раљић Јованка. др Пејановић Р. фирме. процедуре. „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем.hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. а коначан израз такве активности је неутралан. а не на квантитет. Профил – 2006. све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. Наиме. Симпозијум: ''Сточарство. последњих деценија. логотипа. није свака робна марка бренд. сензорна (Qs). Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. 133 . такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора.оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2.“(/www. концепта итд. Београд. технолошка (Qt). У вези с тим. Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''. као и тржишно потрошачка (Qtp) својства. Херцег Нови. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа. пробирљиви потрошачи. Другим речима. нутритивна (Qn). који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. Бренд је јединствена идеја.4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска. Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. /потрошача/ и њихову заштиту. освајању нових и задржавању постојећих тржишта. 134 . менаџмента и др. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације.Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. Резултати истраживања имали би практичан карактер. управљања квалитетом. Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. Словенија. перцепција и производа и државе из које долази. лојалности купаца. Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде.

Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. 64. Нови Сад. 33. 80. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља. 37. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. 86. 7. 29. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. 98. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. 9. 3. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. 135 . заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. рурални развој и аграрна политика. 41. 56. 78. 87. др Радован Пејановић. 125. 2. место. 36. године. 62. 40. 68. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља. Jefferson Institute 2003. Београд стр 55. 89. годину5 Ранг 1. 8. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије. 4. др Зоран Његован. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. проф. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. Економски институт. Посебно забрињава проблем квалитета. трговинска марка-бренд..Табела 1. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. поузданост и брзина испоруке. др Недељко Тица. Београд. који СЦГ сврстава на 108. 10. 25. проф. Пољопривредни факултет. 51. проф. 5 Слика 1: Транзиција. 72. стр 30. 5. 6. 82. увођење и коришћење EAN6 система. амбалажа. месту од 117 земаља. 2007. 85. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85.

проф. 2. проф. Као посебан фактор се наводи и држава.Сигурност извршења уговора .Купци .Капитал.Стварање амбијента .Циљеви . услови тражње. физички ресурси . 3.Хумани ресурси(људи и знање) . 4.Флексибилност запошљавања .Величина предузећа и начин раста . тј.Добављачи . карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7. 136 .М.) 7 Транзиција. ривалства . др Недељко Тица. др Зоран Његован. Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . проф. сродне и пратеће индустрије. а не државе. У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима.Интернационализација тражње (увоз. општи услови.Структура домаће тражње . стр 53. Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). јављају као носиоци трговине. извоз) Стратегија. структура и ривалство међу њима. др Радован Пејановић.Стратегија и структура .Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије . Према Портеру.Сродне индустрије Улога државе .Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990.Јавне институције . циљеви. Економски институт Београд 2007.Инфраструктура Услови тражње: . стратегија предузећа. рурални развој и аграрна политика. Пољопривредни факултет Нови Сад.

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

материјала. Институт за економику пољопривреде. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. М. М. Београд. УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света. предузетничка пољопривреда. конкуренција.УДК: 005. менаџмент.1. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства. сарадник Института. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди). 1. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде.51:631. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. профитни центар. тим пре. средстава. суштини категорија предузетника и предузетништва. 142 .. што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. креативност. менаџер у пољопривреди.. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М.* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора. ефикасност пословања. образовање у пољопривреди. Кључне речи: Предузетништво. управљање и руковођење. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента.развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада. Дробац. као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима.

143 . стр.''3³ 3. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини. иако она неће изостати. стр.усмеравање капитала у конкретна запослења. буду ''непресушни'' извор иницијатива. З. 1996. док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње.г.. М.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу ". поред земљиштва које одбацује ренту. капитала који одбацује камату. 49. 3 Вујатовић – Закић.г.г. Београд. Дакле. потребно је да запослени у наведеним субјектима.. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду. да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''. Београд.: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''. Београд. 2. предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик.. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''..: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. ПРЕДУЗЕТНИШТВО .. 57. посебно у пољопривреди. уз свест о постојању ризика. стр. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. Б. одлучност). 39. 2 Томић. процесе производње. Г. а нарочито менаџерски и стручни тим. Пословна политика. у условима тржишне економије. Д. Зорнић. 1993. вештина.. МЕНАЏМЕНТ.. Зборник радова. На интервентну улогу државе не треба рачунати. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1).2 Значи. креација и нових подухвата. Боговац. ¹Вукојевић. 1993.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност.. Наша научна. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив. и Рикаловић. радне снаге која одбацује најамнину (надницу). да би се остварио профит у предузећу..РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ. М.

процесу управљања се посвећује нарочита пажња.Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: . .Доступност купаца и нових тржишта. . Пословна политика. . .Адекватно финансирање и стручна подршка.Сагледава и оцењује пословне шансе. Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су.Иновативност. чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева.Образовање. .Флексибилност. .Подржавајуће услуге Појединац: .Обављани послови Окружење: .Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике .Доступност снабдевача.Породица. 1993. . стр.Тех.. . 4 144 .Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности.Самоконтрола.Прихватање неизвесности Лични живот: .г. Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: .Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност. . 30. у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ". обучена радна снага.Године живота. . . .Креативнст. по величини и сложености пословања.Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2). Београд. . .Остварење резултата личним трудом.

. где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације.. Ј. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме. У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. је нужност и ".. 1994. Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита. 343.г. Стефановић.: ИБИДЕМ.. Београд. 7 Вујатовић – Закић. Економски факултет. На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине.вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". и Томић. алокацији ресурса. контроверзе и непознанице. стр.г. и стварање позитивног притиска. као специфичног фактора (управљачког). З. техничкој и технолошкој опремљености."6 Професионализација менаџмента. деловању конкуренције и сл..7 а нарочито. којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење. организационој и производној структури. Ж. 6 Бировљев. ефикасније (профитабилније) пословање. који омогућава функционисање производних ресурса предузећа. Поред тога. Суботица. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта. рационалније улагање капитала (и његово кретање).. величини. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне.: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа ".: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције. прилагођавање производних програма потребама тржишта.великих. и ако се ". пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин. чине огромни напори да се менаџмент. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости. Ипак. без обзира на облик власништва. предузетништво и акционарство ставе на право место. стр. јачање лидерства и елите. формирање мањих и флексибилних предузећа. постизање веће ефикасности предузећа у пословању. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације. Очигледно. Р. климе и културе. 29. 1996. 5 145 . стр. Пословна политика. 2. У српској привреди. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине.

. знање. стр 5. У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство. З. избор запосленог особља (управљање људским ресурсима). стр. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу.. Р.. људских. корпорације) могу генерализовати као ''.9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента.Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес. финансијских. и Томић. деловање учесника.: ИБИДЕМ.. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора". Вујатовић – Закић.8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште).процес (вештину) планирања. организовања.. Ј. искуство. 146 .: ИБИДЕМ. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ". 345 – 346. физичких и информативних ресурса којим оно располаже.планирање. (посебно) дисциплина и сл. одлучивања и контроле. 8 9 Бировљев. организовање. или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''. руковођење и контрола''. О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди.

комуницирање. лекари и др. који је далеко познатији од свог предходника. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника.. координирање и планирање.. Дакле.g.. str. Једном речју. планирања. Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника.ПОЈАМ. 58.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon. организовања. Б. Економски факултет. земљишни закупци. која је компатабилна са становиштем савремене теорије. указујући на важност предузетничке функције. (5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања. 50 – 52. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век). СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први.. моћ. 12 R. сликари. што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва. CKD. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ.12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник. Zagreb. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО . стр. 1993. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм. одлучивања.Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес.г. 4. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата. нпр. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације. 10 147 . толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају. координације и контроле. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић. тј. R. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. Приштина. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. 1982.: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву.

. али су на крају истраживања имали различите закључке. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална. Д. саму по себи. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. Број 1 – 3. Београд. J. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. присутна и недореченост или недовољна аргументација. времена. str. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. 1994. Schumpeter-a: KAPITALIZAM. 1975. A.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде.у производни организам. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. М. Beograd. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. 14 Ј. A. 27.g. Schumpeter.. John Maynard Keynes.разликује предузетнички профит од профита на капитал. стр. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски. у свом развоју. 1960..g. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE. увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. K. што су учинили и Smith и Ricardo. Економика. Zagreb. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде. 15 Значајна је врло аргументована критика J. Иако је код Marx-а понегде. тј. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит).: „Историјски преглед теорија о предузетништву“. везује за друштвену пољопривреду. 459. преко организација коопераната и задруга. него да је она последица предузетничког посредовања. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно.. енглески филозоф и економиста.. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. као и од наднице за рад. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције.г.14 John Stuart Mill. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''. нпр. Kultura. 148 . уочио је особеност предузетничке функције. Informator. а то се и догодило током еволуције капитализма.. A. начина и места деловања.

Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. Свакако да се. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем. Т. 17 16 149 . Детаљније видети: Станковић.. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не. а власнику земље рента. стр.г. Ковач. наука и техника улази у производњу.пољопривредне производње. што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала. Београд..: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. Београд. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. па и пољопривредну. Пословна политика. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан. 6 – 9. преко предузетништва и менаџерства. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. а постоје и други услови за њену организацију . Промет земљишта ће престати (биће линеаран). 148. 1990. Б. кога ангажује ради оплодње.г. 134 – 137. Ф. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала). стр. 1991. са равноправношћу свих облика својине и организовања. Београд. Ж. Београд. Петрин.: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“. не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. Број 11 – 12... У пољопривреди. Темељ савремене.16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. на основу тога.г.: „Предузетничка еконимија“. Предузетништво је условило настанак менаџерства. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа.''. стр. Станковић. 1990. занемарујући чињеницу да ''. Иако се предузетништво17дефинише на различите начине.. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“. због поделе рада. када је ангажован велики капитал.г.предузетници и радници. 36 – 43. 23 – 26. Право – теорија и пракса. Пословна политика. стр. стр. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић.. 1990. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и. ове функције морају одвојити. 1990. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта.. са успостављањем слободног предузетништва. чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом. како привреде уопште.г.: „Предузетништво – могућности и перспективе“. тако и у пољопривредном сектору. њему припада профит. СДКЈ. Нови Сад.. Пословна политика.. Ф.

(3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. Наиме. иако ризик увек постоји. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. 5. указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. ко је власник или наследник. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 . То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. које су већ уситњене. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. које је ангажовао предузетник. а тиме и профит. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада. као уносан посао. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. најбољих кадрова и др. (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа. закуп. савремених технологија. врло комплексни. а не.закупа земљишта. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. нестанак сиромашног слоја. која уграђује у себе све модерно и рационално. јер то је исконски идеал човека. а престаће и парцелисање обрадивих површина. Не треба бежати од богатства. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. тј. на дужи рок. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати. (2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. задругарство).. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај.

финансијски. и (4) регулативу контроле квалитета. 151 .. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију. 59. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. контролни и иновативни менаџмент. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''. М. Пословна полтика.. заједно са радом.г.: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. планирање. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира. Менаџмент. 20 Вукојевић. Ч. представља производни фактор. Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности. климатски услови и сл. 19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима... ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. и то: одлучивање. 20. 18 Чаки. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности.. Биљана: ИБИДЕМ.егзистирајуће регулативе. (3) законску регулативу против картела. Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања. стр. М. земљиштем и капиталом. спорост преструктурирања вредности. Зорнић. руковођење и контролисање. посматран са аспекта економије. организовање. које су подсистеми управљања. ми ћемо се задржати на наведеним. послове и процесе у функције менаџмента предузећа. биолошки карактер производње. процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. Београд. 1995. Боговац. стр.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха. производни. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања. кадровски.

С. то и сами менаџери морају бити спремни да ''. чврстина. 22 Мирић.. Београд. стр. да благовремено предвиђају њено настајање. срдачност и толеранција. озбиљност. у ту сврху оспособљеним кадровима''. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава. Особине које карактеришу менаџера су: знање. да се менаџмент повери посебним. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством. што је предузеће веће и комплексније. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација). Значи. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ. иницијатива. 35 152 . У процесу образовања. Не може свако бити менаџер. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ.када обим делатности надмашује могућности појединца. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање. тј. истрајност.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања..21 Очигледно. као и у индустрији. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера). да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији.: ИБИДЕМ. Овај процес је толико особен. Пољопривредни факултет. давање упутстава. 35. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. Менаџери врше функцију 21 Мирић. програми образовања менаџера се посебно састављају. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе.г.: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“. тј.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима. сталоженост. искуство.. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. и што је виши ниво деловања менаџера. Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. У моменту ''. 1993. јавља се тежња.. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера. процес доношења одлука. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима. нпр. С. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији. пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава.. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. супротан од тока развоја у индустрији. У развијеним земљама са тржишном привредом. контрола). стр.комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања. заинтересованост.

г. Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате. истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. Следећи логику. организовању.руковођења на различитим нивоима (виши. 23 Шомођи. Економски факултет. 1993. Суботица.. али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа. Све што се замисли не остварује се без препрека. међу предузећима. ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4. свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. Да би спремно дочекала ''сутра''. Симпозијум агроекономиста. ЛИТЕРАТУРА 1. али под руководством менаџера. Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. 1996. Р. средњи и нижи руководиоци). улога државе у планирању. стр. Ј. и ТОМИЋ. На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''. БИРОВЉЕВ.надградња. него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. како функционисања тако и развоја предузећа.23 а предузећа ће се формирати као профитни центри. што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима. профитним центрима и асоцијацијама.. Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. Пољопривредни факултет. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. Менаџмент је осетљив и специфичан. кооперативност и сл. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем . 48.: Менаџмент у пољопривреди.. Београд. Ш. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење. руковођењу и контроли пословања). тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. конкуренција ће показати своју делотворност. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''..: „Менаџеризам као метод руковођења“. а биће остварени и услови за креативност. 153 . њихова синхронизованост се осећала.

10. Његован.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". Економика. Novi Sad. profit centre. ВУКОЈЕВИЋ. Београд. БОГОВАЦ. 1975. ТОМИЋ. competition. број 1 – 3. efficiency of business. СДКЈ. Београд. М. 2000. that this function directly have an effect on the success of company trading. essenceof the category businessman and doing business.: Путеви приватизације. 14. Пословна политика. 13. Београд. entrepreneur agriculture. ЧАКИ. Београд. М. Г. МИЛИЋЕВИЋ. Пословна политика. 3. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ. DAEJ. 6. Informator. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. menagment in agriculture. menagment. и РИКАЛОВИЋ. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. Пољопривредни факултет. Д. ZAGREB. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. R. M. Ж. 1994.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа".2. 1993. Београд. Симпозијум агроекономиста: Менаџмент.: Основе својинске трансформације у агрокомплексу. Пословна политика.: " Историјски преглед теорија о предузетништву".: Основе менаџмента. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде.: "Предузетништво и менаџмент". SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize. М. Пословна политика. menagment and running a business. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. 7. 11. Б. Београд. Р. МИРИЋ. 1993. НИКОЛИЋ. 1995. 1993. Ш. At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture.Д. 12. Београд. Zagreb.: Poljoprivreda u tranziciji..: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса". З. 9. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC. Економски факултет.M. creativity. Симпозијум агроекономиста. M.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". as well as in legal base and skill of menagment in agriculture. Зборник радова.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи". Key words: doing business. 15. 1982. 5. CKD. Т. ШОМОЂИ. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine. 8. 1993. Б. С. МЕНАЏМЕНТ. Београд. J.. Ч. 4. 1993. ЗОРНИЋ. СТЕВАНОВИЋ. M. A. Београд. before. 1991. Ж. education in agriculture. Пољопривредни факултет. DROBAC. ЂОРЂЕВИЋ. 1996. Приштина. Београд. 1993. 154 . 1994.: " Менаџеризам као метод руковођења".

више или мање успешно.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији. 155 1 финансијски . Д.FADN ВУКОЈЕ. посебно у домену пољопривреде. Дарко Малетић. пољопривредници све више схватају важност овог процеса. године. МАЛЕТИЋ. газдинство. Поред осталог. Примењује се од 1965. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује. Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде. резултат 1. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU. постдипломац. дипл.. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. В. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво. инж. Нови Сад. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају. пољопривредa.УДК: 631. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ. Др Вељко Вукоје.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система. Департман за економику пољопривреде и социологију села. Кључне речи: рачуноводство. Пољопривредни факултет. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније. доцент.1:657.

000 пољопривредних газдинстава. Једна од следећих активности. објашњења и упутства за примену FADN методологије. планове. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. свакако je постепенo увођење FADN система. у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије. која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ.ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. мада је већи број тек у фази припреме. са ког су преузете разне дефиниције.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. а у оквиру тога различити типови фарми. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. Узорак садржи око 80. 156 . односно у процедури усвајања. прихваћен је концепт директних исплата произвођачима. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља. већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду. дефинисање адекватних мера аграрне политике. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе. o 2. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. субвенције се повећавају по износу и разноврсности. већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“. Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду.

повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. захтеви за путствима. године од стране Европске Комисије. захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података. било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ. регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге.200 €). 1 ЕSU = 1. као и измерити и презентовати добијени резултати. Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји. На пример. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми.000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU). У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње. газдинство са укупном просечном зарадом од 12.1. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units. саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . упутства. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). Метод је усвојен 1985. софтвери. као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ. Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку. уговори уговори.газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама).

године 1ЕСУ = 1200 €). Укратко. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50).000. 158 . газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе). Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. Такође се узимају само ''нето вредности''. изузимајући премије и субвенције.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. генералне поправке машина. наслеђе итд. и као такве искључене су из текућих расхода. примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња. исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. зависно од земље чланице. Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр. Подаци се односе на све производне активности газдинства. власништво мимо пољопривредног газдинства. пензије. године 1ЕСУ = 1000 €. Вредности се изражавају без ПДВ-а. Рад и остали извори употребљени да повећају. тј. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ. лична примања чланова породице. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01. а 2007. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно.јануара – 01. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. према одређеним критеријумима: регион коме припадају. Једну групу могу нпр.) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. 2004.јула. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам. Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1. лична осигурања. осим у посебним случајевима. тип специјализације и економска величина.2. приватни рачуни у банци. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU.

залихе и обртни капитал: почетна вредност. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената. вредносно и просечан број у току године.Јединице мере које се користе у FADN методологији: .Сточни фонд Е. трошкови сточарства. који садрже различите врсте података. Сегмент А. 159 .Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства. крајња вредност. трошкови земљишта и трошкови камата.Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г. категорија газдинства. рад власника газдинства.рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера.количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) . национални узорак коме припада и број газдинстава које представља. локација газдинства.Поседовање земљишта Ц. менаџера. У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима.квадратни метри) .Рад Д. трошкови машина. општи трошкови газдинства.сточни фонд: бројно и вредносно .Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. 1АWU= 2200 h) 2. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству. инвестиције. Б. бројно. трошкови ратарства.вредности: у еврима (€) или у националним валутама . организациона форма газдинства. субвенције.3. Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника. односно делова.површина: у арима (изузев печурки . продаја. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника. амортизација. земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује. неплаћених. Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи.

Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава.сточарских производа .ПДВ Ј. економском величином. Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају. поврће.воће.Премије К.Квоте М.Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно. приход газдинства. а један од главних јесте ''Farm income'' тј. Приказује ратарску производњу по усевима: површине.остали приходи . Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ. Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују.Производња Л.Обавезе И. које се након извршене обраде.услуге . Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства.ратарских производа . класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. излазни и обрачун ПДВ-а. вино и грожђе . које су детерминисане њиховом производном специјализацијом.Х.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 . Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: . 2.4. приносе и вредност производње.

саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. Поред тога. преко образовно-научних установа.амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства. 161 . FADN се. који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини. Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват. од Министарства пољопривреде. односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора. односно базе поузданих података. затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава. У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја.трошкови рада . приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво . 3. није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина. односно доношењу адекватних мера аграрне политике. типова специјализације и региона којима припадају. дакле.трошкови материјала o семе. појединих региона и земаља чланица ЕУ.Од тога: . указује да без добре информационе основе. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ.

4. agriculture.".. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом. www. В. МАЛЕТИЋ. ЗОРАНОВИЋ. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE.akii. Нови Сад. Key words: accountancy..hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa. до самих фармера. Неопходно је наравно основати и нове институције. planning and decision-making. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. 3. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU. докторска дисертација. model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. ЛИТЕРАТУРА 1. MALETIĆ. Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture. D.. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings. Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings. 2007. Пољопривредни факултет. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators. 4. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. income indicators 162 . according to the type of production and the economic size.eu. horizontally and vertically. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. саветодавне службе. 2006-2007. V. Т.пољопривредних станица.int/comm/agriculture/rica 2. Д. ВУКОЈЕ. farm. In addition.

Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju.1 TEPAVAC. redovni profesor. Novi Sad. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine. jogurt. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka.2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Mleko sadrži bitne energetske.564 (497. 163 . AP Vojvodina. 1 2 dr Branislav Vlahović. mlečne prerađevine. koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. D. Cilj je. Ključne reči: Izvoz. zaštitne i gradivne materije. kajmak i dr. Poljoprivredni fakultet. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina.. Novi Sad. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”). Ministarstvo odbrane. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine.UDK:637:339. Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. 1. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda. mleko.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ. Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz. B. pavlaku. mr Dejan Tepavac. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. maslac. takođe.

309 2. Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka.54%). takođe. odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara.05%. Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows.19%. regresima za proizvodne inpute. najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. Obeležje 164 .80%). što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. “Bongren” – Francuska. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1). 214 hiljada dolara. “Gala Italia” – Italija. uvoznim ograničenjima.8% (Lovrić. 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno.1 milion dolara (grafikon 1). pretežno. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini.81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje. Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu. kada je iznosio 1.2. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. 2006). 000 105 0. “Parmalat”. nižim kamatnim stopama i dr. Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”.378 litara (Bošnjak Danica. dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju. “Nutrisia International” – Holandija. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. Rodić Vesna. svega 0. kako priplodne stoke. iznosio je 839 hiljada tona godišnje. mil. istovremeno. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3. “Avanmor” – Irska i dr. pored ostalog. (Vlahović i sar. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. 2007). kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. merama za unapređenje izvoza.60 Proizvodnja mleka – milk production. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada. direktnim subvencijama farmerima. (2006). Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. Vlahović i sar. sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43. sa ili bez tržišne intervencije. i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85.1. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene.lit. Ostvareni izvoz rezultanta je.

praktično. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. dominiraju dve zemlje. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka. 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005). Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”. ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1. Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”. Regionalna destinacija izvoza ukazuje da.One značajno utiču na povećanje produktivnosti. neznatno je učešće Mađarske i Konga. Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005). 165 . cene i prometne tokove. kvaliteta proizvedenog mleka.). usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu.

Proizvodni asortiman.Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%). 3 Maslac.2. u odnosu na izvoz konzumnog mleka. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva. Mere agrarne politike. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku. koji su činili više od polovine izvoza.3 miliona dolara. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu. pre svega. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina. Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1. U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. visina izvoznih stimulacija i sl. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona.1% i uz koeficijent varijacije od 46. Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora. sir i urda 166 . ostale masnoće o mleka. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća.1%.

koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina. zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu. 167 .000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka.Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). sirnih namaza. Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka. – 2005. modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka. raznim proizvodima.). Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl. godine prikazan je na grafikonu 2. Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno. koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz.

Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić. unapređenjem kvaliteta proizvoda. i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. maslac i dr. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike. Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”. međutim. Ipak. 2007). 168 . odnosno “ekološki čiste” hrane. koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti. za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. u narednom periodu. Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu. Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina.Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir.

DUŠANKA. ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 3. 6. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%). forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije. (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza.).. Novi Sad. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. kajmak i sl. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . 8. M. Beograd. 1.3. 2007. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. 1993. 2. (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive. Poljoprivredni fakultet. 7. Novi Sad. dobar kvalitet izvoznih proizvoda. D.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 2007.: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine. pored ostalog. LITERATURA 5. broj 3-4. Beograd. BOGAVAC. Poljoprivredni fakultet. KOVAČEVIĆ.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji.. 4. IVANOVIĆ. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. IVANOVIĆ. Beograd. organizovan nastup. Savremena poljoprivreda br. 4. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%). ⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine.. MILANOVIĆ. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. Beograd. S. maslac. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. KOVAČEVIĆ. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. BOŠNJAK DANICA.. (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju. Ekonomika poljoprivrede. R. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . VIOLETA. koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. GORDANA. Novi Sad. LOVRIĆ. kapacitete industrije za preradu mleka i sl. megistarska teza.) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562. ½. takođe.

16. NIKITOVIĆ. PEJANOVIĆ. (2001. are being analyzed. 2006. for the time period from the year of 2000 to 2005. Miločer. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. VLAHOVIĆ. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. STEVANOVIĆ. DAES. RADOJEVIĆ.: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije. VLAHOVIĆ.: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. Republički zavod za statistiku. Ekonomika poljoprivrede. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. PEJANOVIĆ. Beograd. 14. M. 1987.. 17. S. M.: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu.. SILVIJA. Agrarni program AP Vojvodine. 11. R. D. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. D. Beograd. V. M. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. VLAHOVIĆ. 13. TEPAVAC. ŽIVKOVIĆ. TICA..moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 12. Beograd.. VLAHOVIĆ. milk products. N. 2002. broj 4. B. 10.. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ. B..): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori. (2000. MILETIĆ.9. 170 . spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom .. D. 2007. B. 2) Industrija Srbije. ZELENJAK. Beograd.. 15. Factors which have determined the realized export are being shown.: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine. D. TEPAVAC. TOMAŠEVIĆ. Beograd.. Kopaonik. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. R. R. Zbornik sa savetovanja: Nauka... 1996. (2001. Subotica. Summary In this paper. Hrana i razvoj. Novi Sad. VLAHOVIĆ.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji.. B.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. AP Vojvodina. Novi Sad. milk. Poljoprivredni fakultet. Republički zavod za statistiku. PEJANOVIĆ. Novi Sad. Magistarska teza.. TOMAŠEVIĆ. RADULOVIĆ. B. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije.. Beograd. B.. Key words: Export. D. kultura i razvoj..

da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. EMILIJA. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini. BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. asistent.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. broj svinja na 100 ha oranične površine. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine.. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. asistent. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine. mr Beba Mutavdžić. površina okruga. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Kruskal-Valis test.314:636 (497.prof. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. godinu. pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. Novi Sad 171 . domaćinstava i stanova 2002. godinu. KATARINA.UDK: 311. Ključne reči: rangovi okruga. MUTAVDŽIĆ. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004. odnosno. U 2004. mr Emilija Nikolić-Đorić. okruzima Vojvodine. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima. Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. godine. red.

9%). što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1). broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. Kruskal-Valis. koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. 1968). godine. Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine.7% (Čobanović.7% (ovce). Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3). koji je manje precizna verzija ovog testa. Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu. a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18. 48. pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7. Petrović. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama. učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10. odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković. Sremski (7).8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1).6%. najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24. je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka. na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima. Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. 172 . Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002.32/100 ha) približan. 2006). Severno-banatski (6). Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004. Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane. kao neparametarski test. 58.1%). dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1). godini prikazani su u Tabeli 1. na primer. 1991.1% (goveda).1). kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650. Sledi Zapadno-bački okrug (4). Kirk. godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke.64/100 ha) i ovaca (11. godini. dok je broj goveda (12. Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71. REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen.63/100 ha). Južno-banatski (8) i Južno-bački (12).8% (svinje). Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa. a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13. Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91. Tako. Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004. Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije.se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede. i 2.80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. Srednje-banatski (5). koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45.

85 124.51 X3 594.47 12.89 25.31 55.18 14.68 90.70 103.30 21. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).80 387. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.80 X8 55.52 28.88 15.16 18.83 46. Broj goveda.68 89.58 19.22 X5 95.59 24.55 44.32 76.03 X2 28.82 18.53 83.20 5.33 81.20 45.40 17.85 10.30 71.3.32 Tabela 2.53 67.40 10.40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.00 324.4).63 X9 5.15 9.56 18.30 17.90 75.00 334.68 18.15 10.20 9.00 65. Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.38 10.00 510.13 605.90 86.76 23.87 20.21 76.Rezultati korelacione analize.80 85.50 X5 74.98 25.60 12.10 10.70 66.10 77.24 76.95 80.00 400. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).00 525.08 12.96 17.99 98. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.89 11.20 8.19 90.38 12.60 X4 91.06 23.62 X3 596. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.35 12.98 90.39 11.95 48. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4).21 16.70 12.62 27. Severno-banat.43 9. broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1.55 22.30 12. Tabela 1.00 X4 91.45 23. Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.20 X9 5.35 X7 20.90 15.75 13.57 12.55 X6 14.67 650.07 89.55 75. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1).60 27. površinu okruga.80 9.57 10.36 52.90 14. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.46 21.66*)(Grafikoni 2.10 85.50 489.40 31.75 498.03 24.16 17.55 86. Grafikon1). površina okruga (X3).77 23.68 13.25 11.10 74.70 90. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.00 X6 13.50 446. Severno-banat.63 X7 20. Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.40 20.88 17.80 89.56 23.00 478.78 18.60 74.79 90.18 80.95 52.35 28.65 11.83 531.97 13. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).20 12.75 9.51 83.00 313.16 89. 173 .11 21.65 5.15 14.15 X2 35.13 68.90 9.50 14.50 83.64 X8 68.33 12.

0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 .Grafikon 1.0 1 1 4 +0 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.

Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 .3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 .Grafikon 3.412 6-1 .8 8 7 +0 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4.

rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 . rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). Što se tiče broja goveda. Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6). Grafikon 5. rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja.Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug). odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). S obzirom na broj svinja. Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7). U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”. Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri. Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). rang 1 pripada Sremskom okrugu. te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug). S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca.

Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug). Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7. Grafikon 6.

OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006). U 2004. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. California.51 za svinje.1 (2006). (1968). χ2=15. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu. (2006).Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja.59 i χ20. H=15. StatSoft. Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca. Novi Sad KIRK.95 za goveda. Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj. prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu. Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences. S. Međutim. svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje. Broj 121. Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. dok je broj goveda i ovaca znatno manji.81. LITERATURA ČOBANOVIĆ. dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%. dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda.16 za broj goveda. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). H=10.69 za broj svinja.05(6)=12. Poljoprivredni fakultet. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja.94 za broj ovaca. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja. svinja i ovaca. Republički zavod za statistiku Srbije. Beograd STATISTICA 7.E. ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. χ2=8. University Licence. PETROVIĆ Ž.01(6)=16. Belmont. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Brooks /Cole Publishing Company. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. R. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ. Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da.54 za ovce. KATARINA. uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. godini. Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. Kritične vrednosti su: χ20. Novi Sad 178 . (1991).

first rank belongs to North-Backa county for cattle. BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004. first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. EMILIJA. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina. Concerning the average number livestock. KATARINA. MUTAVDŽIĆ. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. indicators of livestock production 179 . Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. Kruskal-Wallis test.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. Key words: Ranks of counties.

M.434:631.1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno. Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. Engleska i Wels. dr Svetlana Potkonjak.UDK:338. Kanada.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. prof. ŠKORIĆ. model. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje. 180 . 1 Prof. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. dr Mićo Škorić. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. Novi Sad. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. THERMIE. Poljoprivredni fakultet. SAVE i dr. Slovenija. šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD. PHARE. SVETLANA.

U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje. 181 . za 537 opština. Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi. Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat).700 miliona € što čini 1. Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama.5 jedinice zagađenosti. veća domaćinstva za tri ili 3. Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. odvodnjavanje i tretman otpada. Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti. c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima. Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže. 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi.5% bruto nacionalnog proizvoda. Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih. Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge). Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije.

Cena vode za piće (1997. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova.71 do 1. rast i zaštitu okoline. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije). Kanada. Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. 2. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2). R. Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. godine prikupljeno je 1. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2. godini između 7.jedinična cena ($/m2). Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi. taksa – mesečna taksa ($). Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. U 1997. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000. Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra.57 €.Naknada za vodne odbore (u 2000. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. zaštita od poplava. mesečno. rehabilitaciju. zakupci zemljišta. Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela. Tarifa za ha (zemljišta). Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda.7 €. koja signifikantno zavisi od prirode. veličine i korišćenje sredstava. tarifa je bila u proseku 82 €. Tako npr.2 $. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama. I – faktor intenzivnog razvoja. Npr. korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. Velikim korisnicima su često smanjene. Naknada za zagađenost (u 2000. cena . obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. za sadašnje i buduće održavanje. godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. rangirano od 45 do 272 €.faktor padavina. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano. godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje. 182 .2 i 41. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. vlasnici zgrada. U 1996 gosini.

) i Croydon plan (iz 2003. 183 . Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. godine). U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank. U ovom slučaju poznati su : London plan (2004. veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940). 4. Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti". Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi). Isti je razrađen za period 2003 – 2012. godine. Tako npr. Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). 3. Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. Engleska i Wels. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina.Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova.org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru.

Tako je npr. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše.■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. interesne zajednice za vodoprivredu. te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja. jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline. republički i pokrajinski fondovi voda. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države.) Izamortizovano (za prodaju) 5. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. obično 10-60% od ukupnih investicija. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi. prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. Srbiji. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. poslednjih 50 godina. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. itd. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. Doduše. rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. THERMIE i SAVE. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima. Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. BOO. društveni investicioni fondovi. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet. 184 . fond za vode.

Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima. Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže. Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora. finansijski krediti (do 37. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina). kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta.Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%).5%) i fondovi (do 35%). Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan.000. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene. Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program. 185 . Bankarski krediti (domaći i ino).21.000. podrivači). • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala. Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12. udružena sredstva investitora (do 8. Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice. Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene.0%). Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže. Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha.000. I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje. Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih.000 € (iz različitih izvora) .

The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight. Slovenia).: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales. potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. DOLLERY B. Mc NEILL JUDITH. POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management. 2. Working Paper 15. Roterdam. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji. Selected Issues in Water Resources Management in Europe. AA. 1999. HOEVENAARS J. World Bank.: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. 1998. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj.: Economic and financial aspects of water management policies. University of New England. Key words : drainage financing. 2001. 1999. ZABEL T. 2005. 3. THERMIE. Balkena. Srbiji. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country. PHARE. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector". Canada. 5. model. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. reimbursement for drainage 186 . Novi Sad. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. BUCHLAND J. SAVE at al. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R. Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. England and Wels. Agricultuure & Rural Development. Washington. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. 4. Belgrade.. Poljoprivredni fakultet. LITERATURA 1.

slama.V. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.017 dinara/toni (na parceli). U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta. 1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici. odnosno energija biomase. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije. prof.303. kao i u svetu.40 godina. odnosno 16.636:631:572]:338. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način. Ključne reči: valorizacija. Novi Sad 187 . dr Nedeljko Tica.29 €. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.UDK: 662. pri ovakvoj dinamici potrošnje. a posebno Kine. ova mogućnost sve više postaje izvesna. N.200. Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima. TICA. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. odnosno obilje energije. Nedostatak. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta. oduvek dostupna. čije se rezerve procenjuju na period 30 . docent. odnosno slama strnih žita.2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente. redovni profesor. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom. Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije.48 dinara. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. sveo bi se na manje od deset godina..

U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti. skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene. Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. 2) princip cene koštanja. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. Tako na primer. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . prouzrokuje i brojne negativne posledice. te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. Ovakva praksa. dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. odnosno princip zamene. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina. Obračun troškova 188 . izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. odnosno realnost primene u praksi. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda. a negde predstavljaju sirovinski balast. vezanim proizvodima.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. proizvodnja pšenice. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase.

http://hypertextbook. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1.3 MJ kg7.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6.: “Sagorevanje balirane biomase”. Janjić. Tabela 2. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić..: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. 2). Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. 2000. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19..3 19. Sombor.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”.100 18. Tabela 1. Novi Sad. a u isto vreme nema drugu primenu.com/facts/Energy Density of Coal. Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami.38 tone slame za 1 tonu uglja. http://hypertextbook. Apatin.com/facts/Energy Density of Coal.7 24.6 14. V. M.5 >32. 1998. Brkić. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14.htm 189 . magistarski rad. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora. str.htm Zubac.5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage.4-32. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent. kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab. T. Regionalna privredna komora.3-26. 93. “Dacom”. Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14. M. PTEP.6-19.200 17. str.korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program. Bubalo. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva. P. 118.

00 1. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove.559.200. u desetogodišnjem periodu korišćenja.22 0.29 29.12 Renijus.60 1. 1985. BVL. 190 .17 1.54 litara dizel goriva po času korišćenja8.538.361. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109.791.00 2.33 46.98 2.313.00 24.58 27.004. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine.54 900.53 26.300.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2.00 877.79 8. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni. dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta.91 3. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina.321 dinara.225. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.98 1. K.00 1.82 974.15 2.15 0. Műnchen. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina.00 27.83 Struktura (% ) 8.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”.126.99 30. Verlagsgesellschaft.200.nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.153.80 1.24 8.00 83. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4.82 71. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj.00 Iznos po času korišćenja (d) 121. Verlagsunion – Agrag. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1.71 92.080.66 0.00 42.17 24.042. Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova. 83.050 časova. str. Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja. Tabela 3.07 100.00 27.43 6. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW.

Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.00 42.153.98 1.97 14.99 30.80 1.77 1. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .75 24.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109.43 0.00 879.089.02 0.54 15. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.55 59.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.300.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.00 467. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma.17 1. 5).619. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7.00 83.200.00 13.71 92. daje se u tabeli 2.58 8.000 radnih časova.00 14.33 46. Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini.98 m3. model 1.538.Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije.65 1.96 8.791.31 10.042.024.79 5. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.498.06 3. Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0.11 100.81 M regular.02 Struktura (% ) 13.33 do 2.00 27.23 3.44 27. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 .00 791.82 519.07 1. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali.080.21 litra dizel goriva po času korišćenja.54 900. Tabela 4. dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta.

35 18.40 11.25 11.12 468.00 85.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere .31 1.00 0.41 11.96 474.08 35.11 17.561.40 190.68 16.401 pri eksploataciji u procesu utovara.67 18. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6. Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .485.48 100. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame.83 400.083.49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame. upotreba manipulatora je neophodna.717. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.26 981.81 1. Ove troškove čine: troškovi 192 .43 0.292.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.08 5. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.00 21.60 135.06 0.10 54.47 21.428.82 35.00 190.12 3.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.37 18.00 Iznos po času korišćenja (d) 85.72 0.98 1.41 0. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.74 6.722.40 0.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj . ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala.23 28.69 1.800. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.060.96 Struktura (% ) 45.52 0.00 33.377.61 Struktura (% ) 47.21 100.402.20 284. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala.39 12.00 Iznos po času korišćenja (d) 739.93 33.375.428.59 452.932.760.98 0.16 3.

te troškova utrošenog veziva.70 13. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije.94 1. Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora.000 radnih časova. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju.87 100. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila..: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. odvijanja. Univerzitet u Novom Sadu.41 Struktura (% ) 34.028. troškovi zarade traktoriste.40 1. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati. troškovi korišćenja manipulatora.516.korišćenja traktorskog agregata. str. odnosno slame na samoj parceli. troškove manipulacije i skladištenja.36 7.03 6. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta. Subotica. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj .402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8. 237. T.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka. Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame.940. Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije.16 6. U konkretnom slučaju. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. 1997. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.04 1.525. Ekonoimski fakultet.85 14.52 14.040.00 1. U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka. transport do mesta skladištenja.08 44. i sar. Tabela 7. zarade traktoriste. 193 .00 Iznos po času korišćenja (d) 5. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena.

30 6.722.22 244. Obračun troškova (tab.5 hektara na čas rada.19 Struktura (% ) 51.686. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali.689. Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat.13 82.592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu. Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva. te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli. što iznosi oko 0. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z .79 19.25 Učinak po času rada (t/h) 7. ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg.07 0.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .87 29.5 do 3 tone po hektaru. Tabela 8.81 18.17 406.pričvršćen na prikolicu.50 7. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2.50 7. dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala.38 kilograma po toni balirane slame.55 8.12 1561.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.96 275.14 181. veziva za povezivanje bala.56 1361.52 100.559.22 5.461. Troškovi baliranja .756. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7.00 16. prese i zaradu rukovaoca traktora.48 208.56 0.89 10.96 28.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta.820 Presa John Deere . Tabela 9.5 tona balirane slame po času rada. Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10. 194 .402 Ukupan iznos (d) 42. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2.94 10.06 8.00 Iznos po času korišćenja (d) 142.52 54. U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320. odnosno 7 do 8 bala po parceli.

401 na koju se stavlja 5 bala. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala.56 2.75 190. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala. Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820). pošto je reč o samoistovarnoj prikolici. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13. Obračun troškova (tab.Tabela 10.75 tona slame po času rada.75 319.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820. Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica. stanja puta i drugih faktora.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49.820 Prikolica Zmaj . te se obračun troškova daje u tabeli 12. odnosno ukupnu nosivost od 1. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2. Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame. Tabela 11.49 2. baliranih u obliku velikih valjkastih bala. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128. obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca. 11) uključuje troškove traktora. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta.20 tone balirane slame na sat.85 69.750 kilograma.75 879.58 2. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj . 195 . prosečne težine 350 kilograma.40 Troškovi transporta slame. Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti.86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano. Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora.27 435.38 Cena veziva (d/kg) 130.

Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. te se obračun troškova daje u tabeli 13. transporta i manipulacije. odvijanja.96 25.56 879. 196 . Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj .02 116. Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame.58 14. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat. dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom.00 11.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11.53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja.402 i troškovi zarade rukovaoca traktora.58 275. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame.74 13. transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada. u skladu sa napred navedenim metodom.20 1. Tabela 13.820 Odmotač Zmaj .402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja. Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .20 Učinak po času rada (t/h) 11. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12.820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.00 11.63 13.69 79.10 77. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru.20 9.Tabela 12.56 879.20 66. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.47 Troškovi skladištenja se.

odnosno slama strnih žita. S jedne strane.017 dinara/toni (na parceli). Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti.86 77. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta.24 1. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.29 €. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. Pored toga.94 8. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju.303. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.47 116. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje.Tabela 14.00 197 . transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način.44 5. te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.40 435.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1.79 49. povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva.200.79 33.43 dinara. a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi.67 217. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva.67 100. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta. usled iskorišćenja biomase.303. drvne industrije. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama.21 3. S druge strane. poljoprivrede. pri ovakvoj dinamici potrošnje. odnosno 16.95 16.

Biomass. due to its great potential and ability of renewal. Novi Sad. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta. It has been shown. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. Novi Sad. 1998. magistarski rad. 1985. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings. 7. DR VLADISLAV ZEKIĆ. V. Univerzitet u Novom Sadu. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy.com/facts/Energy Density of Coal.38 tons of straw for 1 ton of charcoal. V. PTEP.energije. harvests remaining of crop farming.273021 198 . Considering the ratio of the exchange rate of 1. in other words cereals’ straw.. 2005.: “Sagorevanje balirane biomase”.017 dinars/ton (on a parcel). LITERATURA 1. straw. 2000.. are most convenient for the energetic utilisation. Subotica. Novi Sad. BRKIĆ. 9.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). 1995. Verlagsunion – Agrag.00 dinars. T. R. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica. 2. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. K. 2006.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. Institut za poljoprivrednu tehniku.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. Műnchen.48 dinars. Project evidence number. JANJIĆ.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC. Verlagsgesellschaft. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1. Ekonoimski fakultet. T.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). NIKOLIĆ. where its storage can be organised in an efficient manner.200.303. i sar. Key words: valorisation. 4. KRMPOTIĆ. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source. doktorska disertacija. BVL. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa. or 16.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”. 1997. PROF. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. ZEKIĆ. 1995. through the calculation of expenses. Zadružni savez Vojvodine. 3. 6.29 €. is especially interesting for energetic exploitation. and calculated charcoal purchase price 3. 8. ZEKIĆ. http://hypertextbook. M. RENIJUS. i sar. Darmstadt. 5. SCHMID A.

dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . rast otpora promenama. kao i metode za ocenu investicija. u svetlu novog sistema vrednosti. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. Takođe. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. kako agrarnog sektora. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. padu stočarske proizvodnje. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. sporost reforme agrarne politike. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. dinamički i međusobno povezane. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. tako i agrarnih subjekata. Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. Autori. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. spoljno-trgovinskom deficitu. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu. kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. ruralni razvoj i agrarna politika. navedeni fenomeni prate.Prikaz monografije «TRANZICIJA . koje se razmatraju u ovoj monografiji. tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima. Knjiga je izdata 2007.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. prikazani su alternativni modeli finansiranja. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. i Biotehnologija u proizvodnji hrane. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. zatim nezaposlenost u poljoprivredi. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. takođe. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. demografski problemi. Posebno se naglašava da su tranzicija.

analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. U cilju da se. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva. dilemama vezanim za ovu oblast. Takođe. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. bar donekle. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. reforme agrarne strukture. Reforma poljoprivrede EU. autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. Monografiju. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije.poljoprivredi. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE. asistent 200 . Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. U skladu sa opštim razvojnim procesima. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. mr Katarina Marković. strateški pravci promena. Na kraju ovog poglavlja. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. pored prikaza Evropske povelje o MSP. učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. reforme agrarne politike. pisanu jasnim stilom. i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. zanimljive sadržine. od njenog zaživljavanja do danas. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. kao i stavovima EU i FAO. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti.

aktivnosti. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. potrošnju i reprodukciju. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. ono je i nosilac potreba. tehniku. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. ulaganje u ljude. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. društveno bogatstvo. Ukazuje na značaj. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore. odnose hijerarhije. njihove ciljeve i preferencije. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. Autor se osvrće na finansijska tržišta. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. a takođe. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse. gde su izmene u nastavnom planu i programu. U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. Udžbenik nudi ekonomske pojmove. razmenu. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. raspodelu. ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. kao važne determinante društvene proizvodnje. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. 201 . Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. kategorije. ekonomija i ekonomika. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju. Autor knjige je dr Radovan Pejanović. Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. u skladu sa savremenim shvatanjima. Autor. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. menadžment. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. ljudske resurse i proizvodne resurse. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. znanje i nauku. sadrži 355 strana. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. autor navodi i stanovništvo.

finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. Takođe. Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. bilans imovine preduzeća. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. organizaciju preduzeća. valutu. osnove i protivrečnosti. industrijskog i postindustrijskog društva. kako će se proizvesti i za koga?. Autor naglašava da tranzicija zahteva. poverenje. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. kredita i navode njihove podele. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. kapitalizma. procena njegove imovine i obaveza. U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela. navodi njene karakteristike. evoluciju i motivisanost). kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. pogodnu političku klimu. ekonomske ciljeve savremenog društva. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. veru u uspeh. pored vremena i sredstava. zakone i razvojnu logiku. U drugom delu ovog poglavlja. bilans uspeha preduzeća. Autor takođe navodi i podelu. istorijski razvoj ekonomskih sistema. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. kao i agrarnog. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. Definiše pojam globalizacije. 202 . ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. bez obzira na tip ekonomskog sistema. autor objašnjava kapital. uspostavljanje tržišne ravnoteže. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. Zatim. njegove etape. navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. U skladu sa tim. socijalizma. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. Prema autoru. feudalizma. strpljenje. valutni paritet i devizni kurs. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. zakon tražnje i faktore tražnje. odricanje. Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih.

Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. dipl. istraživač i saradnik u nastavi 203 . podele i definicije. grafikona i pregleda. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan. ing. Nataša Andrić. Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi.

ekonomskim školama. jedinstva logičkog i istorijskog. itd.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. raspodela. predmete istraživanja. razmena. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. Neoklasična škola. odnosno. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. Tu spadaju: proizvodnja. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. godine. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. Institicionalizam. odnosno. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. Knjiga je izdata 2007. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. potrošnja i reprodukcija. Fiziokrati. W. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. 204 . ima i određene metodološke specifičnosti. Novi Sad. Škola klasične političke ekonomije. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. metode ekonomskih analiza. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. Monetarizam. njihove karakteristike i međuzavisnosti. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji. U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića. redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

u skladu sa savremenim shvatanjima. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. zakon tražnje i faktore tražnje. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. odnose hijerarhije. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. društvenom bogatstvu. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. tehniku. Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova. na poljoprivrednu proizvodnju. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. aktivnosti. kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. evoluciju i motivisanost).Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. menadžment. ono je i nosilac potreba. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. a takođe. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. znanje i nauku. autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. njihove ciljeve i preferencije. Zatim. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. 205 . ulaganje u ljude. bilans imovine preduzeća. autor navodi i stanovništvo. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize. Autor. uspostavljanje tržišne ravnoteže. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital).

Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. U skladu sa tim. kategorije. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove. upotrebe zajmovnog kapitala. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. organizaciju preduzeća. ali može i da je suštinski deformiše. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. dipl. U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. ing. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. krivu indiferentnosti. istraživač i saradnik u nastavi 206 . a to su monopolska konkurencija.bilans uspeha preduzeća. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. Nataša Andrić. Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. procena njegove imovine i obaveza. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. Autor takođe navodi i podelu. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke.

моменти. на неколико страна дат је списак ознака. Према речима рецензента проф. основне нумеричке карактеристике. функција расподеле. као и још неке карак теристике. тип расподеле. Пољопривредни факултет. Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела).др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. тестови сагласности. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. оцене параметара.ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. дипл. моделирање случајне променљиве. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић. ознаке бројева. људима из праксе. бета и неке друге посебне функције).инг. показатељи асиметрије и спљоштености. повезаност са другим расподелама. карактеристична функција. у ком су дате опште ознаке. Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић. специјалних и елементарних функција. Слободан Нићин. Рецензент проф. Весна Јевремовић. трансформација случајне променљиве. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама. математичарима. генератриса момената . параметри. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. Књига је штампана у Београду на 376 страна. случајних променљивих. Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. ентропија. Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. Након предговора. узорачких величина. фамилије расподела. магистрант. график густине. Нови Сад 207 . као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. За сваку од расподела дата је густина. у издању Грађевинског факултета из Београда . моменти расподеле.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе. као и графичке методе испитивања сагласности. У додатку на 363. што је чини јединственом на овим просторима.

87). непосредно после пензионисања и кратке тешке болести.IN MEMORIAM ПРОФ. стручном раду и на пољу друштвених активности. са оценом 8. (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. конкурисао је и изабран за доцента (1982). Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф. није прекинула али је битно пореметила. научном. Станка Мирића. Завршава га о року (оцена 8. на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7). учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. најзад. 208 . Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања. Бошњане (Варварин). сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. После избора.(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. Запошљава се на Пољопривредном комбинату. Варварин. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву. који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету. а школске 1974/75. организовао је практичну обуку студената. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. године. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком. ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ .71). Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи. у настави на Економском факултету у Суботици. затим за ванредног (1988) и. августа 1940. Успешну универзитетску каријеру. Нови Сад бива изабран за асистента (1970). Земун-Београд. пошто му је решено стамбено питање. као и студентске стручне екскурзије. Служи обавезни војни рок. На Пољопривредном факултету.

био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. године. магистарских и докторских радова. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака.03. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. као и Економског факултета у Суботици. захвалница и повеља. Београд и Агроекономика.2006. Дело и активност проф. као помагала студентима. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова. Др Јан Марко. у пензији 209 . Нови Сад. организација и институција факултета и Универзитета. плакета. За свој педагошки. главни и одговорни уредник листа Агроном. стручни и друштвени рад проф. научни. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине. Преминуо је 12. обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија.Руководио је израдом великог броја дипломских. проф. члан разних научних и стручних органа. 8 монографија и књига. У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. Сахрањен је у Новом Саду.