UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

.204 Nićin. D. M. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.Vujović. Katarina. V. Nikolić – Đorić Emilija. Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac.. S. Tica. M.199 Andrić.: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------. M.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović. Škorić. Mutavdžić.: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić. B.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------. Tepavac.207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 .201 Andrić. Svetlana. N. V. Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović. Maletić. S.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------.D..

године и од тада до данас излази редовно. да пратимо овај важан друштвени процес. али излази. Нови Сад. наставне и истраживачке делатности. као организациона јединица Факултета и носилац научне. кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. 04. Реч је о актуелним темама. То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. као и да назначимо путеве развоја.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 . Први. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије.10. некада са закашњењем. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. да анализирамо домете и ограничења. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области.2007. међутим. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван. Циљ нам је. Проф. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству. Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”.

  6 .

nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti. nema novca u budžetu. neadekvatna agrarna politika i dr. Novi Sad.1 a jedan od njih je. UVOD * Naša poljoprivreda. dezinvestiranje u poljoprivredu. dr Nedeljko Tica. navodno. jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija. Naša država je. već deceniju i po. Za to. što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. suše i poplave. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali). prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. str. 1. 10. energenata).021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ.) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«. Pored toga. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva. naime. 2005. Na to se nadovezala suša. Podatak po kome. Prof. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. još 2001. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta. 11). (Pejanović. neadekvatna agrarna politika.II 2007. 2006). problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje.UDK: 332. To je. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. svakako. 7 . godine naša agrarna politika je »lutala«. u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. godine. na primer. N. Poljoprivredni fakultet.2. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani. dr Radovan Pejanović. govori rečito o stanju u ovoj. sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. zbog odluke o privremenom finansiranju. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. Uzroci krize su mnogobrojni. između ostalog. od oktobarskih promena 2000-te godine. 2. na svim nivoima. izazove. Uprkos zaokreta posle promena 2000. prolazi kroz mnogobrojne dileme. međutim. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja. R. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. sredstava za zaštitu bilja. godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. TICA. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. Naša agrarna politika. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. pa i u ovoj. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«.

Treće. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara. Srbija bi trebalo da ima oko 350. među njima ne postoji isključivost. od kojih je ogromna većina. voluntaristički pristup u ovom slučaju. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. kao deo strategije razvoja poljoprivrede. Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). kao što su: Prvo. 10. od početka 70-tih godina prošlog veka. Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. transparentnosti.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. Takav. put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda. partnerstvo. kooperativnost i organska povezanost. ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu. 2 8 . još uvek. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. zadrugama). ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti.2007. sistematski.2 Umesto sadašnjih 778. socijalnoj prihvatljivosti. što je prosek EU. Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd. netrpeljivost.000 komercijalizovanih gazdinstava. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces. uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele. netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni.03. a pravnim sredstvima sankcionisani. prosečne veličine od oko tri hektara. predviđa neke opšte poznate. One su instrumenti totalitarnih režima. dugoročno i ekonomskim merama. 11). dominira politika nad ekonomijom. kao što su dezintegracija. Naprotiv. elementarne zakonitosti. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer. posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. Politika diskriminacije. uz aktivnu podršku države. Kod nas. Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski.3 Četvrto. što ima za posledicu retrogradne procese. Međutim. Novi Sad. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. Peto. po Mansholt-ovom planu. str. programom zaštite. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala. »otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi. 3 Metode nasilja. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. na žalost. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. antagonizam.

Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede.različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima. istorijskog društveno – ekonomskog procesa.povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak.visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova. primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. . I na kraju. . B. . teret za potrošače. i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost. . prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi.svođenje obima proizvodnje na niži nivo. 3.niska konkurentnost proizvođača.negativni uticaj na životnu Liberalni . Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu. Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima.cenovna podrška proizvodnji. postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A.negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). .intervencije na unutrašnjem tržištu. .nema podrške proizvodnji. Generalno posmatrano. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama. . Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog. .slobodno formiranje cena. teret za potrošače.ekonomskih aktera. kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama.potpuno slobodan uvoz.poljoprivreda kao cilj. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički .visoka carinska zaštita. .visoka cena hrane. DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja. . Mere . . dakle. koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena. sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju. . C.niska konkurentnost proizvođača. . čak ni podrške koja nema 9 . predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji.liberalno tržište. . Protekcionistički koncept. Naša agrarna politika je. potpora. poljoprivredna delatnost. Očekivani rezultati . .komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost.visoka cena hrane.

4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept.bezbednost hrane.negativan uticaj na tržište. ili čak da puni državni budžet. Koncept razvoja održive poljoprivrede .multifunkcionalna poljoprivreda. .veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. drukčije je ako je država neto izvoznica hrane. . . A. . država plaća znatne troškove visokog nivoa cena.održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede.moguća i veća ekološka orijentacija. Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. .povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem. Ako je zemlja neto uvoznik hrane. . . Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane.6% na 16.potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava.veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane. 10 . ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja. .proizvodno nevezana direktna plaćanja. .umerena intenzivnost.skupa politika i visoki budžetski troškovi.uravnotežena razvojna uloga države. . Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. .ruralni razvoj.mere za stabilizova nje tržišta.ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana. .veliki značaj politike ruralnog razvoja. Srbije.8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu). jer je tada ovaj koncept veoma skup. . . Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja. O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R. Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla. . onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan. . kroz uvozne kontingente. . Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz.integrisana politika za lanac proizvodnje hrane.4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda). koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak.zaštita životne sredine. Sa celim paketom mera. Naravno.

Večiti je odgovor zagovornika ovog. Tako jedino »slobodno tržište može. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. Zapravo. Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. prema protagonistima ovoga koncepta. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima. pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. Ovaj koncept. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. Na drugoj strani. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. uz najmanje troškove. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. a cenovne podrške utiču i na cene inputa. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima. 11 . iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu. voditi poboljšanju stanja«. Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. obrazovanje. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. zemljište). ako je veoma izražen. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. To barem važi u razvijenim zemljama. voćni koncentrati. godine. pogotovo zemljišta. osim nekih javnih usluga (nauka. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. B. koji mogu raditi nešto efikasnije. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. Učinci ovog koncepta. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. koji se mogu najbrže razvijati. što je. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. veoma su različiti i teško ih je proceniti. samo na prvi pogled. aditivi. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. bolje i za društvo i za te pojedince. itd. 5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke.Učinak ovog koncepta. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka.). Hrana je veoma skupa. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. teoretski snažnijeg koncepta od prvog. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. U 2004.

koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja. pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. Od 2004. C. Pored toga. koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju. o nužnosti postepene. socijalna dimenzija). a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici. Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. životne i radne sredine. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. pogotovo u Evropskoj uniji. Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). kao i Evropskoj uniji (EU). izraubovanu poljoprivredu. u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. Svi nabrojani integracioni procesi imaju. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. Zaboravljaju se. naime. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. što može da bude pogubno za našu iscrpljenu. a pogotovo nekih njenih grana. liberalizacije spoljne trgovine. Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. radi unapređenja trgovine. To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. Reč je. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. a ne nagle. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. I pored toga. uglavnom protekcionističkog koncepta. posebno javnih dobara. To 12 . o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. kao što su OECD. takođe. pa bi trebalo. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. zapuštenu. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. dakle. po našem mišljenju. Svetska banka. idr. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. CEFTA sporazum (2006). Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. međutim. Reč je. kao zajedničku tačku. sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. jesu tzv. razvojna ekonomika. delimično.

šećera. promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode). Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti. začini. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. Dakle. Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. održani jula 2007. Ovaj koncept ne negira tržišne principe. Zapravo. bescarinske kvote za izvoz ribe. ulje od suncokreta. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. mleko. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. navodno. dok će jedan broj proizvoda. pozitivni. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi.« Vlada R. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. čajevi i dr. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku. on se. Takođe. nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina. Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa). Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja.. sir. maslac. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. Srbije). osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. koje inače ne proizvodimo. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. pšenica i pšenično brašno. konditori. kao i liberalni koncept. junećeg mesa (“bejbi bifa“). osigurati podršku održivom razvoju sela. šećer i mnogi drugi).). obima sredstava. Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine. pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. 4. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede. Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. su. liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 . protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu. Naprotiv. kakao. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. meso svih vrsta.7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača.. egzotično voće. biti odmah liberalizovan (kafa. obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti.

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo.). 4. Dalje. navodnjavanje i melioracije. npr. uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti. mleko.3. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture. 18 . Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. povrće. Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja. Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. 1. itsl.grad. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. meso. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja. Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede. bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju. uređivanje poljoprivrednog zemljišta. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. umesto migracije selo . znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor. Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću. uključujući ukrupnjavanje poseda.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni.

razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . socijalnih i dr. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede.genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima.jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima. uključujući i trgovačku mrežu. verskih. zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama. sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. 19 . osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. uravnoteženost regionalnog razvoja. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. kulturnih. podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. 2. valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji. 3. uz sprečavanje erozije. očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. modernizacija tehnologije.) u ruralnim sredinama. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije.

promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni. stabilizaciona).).4. idr. Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju. standardizaciji proizvodnje i prerade. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije. razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture. proizvodi organske poljoprivrede. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima. minimiziranje rizika od GMO. Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. uvođenje sistema sledljivosti . (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. (3) mere strukturne podrške. itsl. kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi. Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. razvoja finansijskog informacionog sistema. proizvodnja ekološki zdrave hrane.4. razvojna. (6) finansiranje 20 . svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. rentabilnost i profit. sprovođenje ekonomskih reformi. 4. razvoj veterinarske službe. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima. privlačenja stranog kapitala. subvencije. reformu institucija. specifični proizvodi. (4) beneficiranje kamata. razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede. (5) subvencije izvoza. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. tj. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. klasterizaciji agroprivrede.

Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno. odnosno koeficijenta obrta. (7) mere ruralnog razvoja. kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. krastavac. određenu opremu i rezervne delove. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. odnosno za 21 . (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. trave. Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru). potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. paprika. po standardima EU. (c) suprasne nazimice plemenitih rasa. mere podrške dohotku i druge mere. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda. građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. telesne mase preko 30 kg. Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. (d) pčelinja društva. paradajz. (8) mere podrške izgradnji institucija. u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. (4) za šećernu repu (po hektaru). (b) bremenita šilježad. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. zaštitu. sa visokim učešćem domaće supstance. (7) za hmelj (po hekatru). semena krmnog bilja (leguminoze. mere unapređenja stočarstva. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. po hekatru). kvalitetnog sortnog semena krompira.troškova intervencija na tržištu. Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. kornišon (po hektaru). (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru). sezonske zalihe i rezerve. uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. smeše trava). (2) za soju (po hektaru). uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi.

pekmez. Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. na prekretnici. itd. itd. Zatim tu su i transportne refakcije. godini. (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja.proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). silosa. stoke. ponovo. a posebno zemlje EU. itd. mesne prerađevine (10%). kriza stočarstva. Ciljna grupa poljoprivrednika. Registar poljoprivrednih gazdinstava. neadekvatna agrarna politika. sokovi od voća ili povrća 10%). kod nas su izuzetno skromne. naime. Ovakav pristup pokazao se opravdanim. na 597 miliona evra u 2003. ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. ulje (10%). Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). mešaona. eko turizma. i tsl. vodovodne i kanalizacione mreže. krmne smeše isl. Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. (2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. U 2005. treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. 5. vermut ili ostala alkoholna pića (10%). iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. osim šljive i višnje (10%). mleko i mlečne prerađevine (20%). tradicionalnih zanata i prerade. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). goveđe meso. obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. nabavku sistema za navodnjavanje. plastenika. svinjsko meso i slanina. jer je uz druge promene. Pored toga. na kratkoročne rezultate. S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. nezavršena privatizacija. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. osvetljenja. Ministarstva poljoprivrede. vino. promociju seoskog. 22 . džemovi. konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). negativna posedovna struktura. uglavnom. (5%). unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. Uprava za zaštitu bilja. Potrebno je. doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. mehanizacije. za ove projekte. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). premije osiguranja). odnosno za preko 85%. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. sveže. nerazvijeno preduzetništvo.

To se najbolje vidi na primeru mesa. odobrenje za izvoz mesa u EU.000. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet. (3) intenzivirati tržišne reforme. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. naime. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. stoga. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore. (4) ubrzati integracije sa EU. Beograd. Navedenu tvrdnju potvrđuje.000 tona mesa i prerađevina. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi.00020. kakav je poljoprivreda.000 tona mesa. 6. po ugledu na EU.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku. 2004. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti.000 tona junećeg crvenog mesa. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. ni na nivou subjekata. a danas proizvodimo najviše 450. 23 . ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala. primer izvoza junećeg mesa. ni na nivou grane. Za taj izvoz potreban je tov od 100.000 junadi. pa izvezemo najviše 2. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. Već punu deceniju imamo. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata. pored agrarne i ruralnu politiku.I pored komparativnih prednosti. 1. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede. Nekada smo u svetu prodavali i 100. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede. takođe. DAEJ. posebno u stočarstvu. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. između ostalog. ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. od blizu 10. On podrazumeva. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna. monografija. Potrebno je. a mi imamo samo 15. O tome svedoči. u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom. i nužnosti nove agrarne politike. Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. nekonzistentna.

2007. mart. 1617. str.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike. Key words: agricultural policy. Poljoprivrednik. subvencije. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia. 34-35/2005-2006. PEJANOVIĆ. monografija. magazin Poljoprivreda. Poljoprivrednik. POPOVIĆ. B. Beograd. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development. tranzicija i poljoprivreda. LJUTIĆ. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. N. KENNETH. 6. 4. str. PEJANOVIĆ. br. MBA press. propisi. str. 2360/2007. PEJANOVIĆ.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika. Novi Sad. 24 . PEJANOVIĆ. MUNĆAN P. Novi Sad.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije. Savremeni farmer. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. 8-24. 3. Poljoprivredni fakultet. 10. Poljoprivredni fakultet. br. BOGDANOV NATALIJA. br. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet.: Pogrešna agrarna politika. 7. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. TICA. 14/2003. monografija. 12. 14. PEJANOVIĆ. Novi Sad. IEP. C. 9. 249-256. Beograd. str. str. PEJANOVIĆ. monografija.: Tržište... D. Concerning that... Ekonomski institut. 8. br. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet.. BOŽIĆ DRAGICA. SCHNEEBERGER. država. 15-21.2. NJEGOVAN. br. DONALD. 2003. Departman za stočarstvo. 2007. Z. R. R. Novi Sad. str. 5.. 36/2007.: Strategija ruralnog razvoja. R. str. Novi Sad. 11. S. Beograd. market. R. Departman za stočarstvo. R.7. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007. Magistar biznis administracije. tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). krediti. “Dnevnik“. br.: Tranzicija i agroprivreda. Beograd. sustainable development.: Podsticaji.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. he is framing the role of the state in that concept.: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede. godini. Poljoprivredni fakultet. R. R. br.. Ekonomika poljoprivrede. country. PEJANOVIĆ. 3-4/2004. N. concept. PEJANOVIĆ. 2003. magazin »Poljoprivreda«. 15-18. 13.7. Novi Sad. JEVTIĆ. TICA.. TICA. 2005. Agroekonomika. 2361/2007. 2007. Novi Sad. Savremeni farmer. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE. Novi Sad. R. 21/2005. “Dnevnik“...

posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja. u uslovima 1 Prof. zatim. U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. Poljoprivredni fakultet 25 .UDK: 005. Univerzitet u Novom Sadu. Stoga. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou.51:631(497. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. dr ZORAN NJEGOVAN.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou. razvoj mora da počiva na tzv. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. Z.

budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. Umesto toga. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima. Već sama ta činjenica. institucionalnu organizovanost. bilo ne samo važan deo sistema.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. No. planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema. itd. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv.planiranje . novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. Takodje. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. razvoj ljudskih sloboda. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. tehnološki razvoj i disemenacija.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2. Osim toga. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja. razvoj životne sredine. odnosno. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. ruralni razvoj. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . 26 . Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. lokalni razvoj. proces industrijalizacije. koji je smer. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja. “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja. ¨istočnog greha¨. postavlja se pitanje. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. političkog i svakako ideološkog delovanja. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. privredni sektori. kulturni razvoj. regionalni razvoj. Pritom. i konačno. održivi razvoj. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith. 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. odnosno. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale.

Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje .) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći.Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. kvaliteta života (tj. odnosno. moral i način života. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. slabe. Naime. nosilaca. Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. Suprotno. već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja. itd. itd. teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. kulturnog identiteta. 27 . organizacija. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. etno-razvoj ili ekorazvoj. odredjen jasnim konkretnim ciljem.lokalni razvoj. uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. novih ideja i pokreta. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije.samokontrolu. područjem koje uglavnom nosi prefikse . i tome slično. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl. Javlja se sve više javnih istupa. cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje. obrazovanja. Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. tj. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. prvenstveno informisanja i komuniciranja. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. štrajkova.

kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. ovaj proces se naziva inkluzija. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. S druge strane. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj.ovaj razvoj – odnosno. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. Pritom. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. takodje je moguća pojava anomije. mišljenja. tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije. No. govora. Ona se uglavnom postiže stručnošću. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. itsl. • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija. specijalizacijom. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. Polazeći od toga. slobodu političkog samoorganizovanja. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. slobodu posedovanja. nadam se ili želim.) 28 . • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja. • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje.

dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . itd. greške unapred zaobidjene. - 29 . OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima. strategije velikih poslovnih grupa. sa strane eksternih uticaja. struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. vodjeno namerama.Istovremeno. tehnički progres uopšte. relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Pritom. dijagram 1. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. naročito transnacionalnih korporacija. Dakle.). pojedinim zemljama i regionima. kao i razlozima kontrolisan proces. naročito u istraživački intenzivnim granama. Usled toga. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. zasnovano na pravu. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine). Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. U oba slučaja. implementaciju i ocenu postignutih efekata. Strateško planiranje se. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava. efikasnije. Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. Fideco & Associates. utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja. 6 31 . Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. etc.” Prema ovoj definiciji. Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. na primer.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje. zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja. Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. kontinualan i cikličan.

SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD. IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD. II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD.Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 . III SWOT analiza RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate. I Identifikacija problema RAD.

odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko. vlasti i javnosti. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. • Spremnost zvaničnika. mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički. što znači da ostvarenje ciljeva. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja. a šta ne. naročito od strane rukovodilaca procesa. Imajući ovo na umu. To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja.oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja. o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja . politički i kulturološki. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. • 33 . o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata.konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja.

što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije. Proces treba realizovati u fazama. uključujući i celokupnu zajednicu. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. mogućnosti i izazova projekta. kao i podršku lokalnih stručnjaka. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. slabosti. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku. KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu. uključujući i analizu prednosti. u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog. drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji.

Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. koji imaju negativan uticaj na proces. a pogotovo procesa strateškog planiranja. kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti. Sistemi. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. 35 • • • • . kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo). Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. najširi cilj društvene zajednice. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu.komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. a koji se tiču svrhe. odnosno gradjane i privredne subjekte. Strategija. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. misija i ciljevi. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju. Dok misija daje širi pravac i smisao. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja. od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. definišu sposobnosti. unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. Vrednosti jesu zajednička znanja. mišljenja i stavovi svih učesnika. Najzad. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. Medjutim. U suštini. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. ostanu na istom putu tokom procesa. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. misija se može definisati kao jedinstveni. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu.

Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti. U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. povećani učinak i odlične finansijske rezultate. završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. treba sprovesti istovremeno. koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije. o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou. moguće prepreke i poteškoće. Zakon o budžetskom sistemu. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha. Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. Usled toga. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . kao i Zakon o porezu na promet i zarade. i 36 . Istovremeno.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice.

mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. 2. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. Stockholm Group for Development Studies. 9. kao i razlozima kontrolisan proces. (1984) The constitution of Society. LITERATURA 1. 37 . A "Reader"..NJEGOVAN Z.. Beograd. deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije. Pritom. and NEUBAUER E. Srbija Kolektiv autora . Fideco and Associates . i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia.NJEGOVAN Z.. Sweden Ekonomski institut . itd. GIDDENS A. monografija. and JANSSON B. (Development of 15 Municipalities). Serbia FILIPOVIĆ M. Sjenica. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. financed by EU . epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju.. Ekonomski fakultet. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije. i TONTIĆ S. Beograd 5. koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina. 8.. 6. 7. Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY. University of Karlsruhe. greške unapred zaobidjene.European Agency for Reconstruction.Njegovan Z. ANDREN U. GB GTZ.. NJEGOVAN Z..). vodjeno namerama. GTZ – Germany FILIPOVIĆ M. Zaječar HEIDEMAN C. 4. UNDP. 3.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. NJEGOVAN Z. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". (2001) Rural Development in municipality of Topola. Stockholm. Ekonomski institut. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. mannual. Cambridge. (1992) Regional Planning. Univerzitet u Nišu. HADZIĆ M. (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development.. Germany JAKOPIN E. zasnovano na pravu. (1999) Decentralizacija.. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede. NJEGOVAN Z. Niš. Polity Press.

Beograd 15. (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih. OSTROM N. i NJEGOVAN Z. TOMIĆ D. Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. zbornik: "Rast. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. Univerzitet u Nišu. NJEGOVAN Z. Srbija 13. Forum o Ekonomskoj politici. Kolektiv autora . pg. program integracije izbeglica. časopis Industrija broj 1/4.. Beograd 16. NJEGOVAN Z. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji.NJEGOVAN Z. Ekonomski fakultet. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije". (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. Srbija 38 . NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. Ekonomski fakultet. Beograd. i ZARIĆ V. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja. (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. HUNT R. NJEGOVAN Z. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro. 3-4. (2003) Topola Rural Development Project. NJEGOVAN Z. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010. Stockholm. nosioci projekta i aktivnosti. Ekonomski institut. Srbija 21. i ZARIĆ V. prognanih i raseljenih lica u SRJ. Sweeden 23. Center for International Private Enterprise – CIPE.. Kopaonik biznis forum. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj. organizacija i upravljanje. UNDP. Stockholm. časopis Industrija br. Ekonomski fakultet. Ekonomski institut. časopis Industrija br. 3. 45. sekretarijat i UNHCR.. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". Beograd.10.. Kragujevac. NJEGOVAN Z.. NJEGOVAN Z. Scandiaconsult Natura. Greece 19. časopis Agroekonomika. NJEGOVAN Z. paper... Ekonomski Institut.. Srbija 14. časopis. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. radna grupa Vlade Republike Srbije. proceedings from international conference: Restructuring. and NJEGOVAN Z. Srbija 20. na lokalnom nivou. (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. Univerzitet u Nišu. prognanih i raseljenih lica. NJEGOVAN Z. Novi Sad. Stability and Development in Southeastern Europe.NJEGOVAN Z. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia . 1-4. Beograd 17. Beograd 11. Niš. Begrade. SEGERROS M. Univerzitet u Kragujevcu. Beograd 12.SIDA (monitoring and evaluation of the project). privredna izgradnja. efekti. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća.. Novi Sad. Sweden 24. Kolektiv autora . 18. Srbija 22. Ekonomski institut. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. Ekonomski Institut. br. Njegovan Z. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. Volos. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy.

That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation. the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. Svetska banka (WB). (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time. 39 . All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development. As a cause. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Washington DC. coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. Jugoslavia 1998. UNDP .25. The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one. coauthor (1998) Human Development Report. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. coauthor (1996) Human Development Report. UNDP . World Bank.NJEGOVAN Z. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26.NJEGOVAN Z. The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time. Beograd. Yugoslavia. USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. (autor dela: Regional Differences) 27. Economics institute. Beograd 28. Belgrade. Ekonomski institut.

Д. МАЛЕТИЋ. Институт за економику пољопривреде и социологију села. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период. Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње. М. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005). редовни професор. В. како са аспекта својинских односа. Осим тога. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15). доцент.672EU:497. тако и са аспекта производње. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. шећерна репа. кукуруз.UDK: 005. у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор). упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике. приватни сектор. др Вељко Вукоје. Дарко Малетић. Пољопривредни факултет.113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. тако и у нивоу производње.52:633 (4 . сунцокрет и соја). Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић. укупна производња 1. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница. инг. принос.. 40 .. друштвени сектор. како у тенденцијама производње. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. дипл. ВУКОЈЕ.1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене.

У складу са напред изнетим. Шведска. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Финска. кукуруз. Белгија. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. Велика Британија. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. Ирска. политику цена. Наиме. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. ефикасности привређивања. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. продуктивности рада. Холандија. Осим тога. Италија. које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. Шпанија. Луксембург. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. кредитно-монетарну политику. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа. како на друштвеном сектору. Међутим. На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. Португал. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). Немачка. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. Грчка. потребно је прокламовати заједничку развојну политику. Према томе. Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. долази до промена остварених производних резултата. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. сунцокрет и соју). Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. шећерну репу.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. 41 . имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. Француска. анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. Данска.

воћарство и виноградарство". 3. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике. године. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3.674 кг/ха. Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета. сунцокрет. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. и соју (табела 1). а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. примењена агротехника. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским. на основу експоненцијалног тренда. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство. Међутим. Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23. а посебно на подручју Војводине. Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. шећерну репу. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат".476 тона и просечним укупним приносом од 3. Остварена производња у пољопривреди уопште. Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5. односно светским приносима. није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1.98%). кукуруз.2.000 ха. 42 .1. како у ратарској производњи.218. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. Европске Уније за одговарајуће године. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. сортимент итд. Пшеница се гаји на око 326. Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. тако и у целокупној пољопривреди.

односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине.000 ха. 43 .42%). У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214.541 тона уз просечан принос од 38. Сунцокрет заузима површину од 175. Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27. док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2.270 кг/ха.739 тона уз просечан принос од 1. Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33. Соја се производи на 110. Шећерна репа се гаји на 58.52%).000 ха.44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0.34%).94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9.22%).987 кг/ха.97%). У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22. што показује изразито висок коефицијент варијације (23.881 тона и просечним укупним приносом од 4.Кукуруз се гаји на око 635. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3.896 тона уз просечан принос од 2. Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2.000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине.456 кг/ха.220.814 кг/ха.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини.017.

42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.8 22.9 13.92 1.56 5.1 18.44 0.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.75 1.2 22.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.2 19.97 Шећ.1 33.3 27.1 22.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 .16 1.98 1.9 23. Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.94 9.3 23.86 0.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.34 2.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.38 3.Табела 1.22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.

кукуруз. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране. што је последица климатских прилика у одређеним годинама.937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16. и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном.500 5. док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3. и соја.000 6.3.56%). ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница.500 6. а приватног сектора 55%. друштвени сект.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20.2. У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%. Војв. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7.500 3. шећерна репа.500 4.000 4. захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници.000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини.500 2. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора. сунцокрет. Принос пшенице на друштвеном.487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине.000 3.000 5. 45 . Војв .000 2. Графикон 1.

Војв. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%.7% и 22.Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%.000 друштвени сект. Војв. Графикон 2. Принос шећерне репе на друштвеном. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5.000 3. ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3.08%. друштвени сект. Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22. Војв.000 7.000 5.478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4.000 2.880 кг/ха). приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10.000 8. 46 .000 ЕУ 15 60.000 6. Принос кукуруза на друштвеном.000 20. У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности.000 9.000 50.000 4. Војв.000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект. 40.000 30. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект. док је истовремено.

јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%. Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%. Графикон 4.722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1. што илуструју коефицијенти варијације (26.Војв. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње.876 кг/ха.75%).29%) приватни сектор. док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%. као и друштвеноекономских услова производње. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3. Принос сунцокрета на друштвеном. приватни сект.507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38. Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38.500 2.Вој в.49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14.000 1.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи.000 2. ЕУ 15 1.500 друштвени сект.91%) друштвени сектор и (33.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 . што указује на разлике у примењеној технологији производње.

273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2. као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању.252 кг/ха). Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23.Војв. Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . Графикон 5. изведена на нивоу укупно остварених резултата. друштвени сект. што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. 4. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%.64% за приватни сектор.08% за друштвени и 22.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила.Војв. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект. Приноси соје на друштвеном. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику. ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2.

5. поред осталог. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%). Нови Сад. ЛИТЕРАТУРА 1. што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика. тј. 8-9. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. Институт за економику пољопривреде и социологију села. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију.eurostat. 2. Нови Сад. 1978. http://epp. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. БОШЊАК ДАНИЦА. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. Агроекономика бр. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи. 3. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. Нови Сад.: Организационо-економска обележја основних ратарских усева. сунцокрет (61%). БОШЊАК ДАНИЦА. 1999.. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује. 2001. ЈОВАНОВИЋ М. Нови Сад. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. 1980. 28. 4. Агроекономика бр. Агроекономика бр. Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама.cec.Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста. 30.eu.int/ 49 . ЈОВАНОВИЋ М. Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година. ЈАН М. 5. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања. Пољопривредни факултет.

ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ. M. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). total agriculture production 50 . sugar beet.. MALETIĆ.. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15. The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. yield. private sector of agriculture. D. VUKOJE. V. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period. There were examined the production lines of major crop production: wheat. social sector of agriculture. sunflower and soya bean. maize. Key words: production lines in agriculture.

Srbije. kuća 357-0-611.produktivnost. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. višeg stepena obrade. Naime. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. pre svega. naučni savetnik. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. nerazvijeni kanali otkupa. vparausic@sezampro. organizovati i udružiti u tzv. finansiranog od strane MNZZS R. ograničenja su. 063/214-231. konkurentnost. a pored toga brojne sitne proizvodjače.UDK:339. istraživač saradnik. stimulisati. poljoprivreda. nepovoljni uslovi kreditiranja. nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje.yu 51 . Institut za ekonomiku poljoprivrede. 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača. veoma je teško animirati. D. finansijske i organizacione prirode. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo. Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. udruživanje. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje. Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ. čak. VESNA. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje. čime je značajno smanjena ili. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu. Tamo gde može da konkuriše. lanac dodate vrednosti (value chain). Srbije u EU. tel. kolebljive otkupne cene. CVIJANOVIĆ. Ključne reči: rentabilnost. 1. Institut za ekonomiku poljoprivrede. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala.137:631(4 .113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ.672EU:497. sudeći po mentalitetu našeg naroda. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ.

cena NPK djubriva je 19.3) 45.000 92.000 42. delimično umanjeni.000 115. zakup zemljišta 130 eura/ha.0005 47. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju).400 1. koji raspolažu svojom mehanizacijom.000 1. 3 52 . Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr.000 3. Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.500 54. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije.3) 23.5) 19. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika.500 30.000 44.5) 900 49.5 din/kg. a računa se cena zemljišta (trošak zakupa).5) 4.000 1.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. pšen. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006. pšen.450 (3300*16.000 (5500*8) -7.000 (5500*8) 14.500 (5000*9. Ovi podaci.52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije. 44. niti kao oportunitetni trošak. pšen.5) 12.00 (50000*2.5) 15.000*2.2 33.000 (50. Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom.2. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta.000 43. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup. u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l.700 44. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak.000 din/ha.000 52.000 (4600*9.12 70. Beograd4 35.000 44. godini (Tabela 1). potrebna količina 300kg/ha.5 din/kg. cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha). pšen. cena KAN-a 17.400 (2800*15.000 115.5) -700 51.400 (2800*15. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva.6 28.500 43.000 (3100*16. sredstva za zaštitu bilja su oko 2. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006. potrebna količina 300 kg/ha.

1 kg soje =1. godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih.1 29. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23.=1.=1. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.4 28. 1 kg soje =1. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3.3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27.8 kg pšenice 1 kg sunc.6 kg pšenice.5%. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1.5 1 kg sunc.5 9. Cena od 2. jedan evro vredi 78.52 2.5 kg korena repe = 1 kg pšenice).6 kg pšenice).5 9.3 8. 2006.3 kg pšenice 2005 16. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu.67 din/kg je cena repe roda 2006.027 eura/kg).5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli.5 16. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg. I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.5 din/kg. 1 kg soje =2. • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda.5 8. II Suncokret i soja .55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica). Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8.5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2.67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8.3 2.7 kg pšenice 53 .9 kg pšenice.5 19. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2.8 dinara). Cene su utvrdjene za digestiju od 15. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene.5 2006 15.5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0.6 kg pšenice. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2.=1. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc.11.1 din/kg (0.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa). teško je utvrditi. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.

int). dok je. 2006. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija. Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj.25 USD/kg). a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena. Stoga. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. pre svega. u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%). ss. izuzev Crne Gore.europa. ekstenzivna. 44-45). Švedska). Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. Medjutim. iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4. nedovoljna kreditna podrška). zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite). Primera radi. novih tehnologija i sl. neuredna isplata. za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja. Velika Britanija.07% godišnje. kao najvažniji. Pri tom. godini iznosila 15. posmatrano po pojedinim zemljama. sledi Luksemburg i Danska (preko 60%). • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. tona. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten. u 2006.6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji. uvodjenje inovacija. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. Austrija. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. Primera radi. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku).eu. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006. ne može biti pokretač izvoza. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006. mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju.3. godini iznosila je 19. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda. primera radi. usitnjena. godini 9. kakva je u Srbiji. kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna. a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima. što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. U najkraćem. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). Nemačka. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje. Prema istom izvoru.35% godišnje.

38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine.sr. svinja za 36%. 5. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu. doo. a nemoguće konkurisati. u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica. U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage . a bez njih je teško proizvoditi.minpolj. godina brojno stanje goveda. svinja. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava. u pomenutom periodu posmatrano. Naime. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope). klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 . a živine za oko 20%. Bačinci. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa. Usitnjen posed. doo. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava. zdravstvene zaštite stoke). popravka. hibridnom Zapadu. gajenja. Knjaževac. broj goveda je manji za oko 40%.• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. govori podatak da je u periodu 1985. Srbije. JUHOR-EXPORT. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. Medjutim. ova pomoć očigledno nije dovoljna. a svega 0. iznosio je oko 280. 2. mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0. Čajetina. Koliko proizvodimo. 3. str.yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. PIK Zlatibor. DP STOKOIMPEX. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. reprodukcije. ovaca za 28%. 1. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi. Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. 9): . Jagodina. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica. izgradnja. regresi za priplodnu stoku i sl. obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. niti blagovremena. ukrštanja. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU. ishrane.gov. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R. Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije. PTP BIG BULL. nege. 4. Naime.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. 2006. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. godine (Glasnik. Primera radi. a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. već dugo. decembra 2006. decembar 2006.000 tona junećeg mesa godišnje. Novi Sad.000) dobilo je kratkoročni kredit. KOLBIS.

septembar 2006. Primera radi. Srbije. INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. Istovremeno. tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE.2007. savremenu tehnologiju. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. decembar 2006. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. 4. žitarice i stočna hrana. neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju. opremu i marketing. decembar 2006. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. BILTEN STIPS ”Živa stoka. pristup tržištu imaju samo konkurentni. 4. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji. inovacije. Srbije. novembar 2006. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja. 9.int www. U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo.yu 56 . već i u: kvalitetu stoke. časopis Ministarstva poljoprivrede R. 3. njenom genetskom potencijalu. Ministarstvo poljoprivrede R.europa. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi. 5. Narodna banka Crne Gore. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd. decembar 2006.gov. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača. posebno sa ulaskom u EU. www. prisustvuje međunarodnim sajmovima. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala. tj. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji.minpolj. GLASNIK. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu. 8. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa.eu. godini. decembar 2006. 2. LITERATURA: 1.sr.2. 6. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou.svetskih proizvođača. Medjutim. klaničnih proizvoda. 7. Podgorica. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU. 13.

These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time. As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated.SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. Because of that. agriculture. Keywords: competitiveness. profitability. 6 57 . research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. The only way for progress is association of the individual agricultural producers. productivity. Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production. association.

Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva. Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković. R. (urednici).ac. u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima. Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. e mail: jankovic@polj. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. U toj situaciji. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br. D. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. B. s druge strane. organizacija. najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. U ovom radu. nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova.UDK: 631. Razvijene zemlje. kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. Rome. * 1 58 . Bentz. A.. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta.yu .. 1 Swanson. 1998. * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. Međutim. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine. FAO. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.ns. što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema. odnosno. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. Sofranko. 149007). u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka. Umesto toga.

ustvari. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju. na koji način i koliko kvalitetno. jeste. Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. U razvijenim zemljama. poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. izvođene. Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). finansiranih iz državnog budžeta. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). Naprotiv. kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. dovele su do procene da su troškovi preveliki. Međutim. svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste. veliki broj zaposlenih. 59 . Tako posmatrano. a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje). pre svega u finansiranju ovih institucija.nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa.2 Međutim. varira od zemlje do zemlje. DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija). Kao što je već pomenuto. a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. S druge strane. Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. s time i neminovna birokratizacija ovih službi. navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. U tom smislu. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. oficijelnom 2 Ovi razlozi.

savetodavstvu pod upravom npr. Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja). postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. A. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva. Тabela 1. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera. grupni rad.. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. odnosno traži savet od drugog savetodavca.subvencija. slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. ministarstva za poljoprivredu. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma. savetodavni ugovori. Ficarelli. Ipak. top-down pristup. Nasuprot tome. efikasnijim. SAVETODAVNI UGOVORI. 2000. više orijentisan na klijente. kao što je već pomenuto. sa druge. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode. što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija. Oficijelno državno savetodavstvo je. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada. i besplatno savetodavstvo. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. No. V.. predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja. 97. javne birokratije. J. vaučer sistemi. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. Međutim. S druge strane. a time i kvalitetniju uslugu. Hoffmann. Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu. 60 . sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata.. semena ili bilo kojeg drugog inputa. str. P. privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. To može biti sistem delimične nadoknade troškova . birokratizovani aparat.16. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. ali takođe i prodaja npr. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA. Lamers.3 publikacija itd. ima nedovoljno motivisano osoblje. Journal of Rural Studies.

PROMENJIVI TROŠKOVI. na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd. One mogu biti finansirane na različite načine. No.16. 5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . u Swanson. A (urednici). PROJEKTI/KAMPANJE. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“.obavezu plaćanja savetodavne usluge. R. A. J. između ostalog. FIKSNE NADOKNADE. razna udruženja. Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI. 99. 25.. V. U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD. str. U. 2000. sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom. koje relativno često 4 61 . često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje. U novije vreme. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. banke. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada. 1998. P. prerađivači. Tabela 2. 26. J. Rome.D. Prvo.savetodavni rad. Bentz. DOPRINOSI PROGRAMI..5 Tzv...) Izvor: Kidd. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem). Ficarelli.. semena. Hoffmann. dok drugi to ne moraju. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA . ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. Journal of Rural Studies. pesticida itd. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. „institucionalni pluralizam“ u Nagel. Sve u svemu. str. UGOVORI. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme. Sofranko. usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem).J. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa. chapter 2. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. privatnim ili državnim. FAO. B. „Alternative approaches to organizing extension“. Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte. religijske zajednice . Lamers.. osiguravajuća društva. stvoreno je tržište savetodavnih usluga.).

Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima. među ljudima. donošenju odluka. imaju realne efekte primenjenih saveta itd. prirodom. socio-kulturni. da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“. Uz to. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše.savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca. 62 . Kao delegirani predstavnici. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. za koje treba brz i adekvatan odgovor. već političkih struktura. uz pomoć participativnih metoda.seljaka/farmera . oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe.). gde obema stranama odgovara saradnja. unapređuju proizvodnju. monopolističkih faktora itd. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. Pri tome. Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. lokalnu samoupravu i tome sl. koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada. usmeravanje sredstava itd. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. životinjama (stokom). različiti agroekološki. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. koji. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. S druge strane.„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom. evaluaciju postignutog. S druge strane. Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup. imaju sredstava da primene preporučene mere. On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. U toj situaciji. Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd. 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja. ekonomski. opštine. s druge strane. »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. urbane populacije (jeftini proizvodi). sami intenzivno traže pomoć. pa i politički uslovi. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje.6 Iz ovih razloga. pristup „bottom-up“. decentralizacija. primenjuju savete. planiranju. a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. zatim aplikativnim istraživanjima. pre svega u upravljanju. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima.

Kontakt farmeri . jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način. naravno. sve do seljaka/farmera. 1992. Feder. koji su određivali koje će se tehnologije.Margraf. The World Bank. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera. PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu.(u)trenirani za te zadatke. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.. Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije. U početnom periodu.Ansatz der Weltbank“.savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava. D. Harrison. 1998.7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“). Weikersheim. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . „Agricultural extension: The training and visit System“. putem kojih „poruka“. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. Albrecht. 1977.. Washington.. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim. SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. 7 63 .. pojedinih autora. Washington D. Bakxter. kada. ODI London. Bentz. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). H.. FAO-a.. 1984.. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada. Höper. u kojoj oblasti polj. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. FAO.Q. A.. Discussion Paper 14. (urednici). Sofranko.) “Beratung als Lebenshilfe”. M. Swanson. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina. U dogovorenim terminima. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. B.C.. kritika ovog sistema sve više dobija na značaju. An analysis of operations and effects“. „The Training and Visit System. 1987. „Training and Visit System“.The World Bank.. Ovo razumevanje. a ne kao »protivnička strana«. ponajviše na prostorima Afrike i Azije..seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. od menadžmenta savetodavne službe. G. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. Benor. proizvodnje. J. i brojne druge studije. R. 1985. a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja. Rome.. zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). kojim tempom. doživljava velike kritike i gubi na značaju. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani . u Volker Hoffman (Ed. mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung. D. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije.C. na nekom od postojećih nivoa. D. et Al. B.. Navodimo samo neke: Benor. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. Dissertation TU Berlin. na koji način.. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“).

8 64 .. standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department. pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca. savetodavaca i seljaka/farmera. ustvari. kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog. i od kontakt farmera do ostalih farmera .i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji).je najčešće bio neuspešan. Metode koje su se koristile. to naprosto nije bilo moguće. u već formiranom nefleksibilnom sistemu. praktični prikaz) i onoga što su. bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima. str. Direktni troškovi su bili veliki. U osnovi. o »koncept »kontakt farmera“ . Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti. T&V je bio top-down pristup. one su se širile preko savetodavaca. sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. bile su zanemarene. preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost. World Bank OED. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere.The Kenya Experience”. nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije). Kao pozitivni efekti. Isto tako. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. “Agricultural Extension . Nakon toga.2. 1999..koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. u Précis. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. pre nego fleksibilnost. Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period.god. Evaluacija Svetske Banke (1999. Ali i u drugim slučajevima. U praksi. bila klasična topdown. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere. Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera.) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. odozgo na dole. dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva). No. koji su privlačili i ostale seljake/farmere. a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije. sa malo mesta za participaciju. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. kao i seminari za njih i za ostale farmere. a savetodavci praktikovali (kućne posete). 198. inicijativu. troškovi T&V su bili veći. Kritike su međutim.

irelevantne za lokalne useve. poglavlje br.jeste da farmer plaća troškove. (urednici). Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. Nekvalitetan rad konsultanta. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna). kao i načini finansiranja savetodavnog rada. Bentz. str. odnosno. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se. Rome.«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava. R. do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu. Ono je karakteristično. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis. 28.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika . Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu. FAO. 2. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . političkog. 9 65 . odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi. Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. odnosno. Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa. 10 Koliko je to dobro rešenje. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu. Privatno savetodavstvo. B.. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju. Ovim pojmom.. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. drugačije rečeno. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog. U. koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. međutim. ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce. J. međutim. u Swanson.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu. 1998. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“.. svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu). „Alternative approaches to organizing extension“.. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. A. često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava. pre svega. Sofranko..

informacijama. metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome. Janković. odnosno. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. Ekonomski fakultet – Subotica. Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi.radnom i životnom mentalitetu. savetodavstvo i obrazovanje farmera. Praksa je. «Kapital u poljoprivredi». pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. odnosno. ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. D. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. odnosno. to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. potrebe itd. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». Cilj je. trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. njihove mogućnosti. naravno. Beograd. Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. (2004). Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. 66 . u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. jeste pluralizam u savetodavnom radu.. Institut za ekonomiku poljoprivrede. međutim. Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima. U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. s obzirom na ciljne grupe proizvođača. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. država često na različite načine finansira npr. savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine.

www. Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva. Arbeitstagung. a ne problemski orijentisani. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce. (1998). W. W. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. 15 Tacken.naglasio D. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . mora za to sam da plati. 1. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline.98. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane. povećana proizvodnja vs. 14 Taken.“12 Međutim. Vidi. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji).veći od evropskog proseka. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. više nije bila potrebna državna pomoć. „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji. str.delo. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama.2003. bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima.. stvaranja farmerskih asocijacija itd. str. nedovoljna motivisanost savetodavaca. 2. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi. R. 13 Npr. navodnjavanja. koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. 2 (rada). mali efekti savetodavnih kampanja. po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje.. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. ciljevima (agrarne.J.37. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek. konflikti uloga. kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. Molhoek. str. „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“.worldbank.org/akis 12 67 . 98. koji su doveli do privatizacije savetodavne službe. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. Dresden . str. Client-Oriented Organization“. ukrupnjavanja zemljišta. R.5. kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji.. male mogućnosti za specijalizaciju. Ausbildung & Beratung. saveti su bili opšteg karaktera. ko danas u Holandiji želi savet.13 Iz tih razloga. IALB. a pri tome smanjenje broja farmera.) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga. (1997). jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. izostanak finansijskih inicijativa. postojalo je niz drugih uzroka/problema.. nav. br. povećanje broja zaposlenih.

smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja. str.. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu. 17 Taken. Taken. J. delo. što sprečava komunikaciju između istraživanja. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. nav.. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji. nav. 5 (rada). J. Duijsings. 2002. agroekološkom kontekstu Srbije. nav. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. obrazovanja. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva.. koja u ovom smislu. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985. P. relativno veliki posed. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. W.. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. predlagala alternativne finansijske i strukturne modele. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje. Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči. imaju snažnu. uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. ali da se to promenilo (na lošije .16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om).delo.“17 Slično tome. Washington. Proost.. Duijsings.2. World Bank. Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom. ali i njenim regionalnim specifičnostima. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju. oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države. farmeri i njihove organizacije. može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh. „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja. u “Contracting for Agricultural Extension”. farmerskih organizacija. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri.) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga.. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje. od 1991-2001.Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. vlada. P.J. 18 Proost. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije). stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. ZAKLJUČAK Iz svega navedenog. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi. ključne osobe iz parlamenta).delo. privatnih konsultanata i trgovaca inputima.dodao D. 68 . str. W. ekonomskom.

R. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj.. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću. B. ali i ruralnih sredina Srbije. P. KIDD. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. SOFRANKO. predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. Takođe. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. DUIJSINGS. BENTZ. (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. SWANSON. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. P.savetodavne nauke. Stoga. 69 . No. povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede.. i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi.privrede. Poljoprivredno savetodavstvo. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu. dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi . LAMERS.(farmerski lobi).16. LITERATURA: 1. 2. istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. 3.. Washington. da bi imali modernu poljoprivredu. Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji. PROOST.. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. FICARELLI. FAO. HOFFMANN. ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. Rome. World Bank. J. u tom smislu. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede. Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede.. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. A. Iz tih razloga.predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo. primer Danske). Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati. J. ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja. u “Contracting for Agricultural Extension”.. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera . V. Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. A. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru. Journal of Rural Studies. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi.

4. (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“.ns. e mail: jankovic@polj. 70 . str. in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. IALB.37. Dresden . Instead. R. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007).ac. Arbeitstagung. Internet stranica: www. 6. str. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M.5. “Agricultural Extension . (1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. Faculty of Agriculture Novi Sad. 1999. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way. br. Client-Oriented Organization“. 7. finance of extension * M. World Bank OED.2.org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT. MOLHOEK. organization. No.yu . In the paper. TAKEN. 198. Key words: agricultural extension. DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance. 5.A.The Kenya Experience”.A Dejan Janković. Department of Agricultural Economics and Rural Sociology.worldbank. u Précis. W. Ausbildung & Beratung. 98. TACKEN. W.

Ključne reči: soja. Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja. Novi Sad Dr Jegor Miladinović. Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37. 1 MILADINOVIĆ.. odnosno 7. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini. Na njima se proizvede prosečno 1. Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3). poljoprivrede 71 .9 t/ha. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković. gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona.2 % površina u Evropi.34 (497.ing. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje. 2006) ukazuju da se soja danas u svetu.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2. DANICA. Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji.5% svetskih površina. proizvodni rejoni. U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja.2 STAMENKOVIĆ.UDK: 633. redovni profesor.2 tone zrna soje po hektaru.000 ha.11 svetskih površina. naučni saradnik. dipl. Površine u Evropi zauzimaju svega 1. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine. Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji. pri prosečnom prinosu od 2. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat).1 milion tona zrna soje. J. Međutim.402 ha (Južna Bačka). Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine. Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. prinosi. Poljoprivredni fakultet. što je svega 0. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha).

15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16. Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema.) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14. Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica). izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema. U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva.779 ha.1). U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120. Šire posmatrano. Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine. Podaci o površinama. Južni Srem). Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak. Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab.1). Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno. Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab. Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). U ovim rejonima. ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina.79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke. 72 . kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. Stoga.000 ha.proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica.384 ha). prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine.404 ha. Rejoni Banata učestvuju sa 23.591ha). zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60. U radu je primenjen komparativno – analitički metod.1.402 ha (Južna Bačka). Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica. 1991). zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone. poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab. a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13.06%). IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku. prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama.

259 16.41 6. Sev.69 7 23.81 1 2.71 0.24 30. preduzeća gazdinstva 14.14 6.43 28.52 2. Banat 8.09 38.65 13.18 8 9. Zap.54 3.73 4.13 1 671 1.40 3 60.56 9 6.70 4 640 1.402 3.06 10 714 1.415 7.95 Ukupno Ukupno 73 .04 8. Banat 6.62 23.51 6.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13.788 2.88 49. Ist.627 5.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17.10 4. Sred. Porodič. Bačka 3.22 2 1.11 35. Banat 8.87 9.42 8.49% oranica ovog sektora. Zastupljenost (%) soje u oraničn.11 9 1.02 12.69% oraničnih površina Vojvodine.42 10.41 4.67 49.036 28.46 30.480 10. Sev.59 3. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5.357 3. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica.87 13. Severni Srem 9.38% u periodu od 1986 do 1995.384 23.49 13. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3. Banat 5.31 6 54 0.49 41.51 0. Sev.139 3.58 3.52 8.36 17.859 693 2.04 60. Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.2.57 1.11 16. Južni Banat 7.545 2. Bačka 2.38 14. Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj. Južna Bačka 4.904 16.442 8.018 38.92 53.99 7.29 44.779 UKUPNO % učešća 25.93 44. Sev. Bačka 2.57 18.382 37. Porodič.97 35.591 22.10 4. Istočni Srem 10.86 4 60.36 4. Banat 5. Bačka 3. Južni Banat 7. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama.86 32.48 10.22 7 14.2). Banat 6.619 7. godine.Tabela 1.05 20.73 5 4.90 8 6.78 16.39 12.361 7.38 13. preduzeća gazdinstva 54. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab.09 10 1.97 2.97 1.83 7.50 2 4.73 60.97 2.467 120.24 4.67 10.49 19. Južna Bačka 4. Ist.57 3.16 7.444 5. Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene.96 6 2.86 22.50 17. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7.375 100 1.54 5 3.27 25. Severni Srem 9.93 1.96 3.65 13. Sred.654 11.021 1.34 1. Istočni Srem 10.563 10.028 8. Tab.02 3 6.81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1. Zap.52 0.

Treba napomenuti da su u posmatranom periodu.81%). što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima. Južna Bačka (12. što je nešto iznad proseka Vojvodine. Pokazatelji zastupljenosti (Tab.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2. Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje. U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%. Južni (13. Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje. Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3.49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12.529 kg/ha).42%. u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha.02%).Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17.636 kg/ha).36% (Severni Banat) do 60. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29.3).108 kg/ha) (Tab. iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje. Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2.10%. Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača.49%). Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje. 74 . Prosečno posmatrano.65% (Zapadna Bačka). jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini.16%). Najniži prinosi su na području severnog Banata (1.39%). gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja. U odnosu na prosek Vojvodine (5.2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke. Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit.97%). Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36.52%) i Južni Srem (7.93%) i Istočni Banat (19.04%).225 kg. Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja. Južna Bačka (16. dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja. poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2.97%) a najveću južni Srem (49. Na području Banata je to 11%. U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva.10%) i Južni Srem (10. Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10.

Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje. U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat.491 111 5 2.140 96 7 2. Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 .486 1. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.108 100 6 2. Tabela 3. Međutim. Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva.777 84 9 1. Bačka 3.Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje. Severni Srem 9.5 t/ha je takođe tri rejona . Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje.169 97 6 2. kako je već naglašeno. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1.568 115 3 1.963 88 8 1.5 t/ha.772 84 10 2.3). Sev.664 kg/ha).123 101 5 1. U grupi od 2 do 2.641 118 2 1. Seljačka gazdinstva u Vojvodini.157 102 4 2. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem.679 75 9 2. Sev.868 t (Tab.500 kg/ha.427 115 1 2.000 kg/ha. Istočni Srem 10.965 93 7 2.475 2.502 112 4 2. Zap.485 2. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje.059 2.090 2.531 kg/ha). Banat 8. Bačka 2.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.531 69 10 2.108 100 1. Banat 6. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2.664 119 1 2.4). Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem.443 2. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2. Ist.952 2. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata.133 kg/ha. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab.636 2. Sred. Južni Banat 7.384 113 3 1. Banat 5. Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2.419 115 2 1. Južna Bačka 4. dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha.529 1.097 2.949 92 8 2.

49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru.594 t u korist seljačkih gazdinstava. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća.54 1.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26.880 4.359 10.88 9 15.53 7 36.Severni Srem 1.375 ha.Južna Bačka 93.95 7.62 4 8.Zapadna Bačka 76.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata.84 3 141.404 ha što je 13% oranica.452 9.Južni Srem 40.11 10 4.96 2 1. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).566 9. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem.557 5.Istočni Banat 15. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0. učešća Rang (t) 33.90 32. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60.890 7.52 6 4.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod. 2.69% oranica. odnosno površine pod sojom. odnosno 36% površina pod industrijskim biljem.346 28.71 4 1.968 1.779 ha i angažuje 7. čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima. 4.09 6 157 0.504 8.50 5 16.54% do 32.466 11.30 1 1.98 2 9.Srednji Banat 17.96 10 1.93 14.Severna Bačka 11.220 3.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod.076 2.Vojvodina 287.53 1. U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju. 4).140 6.452 0.03 5 6.51 3.687 2.105 2.53 % (Tab.Južni Banat 20.461 11.90 8 13.26 5. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120.252 6.554 10.39 0.623 6. Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.Istočni Srem 5.01 8 25.475 39.478 1.428 3. Tab.181 25. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje.108 17. učešća Rang (t) 42.35 7 57.54 1 4. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod.Severni Banat 5. Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%.93 5.17 3 146. U rejonima južne i zapadne Bačke.316 2.970 23. što je 5.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.409 0.99 9 3. 76 .656 4. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa. (t) 1. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1.

Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka.000 t zrna soje.48%).529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. Vol. and the lowest in Northern Banat (8. Key words: soybean.. U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem). 2.235 kg zrna soje. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. Bečej 4.108 kg. The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa. U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2.. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). 6. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved. BOŠNJAK DANICA.3. where about 60% of total soybean production produces.yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37. 4. www.402 ha (Južna Bačka). 5. production regions. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2. Novi Sad. www.402 ha in South Backa. a najniže Severni Banat (1.gov. Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). 3.529 kg/ha). but share of soybean in production structure is still small. 42. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje. a seljačka gazdinstva 2. Novi Sad. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. Sojaprotein. In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“. Vojvodina 77 .485 kg/ha i 2. STOJKOVIĆ L.statserb. JOVANOVIĆ M. Zbornik radova. Beograd. 5.636 kg/ha). Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama.fao. Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2. 6.225 kg/ha. TICA N.486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2. LITERATURA: 1.636 kg/ha). (1997): Soja – ekonomika proizvodnje. 7. Poljoprivredni fakultet.org. yields. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. RELJIN S.38%). Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat).

То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. Кључне речи: сушена шљива. експлоатациони трошкови. по сценарију Б. Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. СРЕДОЈЕВИЋ. Бављење воћарством захтева доста живог рада. по сценарију А. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању.22:664. Институт за агроекономију. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. редовни професор. Међутим. Ђ3. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста. КУКИЋ.422 € . ЗОРИЦА2.Земун Мр Ђуро Кукић. односно губитак од 3.5:634. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6.670 €. 1. него при производњи пшенице и кукуруза.85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1. Београд . Нови Сад 78 .професор. Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. инвестициони трошкови. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао. а посебно континенталних. посебно ако се пође од чињенице. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима. у другој години. финансијски резултат. као воћарство. у крајевима где има доста радне снаге. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић. 1 2 3 Др Душан Милић. Пољопривредни факултет. Поцерина ДОО.УДК: 338. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана. 2004). Пољопривредни факултет.000€.. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима. Нови Сад Др Зорица Средојевић. тако да се производњом воћа. ван. које су везане за воћарску производњу. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду.

2. кандирана свежа шљива. преко 95% извози (Обрадовић. Квалитетна сушена шљива је само она. 2000). Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење. Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. економске корисности. посебно на породичним фармама. сок. Осечине. ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. а посебно обима девизног прилива. Поред тога. Поред потрошње у свежем стању. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. концентрат. Међутим. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. У свету се гаји преко 6. 1990). слатка. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. пастеризоване полутке. компот. са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. џем. 2003). плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. здрава. пекмез. међу којима посебно место заузима сушена шљива. суве полутке шљиве са орасима. воћна салата и кнедле од шљива. добро осушена. Шабца и Коштунића. Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив. мармелада. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). 2001). у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). 79 . лепог спољашног изгледа. која је крупна. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. месната. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. ракија шљивовица. Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности.Може се користити и у декоративне сврхе.000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. Коцељевe. слатко. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме.

) .Инфраструктура (вода.Остали материјал (траке.682-2002) * Износ у еврима 7. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1.1 21. x 1. Постројење за сушење са набавном ценом од 7. Табела 2.6%). кесе.102 1.682 12. односно за погон по сценарију Б је потребно за 13. 80 .04€/ком.1%).4 100. лепак.000 200 14. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.5 7..1 1. Разлике између споменуте две варијанте су у томе. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом. x 0..4 1€ = 80 дин.Џамбо пластичне кесе – 800 ком.Табела 1.0 86.Сечење и лепљење стреч фолије .) .680 Удео (%) 51. као и грађевински објекти (19.6 0.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.6 6.100 1. Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1. 3.2 19.) . струја) 5.6% мање финансијских средстава (табела 2).) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво .8 1.3 2.Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком.Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4.880 1.4 2.5€/ком. Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €.Постројење (сушара) 2.1% у укупним инвестиционим трошковима. x 0.Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком.080 350 300 240 32 2.500 3.Прибор и материјал (укупно) .03€/ком.500€ заузима учешће од 51.1 7.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б).

односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.000кг x 2.4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3.682 + 8.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).4 0.Сировина (свежа шљива) 32.6 2.240) Сценарио Б (12.9 3. Табела 3.Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1.4%) и бруто зараде радника (18.422€ по сценарију А.5 100.800€ учествују са 58. односно губитак од 81 .240 7.2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3).0 90.2 20. Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) .422 € -3.490 Удео (%) 18.2%).Шећер за припрему (100 кг x 0. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16.500 € 4.500 750 4.922 € 20.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) . Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.5€/кг) Сушена шљива без коштице (5.2 9.Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.670 € Произвођач.500 € 12.240€ по сценарију А.5€/кг) 6.490) Добит.000 € 22. Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.000кг x 1.варијанта са искоштичавањем 2.15€/кг 4.21€/кг сушене шљиве) 5.170 € -6. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4).000 кг x 0. односно 7.1 58.490€ по сценарију Б.680 50 210 8.Енергија (лож уље – 0.варијанта без искоштичавања 3. Табела 4.680 + 7.800 1.

2005. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6.422 € по сценарију А. као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине. начина финансирања и слично.900 до 16. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине. цене и квалитета.680 € по сценарију Б.3.490€ по сценарију Б. опреме и прибора за сушење шљиве. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15.100€ у зависности од начина изградње објекта.000 €. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката.240 € по сценарију А.04. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13. Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења. преради и промету. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1.000€.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51. 4. Са износом од 7.000€ (Рајић и сарадници.800€ заузима учешће од 58.682 € по сценарију А. учешћем у спољнотрговинској размени. године. Сировина (свежа шљива) са износом од 4. 2005). односно 7. 82 . ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу. НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије. посебно ако се пође од чињенице. Међутим. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми.2% у укупним трошковима производње.670€ по сценарију Б. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година. односно 12.670€ по сценарију Б. односно – 3. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8.1% у укупним инвестиционим трошковима. заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи.

22-35).ЛИТЕРАТУРА 1. Чачак. (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа". 5. (1990): Практично воћарство. КАНДИЋ М.. Нови Сад (стр.. РАДОЈЕВИЋ В. РАЈИЋ З. СТАНЧЕВИЋ А. ЗАРИЋ В. ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. В. (2001): Програм унапређења производње. 8. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. Key words: plum dried. аутори. (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа. МИЛИЋ Д. Литопапир.72-80). In year of building plant and supply of equipment to drying. 83 . Пољопривредни факултет. Коштунићи (стр. Књига I и II. (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. Породична газдинства Србије у променама.000€. 4. 3. expected loss is 6.151-171)..26-28). because of high unitial investment and costs of dried. profit.670€ by scenario B. (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2. Đ. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8. 7. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007. ВЛАХОВИЋ. 2. Београд (стр. (2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима. Because seasonal character of drying plum. 6. Зборник радова. SREDOJEVIĆ. cost of dried. ZORICA. Summary Plum dried production on family farm can be profitable business. Нови Сад.. However. Пољопривредни факултет. РАДОЈЕВИЋ Р. Нови Сад (стр. МИТРОВИЋ. Монографија. КЕСЕРОВИЋ З. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије. ЖИВКОВИЋ М. Б. године... ОБРАДОВИЋ. КАЛАНОВИЋ БРАНКА. respectively loss of 3. Ж. РАЛЕВИЋ Н. costs of investments. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. Коштунићи (стр. 1-36).22€ by scenario A. Задружни Савез Војводине. Зборник радова. Нови Сад. МИТРОВИЋ ОЛГА. KUKIĆ..

B. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo. Predmet analize su: Južno-banatski okrug. pa i kozarstvo.ac. POTREBIĆ. istraživač pripravnik. 9 grla goveda. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima.Volgina 15. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ.bg. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada. CVIJANOVIĆ. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta.11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI. sa: osam opština. kao nizijsko područje. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču.): 2. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. E-meil:iepbgdyu@eunet. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“. sa različitim prirodnim uslovima. To su činjenice. 11050 Beograd. 2 Mr Branko Katić.yu. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja. Institut za ekonomiku poljoprivrede.UDK: 336(497. 49 svinja. istraživač saradnik. tel.. naučni savetnik i Velibor Potrebić. junećeg. 100 katastarskih opština. 81% poljoprivrednih površina. 011/2972848 1 84 . Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski. ovčarstvo. tel. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli. Stočarstvo. dr Drago Cvijanović.. 94 naselja. prof. Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. D.yu. živinskog i ovčijeg mesa i mleka. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. Ul.442 litre mleka po kravi. kao ravničarsko područje. posebno proizvodnju svinjskog. www. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci. V. 74 stanovnika na km2. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. pre svega govedarstvo. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti./faks: 011/2972-858. i godišnjim prinosom (u 2004. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina.iep.

U okviru okruga. poljoprivredne površine. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. sa stanjem iz 2006. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku. kao jedinice lokalne samouprave. 55. koje se daju u prilogu rada. brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom. 51 stanovnik na km2. mera agrarne politike. 362 katastarske opštine. koji spada u ravničarsko područje Republike. od kojh se okruzi i sastoje. 85 . date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. 215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). broj i struktura stanovništva. broj domaćinstava i pros. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka. nivoa i strukture narodnog dohotka. stanje i mogućnosti. 101 stanovnikom na km2. JBO – Južnobanatski okrug. broja zaposlenih. košnica). ZO – Zlatiborski okrug. 28 grla goveda. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. jaja i meda po jedinici (grlo. iz kojih se jasno vide odnosi. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. MO – Mačvanski okrug. 12 svinja.7% poljoprivrednih površina. APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta.008 litara mleka po kravi. od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje.) osnovnih vrsta stoke: goveda. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. 39 grla goveda. područje Centralne Srbije. svinja. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. daju se i bitne karakteristike za opštine. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja. 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. poput strukture stanovništva po više obeležja. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. 228 naselja. Međutim. i četiri tabele. daju se i relacije prema Republici. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). AP Vojvodina. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. odnosno nezaposlenih lica. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena.6% poljoprivrednih površina. Napominje se. zatim. broja članova po domaćinstvu. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). 438 naselja. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. u radu su: obrađeni i drugi faktori. 147 svinja. sa: osam opština. 67. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka. tri okruga i 26 opština). CS – područje Centralne Srbije. U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga.ravničarskog i brdsko-planinskog područja. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima). vune.

5% poljoprivrednih površina.8 na 1000 stanovnika.9 godina u proseku).000 stanovnika. stepenu razvijenosti. oranice i bašte zauzimaju 93.8%). Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15. prema 77.5% od ukupnog broja u Okrugu. Čine ga osam optšina. Sa izuzetkom opštine Pančevo.35%.51%). i sl.3 godine). na poljoprivredne površine otpada 80.5 na 1.23%. a u opštini Kovačica svega 0.21). Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3.90%).5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. i gotovo identična proseku APV (39. Tako.5% poljoprivrednih površina. ali i suprotno u odnosu na APV. kao najviše. U opštini Pančevo. u kojoj je i najniže učešće u Okrugu. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta. U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42. pa i perspektive daljeg razvoja. Livade zauzimaju svega 2. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4. a najmanje u opštini Pančevo (13. koje je i centar Okruga.3 u opštinama Vršac i Kovin. postoje razlike među opštinama Okruga.86%. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83. godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16.5 u opštini Alibunar do minus 0. što je najviše.25%). a pašnjaci 7. smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga.03% poljoprivrednih površina.28%. koju sledi Alibunar sa 19. Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2. što je približno prosek APV (88. a znatno više od republičkog proseka (65. a u opštini Bela Crkva 75. a u opštini Opovo 1. U ovom okrugu. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14. ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici. od kojih na oranice i bašte otpada 87. gde je bilo godišnjeg rasta od 2.250 km2. Okrug poseduje 341.3 godine). a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39. U opštini Vršac na livade otpada 5. kao najniže. broju domaćinstava i gazdinstava. gde je rast bio 3. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture.54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15. s najnižim učešćem. što je najviše među opštinama okruga. U ukupnom stanovništvu. Ono se kreće u intervalu od minus 7.3%). godine imao 314 hiljada stanovnika.1% od njegove ukupne površine. kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002.02% poljoprivrednih površina.4.OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini. među opštinama Okruga.72% od ukupnog stanovništva. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20.38%). što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM). i 2002.9% u Opštini Vršac. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Iz ove 86 .41%. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine. Rezličiti su potencijali. a manje livada i pašnjaka. broju stoke koju gaje. obimu. Sledi ga Vršac sa 17%. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67. Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo. a najmanja opština Opovo sa 203 km2.12%) i slabije od prosečnog za APV (68.75%. broju stanovnika.64%. Između dva popisa (1991.28%).

a od pokrajinskog za 37. U 2002. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58. što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti. koji pored poljoprivrede obuhvata i lov. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3. što je malo povoljnije od republičkog proseka (45.53%. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik. 87 . Na poljoprivredne površine. a u oštnini Opovo najmanje (5. odnosno 2. ali niže od proseka za APV (23. kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu. što je iznad republičkog proseka (10.455%) i Vršca (15.6 hiljada domaćinstava ili 4. u Okrugu otpada 68. prema 2.90%.71% ukupnog stanovništva.269 km2. To je znatno više od republičkog proseka (17.55% ukupnog stanovništva.59%). dok je u opštini Pančevo činilo svega 4. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61. U ukupnom stanovništvu Okruga.79%).27%). koju sledi Pančevo sa 46. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga.1 puta veći nego u Plandištu.3% ukupnog broja u Republici.71% ukupnog broja domaćinstava Okruga. Od ukupnog broja stanovnika.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7.56% u opštini Alibunar. Ono se kreće u rasponu od 44.74%) od ukupnog broja gazdinstava. U JBO je u 2004.92 člana.3% površine celog okruga. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312. u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45. godini. što je manje nego u JBO (80. što je više i od republičkog (2. prema 7. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52. a najslabije u opštini Alibunar (63.90%. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69.31%) i proseka za APV (44.46) i pokrajinskog (3. do 68.18% u APV.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva.51%. U Pančevu je narodni dohodak bio za 3.92%).36% tih površina.29%).84%).97 u Republici. što je bilo najviše u Okrugu. Šabac je po površini najveća opština u Okrugu.39%). ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59.40%.kategorije stanovništva.05% u Republici i 6. Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM).37% u opštini Kovin.96 hektara obradivog zemljišta.1% ukupne površine. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4. koja obuhvata 24.1%. dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41.84%) i proseka za APV (10. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka.85 u APV. U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina. Na oranice i bašte otpada 80.52) proseka.6% ukupne površine Okruga. U Okrugu je bilo 33.7%. Sastoji se od osam opština (kao i JBO). čija površina čini svega 5.97%.85% od ukupnog broja). U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%. šumarstvo i vodoprivredu. Sa izuzetkom Pančeva (10. godini u JBO bilo je 106.37%). U Pančevu je bilo 40.04%). U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25. U domaćinstvu su prosečno živela 2.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4.30%).59%). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12.

U opštini Šabac je bilo 37.2). U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4.65%). U proseku je gazdinstvo ovog 88 .01).01% u CS.94%) i Loznice (10.93% u CS.5 hiljada više od JBO. U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49. Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3. Mali Zvornik (2. a najslabije u opštini Vladimirci (42.08%. u Šapcu do 49. Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42. U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0. Osim Malog Zvornika (5.39%) i proseka CS (53.37 članova.46%).96% učešća. što je i najviše u Okrugu. a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0.7). U Okrugu je bilo 46. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26. prema 10. Na livade se odnosi 3. što je znatno više od republičkog proseka (45.11%.12% i nešto više od proseka za CS (66. Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini.31%) i proseka za CS (45. prema 16.09%. svega 4.87%.9). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24.97) i CS (3.5% od ukupnog broja u Okrugu).1%). Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37.13 što je iznad prosečnog u Republici (2. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20.88%.82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7.72%).89% u Republici i 11.1) i Šabac (1.16% ukupnog broja domaćinstava u RS. U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55.38%). CS (40. domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3. Među oštinama.4) i RS (40.05%). a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13.8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. a u ukupnom stanovništvu 16. Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66.93% u opštini Bogatić.6 u opštini Vladimirci.86%). Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16.27% ukupnog stanovništva Okruga. Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik.6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%. U ukupnom stanovništvu.71%). Mačvanski okrug ima 329. što je nešto niže od republičkog proseka (67. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81.9).22% (dvostruko više negu u JBO). a najmanje u opštini Mali Zvornik (43. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4.15%.35%. Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21. U opštini Bogatić.9% i CS 7.54% u Republici i 16.61%.30% u ukupnoj površini opštine.38% ukupnog broja u Okrugu).2). a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61. kao i njihova namena.16%).42%. dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3.14%). a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52. Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68.32% ukupnog stanovništva Okruga.4 godine).42%).6 hiljada stanovnika ili za oko 15.60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91.1 u opštini Botgatić do minus 6.10%). a najmanje u opštini Šabac (1.više od republičkog proseka (65.18% (u RS 7. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27. ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici. Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38.05. livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12.1 na hiljadu stanovnika).39%).05%. U ostalih pet opština. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.

8% godišnje na 1000 stanovnika.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina. što je najmanje u Okrugu.3%).72 u CS). odnosno 14. Među 10 opština ovog okruga.2% prosečnog u RS i na nivou od 62.47% u Okrugu. ovde posmatrana. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181). godine bilo je 313. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19.68% površine Okruga.7%). Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). a za CS 16.9 hiljada dinara.4% od ukupne površine. a najmanje u Opštini Vladimirci (108). Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21. a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih.48% stanovništva Okruga. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije.45% poljoprivrednih površina Okruga.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2.75% ukupne površine opštine. godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5. a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45. a u opštini Čajetina svega 8.6% prosečnog za Okrug. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika).142 km2. Republički prosek je 11. U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj. Na 1000 stanovnika u 2004.22%. dvostuko je veće od republičkog proseka (34. što je znatno manje nego u ostala.30%). po popisu iz 2002. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO.89% za livade i 21. kao i od prosečnog za RS i CS.6% niže od proseka u CS. što je najveće učešće u Okrugu.85%).47%.2% u Sjenici. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5.2% u Bajinoj Bašti do minus 15. ali i od prosečnog za JBO. Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih.28%.5%.41% za pašnjake.03%.10 hektara). Na livade otpada 29. koje obuhvata 26. što je za 27. a najmanja u opštini Priboj (32. ali manje i od republičkog proseka (65. i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59. godini iznosio je 85. U ZO.69% za livade i 16. što je malo više od prosečnog za Republiku (2.4 hiljade stanovnika. Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS.3% ukupne površine Okruga. Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7.39%) i proseka za CS (53. U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine. a na pašnjake čak 43. Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34. U Okrugu se nalazi 341. livade su najzastupljenije sa 37. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu. Najviše stanovnika je u opštini Užice.4 stanovnika manje. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76.05%). U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004. Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika. prosečna 89 .10% za pašnjake.17%. I u ovom okrugu. nego u ostala dva posmatrana okruga. Između dva poslednja popisa.8% ne od republičkog proseka i za 24. što je višestruko manje nego u JBO i MO.9%). jedino je u Užicu zabeležen rast od 0. koja čini 17.5 hektara obradivog zemljišta. a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0. Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4.okruga koristilo 2. Njegova površina je 6.24% površine Okruga. prema 17. dva okruga.27% u Republici. a najviše u opštini Bogatić (čak 77.91%). Na poljoprivredne površine otpada 55.

81% nešto više od proseka za RS (45. Među opštinama u Okrugu.2) i proseka za CS (40.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu.72%).93 u CS. a najmanje u opštini Kosjerić (4. a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64. u Okrugu je bilo 15.02%) U ukupnom stanovništvu ZO. do 45. U okrugu je bilo 41.97) i proseka za CS (3.31%).01).4 godine).89% i proseku u CS (11. a više je od republičkog proseka (2.05%.77% u CS. I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5.95%). aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46.47%).2% u Užicu.5% u Sjenici. prema 16. nego u MO (34. U 2004.000 stanovnika. odnosno CS.53% u Sjenici.31%) i proseka za CS (45.13%). U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka.3 hiljade dinara.18 članova.88%). U ZO bilo je 98. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3. a najmanje u opštini Priboj (svega 12. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1. Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16.86% u Sjenici.91% ukupnog broja domaćinstava u RS. Bilo je 310 zaposlenih na 1. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu. U ukupnom stanovništu.53%. To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8.28% ukupnog broja u RS. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27. što je približno republičkom proseku (67. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67. Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2. Prosek za RS je 2. Jedino je u opštini Užice.97% u Užicu. Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20. najveće učešće u ukupnom stanovništvu.6%. ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21.10 hektara obradivog zemljišta.starost stnovništva je visoka (39.35%). Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33.7%.23% u RS i 14.17% stanovnika starijih od 64 godine. a najmanje u opštini Kosjerić (7. za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS. što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40.28% ukupnog stanovništva u Okrugu.5%). Najmanje ih je bilo 90 . što je približno broju članova u MO (3. broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS.8% poljoprivrednog stanovništva i 9. prema 17. U domaćinstvu je u proseku bilo 3. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13. Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67. što je bilo za 10% manje nego u MO. odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS.12%). prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS.3 godine). do 18.39%.48% u Užicu do 30. ali niže i nego u JBO (21. U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7.3 godine). a najstarije u opštini Čajetina (42. Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35.01%). U 2004. a najmanje u opštini Prijepolje (42. U ukupnom stanovništvu. Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4.5 hiljada domaćinstava ili 3.54% u Repubblici i 16. Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51. prema proseku u RS od 10.67%) domaćinstava u Okrugu.94%).46%). godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77.6%). a više od prosečnog za CS (66. koliki je i prosek za područje CS. a u CS sa 7.12%).12%).000 stanovnika.2%).46 ha po gazdinstvu.

jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%).6 tona meda (2.1% ukupnog broja u Republici). kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. 619 hiljada ovčijeg mleka (4. Bez izuzetka. i Plandište za 50%. kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje.4% broja u Republici). godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. gajeno je: goveda 10. Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). Naravno. svinja i živine bilo je u opštini Pančevo.9%) i 97. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. svinja i živine u opštini Opovo. godini. U pogledu broja ovaca. svinja 56 i ovaca 9 grla. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda.5 miliona jaja (3. nego pre šest godina. ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000.2%). Po jedinici površine3 u 2005. a broj priplodnih grla manji za 4%. što čini 4.2 miliona litara kravljeg mleka (2. dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18. negu u 2000. s tim što je njihov broj bio za 21% manji. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije. godine. Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. nego u 2000. godine.5%). Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije. koja je ovde uzeta kao bazna. Vršac za 21%. U Južnobanatskom okrugu. U ovom okrugu u 2005.4% broja u RS. godini proizvedeno je 39. nego 2000. Posmatrano prema 2000. 3 91 . godine manji nego početkom 2000. svinja i ovaca za celu Republiku. 46 tona vune (1. 51.u opštini Bajina Bašta (180). odnosno 14%. a najmanje u opštini Čajetina (83). bilo je 33. samo sa većim intenzitetom. u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). Za područje APV situacija je povoljnija. svinja. kao i odnos prema 2000. godine. Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište. U ovom okrugu broj goveda. različito je stanje i po posmatranim okruzima. i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke. kao i u opštinama na njihovom području. o čemu će naknadno biti reči. početkom 2006. Broj živine je smanjen čak za 47%.5 hiljada goveda (3. Živine je bilo 803 hiljade komada.12% u Kovinu do 22% u Opovu. Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda. Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi. Najviše goveda.7% proizvedenog u RS). ovaca i živine. a najviše ovaca u opštini Vršac. koje se preduzimaju poslednjih godina. nego 2000. STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera. godini. u 2006. Kovačica za 7%. 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela. 50% više vune po ovci. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce. svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. godini. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. Tako je u RS u 2006. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0. u Okrugu je značajno bolja situacija. respektivno. Svinja je bilo 176 hiljada (5. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223).5%). Broj stoke po opštinama bio je veoma različit.7%). 5% mleka manje po muženoj ovci.

58. bio je manji nego u 2000. 50% manje vune po ovci. Ohrabrujuće je. 152 hiljade ovaca (9. ovaca 225 hiljada (14%). U ostale četiri opštine.6%) i 228 tona meda (6. 19. Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%). i živine 478 hiljada (2.3%). 24% manje jaja po kokoški i 5.2%). a priplodnih grla za 21% i živine za 14%.3% broja u RS).025%). svinja 182 i ovaca 64 grla. Svinja je bilo 42. bio je u 2006.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%).1% proizvedenog mleka u RS).8%). što čini 9% ukupnog broja goveda. U ovom okrugu je u 2005. 193. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla). Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%. Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 . istu količinu vune po ovci (2 kg).2 tone vune (7.6% manje mleka po muženoj kravi. Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi. Broj goveda u svim opštinama okruga. koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%.5%).5 miliona jaja (5. 27% manje mleka po ovci. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%). Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17. svega 3. godini proizvedeno: 89.3%). i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci. a priplodnih grla za 6%. 1.1 hiljada goveda (8.3%). U četiri opštine. Po jedinici površine u 2005. nego u 2000. svinja za 13%. Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%). mereno u 2006. U Zlatiborskom okrugu 2006. koliko i priplodnih grla goveda. porastao broj priplodnih grla goveda. 384. godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1.5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici.8% više meda po košnici. svinja 57 i ovaca 66 grla. sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%). bilo je 98. godini gajeno je: goveda 49.5 hiljada goveda.4%) i 1.7%). tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda. karakterističan po značajnom broju preživara. godini.5% u opštini Bogatić. broj ovaca za 6%. Pančevo za 54% i Plandište za 23%. Po jedinici površine u Okrugu je u 2005. prema 2000. Pored ovih opština. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić. njihov broj je povećan i opštini Šabac. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca. a priplodnih grla za 2%. 69. da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006.5 hiljada litara ovčijeg mleka (0. a manje u svim ostalim opštinama Okruga. godini. broj ovaca je bio u porastu.opštini Pančevo. Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%).7%).1% ukupno proizvedenog u RS).3 miliona komada živine (7. manje živine. u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin.4 hiljade (1. manji. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu. Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica. 260 tona vune (10.8 miliona komada jaja (4. broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%. Broj goveda bio je manji za 14%.2 miliona litara kravljeg mleka (6. broj svinja za 24%. godini. počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva. Krupanj (20%) i Šabac (2%). manji. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. Interesantno je. Ovaj okrug. 2. U ostalim opštinama bilo je u 2006. gajeno: goveda 43. Kovačica za 24% i Opovo za 22%. U Zlatiborskom okrugu u 2005.4 hiljade svinja (12%). Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%. i 97.5 tona meda (2. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8. U Mačvanskom okrugu bilo je 90.5% mleka manje po ovci. Sa izuzetkom broja ovaca. nego u 2000.

12 60.58 96.83 118. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%).20 103. Srbija C.76 80.56 134.95 63.54 144.00 94.24 86.50 97.43 120.32 95.35 60.34 48.25 84.74 95.25 55. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .95 87.93 81.96 89. s tim što je.63 113.12 67.79 78.18 83.78 152.18 Živina 87.25 121.48 76.47 124.20 56. 01.76 146.84 154.14 67.71 93.34 81.59 87.14 108.02 84.64 146.83 78. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.02 121.25 76.09 91.43 86. Sjenici (14%) i Čajetini (27%).29 56. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini.79 519.59 91.97 71.49 67.57 80. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%).75 103.26 81.51 89.57 83.95 94.46 119.70 70.36 90.23 58.83 64.59 60.40 77.16 84.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.04 131.95 85.54 113.81 60.27 79.6% u Arilju do 36% u Sjenici.58 153.00 244.87 102.83 376.92 48.61 98.32 64.54 126.19 126.59 74.09 103.56 146.40 104. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.34 76.28 99.77 62.29 121.34 110.18 82.38 93.42 59.49 140. Požegi (22%).77 85.80 86.67 162. do 5% u Užicu.77 81.66 74.87 96.96 150.79 81.27 134.64 104.57 87.06 142.71 81.06 82.67 85.80 79.03 52.37 110.35 77.61 111.82 90.52 72.47 106.70 121.75 95.91 109.35 88. Tab.32 68.20 195.32 85.44 151.39 89.59 77.75 178.32 116.97 78.03 87. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’.05 59. Novoj Varoši (4.40 114.49 71.81 107.92 77.71 72.77 93.74 98.99 77.1.97 95.05 96.17 94. 2006.61 92.15 105.4% u Čajetini.21 84.14 73.33 114.98 priplod 95.95 82.74 106.77 44. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3.2000. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.69 93. Bgd.89 128.48 90. godine (2006/2000) Nivo R.81 118.78 92.55 369.83 117.89 85.25 90.17 116.36 Svinje ukupno priplod 78. Užicu (10%) i Čajetini (3%). njihov broj povećan i u Čajetini (3.24 135.93 85.52 74.58 75.15 94.96 80.15 98.93 116.35 88. i 15.81 75.00 87.61 78.01.56 97.22 77.12 71.65 68.96 79.49 98.84 65.16 65. 2001.55 73.89 107.42 112.24 114.82 98.77 101. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda.62 122.81 78.92 79.54 69.77 83.90 82.11 93.09 128.90 99.33 109.29% u Prijepolju do 1.6%).30 84. pored Nove Varoši (21%).29 95.94 92.50 91.26 111.57 105.20 89.08 171.25 76.27 63.20 130.4%).70 84.52 110.69 81.00 77.09 84.00 61.64 Ovce ukupno 99.32 123.66 103. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja.72 75. s tim što za Sjenicu tog podatka nema.91 87. Priboju (12%).09 74.89 63.

Beograd.1 100 85 85.9 97.1 74 56 75. i „Opštine u Srbiji 2005“.6 69.0 106.3 120.6 106 72 67.5 9 9 100.6 33 48 68.5 103.7 9 13 144.5 13 13 100.7 452 281 62.2 51 40 78.8 104.9 77 67 87. po okruzima i opštinama Nivo R.9 39 29 74.0 7 9 125.0 71.5 8 9 112.7 59 55 93. 2001.3 40 33 82.4 26 15 57.9 Svinje na 100 ha oranič.4 80 59 73.0 52 43 82.1 83.9 77 82 106.5 143 112 78.. 2006.2 70.7 96.5 21 19 85.7 69.0 93 75 80.5 136. Tabela br.7 142 138 97.0 7 12 171.7 112.2 56 45 80.7 69.0 247 182 73.Arilju za 21%.1 90. Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad.9 95. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.0 197 155 78.3 71.1 182 158 86.9 5 7 140. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89.1 83.9 26 15 57.4 10 7 70.0 58.8 85.1 89.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62.9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“.2 228 185 81. Bajinoj bašti 3%.5 64.6 81.2 73.0 1 4 400.0 9 8 88. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83.8 58 46 79.0 61 64 104.0 44 42 95.3 80.3 76 51 67.4 52 37 71.4 44 38 86.8 106 140 132.2 84. i 2005.5 76.5 12 12 100. i preračuna autora.0 Ovce na 100 ha poljopr.0 10 10 100.7 13 10 76. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000.9 76 41 53.0 52 39 75.4 50 36 72.5 26 34 130.4 158.8 73. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005.1 68.5 83.8 169 164 97.2 65. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 . Užicu 18% i Čajetini 11%.0 16 14 87.5 8 11 137. Beograd.3 96 75 78. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.3 83.3 131. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.7 3 3 100.8 75.0 103.0 5 9 180.

Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. Među njima su premije za mleko. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. a među njima se nalazi i osam opština. Sjenica. Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. svinja i živine. Uz to. U marginalna područja svrstano je 49 opština. Priboj. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. mesa. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. Zatim. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. Nova Varoš. kao i podizanje farmi mlečnih krava. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života. S druge strane. 95 . Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. mleka i mlečnih proizvoda. Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. regresa izvesnih inputa (gorivo. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. Pored pomenutih mera. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. Dosta je veliki broj tih mera. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. Čajetina. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. ovaca. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki. proizvoda od mesa. Užice i Bajina Bašta. mineralno đubrivo). U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Navedene mere treba koristiti. na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. ovčarstva. popravka. tovnih junadi. Kao podsticaj razvoju stočarstva. Prijepolje. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. i tome slično.

CVIJANOVIĆ D. Dugoročan. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. CECIĆ NATAŠA. Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača. Kako se moglo videti. proističe. nepovoljna starosna struktura stanovništva. još uvek nije oporavila. 96 . shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu. perspektiva je dosta sumorna. ništa od navedenog sada nemamo. preko zakasnele tranzicije. prisutno decenijama. Vrnjačka Banja. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). zatim.. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. 26. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000. a brojne društvene farme ugašene. tako i za pašnjačko stočarstvo. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. čija je tražnja u porastu. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. kako za farmerski oblik uzgoja. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. jun 2006. posebno u ruralnim područjima. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara). Za bolje rezultate u ovom pogledu. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva. 3. Beograd. počev od sveopšte krize u zemlji. KATIĆ B. LITERATURA 1. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina. smanjivanje broja stanovništva. Razlozi tome su brojni. Primer toga je postupak koji je u toku. pp. u kojoj još proces privatizacije nije okončan.. opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. 115-124. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. karakterističnih za dato podneblje. posebno stočarsku proizvodnju. To je svakao moguće. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. U tom pogledu. Nažalost. KATIĆ B. pored ostalog. Institut PKB „Agroekonomik“. VUKOVIĆ P. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. da se stočarska proizvodnja.. KATIĆ B. i niske konkurentnosti na stranim tržištima..ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. VUKOVIĆ P. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. takođe za znatan broj seoskih naselja. godine. potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva. stanje bi bilo značajno povoljnije.. koje je. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. veterinara i tehnologa. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. čak i vrlo kratkom roku. za određeni broj proizvoda. CVIJANOVIĆ D. Izuzetak je broj ovaca u JBO.

5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing. pp. pp. E-mail:office@mail. pp. („Službeni glasnik RS“. za 2000. i 2005. young beef.yu. Beograd. Institute of Agricultural Economics. SAVIĆ MIRJANA. chicken and mutton meat and milk. TAPISAREVIĆ LJ. tel. Ekonomika. VUKOVIĆ P. 591-604.. D.farming. Beograd. KATIĆ B. 28/2000). prof. B.. 13/96. 4. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3.ac. SUBIĆ J. br. 5 Branko Katić.. koja se održava u Bukureštu 23-24.A. SUBIĆ J. Researcher . „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“. 10. (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“. 11050 Belgrade. Beograd. due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. Zakon o organskoj poljoprivredi. 7. 6. 5-6. for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. godine. Niš.. Stock farming. POPOVIĆ VESNA. tel. Drago Cvijanović. („Službeni list SRJ“. KATIĆ B. 2005.yu.bg.). V. 011/2972-848 4 97 . 3. especially production of pork. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta./fax: 011/2972-858. MIJAJLOVIĆ NADA.449-463. Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“.privreda i ruralni rauzvoj“.. in lowland areas. STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. br. Scientific Adviser and Velibor Potrebić. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. („Službeni glasnik RS“. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. 11. www. KATIĆ B. Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr.ac. These are the facts. „Opštine u Srbiji“. M.. br.Volgina 15 Street.D.bg. CVIJANOVIĆ.iep. Ekonomika poljoprivrede.. br. 719-725. 3.iep.: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“. OSTOJIĆ M. br. POTREBIĆ. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“.. 5. It is cognizable by variety in using the agricultural land. br. RZ za Statistiku. Ph. in which has come to structure aggravation of field coat..Associate. Number of livestock and their outputs is decreasing. Researcher . Ekonomika poljoprivrede.76/2005). 8. juna 2006..Trainee. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area. 9..

6% of agricultural surfaces. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive. 67. and here is present pastoral stock – farming. 228 settlements. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region). Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields. 51 inhabitants/km2. agricultural surfaces. households number and average number of members per a household.e. and annual yield (in 2004. State and dynamics (comparing the state from 2000. transition in which privatisation process is not over yet.): 2. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. with different natural conditions. in this work have been elaborated some other factors. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive. owing to surfaces under natural meadows. 94 settlements. 362 cadastral municipalities.7% of agricultural surfaces. with the state from 2006. 55. as the lowland region with: 8 municipalities. unemployed persons. structure of agricultural land utilization. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. development level by the level of national income per an inhabitant. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. 81% of agricultural surfaces. 12 pigs. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region. 438 settlements. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. 28 heads of cattle. Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. 74 inhabitant per km2. 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. 101 infabitants per km2.. i. The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. This district is favourable for significantly better ruminants breeding. measurements of agrarian policy. than population number and structure. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities.) of elemental livestock 98 . Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2. 39 heads of cattle. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia). sheep – farming and goat-farming. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. 147 pigs. The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. Analysis objects are: South – Banat district. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. different surface structure and agricultural land's utilisation method. husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry.442 l of milk per a cow.008 l of milk per a cow. agricultural participation in creation of national income. Stock – farming district consists of mountainous regions. 100 cadastral municipalities. such as population structure by few parameters. level and structure of national income. 49 pigs. number of employees. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted).breeding. 9 heads of cattle.

APV – Autonomous Province of Vojvodina. 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. 99 . area of Central Serbia. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. text contains a plenty of information. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. CS – Central Serbia area. which clearly point out to relations.categories are specially processed: beeves. AP Vojvodina. eggs and honey per a unit (head. Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. wool. MD – Mačva district. pigs. It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district. Nevertheless. sheep and poultry and comparable data about yield of milk. and four tables given in attachment. numberous and significant data are given in two tables within the text. 3 districts and 26 municipalities). from which these districts consist of. SBD – South Banat district. AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). as units of local autonomy. state and possibilities. here has been given relations toward the Republic. ZD – Zlatibor district. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. hive) are given.

1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији. редовни професор. поплава и сл. него производње неких других привредних грана. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена. а у оквиру ње и биљна. пожар. социјализам. Кључне речи: осигурање усева и плодова. осигуравајуће организације. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. субјекти који су вршили послове осигурања. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. М. Анализира се и однос државе према осигурању. па и пољопривредне (биљне). услови осигурања. ЈОВАНОВИЋ.11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ.5(497. често са катастрофалним последицама. уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. Департман за економику пољопривреде и социологију села. Др Миленко Јовановић. као и на законе. почевши од краја XIX века. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова.УДК: 368. сарадник у настави. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. Пољопривредни факултет. Нови Сад 100 .. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере. Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште. Т. као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама.). осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. развој. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић. период транзиције).

Међутим. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. Тако је 1892. Долази до прикупљања средстава у натури. У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. конопља. 1. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844). а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града.облик економске заштите производње. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007). Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. Почетком XX века много се писало о осигурању против града. као осигурање еспапа на води и на суву. кућа и миљкова против ватре и воде. који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. године. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. 267. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу.”2 Прве послове осигурања су обављали странци. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. то ће се по основама наведеним. наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. Тако се у члану 798. 127/1892). стр. оно мора бити правилно. поменути Закон никада није ступио на снагу. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града. хељда и сва стрна жита. где се за то одлучи окружна скупштина. 101 . репица. док би се дуван. лан. као и плаћање улога за исто. као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији. и 799. Обезбеђивали би се кукуруз. Тако је 1896. бр. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. у члановима 798. Београд 1937.

Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. М. којих није ни било. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града. Овај закон је донет пре него што су организоване области. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града. На овај начин није било стварног обезбеђивања.”3 Најзад је. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. углавном приватна. после више припремљених предлога. репица. из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине. 3 и 4. за потпуно извршење свога задатка. у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. народним посланицима. окружних. једино је у овој области 1928. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. осигуравајућа предузећа.решено. воћњаци и маслињаци. крајем 1905. Електрична нова трговачка штампарија. државних и манастирских усева. како држави тако исто и земљорадничком сталежу. Половином 1923. 3 Пачић. Швајцарске и Чешке. виногради. Енглеске. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. 102 . Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. стр. бр. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. 189/1923). без обзира што су их закупци обрађивали. конопља. године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. а имао је и других техничких недостатака. Београд 1902. 2. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. Она су обављала све врсте осигурања. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. до доношења новог закона. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. лан. У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. Ј. дуван. године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. те тиме да да довољну гаранцију. кукуруз.: Осигурање противу града. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. среских. Немачке. Француске. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. Наиме. Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. број 266/1905). градинарски усеви. Ш. хељда.

који се односи на област осигурања против града (туче).Овај закон стављен је ван снаге. области и државе. године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. (isto. 25. У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава. 92) 103 . наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. 43/1931). уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца). да по предлогу банова а за поједине бановине. Нови Сад 197938. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. виногради и воћњаци унети у земљишни катастар. Antonije: Osnovi osiguranja. стр. постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама. Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова. број М. Београд 1930. У чл. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно. 90. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. ZOIL “Vojvodina”. с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града.”4 Након што су 1930. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. str. У чл.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине. 6 Тasić . Novi Sad 1975. које су као оранице. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама. str. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова. Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”. бр. 33 поменутог закона. Поред картела за осигурање против штета од града.V 56364/38 г. стр. када је крајем 1929. 3. Издавачка књижарница „Геца Кон”. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града.П. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. 221/1929). Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. Штампарија Дунавске бановине. бр. године формиране бановине. 4 Привредно законодавство – књига пета.

бр. а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција. 104 . Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв. на предлог Министра пољопривреде. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. 12/1945). Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл. Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији. Половином 1942. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. које су утицале на развој разних привредних делатности. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. бр. нека предратна осигуравајућа друштва.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. лист ДФЈ”. бр. па тако и осигурања. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. 58/1942). била је заустављена привредна. 3. Ипак. новине”. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. Међутим. допринос за градобитину. лист ФНРЈ”. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. а и свака друга активност. па и рад осигуравајућих друштава. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. Сходно томе је почетком 1945. године. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. 24/1947). године Влада Србије. доласка окупатора и распарчавања земље. већ крајем 1941. ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији. оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода.Након капитулације Краљевине Југославије. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду.

слане. Код винограда. поплаве и скакаваца. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. лист СФРЈ”. године. мраза. а тарифом премија је регулисана цена осигурања. олује. а млади. бр. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. На територији Југославије деловало је 128 завода. бр. Искључене су штете од буре и провале облака. године дошло до промена. мраза и слане. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. Предмет осигурања су били усеви и плодови. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. Почетком 1958. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода. провале облака. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. Од 1957. године. укинута је могућност колективног осигурања памука. У току 1947. удара грома и пожара. Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања. У 1964. 14/1958). 3. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. лист ФНРЈ”. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине. и то док су у непожњевеном или необраном стању. Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. будући да се нису раније осигуравали. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. Наиме. Тако је половином 1961. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. воћни. удара грома и пожара. 27/1961). што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. Овим законом ДОЗ је укинут. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. који је праћен интензивирањем биљне производње. Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. а код дувана. те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова.

8 почетком 1967. године усаглашена. str. D. док су непожњевени односно необрани. Та одступања су 1971.) 106 . уз искључење стварања услова за економско пословање. административним односима завода са осигураницима. бр. Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује. Alef.тарифа премија. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене. удара грома. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација.: Osiguranje u teoriji i praksi.: Osiguranje. донетих крајем 1967.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. пожара и олује праћене градом. За разлику од правила осигурања. која су донета годину дана раније. 7/1967). Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору. обавезном удруживању у заједнице осигурања. године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. мраза. Почетком 1965. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода. Šulejić. str. 28 i Mrkšić. Petrovaradin 1999. којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. 3. лист СФРЈ”. P. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. 15/1965). У Новом Саду су формирана два завода. Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. дошло је до неких промена у односу на ранија правила. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. године. 22. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз. лист СФРЈ”. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. Jelena. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”. У условима за осигурање усева и плодова. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. (Kočović. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. бр. Beograd 2006. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

biootpad. Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. Novi Sad. 1 111 .5:547. Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . teško degradabilnih materija životne sredine. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih. a posebno otpad biohazardnog porekla.1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno. U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili). koji se još upotrebljava u EPS. teratogenosti i mutagenosti.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva . opasnog. piralen.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. kancerogenosti. Izvršno veće AP Vojvodine. kao i opasan otpad na bazi piralena.rak Ključne reči: biohazardni otpad. kancerogenog.UDK: 628. upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto. B. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. vode. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad. koji je posebno generisan ratnim razaranjima. tzv. Načelnik za visoko obrazovanje. uredbama i regulativama EU. vazduha i zemljišta. koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. upravljanje. predstavljaju izvore toksičnog. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta. dokumentima. nerešeno. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike. odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla.

do momenta kada je na snagu stupila zabrana. 2002. obuhvata hemijski. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće. da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi. On ostaje. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno.uklanjanje. neprofesionalno i rizično postupanje. kondenzatorima i skladištima. Na žalost evidencija je nekompletna.“medicinskim otpadom”. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. Elektroindustrija. ne rastvara se. nagomilava se u živim organizmima. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen. radioaktivni. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. pao je na dno. u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . posebno u masnom tkivu. Takođe. ali i javnost uopšte. 50% koristi elektroindustrija. niti se razlaže. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija. plodu. označena kao piralen 1467. prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. odnosno pentahlordifenila. Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. 1995). donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB. kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. tj.hlordifenila. 2001. Kao takav u celini je nazvan . Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran .otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja. između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. 112 . kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. Svetska banka. Neadekvatno. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu. semenu i smanjuje plodnost. i drugi) (Vidicki i sar. Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. 2006). Piralen na živi svet deluje kumulativno. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. 2002. sposobnošću nagomilavanja. upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva. je od izuzetnog značaja za širu naučnu. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. U našim transformatorima. ali naravno. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. čak ni sukcesivno. Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. farmaceutski.8 hiljada tona piralena. a kontrola i nadzor nedovoljni. takav kakav je. 2002-2003. Međunarodne institucije.

kao što su: termička stabilnost. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. Ipak. Uprkos preduzetim merama. proizvodnja PCB se 1977. visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. Prvi put su proizvedeni 1929. svi degradacioni mehanizmi su otežani. godine zabranjuje. Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. sinergici za pesticide. I pored niza prednosti. termalnim i biohemijskim procesima. izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi. hemijska inertnost. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. nizak napon pare. hidraulični lubrikanti. a upotreba ograničava. mala zapaljivost. 113 . fluidi za prenos toplote.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa. koji su supstituisali H atome (slika 1). napon pare i biodegradabilnost opadaju. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima. Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. usporivači gorenja. kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. aditivi za boje. plastične mase. PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). uljima i mastima. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. od 1-10. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora.

Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. 1254 1221. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. 1262. 1221. 1254. Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. 1254. 1260 1248. 1268 1242 1242. vazduhu. 1232. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide. usled eksplozija i ratnih akcidenata. 1242. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. 1248. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1232. mastila. 1242. 1260. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. 114 . UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. Kancerogeno ulje-piralen. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. 1254. 1242. 1248. 1242 1232. 1268 1254. Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. 1254 1242. kao i u živim organizmima. 1254. akcidentalnog curenja tokom transporta. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. rasprostranjeni širom sveta. 1254 1221. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala. zemljištu i sedimentu. 1260 1248.Tabela 1. 1268 1221. ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. 1248. 1254.

Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. Tretman i reciklaža. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. Mada. Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. pa zato se sakupljeni otpad. mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. država nema finansijska sredstva da ih nabavi. i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. pravilnika. poljoprivrede i zdravlja. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. Skladištenje i prikupljanje. Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. sa ukupnim trendom rasta. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. da bi bio uspešan. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. 2006). Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena. Transport. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. Definisanje sistema koji se. Zbog toga neki 115 . ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. cena bi bila i do 30 procenata manja. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. U Srbiji. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi.Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti. programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. Odlaganje (deponovanje) otpada. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti.

a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase . devedesetih godina prošloga veka. U Evropskim zemljama. Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba). Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena. dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. Slika 2. povećao se interes i za druge tehnologije. piroliza i gasifikacija. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 .zeolit i aktivni ugalj2. kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. jer se reaktor sastoji od duplog zida. Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora.

Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. Simens Nemačka. a ukupna masa te opreme je 852. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja. ASEA Švedska). Ducati.582. General Motors USA. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama.9 kg. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada. ACEC Belgija. Kon Hrvatska. (Poreklo:.669.512. ICAR. ACEC Belgija. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme. odnosno upravljanje piralenom.Slika 3. 117 . Minel Srbija. Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe.(Poreklo: Minel Srbija. LTR2 tehnologija U tabeli 2. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste.0 kg piralena. Rusija. ABB Švedska.0 kg. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora.

implementacionaog plana. otpad. skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada. mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3. Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ. kao i evidencije lokacija generisanja otpada. količinama finalnog proizvoda. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija. 118 .Tabela 2. načinima − − prerade.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju.

princip odgovornosti proizvođača. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva. Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. princip predikcije. princip reciklirajućih ciklusa. − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. princip degradacije i biodegradacije. čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. 2006). Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera. 119 . površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora. Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. (Vidicki. − Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. princip zagađivač plaća. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip hijerarhije u upravljanju otpadom.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB. − Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. princip preventive. princip predostrožnosti.

Doktorska disertacija. ĆOSIĆ. Final report.. Key words: biohazardous waste. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia. ICA2 CT2002-10007. (2006). VUKASOVIĆ. VIDICKI. ĆOSIĆ. Fakultet tehničkih nauka. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL). MARJANOVIĆ.(Call Identifier INCO COPERNICUS ..ICFP501A2PR02). M. A. PCDDs/Fs. TURK. BOGDANOVIĆ. cancerogenicity. pyralene 120 . as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”. (2006). B. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. 2. M. VOJINOVIĆ – MILORADOV. EUROPEAN COMMISSION . PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment . Phuket. Thailand. PAVLOVIĆ. (2007). S.LITERATURA 1.. B. especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants.The fifth framework Programme . Fakultet tehničkih nauka. Novi Sad. VOJINOVIĆ – MILORADOV. MILORADOV. Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity. The paper presents hazardous waste management. Đ.. I. 5. and therefore.ICEE-2007.. the main strategic goal should be the implementation of EU requests. Subotica. 4. P.. I... M. BAŠIĆ. (1995). Međunarodna konferencija: Otpadne vode. Beograd. Novi Sad. B. RISTIVOJEVIĆ. A.: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije. Assessment of the selected POPs (PCBs. documents and regulations in the national legislation. management.: Model upravljanja biohazardnim otpadom.. M. Magistarski rad. B. VIDICKI. 3. BAŠIĆ. 6. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate.: Model upravljanja biohazardnim otpadom.. teratogenicity and mutagenicity.. generated during the war accident. (2006). explosions and fires of industrial localities. Đ. VIDICKI.: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine. (2006). it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk.: Biohazard waste management model.

Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada. Fakultet za ekonomiju i menadžment. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam.n. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane.K. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J. UMESTO UVODA Sudeći po literaturi.p. poljoprivreda. stočarstvu i trgovini. zasnivala na poljoprivredi. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. S.Galbraith. Slobomir P Univerzitet. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva.g. Pisani tragovi svedoče da se privreda.113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. te kasnije u doba Rima. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. docent. zatim. agroturizam. 7). osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. koncepata. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije. Bijeljina 121 . još u drevnim vremenima. u Srbiji je bilo veoma malo. u odnosu na sve ostale delatnosti. rasprostiranje novih pristupa. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja.UDK: 338. Ključne reči: turizam. Genijalan model.48:631 (497. naučnim konstatacijama teoretičara. u svojim naučnim analizama. oko 6000. kako prirodnih tako i antropogenih. razvoja teorijske osnove Agroturizma. jeste agroturizam. 1995. poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. privreda.e. promocija novih istraživanja i sl.

999 lica s ličnim prihodom i 382. 1. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici.2 -87 Videti. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti. Ž1. Keynes. tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2. prirašt.603. ali znatno različita od prvih. razmena.147 svega. moralne norme i načela). str. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje.8 -73. isti. 122 . priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg. Po popisu 2002.641 izdržavanog.Sam Aristotel (384-322 p. mada istorija beleži i obrnute situacije. Sličan odnos. od toga muškarci 530. GRADSKA NASELJA Grads. ili računaru.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost. pri.800. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja.506 aktivnog i 89. prirašt. Leontief i dr. NASELJA Naselja sa negat. posle Aristotela kroz istoriju. ali je i rad na kombajnu. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912. Ricardo. godine Vojvodina je imala ukupno 2. Međutim. ali stručan i obrazovan faktor. što je prikazano u sledećeoj tabeli br.1 -76. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su. raspodela i sl. prirod. 00 100 -88 -96. Tabela 1. naselja sa neg.197 i žene 382. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith.031.1. Znači.047.n. stvarali nedoumice. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa.603 izdržavanih lica. od toga 125. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini.broja 00 95.992 /M-984. priro. Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up.) i etike (moral.050/ stanovnika. manufaktura na određeni način. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat.6 -75. u poljoprivredi i privredama uopšte. prir. John Kenneth Galbraith.942. 408. Marx. priraš. i 709957 domaćinstava.7.

kroz integralni razvoj poljoprivrede. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. agros.1 1 0. s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine. Može se reći. uvažavajući aspekte održivosti. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma). da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima. modela multifunkcionalne poljoprivrede.6 --Ostala 415 100 260 62. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede. lat. tj. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. preko zdravlja ljudi. može se reći. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom.7 154 37. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br.10% u 2003-oj godini.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. APS. Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. mada.može se tumačiti na više načina. Porast broja stan. popeo na 50 ili 96. koja ima bazu u poljoprivredi. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. God. proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. Bez promena br. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne.2 Ukupno 467 100 281 60. što je posebno primetno kod gradskih naselja. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003. ager). »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse. Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou. Naselja. Tabela 2. prema tipu i porastu i padu broja stanovnika. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu.6 1 0. Naselja Ukupno Pad broja stanov. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40.2% odnosno za 23.4 31 59. turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom. Period 1991-2002. 2. Samo značenje pojma –agroturizam. Stan. iskonske životne potrebe. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju. 123 ..2 185 39.

a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. zatim. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. touriste. brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. zatim. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane. Zatim. fr. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. 2006)». korelacija po uputima izvornih termina (grč. Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. ager. A. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine. središnju vertikalu. 25)». i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. rus i ruralis. touring). Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. za koji su se ove opredelile (Milanović. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. agros.M. lat. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. Genijalan model. zatim. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama.odnosno. ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti. Međutim. 2. 1988). posebno članica EU. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. lat. U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. ili podzemne železnice u Londonu i sl. jeste agroturizam. U okviru ovoga. eng. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. rokova i troškova gradnje. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. Nisu retke preporuke i razmišljanja. da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. 1979.

potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. agronomije i sociologije. Višestruka analiza. povećanje turističke potrošnje. u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. Na kraju krajeva. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. Međuzavisnost. s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. Kao direktni.primerima u svetu. 125 . funkcionalnost 365 dana. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. socijalna i penziona politika. održiv turizam za održivi prostor. mnogo je jača. tj. veće zarade zaposlenih. Kongresni turizam. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. održivoj poljoprivedi. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. svaki oblik turizma u suštini. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda. veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. ruralni i odgovorni turizam). Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. može se navesti njegov nesezonski karakter. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. zdravog života. Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. privatnog partnerstva. Turizam je suštinski vezan za prostor. npr. filozof XX veka. opšte privredni i kulturni razvoj. geografije. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. i sl. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. dublja i šira. Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. s aspekta ekonomije. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. preko ekonomskih podsticaja. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. preko proizvoda za ishranu. nova radna mesta. podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). zeleni. životno je upućen na poljoprivredu. 3. brojnih vidova turizma (etički. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. održivi agroturizam za održivu poljoprivredu.

čak u 13 do 14 transakcija. počinje da se menja. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista.5 puta. mada je englez Kahn. da se obrnu 3 do 3. posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. 1961). kasnije obrazlagao. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista.M.3 mada može biti i veći. Zbog toga. Promene zavise. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije. u istraživanjima i projektovanju.. u konkretnim analizama u Vojvodini. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. primene teorije multiplikatora u turizmu. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. bogato kulturno-istorijsko nasleđe. R. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. kao i od obima izvoza i uvoza. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine. kreće se od 3. Ovaj autor ističe. dinamički posmatrano.2 do 4. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora.. tj.2 do 4. pre svega. Koeficijent multiplikacije. treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. još 1931. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period.F. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka. Praksa u svetu. Dalje. praveći dodatne efekte za privredu. znači. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede. višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. Analize i istraživanja u svetu.Međutim. Znači. što je i Keynes. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci. na koeficijent multiplikacije. multiplikativnih efekata turizma na privredu. cirkuliše u privredi zemlje domaćina. ranije. 126 . godine. kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. da ekonomski razvijene zemlje. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova. J. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje.

272.00 3.50 63. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga.50 654. 19-23). Zaključak.60 Godišnji obrt /$ 3.50 212. Detaljna analiza troškova po ovim stavkama.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178. ishranu i piće.00 149. ishrana i piće. (Clement. dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza. Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi.50 Ukupni izdaci 854.00 405.27 3.00 7.50 9. 1961. kupovina. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup.00 peta 64. Polazeći od navedene strukture.50 787. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste. izgleda kao u tabeli br.50 213.00 3.48 127 .483. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo.30 3. kupovinu. Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi. Tabela 2.00 89. kroz pet transakcija u toku jedne godine.50 4. podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje.00 336. lokalni transport i ostalo.28 3.15 3.42 3.50 153.00 16. po pojedinim elementima njene strukture. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa.50 1051. 24). Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj.00 137. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$.00 16.50 41. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu.1. u toku jedne godine. 1961.deviza iz zemlje.00 211.00 90.50 48. izdaci za razgledanje i zabavu. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement.10 3. poslužit će kao osnova dalje projekcije. tj.50 70. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje.00 120. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa. od 1000 $. Struktura ove turističke potrošnje. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine.50 25. bez troškova za saobraćaj. kao što su: smeštaj.06 3.00 29.2. tabela br.

U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista. ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl. ispod 5 puta. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. sa stanovišta privrede Vojvodine. projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3.48 puta pre nego što je nestao. koji služe za prevoz stranih turista. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191.50 dolara. tj. pre nego što novac napusti privredu zemlje. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. ali i u tim slučajevima. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). 128 . zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. obezbediti iz uvoza.60 dolara. • proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3.50 dolara iz prometa. za sve kategorije. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju.272. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije. U nekim slučajevima. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata. je dosta manji. kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl. u cirkulaciji primljenog novca od turista. u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa.27 puta.50 dolara. kao i gorivo. piće i druge robe da budu domaćeg porekla. tj. tj. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista.. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana. • transportna sredstva i oprema. Međutim.). tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija. U ovom konkretnom slučaju. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara.484. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3. zatim. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3.

U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”.__________________________ 3272. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara. kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272. kupovina robe.5). 129 . obrnuo 3. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine. Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”.5). U prethodnoj tabeli. Kao što je navedeno. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. U turizmu ovo znači. od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom. koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. komunalne usluge i slično). turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara. ishrana. kroz privredu Vojvodine. koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”. iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. cirkulišući u toku godine. karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora. počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine. dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”. što je posebno važno za agroturizam. tj.5 (promena u potrošnji – S) 1. Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole.4%. na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272.5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272.5 – 1000 = 2272.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine. Ostatak.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. Potrošnja u privredi Vojvodine.K = _______1________ 1 . Na osnovu predhodno navedenog.

Npr.sg i www. salaša. Primera radi. Ne evidentira 20 evra nigde. novac je ostao u S. nigde. implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. kod uticaja turizma na privredu. 2005). Karlovcima-u Vojvodini. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa.) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). razvoj teorijske osnove Agroturizma. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. (www. kako prirodnih tako i antropogenih. on svrati u neku privatnu ordinaciju. Pored analizirane teorije multiplikatora. kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. kao vođica. u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra. godine.bez obzira koliko mu je uzeo. (Uravić. ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. 6 Bez obzira na metode i trud. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti. započeta 2003. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. možda mu je uzeo i 50 evra. trgovina. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6. Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub. ugostiteljstvo itd.Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. 130 . možda se radilo o injekciji 5 evra. u Srbiji je bilo veoma malo. rasprostiranje novih pristupa.igu-net. zatim. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. sojenica itd. Radova i pisanije na ovu temu do sada. Strategija održivog razvoja u Srbiji. Zakon i Strategije razvoja. ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. Dakle.. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća. čak i ne pominje agroturizam. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane. Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. Tu je veoma važna uloga države. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara. poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. koncepata.org. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. nažalost. moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. u Engleskoj. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati.org).Apecsec. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma. U svakom slučaju . u odnosu na sve ostale delatnosti.

2. br. Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede. R.. 7. JOHN KENNETH GALBRAITH (1995). THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). tourismagriculture. KAHN. London.M (1988). AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. Turuzam. Economic Jurnal. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma. 6. VUKIĆEVIĆ. P. PMF. Washington... (1969). London. 5. Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. br. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture. L. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. F. Zagreb. SAMUELSON. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. CLEMENT. R. is tourism. 8. Novi Sad. Marketing agroturizma Hrvatske i Istre. Tourism and Economic Development. promoter new explorer . LITERATURA 1. June. šesto izdanje. (1961).. Savremena administracija.. The Relation of Home Investment to Unemployment. development theoretical base tourismagriculture. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism. economy. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. Mate. H. A. agriculture. Beograd. (2005).2/2006. MILANOVIĆ. Ekonomija-uvodna analiza. promocija novih istraživanja i sl. 3. WILLIAMS. Keywords: tourism. 9. (1979). 4. 9. 1931. An Essay on the Principle of Population. M. propagation new entrance. Ward.mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. Lock. 131 .G. Beograd. than base for development critical entrance study this tourism. The Future of Tourism in Pacific and Far East. Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova. URAVIĆ.

конкурентност. дефинисање начина управљања квалитетом. “Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде. робна марка задовољење ега. услови плаћања. истраживач сарадник. Р. то је и приступачна цена. НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. др Попов Раљић Јованка. Д. „За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност. 132 . 1 Квалитет хране као фактор конкурентности. бренд. храна. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. НАССР. али то је и све ∗ Мр Нада Косановић. Србија.УДК: 658. агропривреда. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду. Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита. процеса и услуга. Технолошки факултет Нови Сад.П. УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ.62:664:631 (497. Кључне речи: квалитет.

4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа. Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд.hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. логотипа. технолошка (Qt). пробирљиви потрошачи. услуге. Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. препознатљивог дизајна. Мр Папић Татјана. прецизан и поуздан суд. др Пејановић Р. Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. концепта итд. Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом). ''О бренду''. 2 3 Конкурентност привреде Србије. др Попов Раљић Јованка. Београд.html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. фирме. Симпозијум: ''Сточарство. а коначан израз такве активности је неутралан. Другим речима. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. Бренд је јединствена идеја. „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа.“(/www. 2005. 4 Воли Олинс. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право). а не на квантитет. није свака робна марка бренд. процедуре. сензорна (Qs). Профил – 2006. Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. Томи мајонез итд. 133 .оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2. нутритивна (Qn). Херцег Нови. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности. Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф. што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. проф. Jefferson Institute 2003. У вези с тим. све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. попут трговачког имена. такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора. „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). Наиме. односно концепт у свесности људи. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''. симбола. посебно из развијених земаља. последњих деценија. као и тржишно потрошачка (Qtp) својства..

Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. перцепција и производа и државе из које долази. управљања квалитетом. Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. Словенија. Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. лојалности купаца. /потрошача/ и њихову заштиту. Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде. Резултати истраживања имали би практичан карактер.Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације. менаџмента и др. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. освајању нових и задржавању постојећих тржишта. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. 134 .

Пољопривредни факултет. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. 29. 5 Слика 1: Транзиција. 7. амбалажа. 4. 135 .Табела 1. 87. 72. 82. Посебно забрињава проблем квалитета. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. 62. 2. проф. поузданост и брзина испоруке. 78. 64. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. 85. 36. трговинска марка-бренд. 2007. рурални развој и аграрна политика. место. Jefferson Institute 2003. 25. 33. 86. проф. 68. стр 30. 40. др Радован Пејановић. увођење и коришћење EAN6 система. који СЦГ сврстава на 108. заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. 125. Економски институт. године. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. др Зоран Његован. 56. Београд стр 55. Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. 80. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. 8. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. годину5 Ранг 1. др Недељко Тица. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије. Београд. 37. 10. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85. 3. 98. 6. проф. 41. 89. 51. 5. Нови Сад. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. 9. месту од 117 земаља. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља..

сродне и пратеће индустрије.Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990. проф. Према Портеру. 136 . физички ресурси .Капитал. услови тражње. др Зоран Његован.Јавне институције .Сродне индустрије Улога државе . а не државе. извоз) Стратегија.Стварање амбијента . Пољопривредни факултет Нови Сад. проф.Хумани ресурси(људи и знање) . ривалства .Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије . У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима.Структура домаће тражње . Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . структура и ривалство међу њима.Купци . Економски институт Београд 2007. влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7. стратегија предузећа.Сигурност извршења уговора .Интернационализација тражње (увоз.Величина предузећа и начин раста . 2. Као посебан фактор се наводи и држава.Циљеви . 4. рурални развој и аграрна политика.Добављачи . др Недељко Тица. општи услови. проф. карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. стр 53. јављају као носиоци трговине.Стратегија и структура . 3.Инфраструктура Услови тражње: . тј. др Радован Пејановић.Флексибилност запошљавања .) 7 Транзиција. циљеви.М.

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства. што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. суштини категорија предузетника и предузетништва. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М. Кључне речи: Предузетништво. менаџер у пољопривреди. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди). материјала.1. Београд. М. 142 .развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада.51:631. образовање у пољопривреди. сарадник Института. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента. М. предузетничка пољопривреда. профитни центар. менаџмент. 1. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. средстава. Дробац. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде.. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима. конкуренција. управљање и руковођење. тим пре.. Институт за економику пољопривреде.УДК: 005. креативност. као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди. ефикасност пословања.* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора.

Београд. да би се остварио профит у предузећу. Зорнић.. Пословна политика. иако она неће изостати. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. 2.г. Дакле. креација и нових подухвата. и Рикаловић.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност.''3³ 3. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. 3 Вујатовић – Закић. одлучност).: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. 39. З. вештина. Зборник радова.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу "..2 Значи. 1993. буду ''непресушни'' извор иницијатива. ¹Вукојевић.. Боговац. процесе производње. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини.г. МЕНАЏМЕНТ. На интервентну улогу државе не треба рачунати. Београд. ПРЕДУЗЕТНИШТВО . предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик.: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''. М. стр. 1996. 143 . М.. капитала који одбацује камату. Београд. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката. 57. да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''. у условима тржишне економије. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ. посебно у пољопривреди. док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду. 49. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1)...усмеравање капитала у конкретна запослења. уз свест о постојању ризика. Б. 1993. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''. а нарочито менаџерски и стручни тим. Г. стр. потребно је да запослени у наведеним субјектима. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив.г..РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. 2 Томић. Д. поред земљиштва које одбацује ренту. радне снаге која одбацује најамнину (надницу).. Наша научна.. стр.

Сагледава и оцењује пословне шансе.Породица.Флексибилност.Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике .Самоконтрола. .Креативнст. .Године живота.Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност. .Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: .Прихватање неизвесности Лични живот: . 30. .Тех. . у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ". 1993. . стр. Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су.. . по величини и сложености пословања. 4 144 .Образовање. обучена радна снага.Остварење резултата личним трудом. Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: .Подржавајуће услуге Појединац: .Обављани послови Окружење: . . .Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2). .Адекватно финансирање и стручна подршка. . . .Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности.Доступност снабдевача. чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева. .г. Београд.Доступност купаца и нових тржишта. процесу управљања се посвећује нарочита пажња. Пословна политика.Иновативност.

вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". 343. Ј. величини.. Економски факултет. рационалније улагање капитала (и његово кретање). 6 Бировљев. јачање лидерства и елите. 29. постизање веће ефикасности предузећа у пословању. 1996. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине. Ипак. и ако се ". Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита. предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције. је нужност и "..г.. Пословна политика. У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације. 1994..: ИБИДЕМ. 2. који омогућава функционисање производних ресурса предузећа. Очигледно. којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење. алокацији ресурса. формирање мањих и флексибилних предузећа. ефикасније (профитабилније) пословање. стр. У српској привреди. Стефановић.. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта.7 а нарочито. деловању конкуренције и сл. Ж."6 Професионализација менаџмента. Суботица. као специфичног фактора (управљачког). На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме. климе и културе. и Томић. 7 Вујатовић – Закић. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости.г. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне. контроверзе и непознанице.. 5 145 . и стварање позитивног притиска. организационој и производној структури. чине огромни напори да се менаџмент. предузетништво и акционарство ставе на право место.великих. Поред тога. З. Београд. без обзира на облик власништва. прилагођавање производних програма потребама тржишта. пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин.: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа ". техничкој и технолошкој опремљености. стр. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације.: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. Р. стр.

планирање. У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство.. З. 8 9 Бировљев.: ИБИДЕМ. и Томић. корпорације) могу генерализовати као ''. финансијских. Р. физичких и информативних ресурса којим оно располаже. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ".: ИБИДЕМ. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора".Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес. или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''... знање. избор запосленог особља (управљање људским ресурсима). стр.9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента. искуство. организовање. људских.. Вујатовић – Закић. 146 . Ј. руковођење и контрола''.8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште). О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди.процес (вештину) планирања. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу. (посебно) дисциплина и сл.. одлучивања и контроле. деловање учесника. организовања. 345 – 346. стр 5.

Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес. CKD. сликари.. 50 – 52. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. str. Једном речју. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм..12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. Zagreb. тј.g. 1993. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО .: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић. R. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век).ПОЈАМ. што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва.г. земљишни закупци. 4. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника. Економски факултет. када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први. јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације. 1982. (5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално.. који је далеко познатији од свог предходника.. моћ. Приштина. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва. нпр. координирање и планирање. организовања. која је компатабилна са становиштем савремене теорије. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''. указујући на важност предузетничке функције. Дакле. комуницирање. Б. 58. стр. планирања. СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. одлучивања. координације и контроле. 12 R. 10 147 . Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника. толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају. лекари и др.

а то се и догодило током еволуције капитализма. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. Schumpeter-a: KAPITALIZAM. Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална. него да је она последица предузетничког посредовања. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит). 15 Значајна је врло аргументована критика J. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада. Београд. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде. Schumpeter. енглески филозоф и економиста. али су на крају истраживања имали различите закључке. стр. Иако је код Marx-а понегде.. везује за друштвену пољопривреду. уочио је особеност предузетничке функције. John Maynard Keynes. времена. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. нпр..у производни организам. као и од наднице за рад. 27.разликује предузетнички профит од профита на капитал. што су учинили и Smith и Ricardo. саму по себи.: „Историјски преглед теорија о предузетништву“. 1960.g. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. Beograd. J. увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. М. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски.. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. A. 459. Kultura. тј. начина и места деловања. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован. K.14 John Stuart Mill. A.. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''.. Д.г. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. преко организација коопераната и задруга. 14 Ј. Zagreb. 1975. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''. A. str. 1994. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде.g. Број 1 – 3.. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE. Informator. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. у свом развоју. присутна и недореченост или недовољна аргументација. Економика. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. 148 .

6 – 9.г. Пословна политика.г. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и. Станковић. тако и у пољопривредном сектору. 1990. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта... Београд. Ф. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“.. 1990. не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности.пољопривредне производње. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди. занемарујући чињеницу да ''.: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“.: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. Петрин. 23 – 26. што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала. Предузетништво је условило настанак менаџерства. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. 36 – 43. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. Београд. Нови Сад. због поделе рада. Иако се предузетништво17дефинише на различите начине. њему припада профит. Ковач. Ж. Право – теорија и пракса. Свакако да се. СДКЈ.. 17 16 149 . а постоје и други услови за њену организацију . Београд. 1991. Пословна политика. стр. стр. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. преко предузетништва и менаџерства.. 1990. са равноправношћу свих облика својине и организовања. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем. 1990. са успостављањем слободног предузетништва.''. Ф. 148. 134 – 137. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан. стр. Т. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа. Темељ савремене..: „Предузетништво – могућности и перспективе“. кога ангажује ради оплодње. Промет земљишта ће престати (биће линеаран). стр.г. па и пољопривредну.предузетници и радници. Б. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. Број 11 – 12.16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. Београд.: „Предузетничка еконимија“. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не. У пољопривреди. стр. чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом.г. на основу тога.. Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. Пословна политика. Детаљније видети: Станковић.. ове функције морају одвојити. када је ангажован велики капитал.. како привреде уопште. наука и техника улази у производњу. а власнику земље рента. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала).г.

(3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај. Наиме. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа. а престаће и парцелисање обрадивих површина. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама. Не треба бежати од богатства. ко је власник или наследник. (2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање. а не. које су већ уситњене. савремених технологија. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. јер то је исконски идеал човека. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини.закупа земљишта. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 . а тиме и профит. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. нестанак сиромашног слоја.. тј. најбољих кадрова и др. 5. То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. која уграђује у себе све модерно и рационално. закуп. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада. као уносан посао. иако ризик увек постоји. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. врло комплексни. које је ангажовао предузетник. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. задругарство). на дужи рок.

Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. земљиштем и капиталом. 19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. послове и процесе у функције менаџмента предузећа. 1995. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима.егзистирајуће регулативе.. организовање. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе. биолошки карактер производње. и то: одлучивање. Менаџмент. кадровски. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију. контролни и иновативни менаџмент. Београд. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања. Ч. стр. процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа. и (4) регулативу контроле квалитета. Зорнић. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада. 18 Чаки. заједно са радом. представља производни фактор. 151 . Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности. Пословна полтика. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''. 59.. М. Биљана: ИБИДЕМ. 20.. руковођење и контролисање. финансијски. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности. које су подсистеми управљања. климатски услови и сл. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. 20 Вукојевић.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха. спорост преструктурирања вредности...: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. Боговац. посматран са аспекта економије. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. М.г. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. (3) законску регулативу против картела. производни. стр. планирање. ми ћемо се задржати на наведеним.

тј. да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији. у ту сврху оспособљеним кадровима''. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. Особине које карактеришу менаџера су: знање. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања.. супротан од тока развоја у индустрији. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава. јавља се тежња. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима. Пољопривредни факултет.. искуство. С. заинтересованост. 35. истрајност. У процесу образовања. Београд. Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. нпр. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе. 1993. процес доношења одлука. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. стр. да благовремено предвиђају њено настајање. и што је виши ниво деловања менаџера. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ.г. контрола). Значи. 22 Мирић. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера).комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу. Не може свако бити менаџер. озбиљност. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера. давање упутстава. стр. С. Овај процес је толико особен.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима. иницијатива. У развијеним земљама са тржишном привредом.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања. то и сами менаџери морају бити спремни да ''. сталоженост. чврстина. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији.. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима.: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“.. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ.када обим делатности надмашује могућности појединца.: ИБИДЕМ. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање. што је предузеће веће и комплексније. програми образовања менаџера се посебно састављају. Менаџери врше функцију 21 Мирић. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. тј.21 Очигледно. као и у индустрији. пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација). 35 152 . да се менаџмент повери посебним.. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством. У моменту ''. срдачност и толеранција.

Р. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима.23 а предузећа ће се формирати као профитни центри. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта... кооперативност и сл. Ј. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. Ш.надградња. 1993. организовању. Све што се замисли не остварује се без препрека. БИРОВЉЕВ. руковођењу и контроли пословања). ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање. али под руководством менаџера. 1996. а биће остварени и услови за креативност.г. улога државе у планирању.. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4.: Менаџмент у пољопривреди. и ТОМИЋ. него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. профитним центрима и асоцијацијама. Пољопривредни факултет. 153 . Симпозијум агроекономиста. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''.: „Менаџеризам као метод руковођења“. На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем . Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате. Менаџмент је осетљив и специфичан. Следећи логику. 23 Шомођи. тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење. свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама. стр. што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује.. међу предузећима. како функционисања тако и развоја предузећа. Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). Суботица.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. њихова синхронизованост се осећала. Економски факултет. ЛИТЕРАТУРА 1. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди. истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. конкуренција ће показати своју делотворност. али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа. 48. Београд.руковођења на различитим нивоима (виши. Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. средњи и нижи руководиоци). Да би спремно дочекала ''сутра''.

2. М. that this function directly have an effect on the success of company trading. ЗОРНИЋ.: Путеви приватизације.. 1993. Приштина. entrepreneur agriculture. Његован. Т. 1993. 3. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. Ж. Пословна политика. 11. 14. 1993. DROBAC. Београд. 5. J. Београд. 1994. 7.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". БОГОВАЦ. 8.: Основе својинске трансформације у агрокомплексу. Пословна политика. Економски факултет. 15. 1991. Ш. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC.: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса".: Poljoprivreda u tranziciji. Београд.: " Историјски преглед теорија о предузетништву". СТЕВАНОВИЋ. Београд. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. Novi Sad. before. 12. ЂОРЂЕВИЋ. Informator. ВУКОЈЕВИЋ. menagment in agriculture. Пољопривредни факултет.. Београд. essenceof the category businessman and doing business. М. Зборник радова.M. Београд. 1982.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи". ZAGREB. Б. Београд. 1993. 1995. МИРИЋ. Г. R. Р.: "Предузетништво и менаџмент". Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. Key words: doing business. M. A. 154 . Пословна политика. НИКОЛИЋ. МЕНАЏМЕНТ. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine. Д. ТОМИЋ. МИЛИЋЕВИЋ. profit centre. 1993. SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize. СДКЈ. 1996. Београд. as well as in legal base and skill of menagment in agriculture. ЧАКИ. Ч. С. 9. menagment. creativity. М. Ж. Пословна политика. 2000. efficiency of business. 1993. Симпозијум агроекономиста: Менаџмент. Економика. Београд. З. Пољопривредни факултет. CKD. 4. 10.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа". Симпозијум агроекономиста. education in agriculture. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде. M.: Основе менаџмента. Zagreb. M. menagment and running a business.Д. 1975. 6. број 1 – 3. competition. Београд. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. ШОМОЂИ. и РИКАЛОВИЋ. 13. Б. At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture.: " Менаџеризам као метод руковођења". 1994. DAEJ.

155 1 финансијски . Примењује се од 1965. газдинство. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније. Др Вељко Вукоје. В. Нови Сад.УДК: 631. МАЛЕТИЋ. Департман за економику пољопривреде и социологију села. пољопривредa. Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији. инж. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. Д. Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. резултат 1. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. Дарко Малетић. Пољопривредни факултет. Кључне речи: рачуноводство. године. доцент. постдипломац. пољопривредници све више схватају важност овог процеса.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају. неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. Поред осталог. посебно у домену пољопривреде. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU.FADN ВУКОЈЕ. дипл. више или мање успешно. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике.. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво.1:657.

већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду. већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“. са ког су преузете разне дефиниције. дефинисање адекватних мера аграрне политике. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља.ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ. у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије.000 пољопривредних газдинстава. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе. o 2. објашњења и упутства за примену FADN методологије. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. Узорак садржи око 80. прихваћен је концепт директних исплата произвођачима. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. мада је већи број тек у фази припреме.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. свакако je постепенo увођење FADN система. Једна од следећих активности. а у оквиру тога различити типови фарми. субвенције се повећавају по износу и разноврсности. 156 . односно у процедури усвајања. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. планове.

1. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units. захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података. упутства.газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама). уговори уговори. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. газдинство са укупном просечном зарадом од 12. Метод је усвојен 1985. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). захтеви за путствима. У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње. повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. софтвери. регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге. Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји. 1 ЕSU = 1.200 €). саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ.000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU). Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . као и измерити и презентовати добијени резултати. године од стране Европске Комисије. Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку. било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ. На пример.

158 . наслеђе итд. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ. и као такве искључене су из текућих расхода. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU. тип специјализације и економска величина. лична осигурања. осим у посебним случајевима.јула. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50). Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1. године 1ЕСУ = 1000 €. Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. приватни рачуни у банци. газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе).2. изузимајући премије и субвенције. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01.) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку.000. а 2007. Рад и остали извори употребљени да повећају. Такође се узимају само ''нето вредности''. 2004. према одређеним критеријумима: регион коме припадају. лична примања чланова породице. власништво мимо пољопривредног газдинства. зависно од земље чланице. Једну групу могу нпр. генералне поправке машина.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња.јануара – 01. године 1ЕСУ = 1200 €). Подаци се односе на све производне активности газдинства. Вредности се изражавају без ПДВ-а. Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр. тј. пензије. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам. Укратко.

залихе и обртни капитал: почетна вредност. категорија газдинства.Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г.површина: у арима (изузев печурки .количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) . Сегмент А. менаџера. рад власника газдинства. инвестиције.Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује.Јединице мере које се користе у FADN методологији: . Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника. 159 . неплаћених. амортизација. општи трошкови газдинства. односно делова.Поседовање земљишта Ц. трошкови ратарства. бројно. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима.Рад Д. продаја. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената. који садрже различите врсте података.рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству.Сточни фонд Е. крајња вредност. трошкови машина. трошкови земљишта и трошкови камата. 1АWU= 2200 h) 2.сточни фонд: бројно и вредносно . У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада. вредносно и просечан број у току године. Б. организациона форма газдинства. субвенције. трошкови сточарства.3. Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника. локација газдинства.Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства.вредности: у еврима (€) или у националним валутама . Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи.квадратни метри) . национални узорак коме припада и број газдинстава које представља.

које се након извршене обраде. 2. приносе и вредност производње.остали приходи .сточарских производа .услуге . које су детерминисане њиховом производном специјализацијом. Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација. поврће.Премије К.ПДВ Ј. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства.воће.Квоте М. приход газдинства. Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 . економском величином. Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја. вино и грожђе . класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: .4. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава.Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно.Обавезе И. а један од главних јесте ''Farm income'' тј. Приказује ратарску производњу по усевима: површине. излазни и обрачун ПДВ-а. Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују.ратарских производа .Х. Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају.Производња Л.

амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства. Поред тога. није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде. од Министарства пољопривреде. преко образовно-научних установа. типова специјализације и региона којима припадају. односно доношењу адекватних мера аграрне политике. односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора. 3. дакле.трошкови материјала o семе. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини.Од тога: . односно базе поузданих података. приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво . Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват. саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја. појединих региона и земаља чланица ЕУ. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина. указује да без добре информационе основе. Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ. који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. FADN се. 161 .трошкови рада . затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава.

model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. horizontally and vertically.". farm.. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје.. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU. Key words: accountancy. Нови Сад. до самих фармера. В.hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa.. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators. www. according to the type of production and the economic size. In addition. 3. ЛИТЕРАТУРА 1. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings. Пољопривредни факултет. Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture. докторска дисертација. МАЛЕТИЋ. саветодавне службе. Т. agriculture.int/comm/agriculture/rica 2. planning and decision-making. MALETIĆ. ЗОРАНОВИЋ. income indicators 162 . D. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом. 4. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. ВУКОЈЕ. Д. 2007. 2006-2007. 4. V.akii. Неопходно је наравно основати и нове институције.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings.пољопривредних станица.eu.

. mleko. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini. Poljoprivredni fakultet. mr Dejan Tepavac. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve.UDK:637:339. Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima.564 (497. redovni profesor. AP Vojvodina. maslac. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”). Ključne reči: Izvoz. 1. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. jogurt. Cilj je. pavlaku. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. Novi Sad. Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju. koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda.2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina. zaštitne i gradivne materije. Novi Sad. kajmak i dr.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine. takođe. mlečne prerađevine. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine. 1 2 dr Branislav Vlahović.1 TEPAVAC. Mleko sadrži bitne energetske. D. Ministarstvo odbrane. 163 . Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. B.

Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows. Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. mil. odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara.54%). 309 2. Vlahović i sar. najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. Ostvareni izvoz rezultanta je. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada. “Gala Italia” – Italija. 214 hiljada dolara. sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini.1 milion dolara (grafikon 1). 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno. Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu. svega 0. što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. Rodić Vesna. 2007).2. kako priplodne stoke. 2006). pored ostalog.60 Proizvodnja mleka – milk production. iznosio je 839 hiljada tona godišnje. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. istovremeno.80%). sa ili bez tržišne intervencije. “Bongren” – Francuska.378 litara (Bošnjak Danica. Obeležje 164 . i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85. 000 105 0. (2006). pretežno. (Vlahović i sar. “Parmalat”. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2. nižim kamatnim stopama i dr. “Avanmor” – Irska i dr. Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. “Nutrisia International” – Holandija. Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”. takođe. Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka. uvoznim ograničenjima.19%. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. regresima za proizvodne inpute. dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3. kada je iznosio 1.81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje.1. direktnim subvencijama farmerima.05%.8% (Lovrić. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene. kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. merama za unapređenje izvoza. tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1).lit.

zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1. Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. praktično.One značajno utiču na povećanje produktivnosti. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”. usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu. cene i prometne tokove. pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005). Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”. kvaliteta proizvedenog mleka. 165 . Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka.). ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. dominiraju dve zemlje. neznatno je učešće Mađarske i Konga. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). Regionalna destinacija izvoza ukazuje da. Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005).

koji su činili više od polovine izvoza. Proizvodni asortiman. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća.1% i uz koeficijent varijacije od 46. Mere agrarne politike. U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina. sir i urda 166 . Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora.Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%). visina izvoznih stimulacija i sl. Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku. 3 Maslac. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. ostale masnoće o mleka. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina. u odnosu na izvoz konzumnog mleka.1%.2. pre svega.3 miliona dolara. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara.

godine prikazan je na grafikonu 2.Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka.000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina. Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz. Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda. 167 . modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka. 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka. raznim proizvodima.). Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl. Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu. sirnih namaza. – 2005.

koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike. Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. maslac i dr. u narednom periodu. Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu. promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza. koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti.Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. 2007). Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. Ipak. odnosno “ekološki čiste” hrane. međutim. ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. unapređenjem kvaliteta proizvoda. za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali. 168 . i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine.

LITERATURA 5. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju. IVANOVIĆ. Beograd. R. (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive. broj 3-4. pored ostalog. Poljoprivredni fakultet. koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. 1993.. BOŠNJAK DANICA.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji. Novi Sad. 1. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine. KOVAČEVIĆ. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. 2. agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva. Novi Sad. Beograd. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . 8. ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov. IVANOVIĆ. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%). (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza. KOVAČEVIĆ. 6. M. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. Beograd. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. takođe. 2007. forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. 3. Ekonomika poljoprivrede. GORDANA. 4. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%). Savremena poljoprivreda br. 2007. DUŠANKA. megistarska teza. ⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. dobar kvalitet izvoznih proizvoda. 7. kapacitete industrije za preradu mleka i sl.. LOVRIĆ.. ½. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. BOGAVAC. Poljoprivredni fakultet.: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine. Novi Sad.). organizovan nastup.) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562. maslac. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. kajmak i sl. VIOLETA.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. MILANOVIĆ. 4. pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina. D.. S.3. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . Beograd. savetovanje jugoslovenskih ekonomista.

: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. 1996. Beograd.. 14. 15. for the time period from the year of 2000 to 2005. R. milk. Miločer. TEPAVAC. B.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. VLAHOVIĆ. Zbornik radova sa savetovanja SEJ.. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export. 1987. 12. PEJANOVIĆ. Republički zavod za statistiku.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. 2002. PEJANOVIĆ. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet. VLAHOVIĆ.. Agrarni program AP Vojvodine. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. NIKITOVIĆ. are being analyzed. TEPAVAC. ŽIVKOVIĆ. Beograd. 10. B.): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori. broj 4. Subotica. TOMAŠEVIĆ. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. Kopaonik. Key words: Export. Novi Sad. (2000. DAES.: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu.: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije. B.. Hrana i razvoj. kultura i razvoj. Beograd. 11. D. 2006.. S. 13. D. D. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. V.9. D. Factors which have determined the realized export are being shown. R. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ. MILETIĆ. ZELENJAK.. PEJANOVIĆ. RADOJEVIĆ. VLAHOVIĆ. 17. B. B. Beograd. TOMAŠEVIĆ. M.... D. (2001. Beograd. VLAHOVIĆ. Magistarska teza. R.. milk products. Summary In this paper.... M. Beograd. 16. Ekonomika poljoprivrede.. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 2007. Zbornik sa savetovanja: Nauka. (2001.. spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . N. Republički zavod za statistiku. B.. 170 . TICA. Novi Sad. VLAHOVIĆ. STEVANOVIĆ. M.: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji. SILVIJA. AP Vojvodina. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. RADULOVIĆ. 2) Industrija Srbije.

pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. broj svinja na 100 ha oranične površine.prof. godinu. Novi Sad 171 . U 2004. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. KATARINA. domaćinstava i stanova 2002. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. Kruskal-Valis test. površina okruga. BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. mr Emilija Nikolić-Đorić. mr Beba Mutavdžić. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović.. godinu. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine. red. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. MUTAVDŽIĆ. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva. EMILIJA. okruzima Vojvodine. asistent. Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima.314:636 (497. asistent. Ključne reči: rangovi okruga. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004.UDK: 311. godine.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. odnosno.

koji je manje precizna verzija ovog testa. kao neparametarski test. pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7. Tako. a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13.1% (goveda). 58. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. 2006).32/100 ha) približan.1). kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije.80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650.64/100 ha) i ovaca (11. Petrović. učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10. Južno-banatski (8) i Južno-bački (12). godini. Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71. godine. godini prikazani su u Tabeli 1. 172 .1%). najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24. Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu. Kruskal-Valis. 1968). Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004. i 2. Severno-banatski (6). dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1). 48.7% (ovce). 1991. što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1). Kirk. Srednje-banatski (5). Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91. na primer. odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković.se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede. Sledi Zapadno-bački okrug (4). dok je broj goveda (12. Sremski (7).8% (svinje). Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004. koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45. na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima. koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga.6%. a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18. godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama. Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa.7% (Čobanović.63/100 ha). je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka. Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen. Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3).9%). Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane.8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1).

70 90.51 83.45 23.16 89.20 12.75 13.95 48.00 324. površinu okruga.78 18.00 65.52 28.00 334.15 X2 35.40 20.07 89.55 86.55 X6 14.15 14.36 52.80 85.13 68.00 X6 13.21 76.3.10 85. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4). Broj goveda. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.75 498.65 5.47 12.46 21.60 27.40 10. 173 .65 11.20 5.21 16. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.70 66.00 313.56 18.83 46.75 9.03 X2 28.68 90.30 12. površina okruga (X3).50 489. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.57 10.59 24.38 12.67 650.30 17.51 X3 594.55 44.88 17. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).60 74.50 446.68 89.99 98.15 9.08 12.82 18.35 28.25 11. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17. Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.80 89.40 31.18 14.53 67.00 510.87 20.62 X3 596. broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1.43 9.76 23.66*)(Grafikoni 2.30 71.53 83.00 X4 91.90 86.55 75.18 80.95 80.4).00 400.20 45. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.98 25.40 17.89 11. Severno-banat.20 9.62 27.56 23.06 23. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).11 21.30 21.20 X9 5.98 90.39 11.68 13.97 13.88 15.10 77.19 90. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.57 12.00 525.31 55.90 75.85 10.70 12.90 14.38 10.63 X9 5.33 12.50 X5 74.90 15.79 90.96 17.95 52. Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.58 19. Severno-banat.Rezultati korelacione analize.83 531.00 478.32 76.50 14.03 24.35 12. Tabela 1. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.10 10.60 X4 91.85 124.22 X5 95.16 17.90 9.80 X8 55.35 X7 20.16 18.13 605.32 Tabela 2.20 8.89 25.80 9.55 22.24 76.80 387.77 23.33 81. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1).63 X7 20.15 10.64 X8 68.70 103. Grafikon1). Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.50 83.60 12.68 18.10 74.

0 1 1 4 +0 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 .0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.Grafikon 1.

3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4. Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 .412 6-1 .8 8 7 +0 .Grafikon 3.

te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug). Grafikon 5. Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 . rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja. Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”. Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug).Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6). Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Što se tiče broja goveda. rang 1 pripada Sremskom okrugu. Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca. odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri. U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug). rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). S obzirom na broj svinja. dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7).

Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7. Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7). Grafikon 6.

χ2=15.51 za svinje. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu. PETROVIĆ Ž. svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje. dok je broj goveda i ovaca znatno manji. University Licence. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. H=10.05(6)=12. Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima.Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja. Brooks /Cole Publishing Company. Kritične vrednosti su: χ20.69 za broj svinja. χ2=8. (1968).59 i χ20. svinja i ovaca. Novi Sad 178 . California. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5.16 za broj goveda. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda. StatSoft. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad KIRK. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja.01(6)=16.95 za goveda.1 (2006). broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.81. Republički zavod za statistiku Srbije. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ. LITERATURA ČOBANOVIĆ.54 za ovce.94 za broj ovaca. Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da. ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. Broj 121. KATARINA. godini. dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. S. (2006). Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. (1991). R. Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences. Međutim. prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu. Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj. H=15. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca. Belmont. dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%.E. U 2004. OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006). uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. Beograd STATISTICA 7. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja.

KATARINA. indicators of livestock production 179 . The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. MUTAVDŽIĆ. EMILIJA. Kruskal-Wallis test. BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. Concerning the average number livestock.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina. Key words: Ranks of counties. Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. first rank belongs to North-Backa county for cattle. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep.

M. model.UDK:338. 180 . Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji. SAVE i dr. Slovenija. Kanada. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. PHARE. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. dr Mićo Škorić. Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Novi Sad. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje.1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. Engleska i Wels. THERMIE. Poljoprivredni fakultet. ŠKORIĆ. 1 Prof. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže. prof. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD. šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. dr Svetlana Potkonjak. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. SVETLANA.434:631.

Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi. Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. veća domaćinstva za tri ili 3. U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. za 537 opština. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže. Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima. 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi.5% bruto nacionalnog proizvoda. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. 181 .700 miliona € što čini 1. Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat). Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije. Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti. Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju. Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa. Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge). Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5.5 jedinice zagađenosti. Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. odvodnjavanje i tretman otpada. Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama.

Velikim korisnicima su često smanjene. 182 . rangirano od 45 do 272 €. Naknada za zagađenost (u 2000. Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama.2 i 41. Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju. veličine i korišćenje sredstava.7 €. U 1996 gosini. Tako npr. godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. cena . rast i zaštitu okoline. R. godine prikupljeno je 1. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000.71 do 1. U 1997. vlasnici zgrada.faktor padavina. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano. godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje.Naknada za vodne odbore (u 2000. taksa – mesečna taksa ($). Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra. zaštita od poplava. Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije). Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. Npr.2 $. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova. I – faktor intenzivnog razvoja. Kanada. zakupci zemljišta. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. Cena vode za piće (1997. godini između 7. obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena.jedinična cena ($/m2). Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. 2. koja signifikantno zavisi od prirode. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2. korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. tarifa je bila u proseku 82 €. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta. mesečno. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. za sadašnje i buduće održavanje. rehabilitaciju. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2).57 €. Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. Tarifa za ha (zemljišta).

godine. Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. Tako npr. Engleska i Wels. Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940). 4. 3. Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti".) i Croydon plan (iz 2003.org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina. Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank.Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova. 183 . U ovom slučaju poznati su : London plan (2004. Isti je razrađen za period 2003 – 2012. Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi). godine).

prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. društveni investicioni fondovi.■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. Tako je npr. rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše. Srbiji. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. 184 . THERMIE i SAVE. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE. obično 10-60% od ukupnih investicija. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima. Doduše. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. poslednjih 50 godina. republički i pokrajinski fondovi voda. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države. fond za vode. interesne zajednice za vodoprivredu. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. BOO. jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline. te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom. itd.) Izamortizovano (za prodaju) 5.

000 € (iz različitih izvora) .000. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene. Bankarski krediti (domaći i ino).0%). Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže. • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala. Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene. Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12.21. 185 . I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje. Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice. Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan. podrivači). finansijski krediti (do 37. udružena sredstva investitora (do 8. kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta. Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže.000.000.5%) i fondovi (do 35%). Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih.Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%). Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije. Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina). Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima. Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora.

5. Washington. Mc NEILL JUDITH. model. THERMIE. Roterdam. Canada. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector". Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. LITERATURA 1. World Bank. Novi Sad. The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight. Balkena. HOEVENAARS J. 1999. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj.: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales.: Economic and financial aspects of water management policies. Selected Issues in Water Resources Management in Europe. potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. Key words : drainage financing. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country. POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. BUCHLAND J. Slovenia). Poljoprivredni fakultet. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. ZABEL T.: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. SAVE at al. 2001. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R. Belgrade. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji. Agricultuure & Rural Development. AA. Srbiji. 3. 2005. DOLLERY B. 4.. reimbursement for drainage 186 . University of New England. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema. 1999. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country. Working Paper 15. 1998. PHARE. 2. England and Wels.

docent. ova mogućnost sve više postaje izvesna.V. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. Novi Sad 187 . prof. odnosno slama strnih žita. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije. odnosno 16. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva. odnosno energija biomase. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način.. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente. odnosno obilje energije. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom. N.2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ. TICA. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. pri ovakvoj dinamici potrošnje. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta. Nedostatak.303.017 dinara/toni (na parceli).29 €. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. kao i u svetu. oduvek dostupna. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta.UDK: 662. sveo bi se na manje od deset godina. slama.40 godina. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. redovni profesor. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije.48 dinara.636:631:572]:338. a posebno Kine. dr Nedeljko Tica. čije se rezerve procenjuju na period 30 . Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima.200. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte. Ključne reči: valorizacija. 1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici.

U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. a negde predstavljaju sirovinski balast. gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. odnosno princip zamene. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. 2) princip cene koštanja. dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra. odnosno realnost primene u praksi. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. Obračun troškova 188 . Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. Tako na primer. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti. izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . Ovakva praksa. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. vezanim proizvodima. prouzrokuje i brojne negativne posledice. proizvodnja pšenice.

kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab. Tabela 2.6 14.com/facts/Energy Density of Coal.: “Sagorevanje balirane biomase”. str.3-26. Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”.100 18. Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14.6-19.korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program. P. 1998.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”. Apatin.5 >32.com/facts/Energy Density of Coal.38 tone slame za 1 tonu uglja.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6. 2). REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora. 2000. http://hypertextbook.200 17.. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14. V. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva. M. Tabela 1.htm Zubac. Janjić. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1. Sombor. Bubalo.htm 189 . Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16.3 19.3 MJ kg7. 118. Brkić.. T. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami.5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage. str. magistarski rad. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. PTEP. a u isto vreme nema drugu primenu. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19. Regionalna privredna komora. 93. http://hypertextbook. M. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.4-32. “Dacom”.7 24. Novi Sad.

00 1.82 974.00 24.82 71.54 900.nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine.050 časova. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni.00 83.07 100.791. str.91 3.004. Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova.15 2.98 1.559.300.080. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj.200.538.71 92. BVL. 190 . dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta.00 877.79 8.29 29. Műnchen.15 0.43 6.54 litara dizel goriva po času korišćenja8.83 Struktura (% ) 8.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1.24 8. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW.361.99 30.17 1. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109. Verlagsunion – Agrag.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina.00 27.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2.042.225. 1985. 83. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju.321 dinara. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13.00 27. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine. K.12 Renijus. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.98 2.153.80 1. Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.53 26.00 2.126. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove.33 46.00 42. Tabela 3.66 0.58 27. Verlagsgesellschaft.22 0.60 1.17 24. u desetogodišnjem periodu korišćenja.200.00 1. Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .313.

00 467.82 519.77 1.75 24. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .00 27. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.54 900. Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.54 15.06 3.71 92. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592.33 do 2. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali.00 Iznos po času korišćenja (d) 121. model 1.17 1. Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.080.43 0. daje se u tabeli 2. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma.538.65 1. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 .07 1.619.98 1.00 879.02 0.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109.44 27.000 radnih časova.00 14.21 litra dizel goriva po času korišćenja.00 13.00 83.23 3. dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta.00 42.33 46.200. 5).99 30.31 10. Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0.089.97 14. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3.81 M regular.024.80 1. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7.Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije.00 791.153.96 8.79 5. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3.55 59.498.02 Struktura (% ) 13.11 100. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.58 8. Tabela 4.791.300.042.98 m3.

ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85.26 981.10 54.402.292.98 1.60 135.41 0.72 0.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere .722.00 Iznos po času korišćenja (d) 739.428.16 3.760.35 18. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6.25 11.67 18. upotreba manipulatora je neophodna.47 21.68 16.52 0.11 17.00 21. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala. Ove troškove čine: troškovi 192 . Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .39 12. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike.083. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.00 85.98 0.12 3.08 35.40 0.401 pri eksploataciji u procesu utovara.82 35.932.40 190.00 33. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame.59 452.83 400.485.81 1.43 0.20 284.69 1. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala.96 Struktura (% ) 45.21 100.23 28. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401.717.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.06 0.37 18. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.00 Iznos po času korišćenja (d) 85.49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame.41 11.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.93 33.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.48 100.61 Struktura (% ) 47.375.00 0.08 5. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.74 6.12 468. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.377.561.96 474.31 1.800.060.428.40 11.00 190. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj .

36 7. Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj . odvijanja.16 6. U konkretnom slučaju. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište.. Tabela 7. te troškova utrošenog veziva. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava. U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka.52 14. T.41 Struktura (% ) 34.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. transport do mesta skladištenja. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala.402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8. troškovi zarade traktoriste. Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5.040. troškove manipulacije i skladištenja.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka. Univerzitet u Novom Sadu.000 radnih časova. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. Ekonoimski fakultet.korišćenja traktorskog agregata. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju. zarade traktoriste. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame. Subotica. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati.70 13. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3.94 1. odnosno slame na samoj parceli. troškovi korišćenja manipulatora.00 Iznos po času korišćenja (d) 5. 193 . Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić. 237.03 6.40 1. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje.940.00 1. str. Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije.04 1.525. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora.028.85 14. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10. 1997. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora. i sar.08 44.516. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala.87 100.

00 16.756.12 1561. Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2. Troškovi baliranja . Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva.820 Presa John Deere .5 hektara na čas rada.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.689.96 28.22 5.56 0.461.50 7. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z .5 do 3 tone po hektaru.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17.22 244.722.14 181.89 10.87 29.38 kilograma po toni balirane slame.81 18.07 0.559. U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320.52 54.pričvršćen na prikolicu. odnosno 7 do 8 bala po parceli.96 275. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2. ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg.5 tona balirane slame po času rada. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali.25 Učinak po času rada (t/h) 7.79 19.52 100. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta.686.50 7.402 Ukupan iznos (d) 42. što iznosi oko 0.13 82. veziva za povezivanje bala. prese i zaradu rukovaoca traktora. Tabela 8. Obračun troškova (tab.19 Struktura (% ) 51.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli.94 10.00 Iznos po času korišćenja (d) 142.17 406. 194 .592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala. Tabela 9. Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7.56 1361.48 208.30 6.55 8. dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu.06 8.

27 435.820 Prikolica Zmaj . Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica. 195 . Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj . obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti. Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame.75 tona slame po času rada.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128.86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401. te se obračun troškova daje u tabeli 12. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0. Obračun troškova (tab. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice.750 kilograma.85 69.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49. Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora.49 2. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca. prosečne težine 350 kilograma. Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .401 na koju se stavlja 5 bala. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13.75 190. 11) uključuje troškove traktora. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala.56 2. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820.40 Troškovi transporta slame. baliranih u obliku velikih valjkastih bala.58 2. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu.75 879. Tabela 11.Tabela 10. pošto je reč o samoistovarnoj prikolici.75 319.20 tone balirane slame na sat.38 Cena veziva (d/kg) 130. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta. Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820). stanja puta i drugih faktora.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46. odnosno ukupnu nosivost od 1.

Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom. Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame.63 13. dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%.58 14. Tabela 13. Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12.Tabela 12. 196 .56 879.10 77.56 879. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.00 11. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada.820 Odmotač Zmaj .00 11. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat.02 116.47 Troškovi skladištenja se. transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame.20 9. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila.69 79. u skladu sa napred navedenim metodom.58 275.96 25.20 Učinak po času rada (t/h) 11. odvijanja. Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj .20 1. te se obračun troškova daje u tabeli 13. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru.74 13.20 66. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .402 i troškovi zarade rukovaoca traktora. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja. transporta i manipulacije.67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara.53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13.

a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi.79 49. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406.43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva. a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.Tabela 14.200.24 1. S druge strane.94 8.47 116.86 77.95 16. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede.017 dinara/toni (na parceli). Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. poljoprivrede. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi.67 217. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja.303.21 3. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase.79 33. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva. S jedne strane. Pored toga. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. drvne industrije. odnosno slama strnih žita. usled iskorišćenja biomase. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva.303. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1.00 197 .00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog.43 dinara. te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.40 435.44 5.67 100. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda.29 €. pri ovakvoj dinamici potrošnje. odnosno 16.

SCHMID A.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. ZEKIĆ. DR VLADISLAV ZEKIĆ. 6.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”. 1995. BRKIĆ. 1995.com/facts/Energy Density of Coal.. doktorska disertacija. 2. Key words: valorisation. Considering the ratio of the exchange rate of 1. R.38 tons of straw for 1 ton of charcoal. 9. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy. Novi Sad. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica. 8. It has been shown.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). Verlagsgesellschaft. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. magistarski rad. 4. http://hypertextbook. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. Project evidence number. or 16. is especially interesting for energetic exploitation. in other words cereals’ straw. i sar.273021 198 . through the calculation of expenses. Subotica. JANJIĆ.. Univerzitet u Novom Sadu. V. 1997. Novi Sad. K.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa. 2006. Biomass. RENIJUS. 1985. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta. and calculated charcoal purchase price 3. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. T. Novi Sad. 7. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1.200. straw. Institut za poljoprivrednu tehniku.48 dinars. harvests remaining of crop farming. Darmstadt. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. M. 1998. 2005. where its storage can be organised in an efficient manner.energije. ZEKIĆ.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC.: “Sagorevanje balirane biomase”. PTEP. T. 5. Műnchen. Ekonoimski fakultet.29 €. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1.00 dinars. i sar. Zadružni savez Vojvodine. Verlagsunion – Agrag. NIKOLIĆ. due to its great potential and ability of renewal.017 dinars/ton (on a parcel). 2000. V. 3.303. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source. PROF.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). KRMPOTIĆ.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. are most convenient for the energetic utilisation. BVL. LITERATURA 1.

kao i metode za ocenu investicija. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. takođe. sporost reforme agrarne politike. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. Autori. Knjiga je izdata 2007. rast otpora promenama. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. demografski problemi. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. dinamički i međusobno povezane. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. navedeni fenomeni prate. u svetlu novog sistema vrednosti. ruralni razvoj i agrarna politika. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. Takođe. tako i agrarnih subjekata. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. zatim nezaposlenost u poljoprivredi. dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu. kako agrarnog sektora. prikazani su alternativni modeli finansiranja. spoljno-trgovinskom deficitu. koje se razmatraju u ovoj monografiji. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima.Prikaz monografije «TRANZICIJA . i Biotehnologija u proizvodnji hrane. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. Posebno se naglašava da su tranzicija. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. padu stočarske proizvodnje. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije.

autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije. mr Katarina Marković. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. strateški pravci promena. učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. kao i stavovima EU i FAO. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. U cilju da se. Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje. Na kraju ovog poglavlja. koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. pored prikaza Evropske povelje o MSP. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. asistent 200 . U skladu sa opštim razvojnim procesima. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. Monografiju. analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. reforme agrarne strukture. dilemama vezanim za ovu oblast. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva. Takođe. pisanu jasnim stilom.poljoprivredi. Reforma poljoprivrede EU. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. reforme agrarne politike. i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji. zanimljive sadržine. Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. bar donekle. od njenog zaživljavanja do danas. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE.

Ukazuje na značaj. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. Autor se osvrće na finansijska tržišta. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. u skladu sa savremenim shvatanjima. raspodelu. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. aktivnosti. društveno bogatstvo. a takođe. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. kao važne determinante društvene proizvodnje. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. autor navodi i stanovništvo. gde su izmene u nastavnom planu i programu. odnose hijerarhije. 201 . Autor knjige je dr Radovan Pejanović. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. Udžbenik nudi ekonomske pojmove. ekonomija i ekonomika. tehniku. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. kategorije. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. njihove ciljeve i preferencije. znanje i nauku. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. razmenu. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. Autor. U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. ljudske resurse i proizvodne resurse. potrošnju i reprodukciju. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. ulaganje u ljude. ono je i nosilac potreba. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. menadžment.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. sadrži 355 strana. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju.

feudalizma. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela. poverenje. uspostavljanje tržišne ravnoteže.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva. bilans imovine preduzeća. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. autor objašnjava kapital. socijalizma. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. pogodnu političku klimu. veru u uspeh. organizaciju preduzeća. evoluciju i motivisanost). kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. Takođe. 202 . U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede. U drugom delu ovog poglavlja. strpljenje. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. njegove etape. Zatim. bilans uspeha preduzeća. kredita i navode njihove podele. Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih. kako će se proizvesti i za koga?. Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju. Prema autoru. Definiše pojam globalizacije. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. kao i agrarnog. industrijskog i postindustrijskog društva. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. odricanje. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. valutu. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. U skladu sa tim. Autor takođe navodi i podelu. pored vremena i sredstava.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. zakone i razvojnu logiku. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. kapitalizma. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. procena njegove imovine i obaveza. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. valutni paritet i devizni kurs. ekonomske ciljeve savremenog društva. bez obzira na tip ekonomskog sistema. navodi njene karakteristike. osnove i protivrečnosti. zakon tražnje i faktore tražnje. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke. Autor naglašava da tranzicija zahteva. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). istorijski razvoj ekonomskih sistema. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva.

Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi. Nataša Andrić. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan. istraživač i saradnik u nastavi 203 . a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. podele i definicije. ing. dipl.Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. grafikona i pregleda.

godine.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. W. itd. Institicionalizam. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. potrošnja i reprodukcija. ima i određene metodološke specifičnosti. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. ekonomskim školama. Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. Neoklasična škola. raspodela. redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. jedinstva logičkog i istorijskog. odnosno. Knjiga je izdata 2007. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. 204 . Novi Sad. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. Fiziokrati. Tu spadaju: proizvodnja. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. Škola klasične političke ekonomije. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. razmena. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. Monetarizam. predmete istraživanja. odnosno. njihove karakteristike i međuzavisnosti. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. metode ekonomskih analiza. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji.

ulaganje u ljude. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. na poljoprivrednu proizvodnju. ono je i nosilac potreba. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. odnose hijerarhije. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. a takođe. društvenom bogatstvu. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. njihove ciljeve i preferencije. Zatim. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. Autor. aktivnosti. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. autor navodi i stanovništvo.Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital). U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. menadžment. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. u skladu sa savremenim shvatanjima. tehniku. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. evoluciju i motivisanost). kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. bilans imovine preduzeća. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. uspostavljanje tržišne ravnoteže. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. znanje i nauku. uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. zakon tražnje i faktore tražnje. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. 205 . kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva.

Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. kategorije.bilans uspeha preduzeća. Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. ali može i da je suštinski deformiše. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. procena njegove imovine i obaveza. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. krivu indiferentnosti. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara. organizaciju preduzeća. Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove. istraživač i saradnik u nastavi 206 . upotrebe zajmovnog kapitala. U skladu sa tim. U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. a to su monopolska konkurencija. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. ing. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. dipl. Autor takođe navodi i podelu. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. Nataša Andrić.

Нови Сад 207 . Весна Јевремовић. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. дипл. у ком су дате опште ознаке. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела). график густине. У додатку на 363. у издању Грађевинског факултета из Београда . магистрант. узорачких величина. функција расподеле. што је чини јединственом на овим просторима. моменти расподеле. бета и неке друге посебне функције). основне нумеричке карактеристике. параметри. ознаке бројева. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. специјалних и елементарних функција. ентропија. Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. тестови сагласности. на неколико страна дат је списак ознака. као и графичке методе испитивања сагласности. моделирање случајне променљиве. Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. генератриса момената . случајних променљивих. трансформација случајне променљиве. Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. Књига је штампана у Београду на 376 страна. фамилије расподела. Након предговора. Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. људима из праксе. карактеристична функција. Пољопривредни факултет. Слободан Нићин.др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. Рецензент проф.ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. као и још неке карак теристике.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе. математичарима. Према речима рецензента проф. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. повезаност са другим расподелама. тип расподеле.инг. моменти. оцене параметара. показатељи асиметрије и спљоштености. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић. За сваку од расподела дата је густина. као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић.

организовао је практичну обуку студената. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву. са оценом 8. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. стручном раду и на пољу друштвених активности. Запошљава се на Пољопривредном комбинату. Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф. Земун-Београд. конкурисао је и изабран за доцента (1982). На Пољопривредном факултету. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи. Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. а школске 1974/75.IN MEMORIAM ПРОФ. (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. као и студентске стручне екскурзије. на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7). који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету. није прекинула али је битно пореметила. Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања.87). непосредно после пензионисања и кратке тешке болести.71). најзад. Станка Мирића. Бошњане (Варварин). пошто му је решено стамбено питање. Служи обавезни војни рок. Варварин. сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком.(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. Завршава га о року (оцена 8. године. Нови Сад бива изабран за асистента (1970). ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ . 208 . научном. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. Успешну универзитетску каријеру. у настави на Економском факултету у Суботици. Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. августа 1940. затим за ванредног (1988) и. После избора. учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић.

Др Јан Марко. као и Економског факултета у Суботици. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. Нови Сад. Београд и Агроекономика. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села. захвалница и повеља. главни и одговорни уредник листа Агроном. Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова. Сахрањен је у Новом Саду. секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине. обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду.2006. проф. стручни и друштвени рад проф. магистарских и докторских радова. у пензији 209 .Руководио је израдом великог броја дипломских. научни. За свој педагошки. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије.03. био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. као помагала студентима. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака. Дело и активност проф. организација и институција факултета и Универзитета. плакета. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. Преминуо је 12. године. члан разних научних и стручних органа. У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. 8 монографија и књига.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful