UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

Škorić. S.Vujović. M. N. V.201 Andrić. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------.D. Svetlana. Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac.204 Nićin. S. V. Tica. Nikolić – Đorić Emilija.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović.: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović. B.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------. Tepavac. Mutavdžić.199 Andrić. D.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković. Maletić. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 .: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić.. Katarina.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------. M. M...

2007. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области. наставне и истраживачке делатности. Циљ нам је. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. Реч је о актуелним темама. Први. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 . али излази. године и од тада до данас излази редовно. Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”. кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села. међутим. да пратимо овај важан друштвени процес. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. 04. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије. да анализирамо домете и ограничења. Проф. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972.10. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. некада са закашњењем. То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665. као и да назначимо путеве развоја. као организациона јединица Факултета и носилац научне. Нови Сад. Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван.

  6 .

godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika. suše i poplave. To je. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. energenata). svakako. dr Radovan Pejanović.2. međutim. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. nema novca u budžetu. između ostalog. R. 11). Prof. Pored toga. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva. Naša agrarna politika. navodno. LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. Poljoprivredni fakultet. poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. neadekvatna agrarna politika i dr. Uzroci krize su mnogobrojni. naime. 2. N. Podatak po kome. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita.021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ. Naša država je. 7 . od oktobarskih promena 2000-te godine. već deceniju i po. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. neadekvatna agrarna politika. govori rečito o stanju u ovoj. pa i u ovoj. godine. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali). nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti.UDK: 332. prolazi kroz mnogobrojne dileme. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. sredstava za zaštitu bilja. Na to se nadovezala suša.1 a jedan od njih je. Uprkos zaokreta posle promena 2000. dezinvestiranje u poljoprivredu. godine naša agrarna politika je »lutala«. Novi Sad.) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«. u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. UVOD * Naša poljoprivreda. U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. 2005. dr Nedeljko Tica. na primer. sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. još 2001.II 2007. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). 10. zbog odluke o privremenom finansiranju. 1. što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. na svim nivoima. izazove. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. Za to. 2006). str. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«. (Pejanović. jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija. TICA. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta.

netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata.2007. kooperativnost i organska povezanost. što je prosek EU. Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara. netrpeljivost. posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. One su instrumenti totalitarnih režima. među njima ne postoji isključivost. što ima za posledicu retrogradne procese.2 Umesto sadašnjih 778. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. Međutim. sistematski. »otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi. voluntaristički pristup u ovom slučaju. od kojih je ogromna većina. dugoročno i ekonomskim merama. predviđa neke opšte poznate. 10. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. elementarne zakonitosti. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. a pravnim sredstvima sankcionisani. ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. na žalost. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda. Srbija bi trebalo da ima oko 350. Kod nas. 2 8 . ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. transparentnosti. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. još uvek.03. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Naprotiv. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. programom zaštite. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. dominira politika nad ekonomijom. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti.3 Četvrto. prosečne veličine od oko tri hektara. kao što su dezintegracija. uz aktivnu podršku države. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces. kao što su: Prvo. partnerstvo. socijalnoj prihvatljivosti. po Mansholt-ovom planu. a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. 3 Metode nasilja. Politika diskriminacije. uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele. Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima. Takav. zadrugama). 11). put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. Treće. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni. od početka 70-tih godina prošlog veka.000 komercijalizovanih gazdinstava. antagonizam. kao deo strategije razvoja poljoprivrede. Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači. Novi Sad. Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd. Peto. str.

ekonomskih aktera. Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju. teret za potrošače. prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi. . Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog.nema podrške proizvodnji.različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima. poljoprivredna delatnost. .negativni uticaj na životnu Liberalni . istorijskog društveno – ekonomskog procesa. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama.slobodno formiranje cena. C. B. 3. .liberalno tržište. . Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede.visoka cena hrane. Generalno posmatrano. .negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). .poljoprivreda kao cilj. .svođenje obima proizvodnje na niži nivo. potpora. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički . . .visoka cena hrane. čak ni podrške koja nema 9 . koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena. primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. . . Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu. kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama.potpuno slobodan uvoz.komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost. i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost. sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju.cenovna podrška proizvodnji. teret za potrošače.visoka carinska zaštita. DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja. . predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji. Naša agrarna politika je. . dakle.povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak. I na kraju. Mere . .niska konkurentnost proizvođača. .intervencije na unutrašnjem tržištu.niska konkurentnost proizvođača. postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A. Očekivani rezultati .visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova. Protekcionistički koncept.

onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan. .8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu). . Koncept razvoja održive poljoprivrede . drukčije je ako je država neto izvoznica hrane.zaštita životne sredine.mere za stabilizova nje tržišta. Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku. A. . ili čak da puni državni budžet.veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane. preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem.umerena intenzivnost.4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda). Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla. .6% na 16. ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja. . . . Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane. Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja. Sa celim paketom mera.povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R.potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava. 10 .veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. .održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede. .negativan uticaj na tržište.veliki značaj politike ruralnog razvoja. Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. .ruralni razvoj. Srbije. jer je tada ovaj koncept veoma skup.moguća i veća ekološka orijentacija. . . . . država plaća znatne troškove visokog nivoa cena. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana.integrisana politika za lanac proizvodnje hrane. Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz.ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. Ako je zemlja neto uvoznik hrane.multifunkcionalna poljoprivreda. .uravnotežena razvojna uloga države. koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak. 4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede).proizvodno nevezana direktna plaćanja. kroz uvozne kontingente. .bezbednost hrane. Naravno.skupa politika i visoki budžetski troškovi. .

a cenovne podrške utiču i na cene inputa. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima. ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. obrazovanje. koji mogu raditi nešto efikasnije. 11 . Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. osim nekih javnih usluga (nauka. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. Na drugoj strani. Zapravo. Hrana je veoma skupa. što je. 5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. koji se mogu najbrže razvijati. Večiti je odgovor zagovornika ovog. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5.Učinak ovog koncepta. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. To barem važi u razvijenim zemljama. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. voditi poboljšanju stanja«. Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. Ovaj koncept. itd. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. teoretski snažnijeg koncepta od prvog. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. pogotovo zemljišta. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. bolje i za društvo i za te pojedince. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. voćni koncentrati. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje. iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. godine. prema protagonistima ovoga koncepta. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. Tako jedino »slobodno tržište može. zemljište). B. samo na prvi pogled. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu. U 2004. ako je veoma izražen. aditivi. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. Učinci ovog koncepta. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. uz najmanje troškove.). veoma su različiti i teško ih je proceniti.

a pogotovo nekih njenih grana. naime. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. To 12 . kao i Evropskoj uniji (EU). predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. idr. pa bi trebalo. Svetska banka. koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju. Zaboravljaju se. jesu tzv. u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. o nužnosti postepene. kao zajedničku tačku. životne i radne sredine. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici. posebno javnih dobara. po našem mišljenju. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. liberalizacije spoljne trgovine. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. delimično. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. Svi nabrojani integracioni procesi imaju.Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. C. dakle. To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. kao što su OECD. Od 2004. I pored toga. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. pogotovo u Evropskoj uniji. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja. godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. radi unapređenja trgovine. Reč je. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. CEFTA sporazum (2006). razvojna ekonomika. pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. izraubovanu poljoprivredu. a ne nagle. Reč je. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). takođe. o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. socijalna dimenzija). međutim. Pored toga. uglavnom protekcionističkog koncepta. a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. zapuštenu. što može da bude pogubno za našu iscrpljenu.

čajevi i dr. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača. 4. protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu. sir. maslac. dok će jedan broj proizvoda. Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova. Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje. Zapravo. Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina. Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. pšenica i pšenično brašno. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. Takođe. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi. osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. održani jula 2007. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. pozitivni. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. mleko.« Vlada R.7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. šećera. Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. su. Srbije). Naprotiv. ulje od suncokreta. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. biti odmah liberalizovan (kafa. kao i liberalni koncept. Ovaj koncept ne negira tržišne principe.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti. šećer i mnogi drugi). bescarinske kvote za izvoz ribe. doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku. egzotično voće. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. Dakle. junećeg mesa (“bejbi bifa“). koje inače ne proizvodimo. navodno.. Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja. kakao. obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. začini..). meso svih vrsta. liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 . promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode). konditori. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. obima sredstava. on se. osigurati podršku održivom razvoju sela. pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa).

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

itsl. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. mleko. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima. npr. uključujući ukrupnjavanje poseda. Dalje. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni.grad. bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju. bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. 18 . uređivanje poljoprivrednog zemljišta. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture. Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije.3. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. 4. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor. navodnjavanje i melioracije. Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede. umesto migracije selo . Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. meso. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. povrće. udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće. 1. Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja.).

Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije. sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. modernizacija tehnologije. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. verskih. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima. 2. usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. uravnoteženost regionalnog razvoja. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta.genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama. socijalnih i dr. kulturnih. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima.) u ruralnim sredinama. očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji. uključujući i trgovačku mrežu. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. 19 .jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. uz sprečavanje erozije. 3. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije.

reformu institucija. Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. proizvodnja ekološki zdrave hrane. modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. razvoj veterinarske službe. razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije. (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje. stabilizaciona). Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". razvojna. Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. (5) subvencije izvoza. 4. promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni.4. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka. idr. uvođenje sistema sledljivosti . Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede. specifični proizvodi. tj.). beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. minimiziranje rizika od GMO. standardizaciji proizvodnje i prerade. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture. rentabilnost i profit. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima. klasterizaciji agroprivrede. privlačenja stranog kapitala. proizvodi organske poljoprivrede. Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi. (6) finansiranje 20 . razvoja finansijskog informacionog sistema. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija. kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. itsl. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima.4. Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. subvencije. zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane. sprovođenje ekonomskih reformi. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. (4) beneficiranje kamata. (3) mere strukturne podrške.

zaštitu. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru). (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda. uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno.troškova intervencija na tržištu. odnosno za 21 . građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. (d) pčelinja društva. krastavac. (7) za hmelj (po hekatru). (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru). Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. kvalitetnog sortnog semena krompira. smeše trava). uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. (7) mere ruralnog razvoja. telesne mase preko 30 kg. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. sezonske zalihe i rezerve. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. trave. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. mere unapređenja stočarstva. po standardima EU. (c) suprasne nazimice plemenitih rasa. (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. (2) za soju (po hektaru). podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. (4) za šećernu repu (po hektaru). uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. semena krmnog bilja (leguminoze. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. odnosno koeficijenta obrta. paprika. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. mere podrške dohotku i druge mere. (8) mere podrške izgradnji institucija. određenu opremu i rezervne delove. Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. po hekatru). potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi. kornišon (po hektaru). Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. (b) bremenita šilježad. (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). paradajz. sa visokim učešćem domaće supstance.

nerazvijeno preduzetništvo. 5. Potrebno je. na 597 miliona evra u 2003. (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja. Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). uglavnom. kriza stočarstva. premije osiguranja). za ove projekte. Ciljna grupa poljoprivrednika. oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. Registar poljoprivrednih gazdinstava. osvetljenja. goveđe meso. Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). vodovodne i kanalizacione mreže. Ovakav pristup pokazao se opravdanim. džemovi. nabavku sistema za navodnjavanje. Pored toga. negativna posedovna struktura. mešaona. Ministarstva poljoprivrede. mleko i mlečne prerađevine (20%). itd. Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. sveže. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). na kratkoročne rezultate. Zatim tu su i transportne refakcije. doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. ulje (10%). neadekvatna agrarna politika. promociju seoskog. (2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. itd. tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. i tsl. iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. a posebno zemlje EU. vino. kod nas su izuzetno skromne.proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). godini. osim šljive i višnje (10%). itd. mehanizacije. odnosno za preko 85%. koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). pekmez. obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). naime. plastenika. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. silosa. Uprava za zaštitu bilja. (5%). vermut ili ostala alkoholna pića (10%). jer je uz druge promene. S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. svinjsko meso i slanina. U 2005. ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. mesne prerađevine (10%). nezavršena privatizacija. eko turizma. stoke. tradicionalnih zanata i prerade. konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). sokovi od voća ili povrća 10%). na prekretnici. treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. 22 . krmne smeše isl. ponovo.

ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. naime. 2004. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650. 6. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede. odobrenje za izvoz mesa u EU.000 junadi. ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. Beograd. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti.000 tona junećeg crvenog mesa. 1. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede. Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. (4) ubrzati integracije sa EU.I pored komparativnih prednosti. Nekada smo u svetu prodavali i 100. ni na nivou subjekata.000 tona mesa. u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja. To se najbolje vidi na primeru mesa. a mi imamo samo 15. Već punu deceniju imamo. pa izvezemo najviše 2. primer izvoza junećeg mesa. kakav je poljoprivreda. posebno u stočarstvu. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna.000 tona mesa i prerađevina. a danas proizvodimo najviše 450. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. (3) intenzivirati tržišne reforme. po ugledu na EU. O tome svedoči. nekonzistentna. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma. između ostalog. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. takođe. 23 . Potrebno je.00020. DAEJ. od blizu 10. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. i nužnosti nove agrarne politike. Navedenu tvrdnju potvrđuje. ni na nivou grane. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti. Za taj izvoz potreban je tov od 100. Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna. stoga. pored agrarne i ruralnu politiku. monografija. On podrazumeva.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet.000.

mart. str.. KENNETH. Novi Sad.7.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. subvencije. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development.: Strategija ruralnog razvoja. Ekonomika poljoprivrede. monografija. DONALD. PEJANOVIĆ. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. R.. 1617. 7. 2007. str. 15-18. str. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj. Novi Sad. str. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. Poljoprivredni fakultet. D. godini. Ekonomski institut. str. N. concept. PEJANOVIĆ. Beograd. krediti. POPOVIĆ. propisi. Novi Sad. 12. country. 2361/2007. 249-256. R. 13. BOŽIĆ DRAGICA. JEVTIĆ. 21/2005. magazin »Poljoprivreda«. Poljoprivredni fakultet..2. Poljoprivrednik. 2007. R. tranzicija i poljoprivreda. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE.. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia. Z. sustainable development. 34-35/2005-2006. R. magazin Poljoprivreda. br. tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). Beograd. Beograd. 15-21. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007. TICA. Savremeni farmer. 2360/2007.: Podsticaji. PEJANOVIĆ. br. Poljoprivrednik. TICA. R.: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.. Departman za stočarstvo. monografija. PEJANOVIĆ. PEJANOVIĆ. R. Novi Sad. PEJANOVIĆ. Poljoprivredni fakultet.. market. Magistar biznis administracije. br. R. 24 . TICA. IEP. monografija. R.: Tržište. 6. Novi Sad. Novi Sad. 2003. LJUTIĆ. 14/2003. 10. br.. 2003. C.. str. Savremeni farmer. 8-24. Key words: agricultural policy. “Dnevnik“. S. Novi Sad. Departman za stočarstvo. Concerning that. 5.7.: Pogrešna agrarna politika. Poljoprivredni fakultet. 2005. PEJANOVIĆ. BOGDANOV NATALIJA. Poljoprivredni fakultet. NJEGOVAN. PEJANOVIĆ. N. 14. 3. Novi Sad. str. Agroekonomika. 11.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije. B. MBA press. “Dnevnik“. 8.. MUNĆAN P. br.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika.. 2007. he is framing the role of the state in that concept. Beograd. br. br. 36/2007. 4. Novi Sad.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike.: Tranzicija i agroprivreda. 3-4/2004. Novi Sad. 9. SCHNEEBERGER. država.

POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. zatim. razvoj mora da počiva na tzv.UDK: 005. Poljoprivredni fakultet 25 . dr ZORAN NJEGOVAN. u uslovima 1 Prof. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou.51:631(497. Univerzitet u Novom Sadu.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru. Stoga.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou. Z.

Umesto toga. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith. Osim toga. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. proces industrijalizacije. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . odnosno. budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi. Pritom. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima. On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala. dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja.planiranje . Takodje. kulturni razvoj. lokalni razvoj. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. i konačno. postavlja se pitanje. institucionalnu organizovanost. koji je smer. Već sama ta činjenica. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. tehnološki razvoj i disemenacija. razvoj ljudskih sloboda. itd. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. održivi razvoj. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale. Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. ¨istočnog greha¨. 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. privredni sektori. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. No. 26 . bilo ne samo važan deo sistema. odnosno. razvoj životne sredine. “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja. regionalni razvoj. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. političkog i svakako ideološkog delovanja. ruralni razvoj. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema.

teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. organizacija. koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. slabe.) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. područjem koje uglavnom nosi prefikse . 27 . odredjen jasnim konkretnim ciljem.samokontrolu. odnosno. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. i tome slično. itd. moral i način života. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. nosilaca. obrazovanja. kulturnog identiteta. novih ideja i pokreta. Javlja se sve više javnih istupa. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser. prvenstveno informisanja i komuniciranja. cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. štrajkova. diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje.lokalni razvoj. Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. Naime. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi. kvaliteta života (tj. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja.Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje . etno-razvoj ili ekorazvoj. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl. Suprotno. tj. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. itd.

) 28 . kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj. Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. nadam se ili želim. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj. Ona se uglavnom postiže stručnošću. specijalizacijom. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. govora. mišljenja. slobodu posedovanja. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. ovaj proces se naziva inkluzija. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga.ovaj razvoj – odnosno. No. S druge strane. takodje je moguća pojava anomije. novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje. itsl. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. Polazeći od toga. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije. kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. slobodu političkog samoorganizovanja. Pritom. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja.

Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. pojedinim zemljama i regionima. itd. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. sa strane eksternih uticaja. - 29 . dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država. struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. vodjeno namerama. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. dijagram 1. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. zasnovano na pravu. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja. Pritom. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. Usled toga. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka.Istovremeno. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . greške unapred zaobidjene. naročito transnacionalnih korporacija. strategije velikih poslovnih grupa. naročito u istraživački intenzivnim granama.). kao i razlozima kontrolisan proces. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. tehnički progres uopšte. Dakle.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja. Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. etc. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja. Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine).” Prema ovoj definiciji. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje. efikasnije. Fideco & Associates. Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. 6 31 . kontinualan i cikličan. Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. implementaciju i ocenu postignutih efekata. utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. na primer. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. Strateško planiranje se. U oba slučaja.

IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 . SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate. III SWOT analiza RAD. I Identifikacija problema RAD. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD.Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji.

To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja. naročito od strane rukovodilaca procesa. mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički.konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. vlasti i javnosti. o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja. • Spremnost zvaničnika.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko. a šta ne. a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja . pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja. o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine.oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. politički i kulturološki. • 33 . odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. Imajući ovo na umu. o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja. što znači da ostvarenje ciljeva.

se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije. drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji. slabosti.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. mogućnosti i izazova projekta. uključujući i analizu prednosti. Proces treba realizovati u fazama. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti. uključujući i celokupnu zajednicu. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . kao i podršku lokalnih stručnjaka.

Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). ostanu na istom putu tokom procesa. misija se može definisati kao jedinstveni. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. odnosno gradjane i privredne subjekte. mišljenja i stavovi svih učesnika. Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu. Najzad. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. a koji se tiču svrhe. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti. koji imaju negativan uticaj na proces. 35 • • • • . od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. misija i ciljevi. a pogotovo procesa strateškog planiranja. unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju. Dok misija daje širi pravac i smisao. U suštini. Sistemi. Strategija. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. definišu sposobnosti.komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. najširi cilj društvene zajednice. Medjutim. sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. Vrednosti jesu zajednička znanja. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice. kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo). kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja.

Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha. Usled toga. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti. Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice. kao i Zakon o porezu na promet i zarade. Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. Zakon o budžetskom sistemu. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi. U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. Istovremeno. moguće prepreke i poteškoće. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. povećani učinak i odlične finansijske rezultate. završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. i 36 . treba sprovesti istovremeno. Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj.

Zaječar HEIDEMAN C. deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije.NJEGOVAN Z. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". 3.. Ekonomski institut. GIDDENS A. NJEGOVAN Z.. Fideco and Associates . 7. (1999) Decentralizacija. 8. mannual.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. (2001) Rural Development in municipality of Topola. Ekonomski fakultet. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. UNDP. Serbia FILIPOVIĆ M. i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi. vodjeno namerama. University of Karlsruhe. LITERATURA 1. Pritom. Srbija Kolektiv autora .. koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina. Beograd 5.. financed by EU .European Agency for Reconstruction. ANDREN U. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. NJEGOVAN Z.Njegovan Z. HADZIĆ M. and JANSSON B. Univerzitet u Nišu. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede. Stockholm Group for Development Studies. Beograd. Niš. (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development. Sjenica.NJEGOVAN Z.. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. zasnovano na pravu.. Stockholm. A "Reader". Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY.. monografija. 2. kao i razlozima kontrolisan proces. itd. 6.). Polity Press. 37 . Cambridge.. and NEUBAUER E. (1992) Regional Planning. Sweden Ekonomski institut . Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju.. GB GTZ. (1984) The constitution of Society. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. NJEGOVAN Z. 9. (Development of 15 Municipalities). 4. i TONTIĆ S. (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije. Germany JAKOPIN E. greške unapred zaobidjene. GTZ – Germany FILIPOVIĆ M.

TOMIĆ D.. Ekonomski fakultet. časopis Agroekonomika.. na lokalnom nivou. Stockholm. Ekonomski institut. sekretarijat i UNHCR. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". 3.SIDA (monitoring and evaluation of the project). i ZARIĆ V. Srbija 38 . Univerzitet u Nišu. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro. Univerzitet u Nišu. Kolektiv autora . program integracije izbeglica. Center for International Private Enterprise – CIPE..NJEGOVAN Z. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia . Ekonomski institut. (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. i ZARIĆ V. Srbija 14. Ekonomski fakultet. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. HUNT R. radna grupa Vlade Republike Srbije. prognanih i raseljenih lica u SRJ. Beograd 11. NJEGOVAN Z. paper. Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. br. SEGERROS M. and NJEGOVAN Z. Greece 19. proceedings from international conference: Restructuring. Sweden 24. NJEGOVAN Z. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy. Srbija 20. i NJEGOVAN Z. Srbija 22. Kragujevac. Stability and Development in Southeastern Europe. NJEGOVAN Z. OSTROM N. časopis Industrija br. 45.. Kolektiv autora . Begrade.10. časopis Industrija broj 1/4. prognanih i raseljenih lica. (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. Kopaonik biznis forum. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije". 1-4. Beograd. Forum o Ekonomskoj politici.. 18. (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja. (2003) Topola Rural Development Project. privredna izgradnja.. efekti. Ekonomski fakultet. Volos. organizacija i upravljanje.NJEGOVAN Z. Beograd 16. Ekonomski Institut. Stockholm. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. Beograd 12. Univerzitet u Kragujevcu. Novi Sad. (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. Niš. Ekonomski Institut. 3-4. NJEGOVAN Z. Novi Sad. Scandiaconsult Natura. NJEGOVAN Z. zbornik: "Rast. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja. NJEGOVAN Z.. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih.. Beograd. NJEGOVAN Z. Ekonomski institut. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010. Beograd 17. NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj. časopis Industrija br. Srbija 21. Njegovan Z. Sweeden 23. nosioci projekta i aktivnosti. Srbija 13. UNDP. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća.. pg. časopis. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. Beograd 15. NJEGOVAN Z.

The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. (autor dela: Regional Differences) 27.NJEGOVAN Z. Ekonomski institut. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA. As a cause. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level. coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time.25. 39 . In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation. UNDP . the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. coauthor (1998) Human Development Report. That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development.NJEGOVAN Z. Yugoslavia. The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time. Economics institute. coauthor (1996) Human Development Report. UNDP . Beograd. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. Washington DC. Jugoslavia 1998. World Bank. It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. Beograd 28. Svetska banka (WB). Belgrade.

Д. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње. принос. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. дипл. Осим тога. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период. инг. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница. МАЛЕТИЋ.672EU:497. друштвени сектор.UDK: 005. доцент. Институт за економику пољопривреде и социологију села.113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. тако и са аспекта производње.52:633 (4 .. како са аспекта својинских односа. шећерна репа. кукуруз. В. у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор). редовни професор. Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. Дарко Малетић. тако и у нивоу производње. Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005). ВУКОЈЕ. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15). како у тенденцијама производње. приватни сектор. Пољопривредни факултет.. укупна производња 1. М. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. др Вељко Вукоје.1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене. сунцокрет и соја). упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике. 40 .

Луксембург. Немачка. Данска. политику цена. 41 . тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Грчка. кредитно-монетарну политику. ефикасности привређивања. Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. Велика Британија. Холандија. анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. како на друштвеном сектору. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа. долази до промена остварених производних резултата. потребно је прокламовати заједничку развојну политику.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. Наиме. Шпанија. Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. продуктивности рада. Међутим. У складу са напред изнетим. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. шећерну репу. На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. Финска. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). Белгија. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. Осим тога. Према томе. Португал. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. Шведска. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. Италија. Ирска. Француска. које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. кукуруз. сунцокрет и соју).

Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу. и соју (табела 1). на основу експоненцијалног тренда. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат". Међутим. Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. 42 . односно светским приносима. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. Остварена производња у пољопривреди уопште.98%). Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета. кукуруз. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23. Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. године. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5. воћарство и виноградарство". РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3.1.000 ха. 3.674 кг/ха. што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1.476 тона и просечним укупним приносом од 3. није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. а посебно на подручју Војводине.2. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. тако и у целокупној пољопривреди. шећерну репу. примењена агротехника. како у ратарској производњи. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година. Европске Уније за одговарајуће године. Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата. сунцокрет. Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. Пшеница се гаји на око 326. сортимент итд. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским.218.

У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214. Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27.Кукуруз се гаји на око 635. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33.896 тона уз просечан принос од 2. 43 . У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације. Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.541 тона уз просечан принос од 38.456 кг/ха.881 тона и просечним укупним приносом од 4.22%).44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0.739 тона уз просечан принос од 1. односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине.97%).94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9.270 кг/ха.000 ха.220.000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине.000 ха.987 кг/ха. што показује изразито висок коефицијент варијације (23.017. Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2. Шећерна репа се гаји на 58.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини. док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2.814 кг/ха.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3. Соја се производи на 110. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3.52%).34%). Сунцокрет заузима површину од 175.42%).

75 1.2 19.3 23.1 22.9 23.98 1.16 1.9 13.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.44 0.8 22.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813.1 18.Табела 1.97 Шећ.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.92 1.38 3.34 2.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.3 27.56 5. Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.94 9.2 22.65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 .86 0.1 33.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.

захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране.3. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7.000 4.500 5. а приватног сектора 55%.500 6.000 2.56%). и на приватном сектору пољопривреде Војводине. док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3.937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3. Војв . сунцокрет.000 3. ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). Војв.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора. кукуруз. друштвени сект. Графикон 1. и соја.500 4. У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%. што је последица климатских прилика у одређеним годинама. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16.500 2.2. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном. приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница.000 5.487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини. шећерна репа. 45 .500 3.000 6. Принос пшенице на друштвеном.000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.

Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%. друштвени сект. ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3.08%.000 30.000 8.7% и 22.000 3. 40. док је истовремено. 46 .478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4.000 7.000 9. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70. Војв. Графикон 2.000 друштвени сект.880 кг/ха).000 ЕУ 15 60.000 5. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10. Војв.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект. Принос шећерне репе на друштвеном. Принос кукуруза на друштвеном. Војв.000 6.000 50.000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект. Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22.000 20.000 4. Војв. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%.000 2. У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности.

док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%. Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%. што илуструју коефицијенти варијације (26. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње. као и друштвеноекономских услова производње. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 .722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1.500 друштвени сект.91%) друштвени сектор и (33. што указује на разлике у примењеној технологији производње.500 2. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева.49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14. Графикон 4. јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%.29%) приватни сектор.Вој в.000 1. Принос сунцокрета на друштвеном. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3.000 2. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13. ЕУ 15 1.75%). Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине.507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38. приватни сект.Војв.876 кг/ха.

Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23. Графикон 5. Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект.252 кг/ха).Војв.Војв. Приноси соје на друштвеном. друштвени сект. 4. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%. што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику. изведена на нивоу укупно остварених резултата.273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2. Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2.08% за друштвени и 22. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила.64% за приватни сектор.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15.

Агроекономика бр. ЛИТЕРАТУРА 1. Агроекономика бр. што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика. 8-9. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. 28. Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година.. Институт за економику пољопривреде и социологију села. 1980. Нови Сад. тј. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. 1978. 30. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује.eu. 3. http://epp. поред осталог. 2. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. 1999. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама.cec. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске. ЈАН М. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине. Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама. 5. Нови Сад. БОШЊАК ДАНИЦА. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију.int/ 49 . ЈОВАНОВИЋ М.eurostat. 2001. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%).: Организационо-економска обележја основних ратарских усева.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи. сунцокрет (61%). Нови Сад. 4. Нови Сад. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. Агроекономика бр. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања. 5. БОШЊАК ДАНИЦА. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. Пољопривредни факултет. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. ЈОВАНОВИЋ М.Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста.

yield. MALETIĆ. The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results. private sector of agriculture. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). Key words: production lines in agriculture. sunflower and soya bean. social sector of agriculture. There were examined the production lines of major crop production: wheat. M. V.. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15. VUKOJE. D.. total agriculture production 50 . maize. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period. sugar beet.ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ.

konkurentnost. vparausic@sezampro. kuća 357-0-611. D. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje. sudeći po mentalitetu našeg naroda. Institut za ekonomiku poljoprivrede. CVIJANOVIĆ. udruživanje. Tamo gde može da konkuriše. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. a pored toga brojne sitne proizvodjače. Srbije u EU. a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. 1. veoma je teško animirati. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ.yu 51 . istraživač saradnik. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo.produktivnost. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. lanac dodate vrednosti (value chain). čak. organizovati i udružiti u tzv. Institut za ekonomiku poljoprivrede. Srbije.137:631(4 . finansijske i organizacione prirode. Ključne reči: rentabilnost. kolebljive otkupne cene.672EU:497. pre svega. poljoprivreda.UDK:339. ograničenja su. VESNA. stimulisati. Naime. 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. finansiranog od strane MNZZS R. naučni savetnik. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. tel. višeg stepena obrade. čime je značajno smanjena ili. 063/214-231. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje.113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ. nerazvijeni kanali otkupa. nepovoljni uslovi kreditiranja. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje. Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju.

u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l.000 115.3) 23.5 din/kg. niti kao oportunitetni trošak. godini (Tabela 1).000 44.400 (2800*15. 44.2. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006. cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha).5) 4.000 115.3) 45.500 30. koji raspolažu svojom mehanizacijom. potrebna količina 300 kg/ha.000 52. delimično umanjeni.700 44. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006.5) 15.000 92. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije. pšen.5) 900 49.5) 19. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta.000 1.5) 12. sredstva za zaštitu bilja su oko 2. potrebna količina 300kg/ha. Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.450 (3300*16.500 (5000*9.5 din/kg.400 (2800*15. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom. pšen. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju).52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.000 (3100*16. cena NPK djubriva je 19.000 din/ha.000 42. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.500 43.000 (5500*8) -7. Ovi podaci.6 28. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak. a računa se cena zemljišta (trošak zakupa).000 3.400 1. Beograd4 35.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. cena KAN-a 17. Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe.000 44. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije. Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr.000 (4600*9. pšen. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva. zakup zemljišta 130 eura/ha.500 54.000 (5500*8) 14. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika.5) -700 51.00 (50000*2.000 (50.2 33.000 1. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup.000*2.000 43.0005 47. pšen.12 70. 3 52 .

5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2. 1 kg soje =1.5 19.6 kg pšenice.11. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2.5 2006 15.1 din/kg (0.5 din/kg.55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica). Cena od 2. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih.5 kg korena repe = 1 kg pšenice). godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a. teško je utvrditi. 1 kg soje =2. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.027 eura/kg).8 dinara). 1 kg soje =1. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli.din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006. jedan evro vredi 78.52 2. 2006.3 kg pšenice 2005 16.5 16.3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.3 8. • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2.9 kg pšenice.5 8. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc.6 kg pšenice. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene.5 9.67 din/kg je cena repe roda 2006. II Suncokret i soja . prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3.4 28. Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa).5%.=1.6 kg pšenice). I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.5 9.=1.5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0.3 2.8 kg pšenice 1 kg sunc.=1.67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23. Cene su utvrdjene za digestiju od 15.1 29. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg.5 1 kg sunc.5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg.7 kg pšenice 53 .

što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. 2006. Pri tom.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite). Austrija.07% godišnje.3. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku). u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%).6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . godini 9. za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. Stoga. S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. Primera radi. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda. zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Medjutim. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj. Švedska). kao najvažniji.europa. neuredna isplata. pre svega. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006. • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija. ekstenzivna. iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4. u 2006. uvodjenje inovacija. 44-45). upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje. ne može biti pokretač izvoza. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju. Nemačka. usitnjena. tona. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima. primera radi. godini iznosila je 19.25 USD/kg). • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. Prema istom izvoru. ss. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten. a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena.35% godišnje. Primera radi. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja. izuzev Crne Gore. nedovoljna kreditna podrška). sledi Luksemburg i Danska (preko 60%). a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni. kakva je u Srbiji. novih tehnologija i sl.eu. dok je. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). Velika Britanija. RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006. U najkraćem.int). posmatrano po pojedinim zemljama. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna. Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. godini iznosila 15.

yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava. svinja. godina brojno stanje goveda. U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage .sr. 2006. gajenja. Srbije. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica. 1. godine (Glasnik. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. 5. a svega 0. str.38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine. izgradnja. Čajetina. Bačinci. zdravstvene zaštite stoke). doo.minpolj. regresi za priplodnu stoku i sl. Jagodina. decembar 2006. DP STOKOIMPEX. 3.gov. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava. Koliko proizvodimo. broj goveda je manji za oko 40%. nege. u pomenutom periodu posmatrano. iznosio je oko 280. a živine za oko 20%. Naime. hibridnom Zapadu.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R.000 tona junećeg mesa godišnje. 9): . obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. JUHOR-EXPORT. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope). Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu. a nemoguće konkurisati. klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 . Knjaževac.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti. govori podatak da je u periodu 1985. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. 4.• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv. Primera radi. Novi Sad. u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica. ukrštanja. ishrane. reprodukcije. niti blagovremena. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. Usitnjen posed.000) dobilo je kratkoročni kredit. PTP BIG BULL. KOLBIS. Naime. ova pomoć očigledno nije dovoljna. PIK Zlatibor. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. ovaca za 28%. 2. doo. decembra 2006. Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. a bez njih je teško proizvoditi. popravka. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa. već dugo. mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. svinja za 36%. Medjutim.

Istovremeno.eu. opremu i marketing. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji. neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. 7. GLASNIK. Ministarstvo poljoprivrede R. klaničnih proizvoda. tj. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE. 13. Primera radi. 6. septembar 2006. LITERATURA: 1. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. pristup tržištu imaju samo konkurentni.sr. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE. INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. 4. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača.yu 56 . tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi.2007.svetskih proizvođača. decembar 2006. 8. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa. 9. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala. Narodna banka Crne Gore. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. Srbije. decembar 2006. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju. BILTEN STIPS ”Živa stoka. Srbije.minpolj.europa. decembar 2006.gov. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. novembar 2006. njenom genetskom potencijalu. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. 3. prisustvuje međunarodnim sajmovima. Podgorica. 2. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. žitarice i stočna hrana. 5. decembar 2006. 4. časopis Ministarstva poljoprivrede R. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.2. inovacije. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd. već i u: kvalitetu stoke. www. godini.int www. savremenu tehnologiju. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene. posebno sa ulaskom u EU. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. Medjutim.

SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. The only way for progress is association of the individual agricultural producers. association. productivity. profitability. agriculture. These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time. research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. Because of that. strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated. 6 57 . Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production. As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. Keywords: competitiveness.

(urednici). organizacija. 149007). * 1 58 . u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima. e mail: jankovic@polj. D. Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. FAO. Razvijene zemlje. A. Umesto toga.. kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. Bentz. R.ns. u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva. Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. 1 Swanson. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. s druge strane. U ovom radu. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta.UDK: 631. B. nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. Međutim. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. odnosno.ac. Sofranko. 1998. najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. Rome. Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima.yu . U toj situaciji. * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva.

a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. oficijelnom 2 Ovi razlozi. Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. varira od zemlje do zemlje.2 Međutim. U razvijenim zemljama. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. U tom smislu. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa. svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste. izvođene. Kao što je već pomenuto. ustvari. s time i neminovna birokratizacija ovih službi. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija.nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. veliki broj zaposlenih. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje). poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija). na koji način i koliko kvalitetno. moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. dovele su do procene da su troškovi preveliki. Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. finansiranih iz državnog budžeta. 59 . Tako posmatrano. pre svega u finansiranju ovih institucija. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. Naprotiv. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. Međutim. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). jeste. Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. S druge strane. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju. navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva.

16. birokratizovani aparat. str. Oficijelno državno savetodavstvo je. No. top-down pristup. Ipak. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada.savetodavstvu pod upravom npr. odnosno traži savet od drugog savetodavca.. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi.3 publikacija itd. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. 60 . sa druge. više orijentisan na klijente. grupni rad. Lamers. privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. A. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. 2000. efikasnijim. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode. Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. P.subvencija. savetodavni ugovori. semena ili bilo kojeg drugog inputa. sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata. Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama. Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva. a time i kvalitetniju uslugu. To može biti sistem delimične nadoknade troškova . ministarstva za poljoprivredu. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. ima nedovoljno motivisano osoblje. ali takođe i prodaja npr. predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja. SAVETODAVNI UGOVORI. i besplatno savetodavstvo. postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. Hoffmann. V. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA. javne birokratije. vaučer sistemi. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. Međutim. 97. J. kao što je već pomenuto. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera.. Тabela 1. S druge strane. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja). što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma. Nasuprot tome.. Journal of Rural Studies. Ficarelli.

5 Tzv. osiguravajuća društva. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA . razna udruženja. 99. PROMENJIVI TROŠKOVI.. Sve u svemu.. Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI. prerađivači. pesticida itd. str.obavezu plaćanja savetodavne usluge. str. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. Sofranko.J. 5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . Lamers. U. religijske zajednice . FAO. usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem). „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. privatnim ili državnim. „Alternative approaches to organizing extension“. dok drugi to ne moraju. Bentz. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme.. Rome. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada. Hoffmann. 26. UGOVORI. FIKSNE NADOKNADE. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa. A (urednici). No. često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje. Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte. ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd. B. banke.16. 25. J. 2000. J. P. V. stvoreno je tržište savetodavnih usluga. DOPRINOSI PROGRAMI. između ostalog. koje relativno često 4 61 . u Swanson. A.).. One mogu biti finansirane na različite načine.savetodavni rad. PROJEKTI/KAMPANJE. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem).. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. U novije vreme.D. sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom..) Izvor: Kidd. U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD. Tabela 2. chapter 2. Ficarelli. semena. Journal of Rural Studies. „institucionalni pluralizam“ u Nagel. 1998. Prvo. R.

monopolističkih faktora itd. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd. donošenju odluka. urbane populacije (jeftini proizvodi). Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“.„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. usmeravanje sredstava itd. planiranju. oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe. pa i politički uslovi. životinjama (stokom). da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom. pristup „bottom-up“. prirodom. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. S druge strane. 62 . On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . Kao delegirani predstavnici. značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. unapređuju proizvodnju. s druge strane. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. uz pomoć participativnih metoda. a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada. ekonomski. »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. primenjuju savete. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. imaju sredstava da primene preporučene mere. U toj situaciji. Pri tome.savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca. Uz to. imaju realne efekte primenjenih saveta itd. socio-kulturni. S druge strane. opštine.seljaka/farmera . pre svega u upravljanju. različiti agroekološki. Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“. među ljudima. već političkih struktura. Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. lokalnu samoupravu i tome sl. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni.). Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje. sami intenzivno traže pomoć. gde obema stranama odgovara saradnja.6 Iz ovih razloga. decentralizacija. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše. za koje treba brz i adekvatan odgovor. Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima. koji. odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. zatim aplikativnim istraživanjima. evaluaciju postignutog.

Ansatz der Weltbank“. 1992. D. Feder. H.. „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung. proizvodnje.The World Bank.. 1984. U dogovorenim terminima. u Volker Hoffman (Ed. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada.. „Training and Visit System“. Swanson. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije. Benor.. Kontakt farmeri . FAO.. The World Bank. ponajviše na prostorima Afrike i Azije. M. na nekom od postojećih nivoa. Discussion Paper 14.C. Bakxter. Albrecht. a ne kao »protivnička strana«.) “Beratung als Lebenshilfe”. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“). Sofranko. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“.Q. Höper. koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način. jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. FAO-a. Washington D. i brojne druge studije. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . 1998.Margraf... 1985. (urednici).savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava. U početnom periodu.. a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja. et Al. A. J. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima. na koji način. Navodimo samo neke: Benor. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. 1977. kojim tempom. Bentz. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. Ovo razumevanje.seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. B. sve do seljaka/farmera.7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“). B.(u)trenirani za te zadatke. od menadžmenta savetodavne službe. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera.C. „Agricultural extension: The training and visit System“. naravno. D. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim... pojedinih autora. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). 7 63 .. 1987. „The Training and Visit System. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani . mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja. zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu. ODI London. Harrison. An analysis of operations and effects“. kritika ovog sistema sve više dobija na značaju. Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije. u kojoj oblasti polj.. R. doživljava velike kritike i gubi na značaju. kada. Rome. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina. Dissertation TU Berlin.. G. putem kojih „poruka“. D. Washington. koji su određivali koje će se tehnologije. Weikersheim.. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.

T&V je bio top-down pristup.2. 8 64 .The Kenya Experience”. Direktni troškovi su bili veliki. a savetodavci praktikovali (kućne posete).je najčešće bio neuspešan. u već formiranom nefleksibilnom sistemu. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti. u Précis. Kao pozitivni efekti. U praksi. i od kontakt farmera do ostalih farmera . kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog. standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department. No. Kritike su međutim. dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva). kao i seminari za njih i za ostale farmere. nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. Evaluacija Svetske Banke (1999. str.. pre nego fleksibilnost. 198. Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština. bila klasična topdown. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. savetodavaca i seljaka/farmera. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. to naprosto nije bilo moguće. kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. koji su privlačili i ostale seljake/farmere. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost.god. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. Metode koje su se koristile. sa malo mesta za participaciju. Isto tako. o »koncept »kontakt farmera“ .. troškovi T&V su bili veći. Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. Ali i u drugim slučajevima. “Agricultural Extension . a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije. U osnovi. inicijativu. 1999. World Bank OED. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera.) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. Nakon toga. Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. ustvari.i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji). Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera. preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema. odozgo na dole. bile su zanemarene. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije). praktični prikaz) i onoga što su.koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). one su se širile preko savetodavaca. bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima. pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata.

(urednici). često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. str. A. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. 2. odnosno. Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika .. koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. Ono je karakteristično. političkog. Bentz. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . U. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. „Alternative approaches to organizing extension“. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu). kao i načini finansiranja savetodavnog rada. Rome. Ovim pojmom. odnosno.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije. ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog. Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. poglavlje br. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna)..«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava. do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu. Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. R. B. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce.. odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi.. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. drugačije rečeno. J. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu. 9 65 .. Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu. FAO.irelevantne za lokalne useve. međutim. 1998. 10 Koliko je to dobro rešenje. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se.jeste da farmer plaća troškove. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. u Swanson. međutim. kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava. Nekvalitetan rad konsultanta. pre svega. Privatno savetodavstvo. 28. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. Sofranko.

trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). Janković. savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. D. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. međutim. Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. informacijama. Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. odnosno. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). Beograd. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. s obzirom na ciljne grupe proizvođača. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. 66 . to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. odnosno. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome.radnom i životnom mentalitetu. pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. odnosno. savetodavstvo i obrazovanje farmera. «Kapital u poljoprivredi». ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju. Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). Cilj je. PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. njihove mogućnosti. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba. Ekonomski fakultet – Subotica. Praksa je. dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi. naravno.. potrebe itd. Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. (2004). Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. Institut za ekonomiku poljoprivrede. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. jeste pluralizam u savetodavnom radu. Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. država često na različite načine finansira npr.

. a pri tome smanjenje broja farmera. str. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama. ko danas u Holandiji želi savet. Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva. 2. stvaranja farmerskih asocijacija itd. (1997).delo. br. str. rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce.5. izostanak finansijskih inicijativa. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. male mogućnosti za specijalizaciju. 98. (1998).veći od evropskog proseka. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji). 2 (rada). „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji. R. koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. navodnjavanja. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. ciljevima (agrarne. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. Dresden . mora za to sam da plati.J. konflikti uloga. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca.naglasio D. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova. 14 Taken.worldbank. ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji. Molhoek. jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. povećanje broja zaposlenih. saveti su bili opšteg karaktera. povećana proizvodnja vs.. Arbeitstagung.) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi. 15 Tacken. str. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama. bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima. po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje. www. nav. više nije bila potrebna državna pomoć.13 Iz tih razloga. kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. Ausbildung & Beratung. nedovoljna motivisanost savetodavaca. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek. postojalo je niz drugih uzroka/problema. R.37. a ne problemski orijentisani. ukrupnjavanja zemljišta.“12 Međutim. Client-Oriented Organization“. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane. W. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. 13 Npr.org/akis 12 67 ..98. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede. IALB.2003. koji su doveli do privatizacije savetodavne službe. Vidi. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija. kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. W. mali efekti savetodavnih kampanja.. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. 1. str.

Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči. 68 . može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje. nav. World Bank.2. predlagala alternativne finansijske i strukturne modele. privatnih konsultanata i trgovaca inputima... ekonomskom.. 17 Taken. Duijsings. W. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve.J. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. relativno veliki posed. delo. koja u ovom smislu. W. imaju snažnu. pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. J. Taken. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri. farmerskih organizacija. ključne osobe iz parlamenta). ZAKLJUČAK Iz svega navedenog.“17 Slično tome. smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja.Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. P.delo. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju.delo. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. Duijsings. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije). što sprečava komunikaciju između istraživanja. ali da se to promenilo (na lošije . „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja. uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji. 18 Proost. P..) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. J. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje. obrazovanja. u “Contracting for Agricultural Extension”. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“.16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om). Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva. oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države. 5 (rada). od 1991-2001. Washington. Proost.dodao D. agroekološkom kontekstu Srbije.. str. vlada. nav. ali i njenim regionalnim specifičnostima. str. 2002. farmeri i njihove organizacije.. stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. nav.

Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi. J. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru. Rome. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. A. 3. LITERATURA: 1. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. Stoga.predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo. Takođe. 2. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. DUIJSINGS. ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. primer Danske). Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”. SOFRANKO. 69 . predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi . Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede. ali i ruralnih sredina Srbije. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj. FAO. Iz tih razloga. World Bank. i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi. P.(farmerski lobi). A. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji.privrede.savetodavne nauke. povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede.16.. FICARELLI. P. SWANSON.. u tom smislu. R. Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati.. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. KIDD. V. HOFFMANN. da bi imali modernu poljoprivredu. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. J. Journal of Rural Studies. Washington. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu.. LAMERS. Poljoprivredno savetodavstvo. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću. istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera . (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“.. BENTZ. u “Contracting for Agricultural Extension”. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede. No.. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. B. PROOST. Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja.

(1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. 5. No. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. W.2. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007).ns. Client-Oriented Organization“. 98. “Agricultural Extension . W. 70 .worldbank. Department of Agricultural Economics and Rural Sociology. 1999. str. Arbeitstagung.4. MOLHOEK. R. Faculty of Agriculture Novi Sad. Internet stranica: www. 6. in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. 7. finance of extension * M. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M. str.ac. IALB. Dresden .A Dejan Janković.37. TAKEN.org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT.yu . br. (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. In the paper. DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance. 198. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way. organization.A. Ausbildung & Beratung.5. Instead. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious.The Kenya Experience”. TACKEN. World Bank OED. Key words: agricultural extension. e mail: jankovic@polj. u Précis.

dipl.2 tone zrna soje po hektaru.402 ha (Južna Bačka). Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha). naučni saradnik.5% svetskih površina. Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka.9 t/ha. prinosi.ing.2 % površina u Evropi. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju.UDK: 633. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.34 (497. 1 MILADINOVIĆ.2 STAMENKOVIĆ. Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100. Ključne reči: soja. gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona. Na njima se proizvede prosečno 1. Novi Sad Dr Jegor Miladinović. Poljoprivredni fakultet. što je svega 0. poljoprivrede 71 . odnosno 7. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3).. Međutim. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje. 2006) ukazuju da se soja danas u svetu. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković. U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja.000 ha. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2.1 milion tona zrna soje. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). Površine u Evropi zauzimaju svega 1. J. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine. DANICA. pri prosečnom prinosu od 2. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini. Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji.11 svetskih površina. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić. Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37. proizvodni rejoni.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK. redovni profesor.

1991).000 ha. Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica.402 ha (Južna Bačka).384 ha). prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema. ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina.06%).79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke. poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab. Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine.15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16. kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. Rejoni Banata učestvuju sa 23.591ha). Stoga. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120.1). Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine. Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka.404 ha. U radu je primenjen komparativno – analitički metod. IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku. Južni Srem). U ovim rejonima. Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab.1). 72 . U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab. zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60. a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13. Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak. Šire posmatrano. Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno.779 ha. zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone. Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60. Podaci o površinama.proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica.) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37.1. izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema. Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica). U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10.

83 7.402 3. Sred.16 7.619 7.36 17.627 5.49 41.73 5 4.05 20.86 22. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.90 8 6.92 53.93 1.78 16.357 3. Banat 8. Bačka 3.48 10.96 6 2.38% u periodu od 1986 do 1995.81 1 2.788 2.36 4. Bačka 2. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5.97 35.49 13. Tab.27 25.036 28.11 16.02 3 6.71 0. Bačka 2.13 1 671 1.10 4.70 4 640 1.52 8.52 2.88 49.49% oranica ovog sektora.42 10.021 1. preduzeća gazdinstva 14. Bačka 3. Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene.50 2 4.18 8 9. Banat 6. Istočni Srem 10.04 8.62 23.14 6.97 2.50 17.96 3.43 28. Južna Bačka 4.54 5 3.52 0. Banat 5. Sev.2).69 7 23. Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.93 44.65 13.86 4 60. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3.41 6.24 30.259 16.58 3. Sev. Porodič.545 2. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama. Severni Srem 9.24 4.34 1.42 8. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7.444 5. Banat 6. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab.41 4.139 3.02 12.480 10.38 14.654 11.69% oraničnih površina Vojvodine. Ist. Južni Banat 7.11 35.384 23.49 19.67 10.06 10 714 1.028 8.467 120. Sev. Sred.361 7.81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj.10 4.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1.51 6.46 30.018 38.04 60.99 7.22 2 1.57 1.415 7.31 6 54 0. preduzeća gazdinstva 54.51 0.442 8.904 16.859 693 2.54 3.59 3.11 9 1. Sev.86 32.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17. godine. Severni Srem 9. Južni Banat 7. Zap.87 9.57 3.73 4. Južna Bačka 4.65 13.382 37. Zastupljenost (%) soje u oraničn.97 1.38 13.375 100 1.779 UKUPNO % učešća 25. Banat 5.97 2. Banat 8.09 38.56 9 6. Istočni Srem 10.591 22. Porodič.40 3 60.Tabela 1.09 10 1.57 18.29 44.563 10.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13.87 13.39 12. Ist.22 7 14.73 60.2. Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj. Zap.95 Ukupno Ukupno 73 .67 49.

02%). Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit. Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36. gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja.97%) a najveću južni Srem (49. Pokazatelji zastupljenosti (Tab.39%). Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12.97%).108 kg/ha) (Tab. poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2.42%.49%). Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja.81%). jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). Na području Banata je to 11%.93%) i Istočni Banat (19.49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49. Južna Bačka (16. Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača. Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje. Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3. Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje.3). U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%. Najniži prinosi su na području severnog Banata (1.04%).636 kg/ha). Prosečno posmatrano. Treba napomenuti da su u posmatranom periodu.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2. U odnosu na prosek Vojvodine (5.2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke. Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29.10%) i Južni Srem (10.52%) i Južni Srem (7. Južna Bačka (12. Južni (13.Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17. 74 . dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja. Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2. U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2.65% (Zapadna Bačka).16%).36% (Severni Banat) do 60.225 kg. u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva. što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima. što je nešto iznad proseka Vojvodine.529 kg/ha). iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje.10%. Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje.

4).502 112 4 2. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1.777 84 9 1. Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 .868 t (Tab. Zap. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje. Južna Bačka 4.486 1.664 kg/ha).949 92 8 2. Međutim.133 kg/ha.443 2. kako je već naglašeno. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Tabela 3.235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Severni Srem 9. Seljačka gazdinstva u Vojvodini. Banat 5. U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat.952 2.419 115 2 1. Bačka 2. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem.568 115 3 1.169 97 6 2.140 96 7 2.427 115 1 2.491 111 5 2. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata.965 93 7 2.108 100 1.3).679 75 9 2. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2.531 69 10 2. Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2. Bačka 3.090 2.5 t/ha je takođe tri rejona .5 t/ha. Banat 6. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287. Južni Banat 7. dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha.000 kg/ha. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1. Sred.641 118 2 1.772 84 10 2. Banat 8. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje. Sev. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab. U grupi od 2 do 2. Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem.664 119 1 2.531 kg/ha).636 2. Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva.059 2.123 101 5 1.108 100 6 2.475 2. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2. Sev.Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje.157 102 4 2. Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje.529 1.500 kg/ha. Ist.963 88 8 1.384 113 3 1.097 2. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2.485 2. Istočni Srem 10. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2.

U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju. 2. učešća Rang (t) 33.84 3 141.96 2 1. (t) 1.03 5 6.Zapadna Bačka 76.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod.108 17.54 1.252 6.452 0.99 9 3.90 32.30 1 1.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.17 3 146. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).566 9. što je 5. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa. čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima.409 0.Istočni Banat 15. 4.71 4 1.466 11.656 4.452 9.96 10 1.54 1 4.181 25. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća.53 % (Tab.140 6.09 6 157 0.54% do 32.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod.461 11.890 7.404 ha što je 13% oranica.93 5.93 14.52 6 4. Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.779 ha i angažuje 7.504 8. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem. odnosno površine pod sojom.50 5 16.35 7 57.687 2. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120.Južna Bačka 93.69% oranica.220 3.Severna Bačka 11.359 10.39 0. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća.Južni Banat 20.98 2 9. odnosno 36% površina pod industrijskim biljem.105 2.95 7.346 28. 76 . Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%.594 t u korist seljačkih gazdinstava.880 4. učešća Rang (t) 42.Istočni Srem 5.557 5. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60.076 2. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1.51 3. 4).375 ha.428 3.968 1.26 5.Južni Srem 40.90 8 13. U rejonima južne i zapadne Bačke.Severni Banat 5.478 1.475 39. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata.Severni Srem 1.62 4 8.53 7 36. Tab.Srednji Banat 17.970 23.11 10 4.49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru.01 8 25.53 1.554 10. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod.316 2.88 9 15.623 6.Vojvodina 287.

Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka. JOVANOVIĆ M. yields.3. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. a najniže Severni Banat (1. Beograd.000 t zrna soje. www.225 kg/ha.48%). 7. 2. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“. BOŠNJAK DANICA. U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. Novi Sad.yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37. 6. Zbornik radova. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje.38%). Bečej 4.. Novi Sad. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.485 kg/ha i 2.636 kg/ha). Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2.fao. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem). Vojvodina 77 . The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa. TICA N.402 ha in South Backa.108 kg. 5. Sojaprotein. U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2.636 kg/ha). In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. LITERATURA: 1.529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1.529 kg/ha). Vol. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). 5. where about 60% of total soybean production produces. 3. Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). 42.gov. but share of soybean in production structure is still small. Poljoprivredni fakultet. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54. Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). Key words: soybean. STOJKOVIĆ L.statserb.235 kg zrna soje. 6. production regions. RELJIN S.. Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2.org.402 ha (Južna Bačka).486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje. a seljačka gazdinstva 2. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved. and the lowest in Northern Banat (8. 4. www. (1997): Soja – ekonomika proizvodnje.

посебно ако се пође од чињенице. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6.Земун Мр Ђуро Кукић. Пољопривредни факултет. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице.. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду. СРЕДОЈЕВИЋ. које су везане за воћарску производњу.670 €. тако да се производњом воћа. редовни професор.000€. Међутим. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању. у другој години. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности. То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. 1.85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1. Београд . Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми. по сценарију Б.22:664. ЗОРИЦА2.УДК: 338. као воћарство.422 € . у крајевима где има доста радне снаге. Ђ3. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима. Поцерина ДОО. Пољопривредни факултет. експлоатациони трошкови. 2004). КУКИЋ. ван. инвестициони трошкови.професор. Институт за агроекономију. Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. Нови Сад Др Зорица Средојевић. а посебно континенталних. Бављење воћарством захтева доста живог рада. 1 2 3 Др Душан Милић. финансијски резултат. односно губитак од 3. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић. него при производњи пшенице и кукуруза.5:634. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима. Кључне речи: сушена шљива. Нови Сад 78 . по сценарију А.

000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. 2001). међу којима посебно место заузима сушена шљива. Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). а посебно обима девизног прилива. Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив. 79 . кандирана свежа шљива. Шабца и Коштунића. која је крупна. 2. пастеризоване полутке.Може се користити и у декоративне сврхе. Коцељевe. Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. здрава. суве полутке шљиве са орасима. слатко. Осечине. воћна салата и кнедле од шљива. концентрат. У свету се гаји преко 6. ракија шљивовица. Међутим. добро осушена. ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. мармелада. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. Поред тога. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. слатка. лепог спољашног изгледа. економске корисности. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме. 2003). Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности. компот. месната. сок. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење. Поред потрошње у свежем стању. 1990). 2000). посебно на породичним фармама. плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар. џем. преко 95% извози (Обрадовић. пекмез. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. Квалитетна сушена шљива је само она.

4 1€ = 80 дин. x 1.3 2.Сечење и лепљење стреч фолије .6 6.1 7.Остали материјал (траке.080 350 300 240 32 2. кесе.5€/ком. Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €.500 3. струја) 5. Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1.Џамбо пластичне кесе – 800 ком.1 21.Прибор и материјал (укупно) .6%).1%).000 200 14. Разлике између споменуте две варијанте су у томе.102 1.500€ заузима учешће од 51.6 0.) .Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво . x 0.5 7..) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.Постројење (сушара) 2.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.4 2.680 Удео (%) 51.Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком. као и грађевински објекти (19.Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4.1 1.03€/ком.) .) .682 12. Постројење за сушење са набавном ценом од 7. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.682-2002) * Износ у еврима 7.Табела 1.880 1. лепак.Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком. 80 .6% мање финансијских средстава (табела 2). односно за погон по сценарију Б је потребно за 13.1% у укупним инвестиционим трошковима.04€/ком. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом. 3.2 19. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1. Табела 2..4 100.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б). x 0.100 1.Инфраструктура (вода.8 1.0 86.

4 0.680 + 7.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).490 Удео (%) 18.670 € Произвођач.5 100.1 58.000кг x 1.800€ учествују са 58. Табела 4.682 + 8.500 € 4.4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14.2 20.422€ по сценарију А.Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1.2 9.800 1.240 7. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16.922 € 20. Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.000кг x 2.490€ по сценарију Б.500 € 12. односно 7.000 € 22.0 90.000 кг x 0.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) .варијанта са искоштичавањем 2.5€/кг) 6.2%).Енергија (лож уље – 0.240) Сценарио Б (12. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9.490) Добит.4%) и бруто зараде радника (18. Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.500 750 4.21€/кг сушене шљиве) 5.170 € -6. Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) . односно губитак од 81 .240€ по сценарију А.варијанта без искоштичавања 3.Шећер за припрему (100 кг x 0.2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3). односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.680 50 210 8.Сировина (свежа шљива) 32.422 € -3.15€/кг 4. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3.6 2. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4).5€/кг) Сушена шљива без коштице (5. Табела 3.9 3.

Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13.900 до 16.422 € по сценарију А. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења.100€ у зависности од начина изградње објекта.04. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година.000 €.3. преради и промету. заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи.670€ по сценарију Б. 4.670€ по сценарију Б.800€ заузима учешће од 58. учешћем у спољнотрговинској размени. НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01.1% у укупним инвестиционим трошковима. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1. односно 7. 82 . односно – 3. цене и квалитета. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1.680 € по сценарију Б.2% у укупним трошковима производње. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8. начина финансирања и слично. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми.240 € по сценарију А.000€. посебно ако се пође од чињенице. односно 12. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине.2005. као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине.682 € по сценарију А. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8.490€ по сценарију Б. Са износом од 7.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката. Сировина (свежа шљива) са износом од 4. 2005).000€ (Рајић и сарадници. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан. Међутим. године. ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу. опреме и прибора за сушење шљиве. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15.

ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. profit. respectively loss of 3. КАЛАНОВИЋ БРАНКА. Књига I и II. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. Summary Plum dried production on family farm can be profitable business.72-80). (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2. Зборник радова. ОБРАДОВИЋ. ZORICA. In year of building plant and supply of equipment to drying. ЖИВКОВИЋ М. године. 83 . 1-36). ВЛАХОВИЋ. Пољопривредни факултет.22-35). СТАНЧЕВИЋ А. (2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима. Нови Сад. РАЈИЋ З. Нови Сад (стр.151-171). Пољопривредни факултет. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8. because of high unitial investment and costs of dried. Зборник радова. SREDOJEVIĆ. 7.26-28). Коштунићи (стр. Литопапир.670€ by scenario B. РАЛЕВИЋ Н. Задружни Савез Војводине. 3. 6. Монографија.. Б. КАНДИЋ М. Нови Сад. КЕСЕРОВИЋ З. ЗАРИЋ В. Нови Сад (стр. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије. МИТРОВИЋ ОЛГА. (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа. cost of dried.... (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа". РАДОЈЕВИЋ В. However. Ж. Key words: plum dried.. Породична газдинства Србије у променама. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007.ЛИТЕРАТУРА 1. 2.. Београд (стр. МИЛИЋ Д. 4. Because seasonal character of drying plum. аутори. (2001): Програм унапређења производње. costs of investments. Đ. (1990): Практично воћарство. (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. 5. МИТРОВИЋ. РАДОЈЕВИЋ Р. Чачак..000€. Коштунићи (стр. В. expected loss is 6. KUKIĆ. 8.22€ by scenario A.

11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“. pre svega govedarstvo. pa i kozarstvo.yu. kao nizijsko područje.Volgina 15. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje.. 011/2972848 1 84 . Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. B. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. istraživač saradnik. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo. kao ravničarsko područje. dr Drago Cvijanović. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja.iep.442 litre mleka po kravi. Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski. 11050 Beograd. V. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. prof. To su činjenice. Ul. i godišnjim prinosom (u 2004. sa: osam opština. naučni savetnik i Velibor Potrebić. ovčarstvo.UDK: 336(497. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici. E-meil:iepbgdyu@eunet.. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada. istraživač pripravnik. 2 Mr Branko Katić. D. Predmet analize su: Južno-banatski okrug. 9 grla goveda. 100 katastarskih opština. 94 naselja. tel. Stočarstvo. 49 svinja. POTREBIĆ. živinskog i ovčijeg mesa i mleka. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima.ac. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti./faks: 011/2972-858. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. www. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Institut za ekonomiku poljoprivrede. junećeg.): 2. 81% poljoprivrednih površina. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni. sa različitim prirodnim uslovima. posebno proizvodnju svinjskog. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci.bg.yu. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ. tel. CVIJANOVIĆ. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. 74 stanovnika na km2. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču.

215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). kao jedinice lokalne samouprave.7% poljoprivrednih površina. od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje. iz kojih se jasno vide odnosi. AP Vojvodina. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. Napominje se. date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. mera agrarne politike. ZO – Zlatiborski okrug. sa stanjem iz 2006. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena. 438 naselja. U okviru okruga. koje se daju u prilogu rada. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. nivoa i strukture narodnog dohotka. od kojh se okruzi i sastoje. tri okruga i 26 opština). vune. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka. koji spada u ravničarsko područje Republike. daju se i bitne karakteristike za opštine. 67. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. broja zaposlenih. 55. MO – Mačvanski okrug. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. stanje i mogućnosti. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). poljoprivredne površine. broja članova po domaćinstvu. brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština.ravničarskog i brdsko-planinskog područja. zatim. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja. odnosno nezaposlenih lica. JBO – Južnobanatski okrug. broj domaćinstava i pros. 39 grla goveda.) osnovnih vrsta stoke: goveda. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. u radu su: obrađeni i drugi faktori. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. svinja. 101 stanovnikom na km2. sa: osam opština. jaja i meda po jedinici (grlo. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka. 12 svinja. i četiri tabele. košnica). strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. daju se i relacije prema Republici. Međutim. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku. CS – područje Centralne Srbije. poput strukture stanovništva po više obeležja. 147 svinja. 85 . 228 naselja. 51 stanovnik na km2.6% poljoprivrednih površina. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima).008 litara mleka po kravi. broj i struktura stanovništva. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. 28 grla goveda. područje Centralne Srbije. 362 katastarske opštine.

postoje razlike među opštinama Okruga. obimu.5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. broju stanovnika.5% poljoprivrednih površina. gde je rast bio 3.28%). a u opštini Bela Crkva 75. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4. kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini.54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15. gde je bilo godišnjeg rasta od 2.8 na 1000 stanovnika. koju sledi Alibunar sa 19.72% od ukupnog stanovništva. a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39. Sledi ga Vršac sa 17%. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine.8%).4. a u opštini Kovačica svega 0. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83. U opštini Vršac na livade otpada 5. Okrug poseduje 341. što je približno prosek APV (88. godine imao 314 hiljada stanovnika. a manje livada i pašnjaka. što je najviše među opštinama okruga.51%). ali i suprotno u odnosu na APV.5% od ukupnog broja u Okrugu.3 godine). smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga.41%. Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15.90%).3%).9% u Opštini Vršac. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39. u kojoj je i najniže učešće u Okrugu. kao najniže. Rezličiti su potencijali. broju stoke koju gaje. Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0.000 stanovnika. što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM). s najnižim učešćem.1% od njegove ukupne površine. a najmanja opština Opovo sa 203 km2.38%). pa i perspektive daljeg razvoja. a pašnjaci 7. a znatno više od republičkog proseka (65.03% poljoprivrednih površina.5 u opštini Alibunar do minus 0.12%) i slabije od prosečnog za APV (68. Između dva popisa (1991.5% poljoprivrednih površina. ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici.250 km2. i gotovo identična proseku APV (39. Livade zauzimaju svega 2. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14.75%. Tako.3 u opštinama Vršac i Kovin.35%. kao najviše.9 godina u proseku). U ukupnom stanovništvu. a najmanje u opštini Pančevo (13. od kojih na oranice i bašte otpada 87. oranice i bašte zauzimaju 93. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16.86%. Ono se kreće u intervalu od minus 7. broju domaćinstava i gazdinstava. Sa izuzetkom opštine Pančevo. prema 77. među opštinama Okruga. stepenu razvijenosti. i sl. i 2002. U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42.5 na 1. a u opštini Opovo 1. Čine ga osam optšina. U ovom okrugu.25%). U opštini Pančevo. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20. na poljoprivredne površine otpada 80.21).28%. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67. Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3.23%.3 godine). Iz ove 86 .02% poljoprivrednih površina. koje je i centar Okruga.OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini. Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo.64%. što je najviše.

To je znatno više od republičkog proseka (17. u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45.90%. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69.71% ukupnog stanovništva. Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27.269 km2. čija površina čini svega 5.3% ukupnog broja u Republici. što je malo povoljnije od republičkog proseka (45. prema 7. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3.27%). U Okrugu je bilo 33. a od pokrajinskog za 37. koji pored poljoprivrede obuhvata i lov. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik. U 2002. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58. Na poljoprivredne površine. Od ukupnog broja stanovnika.05% u Republici i 6. U JBO je u 2004.74%) od ukupnog broja gazdinstava.90%.97%.92%).7%.51%. što je manje nego u JBO (80.85 u APV. dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41. godini u JBO bilo je 106.6% ukupne površine Okruga.84%). Sa izuzetkom Pančeva (10. Ono se kreće u rasponu od 44. koja obuhvata 24. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52. 87 . što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti.30%).29%). Šabac je po površini najveća opština u Okrugu. U Pančevu je bilo 40.1% ukupne površine.1 puta veći nego u Plandištu.36% tih površina.56% u opštini Alibunar. godini.52) proseka. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu.71% ukupnog broja domaćinstava Okruga. do 68.kategorije stanovništva. ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59.97 u Republici. prema 2.18% u APV.59%). u Okrugu otpada 68. a u oštnini Opovo najmanje (5.55% ukupnog stanovništva.79%). U Pančevu je narodni dohodak bio za 3.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7.455%) i Vršca (15. što je iznad republičkog proseka (10. U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%. što je bilo najviše u Okrugu. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka.40%. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47.6 hiljada domaćinstava ili 4.04%). dok je u opštini Pančevo činilo svega 4.37% u opštini Kovin. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM).85% od ukupnog broja). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12. ali niže od proseka za APV (23. a najslabije u opštini Alibunar (63. koju sledi Pančevo sa 46.1%. što je više i od republičkog (2.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4.39%).3% površine celog okruga.53%.84%) i proseka za APV (10. U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25.31%) i proseka za APV (44. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4. U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina. odnosno 2. šumarstvo i vodoprivredu.59%).37%). U domaćinstvu su prosečno živela 2.96 hektara obradivog zemljišta. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61. Sastoji se od osam opština (kao i JBO). Na oranice i bašte otpada 80. U ukupnom stanovništvu Okruga.46) i pokrajinskog (3. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga.92 člana.

72%).01).9). CS (40.9% i CS 7. U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49.7). Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4.5 hiljada više od JBO. Među oštinama. Mali Zvornik (2.71%).13 što je iznad prosečnog u Republici (2.35%. a u ukupnom stanovništvu 16.05. prema 10.15%. Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16.6 hiljada stanovnika ili za oko 15. što je i najviše u Okrugu.32% ukupnog stanovništva Okruga.5% od ukupnog broja u Okrugu).42%).46%).12% i nešto više od proseka za CS (66. U opštini Bogatić.22% (dvostruko više negu u JBO).2). Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini.1) i Šabac (1. Mačvanski okrug ima 329. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20.38% ukupnog broja u Okrugu).6 u opštini Vladimirci.1 u opštini Botgatić do minus 6. U Okrugu je bilo 46.30% u ukupnoj površini opštine.65%).08%.61%.1 na hiljadu stanovnika). Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27.4 godine). što je nešto niže od republičkog proseka (67.10%). livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12.60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91.27% ukupnog stanovništva Okruga. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%.93% u CS.96% učešća. a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13.14%).39%) i proseka CS (53. a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0. Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38. a najslabije u opštini Vladimirci (42. svega 4.39%).89% u Republici i 11.54% u Republici i 16.više od republičkog proseka (65. U ostalih pet opština. Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3. u Šapcu do 49.11%. U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55.01% u CS. kao i njihova namena. domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. U ukupnom stanovništvu. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24.86%).82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7. ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81. Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21.31%) i proseka za CS (45. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42.2). Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26.16% ukupnog broja domaćinstava u RS.18% (u RS 7.16%).9). U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0.05%). Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39.37 članova. a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52. U proseku je gazdinstvo ovog 88 .05%.94%) i Loznice (10.93% u opštini Bogatić.97) i CS (3.09%.87%.38%).4) i RS (40. a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61. dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3. a najmanje u opštini Šabac (1. stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.1%). što je znatno više od republičkog proseka (45.42%. Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66. Na livade se odnosi 3. Osim Malog Zvornika (5. Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37. a najmanje u opštini Mali Zvornik (43. U opštini Šabac je bilo 37. prema 16.6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39.88%. U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4.

89% za livade i 21. što je višestruko manje nego u JBO i MO. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO. dvostuko je veće od republičkog proseka (34. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu.75% ukupne površine opštine. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5.9 hiljada dinara.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2.22%. dva okruga.17%.69% za livade i 16. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih. a u opštini Čajetina svega 8.okruga koristilo 2. što je najmanje u Okrugu.47% u Okrugu. po popisu iz 2002. U ZO.7%).2% prosečnog u RS i na nivou od 62. U Okrugu se nalazi 341. I u ovom okrugu.72 u CS). Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS. Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu. godine bilo je 313. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika).24% površine Okruga.5%.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina.68% površine Okruga. U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj.4 stanovnika manje.45% poljoprivrednih površina Okruga. što je za 27. godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5.2% u Sjenici. Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). prema 17. odnosno 14. koja čini 17. jedino je u Užicu zabeležen rast od 0.2% u Bajinoj Bašti do minus 15.27% u Republici. ali manje i od republičkog proseka (65.4% od ukupne površine.4 hiljade stanovnika. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19. Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7. godini iznosio je 85.39%) i proseka za CS (53.85%).6% niže od proseka u CS.3% ukupne površine Okruga. Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45. Na 1000 stanovnika u 2004. Između dva poslednja popisa. ovde posmatrana. a najviše u opštini Bogatić (čak 77.8% godišnje na 1000 stanovnika. a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih. U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine. Najviše stanovnika je u opštini Užice. prosečna 89 . i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59. a za CS 16. U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004. a najmanja u opštini Priboj (32. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181). što je znatno manje nego u ostala. Među 10 opština ovog okruga. što je malo više od prosečnog za Republiku (2. kao i od prosečnog za RS i CS.41% za pašnjake. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4.91%). livade su najzastupljenije sa 37.10 hektara).28%. što je najveće učešće u Okrugu.5 hektara obradivog zemljišta.05%).8% ne od republičkog proseka i za 24. a najmanje u Opštini Vladimirci (108).9%). Na livade otpada 29. ali i od prosečnog za JBO.142 km2. Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika. Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS.03%. a na pašnjake čak 43.6% prosečnog za Okrug. Njegova površina je 6. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije. Na poljoprivredne površine otpada 55.3%). a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23.10% za pašnjake. koje obuhvata 26. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76. Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34. a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0.48% stanovništva Okruga.30%).47%. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica. nego u ostala dva posmatrana okruga. Republički prosek je 11. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21.

ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21. Najmanje ih je bilo 90 .6%). koliki je i prosek za područje CS. U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka.7%. U domaćinstvu je u proseku bilo 3.12%).81% nešto više od proseka za RS (45.3 godine).39%.3 godine).53% u Sjenici.3 hiljade dinara. a najmanje u opštini Kosjerić (7. a najstarije u opštini Čajetina (42. u Okrugu je bilo 15. prema 17.46 ha po gazdinstvu.23% u RS i 14. prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS. Jedino je u opštini Užice.93 u CS.13%). I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS. što je približno broju članova u MO (3. U okrugu je bilo 41.94%). Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35.12%). nego u MO (34. broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS.31%).8% poljoprivrednog stanovništva i 9.5 hiljada domaćinstava ili 3.starost stnovništva je visoka (39.2% u Užicu. Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27.17% stanovnika starijih od 64 godine.2%).48% u Užicu do 30.01). Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20. što je približno republičkom proseku (67.18 članova. Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16. godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77.97) i proseka za CS (3.86% u Sjenici.05%. Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67. a najmanje u opštini Priboj (svega 12. odnosno CS.6%. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67.67%) domaćinstava u Okrugu.88%). Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2. prema 16.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu. a više je od republičkog proseka (2. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1. Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4. U ZO bilo je 98. najveće učešće u ukupnom stanovništvu. što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40.2) i proseka za CS (40. prema proseku u RS od 10.12%).35%). U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7.000 stanovnika. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5.02%) U ukupnom stanovništvu ZO. U 2004.47%). U ukupnom stanovništvu. ali niže i nego u JBO (21.28% ukupnog broja u RS. a u CS sa 7.01%). za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS. U ukupnom stanovništu. U 2004. a više od prosečnog za CS (66. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3.97% u Užicu. aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46.28% ukupnog stanovništva u Okrugu.5%). To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8. a najmanje u opštini Prijepolje (42.89% i proseku u CS (11. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu.000 stanovnika.72%). Prosek za RS je 2.54% u Repubblici i 16. a najmanje u opštini Kosjerić (4. Među opštinama u Okrugu.5% u Sjenici. a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13. Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33. do 45.4 godine).91% ukupnog broja domaćinstava u RS.77% u CS.31%) i proseka za CS (45. do 18.53%. Bilo je 310 zaposlenih na 1.10 hektara obradivog zemljišta.95%). odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS. što je bilo za 10% manje nego u MO.46%).

2%). svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda. 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela.6 tona meda (2. Bez izuzetka. Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi.1% ukupnog broja u Republici). Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo. u Okrugu je značajno bolja situacija. Najviše goveda. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. godine. respektivno. 50% više vune po ovci. Tako je u RS u 2006. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. svinja i živine bilo je u opštini Pančevo. gajeno je: goveda 10. U ovom okrugu u 2005. koje se preduzimaju poslednjih godina. Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije. jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%).u opštini Bajina Bašta (180). o čemu će naknadno biti reči. Živine je bilo 803 hiljade komada. godini proizvedeno je 39. dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18. U Južnobanatskom okrugu. Za područje APV situacija je povoljnija. a broj priplodnih grla manji za 4%. samo sa većim intenzitetom.4% broja u Republici). Posmatrano prema 2000. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce.9%) i 97. odnosno 14%. različito je stanje i po posmatranim okruzima. nego pre šest godina. a najmanje u opštini Čajetina (83). 46 tona vune (1. negu u 2000.5%). godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. Po jedinici površine3 u 2005.5 miliona jaja (3. Kovačica za 7%. Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. bilo je 33. U ovom okrugu broj goveda. svinja i ovaca za celu Republiku.7% proizvedenog u RS). godini. i Plandište za 50%. godine manji nego početkom 2000. 3 91 . STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera.5%). stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. 51. Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). 619 hiljada ovčijeg mleka (4. godine.7%). Svinja je bilo 176 hiljada (5. Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda.2 miliona litara kravljeg mleka (2. što čini 4. početkom 2006.12% u Kovinu do 22% u Opovu. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. godine. Broj stoke po opštinama bio je veoma različit. svinja i živine u opštini Opovo. koja je ovde uzeta kao bazna. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). 5% mleka manje po muženoj ovci. u 2006. Vršac za 21%. U pogledu broja ovaca. nego u 2000. u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja. kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje. Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište. svinja 56 i ovaca 9 grla. godini. kao i u opštinama na njihovom području. po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223). kao i odnos prema 2000. ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000. godini. Naravno. a najviše ovaca u opštini Vršac. s tim što je njihov broj bio za 21% manji.5 hiljada goveda (3. Broj živine je smanjen čak za 47%. nego 2000. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije. i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke. ovaca i živine. svinja. nego 2000.4% broja u RS.

Broj goveda u svim opštinama okruga.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%). Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva.1% proizvedenog mleka u RS).5 hiljada goveda. a priplodnih grla za 2%. Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%.3%).4 hiljade svinja (12%).4 hiljade (1. Pančevo za 54% i Plandište za 23%. U Mačvanskom okrugu bilo je 90. 69. a manje u svim ostalim opštinama Okruga. Po jedinici površine u Okrugu je u 2005. broj ovaca je bio u porastu.8%).3% broja u RS). Po jedinici površine u 2005. manje živine. prema 2000. 260 tona vune (10.3 miliona komada živine (7. manji.5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici. U četiri opštine.6% manje mleka po muženoj kravi.2 miliona litara kravljeg mleka (6.025%). svinja za 13%. godini gajeno je: goveda 49. 152 hiljade ovaca (9. koliko i priplodnih grla goveda. bio je manji nego u 2000.4%) i 1. godini. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić. istu količinu vune po ovci (2 kg). Interesantno je.8% više meda po košnici. u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin. bio je u 2006. Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%. Pored ovih opština.3%). 384. Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 . da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006.2 tone vune (7. bilo je 98. godini. Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17.5% u opštini Bogatić. U Zlatiborskom okrugu u 2005.5 miliona jaja (5. svinja 57 i ovaca 66 grla.7%). broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%. ovaca 225 hiljada (14%). mereno u 2006. što čini 9% ukupnog broja goveda. a priplodnih grla za 21% i živine za 14%. 1. 24% manje jaja po kokoški i 5.2%). Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%). tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca.3%).1% ukupno proizvedenog u RS). 50% manje vune po ovci.5% mleka manje po ovci. i 97. Krupanj (20%) i Šabac (2%). koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%. nego u 2000. godini proizvedeno: 89.1 hiljada goveda (8. svega 3. U ovom okrugu je u 2005. nego u 2000.5 tona meda (2. Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%).5 hiljada litara ovčijeg mleka (0. Ovaj okrug. Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi. Sa izuzetkom broja ovaca. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla). sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%).5%). i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci.7%). U Zlatiborskom okrugu 2006. 27% manje mleka po ovci. Svinja je bilo 42. godini. gajeno: goveda 43. a priplodnih grla za 6%. 58.opštini Pančevo. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu. Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%). broj ovaca za 6%. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%). manji.8 miliona komada jaja (4.6%) i 228 tona meda (6. U ostalim opštinama bilo je u 2006. 19. porastao broj priplodnih grla goveda. Ohrabrujuće je. 193. svinja 182 i ovaca 64 grla. Broj goveda bio je manji za 14%. U ostale četiri opštine. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8. Kovačica za 24% i Opovo za 22%. njihov broj je povećan i opštini Šabac. 2. godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1. i živine 478 hiljada (2. karakterističan po značajnom broju preživara. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. broj svinja za 24%.

62 122.20 195.09 128.02 84.32 95.15 105.81 118.05 96.16 84. s tim što za Sjenicu tog podatka nema.37 110.27 63.36 90. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja.84 65. Užicu (10%) i Čajetini (3%).46 119.47 106.34 81.58 153.09 91.12 67.02 121.40 77.91 87.48 90.61 92.20 103.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.71 72.95 87.30 84.57 80.24 135.76 80.56 146. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .12 71.14 108.81 107.52 72.00 77.32 123.80 86.77 85.01.49 71. s tim što je. Priboju (12%).14 67.05 59.29 56.70 121.66 103.20 89. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda.55 369.72 75. godine (2006/2000) Nivo R.4%).83 118.00 244. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.27 134.36 Svinje ukupno priplod 78.77 62.95 85.75 178. pored Nove Varoši (21%).33 109. Tab.25 76.29 121. Srbija C.43 120.70 70.98 priplod 95.16 65.67 85.25 90.81 78.83 117.97 95.78 92.09 103.32 85.70 84.54 126.78 152.92 79.48 76.83 78.77 101.18 82.26 81.79 78.00 61.93 85.55 73.61 111.71 81.59 91.94 92.38 93.6% u Arilju do 36% u Sjenici.77 44.4% u Čajetini.24 114.97 71. 01.14 73.33 114.84 154.76 146.96 80. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.32 116.34 48. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.40 114.90 82.64 104.59 74. 2006.95 94.87 102.04 131.12 60.64 Ovce ukupno 99.00 87.67 162.54 113.57 105.17 116.59 87. do 5% u Užicu.57 87.09 74. Sjenici (14%) i Čajetini (27%).23 58. 2001.2000.69 93.03 52.81 60.92 48.91 109.43 86.92 77.52 74.54 144.25 84.50 91.50 97.08 171. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%).47 124.24 86.20 56.40 104.35 88.51 89.61 78.18 83.35 60. Požegi (22%).61 98. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini. njihov broj povećan i u Čajetini (3.11 93.03 87.42 59.63 113.25 55.75 103.09 84.83 376.74 95.77 83.65 68.34 110.90 99.1.26 111.28 99.79 519.96 79.25 76.82 98.32 64.22 77. Novoj Varoši (4.49 67.89 85. Bgd.32 68.58 75.17 94.83 64.57 83.99 77.59 60.27 79. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’.80 79.54 69.69 81.15 94.34 76.77 81.00 94.95 63.49 140.29 95.97 78.89 107.15 98.56 97.96 89. i 15.18 Živina 87. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%).64 146.93 116.89 128. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3.58 96.77 93.52 110.87 96.06 142.71 93.42 112.66 74.25 121.6%).82 90.44 151.35 88.81 75.89 63.21 84.59 77.75 95.20 130.35 77.74 98.74 106.19 126.56 134.79 81.29% u Prijepolju do 1.93 81.39 89.95 82.49 98.06 82.96 150.

0 58.0 5 9 180. Bajinoj bašti 3%.9 97.0 61 64 104.7 96.1 83. Beograd..0 247 182 73.7 452 281 62.9 5 7 140. i „Opštine u Srbiji 2005“.0 7 9 125. Beograd.8 169 164 97.5 26 34 130.7 3 3 100.8 106 140 132.4 10 7 70.0 Ovce na 100 ha poljopr.8 104.6 33 48 68. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 .0 7 12 171.3 96 75 78.8 73.0 10 10 100.8 85. 2006.4 80 59 73.9 95.7 142 138 97. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.4 158.7 69.2 84.5 21 19 85.9 Svinje na 100 ha oranič.4 26 15 57.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.0 1 4 400.1 100 85 85.2 228 185 81.8 58 46 79.7 112. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83.9 76 41 53.5 64.9 77 67 87.5 13 13 100. po okruzima i opštinama Nivo R.7 13 10 76.0 71.0 52 43 82.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89.Arilju za 21%.9 39 29 74.7 9 13 144.1 74 56 75.3 120.3 131.0 44 42 95.2 65.5 103.0 103.5 12 12 100.3 71.9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“.7 69.5 83.0 106.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62.9 77 82 106. Tabela br.5 136.5 143 112 78.1 68.1 83.6 69.1 182 158 86.2 73.0 9 8 88.0 52 39 75. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.5 9 9 100.6 81.4 44 38 86.1 90.0 197 155 78. i preračuna autora.7 59 55 93.5 8 9 112.2 51 40 78. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005.3 80. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000.9 26 15 57.0 93 75 80.4 50 36 72.2 56 45 80.2 70. i 2005.5 8 11 137.8 75. Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad.5 76. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije.3 83.3 76 51 67. Užicu 18% i Čajetini 11%.6 106 72 67.1 89.3 40 33 82. 2001.0 16 14 87.4 52 37 71.

S druge strane. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. tovnih junadi. sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. mleka i mlečnih proizvoda. Zatim. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. Nova Varoš. Pored pomenutih mera. svinja i živine. mineralno đubrivo). najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. Prijepolje. mesa. popravka. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. Priboj. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. Sjenica. Navedene mere treba koristiti. proizvoda od mesa. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). ovčarstva. Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. Kao podsticaj razvoju stočarstva. ovaca. regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Čajetina. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza. 95 . regresa izvesnih inputa (gorivo. Užice i Bajina Bašta. i tome slično. kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). Dosta je veliki broj tih mera. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. a među njima se nalazi i osam opština. U marginalna područja svrstano je 49 opština. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. Među njima su premije za mleko. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. kao i podizanje farmi mlečnih krava. Uz to. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita.

Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2. nepovoljna starosna struktura stanovništva. Nažalost. da se stočarska proizvodnja. 96 . stanje bi bilo značajno povoljnije. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. pored ostalog. preko zakasnele tranzicije. U tom pogledu. a brojne društvene farme ugašene. Primer toga je postupak koji je u toku.. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva. tako i za pašnjačko stočarstvo. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“.ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. Beograd. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. Za bolje rezultate u ovom pogledu. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. posebno u ruralnim područjima.. i niske konkurentnosti na stranim tržištima. Vrnjačka Banja. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. još uvek nije oporavila. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). počev od sveopšte krize u zemlji. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara). potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva.. jun 2006. 115-124. To je svakao moguće. proističe. smanjivanje broja stanovništva. u kojoj još proces privatizacije nije okončan. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost. CVIJANOVIĆ D. za određeni broj proizvoda. čak i vrlo kratkom roku. KATIĆ B. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000. shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu. VUKOVIĆ P.. VUKOVIĆ P. KATIĆ B. Razlozi tome su brojni. Kako se moglo videti. CECIĆ NATAŠA. Dugoročan. veterinara i tehnologa. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva. Institut PKB „Agroekonomik“. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. 26. zatim. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. prisutno decenijama. perspektiva je dosta sumorna. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. kako za farmerski oblik uzgoja. karakterističnih za dato podneblje. takođe za znatan broj seoskih naselja. CVIJANOVIĆ D. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača.. posebno stočarsku proizvodnju. pp. u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. Izuzetak je broj ovaca u JBO. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. godine. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina. 3. ništa od navedenog sada nemamo. KATIĆ B. čija je tražnja u porastu. koje je. LITERATURA 1.

A. RZ za Statistiku. 5 Branko Katić.yu.: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“. Ekonomika poljoprivrede. Beograd. i 2005. 11050 Belgrade. It is cognizable by variety in using the agricultural land. www. TAPISAREVIĆ LJ. 719-725. Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“.. 10. 8. KATIĆ B. godine.ac... for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“. 9.privreda i ruralni rauzvoj“.). chicken and mutton meat and milk. tel.. B. tel.D.. Beograd. br. Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr. STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. E-mail:office@mail. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije. pp. 11.. („Službeni glasnik RS“. 28/2000). pp.Volgina 15 Street. Scientific Adviser and Velibor Potrebić. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area. VUKOVIĆ P. „Opštine u Srbiji“. SUBIĆ J. 7. Ph.Trainee. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“.bg.Associate. 5. Ekonomika poljoprivrede. 4. in which has come to structure aggravation of field coat.. Niš. young beef. in lowland areas. 3. V. M. Ekonomika. („Službeni glasnik RS“. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. 011/2972-848 4 97 . Researcher . KATIĆ B. („Službeni list SRJ“. POPOVIĆ VESNA. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. KATIĆ B.bg. prof. koja se održava u Bukureštu 23-24. 591-604.iep. 5-6. due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. br. Beograd.. POTREBIĆ.449-463.yu. br. br. SUBIĆ J. Number of livestock and their outputs is decreasing. Drago Cvijanović. 2005. Researcher .iep. especially production of pork. Institute of Agricultural Economics.. br. SAVIĆ MIRJANA. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. These are the facts. OSTOJIĆ M. Stock farming. br. CVIJANOVIĆ. 3. juna 2006. pp. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta./fax: 011/2972-858. Zakon o organskoj poljoprivredi. D. za 2000. 5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing. 13/96.ac..76/2005). (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“.farming. Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains.. MIJAJLOVIĆ NADA. 6.

in this work have been elaborated some other factors.008 l of milk per a cow. Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields.. husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted). 94 settlements. 28 heads of cattle. 39 heads of cattle. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. structure of agricultural land utilization. agricultural participation in creation of national income.): 2. 9 heads of cattle.7% of agricultural surfaces. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development. Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. Stock – farming district consists of mountainous regions. 74 inhabitant per km2. 147 pigs. households number and average number of members per a household. 67. sheep – farming and goat-farming. measurements of agrarian policy. 51 inhabitants/km2. 101 infabitants per km2. and annual yield (in 2004. 228 settlements. different surface structure and agricultural land's utilisation method. 100 cadastral municipalities.6% of agricultural surfaces. Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). as the lowland region with: 8 municipalities. 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2. 49 pigs. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region). 362 cadastral municipalities. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. and here is present pastoral stock – farming. development level by the level of national income per an inhabitant.) of elemental livestock 98 . level and structure of national income. Analysis objects are: South – Banat district. 55. unemployed persons. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia).442 l of milk per a cow. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. transition in which privatisation process is not over yet. than population number and structure. 12 pigs. 81% of agricultural surfaces. with different natural conditions. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep.e. 438 settlements. number of employees. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. such as population structure by few parameters. agricultural surfaces. with the state from 2006. owing to surfaces under natural meadows. Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region. This district is favourable for significantly better ruminants breeding. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. State and dynamics (comparing the state from 2000. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive.breeding. i.

categories are specially processed: beeves. 99 . It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district. text contains a plenty of information. sheep and poultry and comparable data about yield of milk. ZD – Zlatibor district. pigs. Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. wool. and four tables given in attachment. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. as units of local autonomy. state and possibilities. 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. area of Central Serbia. here has been given relations toward the Republic. AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). which clearly point out to relations. MD – Mačva district. SBD – South Banat district. 3 districts and 26 municipalities). from which these districts consist of. numberous and significant data are given in two tables within the text. CS – Central Serbia area. AP Vojvodina. APV – Autonomous Province of Vojvodina. eggs and honey per a unit (head. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. hive) are given. Nevertheless.

период транзиције). као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама. Анализира се и однос државе према осигурању. осигуравајуће организације. ЈОВАНОВИЋ. Т. М. осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. услови осигурања. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. пожар. Др Миленко Јовановић. социјализам. као и на законе. Кључне речи: осигурање усева и плодова. уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. Нови Сад 100 . Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште. развој.1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији.5(497. Департман за економику пољопривреде и социологију села. поплава и сл. сарадник у настави. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. субјекти који су вршили послове осигурања. него производње неких других привредних грана. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена..УДК: 368.11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ.). а у оквиру ње и биљна. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. Пољопривредни факултет. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода. почевши од краја XIX века. редовни професор. често са катастрофалним последицама. па и пољопривредне (биљне).

ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. где се за то одлучи окружна скупштина. У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. оно мора бити правилно. лан. 267. у члановима 798. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. репица. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007). стр. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844). Тако је 1892. 127/1892). Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао. хељда и сва стрна жита. Београд 1937. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. то ће се по основама наведеним. конопља.облик економске заштите производње. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града.”2 Прве послове осигурања су обављали странци. Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. Долази до прикупљања средстава у натури. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. бр. као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. Почетком XX века много се писало о осигурању против града. поменути Закон никада није ступио на снагу. као осигурање еспапа на води и на суву. а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града. године. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. Обезбеђивали би се кукуруз. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. Тако је 1896. 101 . 1. кућа и миљкова против ватре и воде. и 799. Тако се у члану 798. као и плаћање улога за исто. док би се дуван. наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. Међутим.

У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. после више припремљених предлога. конопља.решено. воћњаци и маслињаци. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. Половином 1923. народним посланицима. Немачке. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града.: Осигурање противу града. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”. Ј. Електрична нова трговачка штампарија. репица. са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. једино је у овој области 1928. којих није ни било. у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. а имао је и других техничких недостатака. број 266/1905). воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине.”3 Најзад је. Београд 1902. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. Наиме. како држави тако исто и земљорадничком сталежу. виногради. 102 . године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. осигуравајућа предузећа. 3 Пачић. окружних. 3 и 4. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града. На овај начин није било стварног обезбеђивања. државних и манастирских усева. бр. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. Овај закон је донет пре него што су организоване области. Она су обављала све врсте осигурања. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. без обзира што су их закупци обрађивали. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. градинарски усеви. кукуруз. стр. хељда. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. 189/1923). углавном приватна. 2. дуван. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. за потпуно извршење свога задатка. Енглеске. Швајцарске и Чешке. среских. године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. до доношења новог закона. крајем 1905. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. М. Ш. те тиме да да довољну гаранцију. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. Француске. лан.

V 56364/38 г. str. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно.П. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. 25. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. 3. Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова. да по предлогу банова а за поједине бановине. У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава. 4 Привредно законодавство – књига пета. ZOIL “Vojvodina”. Штампарија Дунавске бановине. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. str. 90. када је крајем 1929.”4 Након што су 1930. Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова. које су као оранице. број М. 33 поменутог закона. наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. бр. уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца).Овај закон стављен је ван снаге. Поред картела за осигурање против штета од града. 221/1929). Београд 1930. Antonije: Osnovi osiguranja. године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. године формиране бановине. с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. 43/1931). постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. У чл. стр. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама. виногради и воћњаци унети у земљишни катастар. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама. који се односи на област осигурања против града (туче). Издавачка књижарница „Геца Кон”. стр. 92) 103 . Novi Sad 1975. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. (isto. У чл. Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине. области и државе. бр. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. Нови Сад 197938. Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. 6 Тasić .

Половином 1942. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. бр. а и свака друга активност. Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. бр. па и рад осигуравајућих друштава. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате. лист ДФЈ”. на предлог Министра пољопривреде. предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. 3. оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода. Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл. У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. Међутим. 104 . који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. Ипак. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. била је заустављена привредна. 12/1945). лист ФНРЈ”. Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв. које су утицале на развој разних привредних делатности. новине”. године Влада Србије. већ крајем 1941. доласка окупатора и распарчавања земље.Након капитулације Краљевине Југославије. бр. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду. 24/1947). године. Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. нека предратна осигуравајућа друштва. а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. Сходно томе је почетком 1945. 58/1942). допринос за градобитину. па тако и осигурања. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији.

Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. укинута је могућност колективног осигурања памука. Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. године. мраза и слане. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве. воћни. лист ФНРЈ”. а тарифом премија је регулисана цена осигурања. Почетком 1958. У току 1947. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. У 1964. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. 27/1961). слане. удара грома и пожара. лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. Од 1957. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. лист СФРЈ”. На територији Југославије деловало је 128 завода. Предмет осигурања су били усеви и плодови.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова. поплаве и скакаваца. будући да се нису раније осигуравали. удара грома и пожара. године дошло до промена. Код винограда. Тако је половином 1961.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. Овим законом ДОЗ је укинут. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. бр. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952. 3. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода. и то док су у непожњевеном или необраном стању. Искључене су штете од буре и провале облака. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. а млади. олује. што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. који је праћен интензивирањем биљне производње. мраза. а код дувана. 14/1958). провале облака. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. године. години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. бр. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине. Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. Наиме.

лист СФРЈ”.: Osiguranje. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. обавезном удруживању у заједнице осигурања.тарифа премија. Petrovaradin 1999. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. донетих крајем 1967. бр. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода. године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. str. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. (Kočović. str. Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. У Новом Саду су формирана два завода. У условима за осигурање усева и плодова. удара грома. тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. Šulejić. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз.8 почетком 1967. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа. уз искључење стварања услова за економско пословање.) 106 . бр. којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. 15/1965). P. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. 3. За разлику од правила осигурања. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода. године усаглашена. мраза. Alef. 22. Jelena. док су непожњевени односно необрани. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања. године. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација. лист СФРЈ”. Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује. која су донета годину дана раније. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности. Beograd 2006. 7/1967). Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. D. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене. 28 i Mrkšić. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. пожара и олује праћене градом. дошло је до неких промена у односу на ранија правила.: Osiguranje u teoriji i praksi. Та одступања су 1971. Почетком 1965. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. административним односима завода са осигураницима.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

uredbama i regulativama EU. predstavljaju izvore toksičnog. kancerogenog.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. koji je posebno generisan ratnim razaranjima. vode. U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. kao i opasan otpad na bazi piralena. 1 111 . neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. upravljanje. Načelnik za visoko obrazovanje. U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili). koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. vazduha i zemljišta. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta. dokumentima. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih. B. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla. tzv.1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno. kancerogenosti.5:547. Izvršno veće AP Vojvodine. opasnog. Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. koji se još upotrebljava u EPS. a posebno otpad biohazardnog porekla.rak Ključne reči: biohazardni otpad. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. biootpad. Novi Sad. teratogenosti i mutagenosti. piralen. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike. nerešeno.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva .UDK: 628. teško degradabilnih materija životne sredine. odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu.

takav kakav je. između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. označena kao piralen 1467. u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Neadekvatno.otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. farmaceutski. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. 2002-2003. Međunarodne institucije. kondenzatorima i skladištima. pao je na dno. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi.8 hiljada tona piralena. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. ali i javnost uopšte. upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen. Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. sposobnošću nagomilavanja. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu. ali naravno. 2001. 2002. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. obuhvata hemijski. 1995). 2002. i drugi) (Vidicki i sar. radioaktivni. Takođe. čak ni sukcesivno. Piralen na živi svet deluje kumulativno.uklanjanje. donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran . da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. odnosno pentahlordifenila. je od izuzetnog značaja za širu naučnu.“medicinskim otpadom”. prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar. posebno u masnom tkivu. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće. a kontrola i nadzor nedovoljni. semenu i smanjuje plodnost. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. plodu. Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. 50% koristi elektroindustrija. Kao takav u celini je nazvan .hlordifenila. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. do momenta kada je na snagu stupila zabrana. Svetska banka. neprofesionalno i rizično postupanje. Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. niti se razlaže. ne rastvara se. 112 . 2006). u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. tj. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. Na žalost evidencija je nekompletna. dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja. U našim transformatorima. Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. Elektroindustrija. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. nagomilava se u živim organizmima. kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno. On ostaje. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija.

Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. koji su supstituisali H atome (slika 1). od 1-10. kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. Ipak. PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. hemijska inertnost. uljima i mastima. aditivi za boje. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. fluidi za prenos toplote. a upotreba ograničava. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora. napon pare i biodegradabilnost opadaju. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. 113 . usporivači gorenja. meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. plastične mase. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. I pored niza prednosti. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. nizak napon pare. svi degradacioni mehanizmi su otežani. Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. mala zapaljivost. izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi. Uprkos preduzetim merama. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. kao što su: termička stabilnost. proizvodnja PCB se 1977. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. sinergici za pesticide. visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. hidraulični lubrikanti. Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. godine zabranjuje. Prvi put su proizvedeni 1929. Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima. termalnim i biohemijskim procesima.

u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. 1254. 1260 1248. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. 1254. 1268 1242 1242. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. 1254. 1254. 1242. 1248. 1254 1242. vazduhu. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. 1221. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide. rasprostranjeni širom sveta. Kancerogeno ulje-piralen. 1232. usled eksplozija i ratnih akcidenata. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. 1242 1232. kao i u živim organizmima. 1248. 1242. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1242. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. 1268 1254.Tabela 1. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. 1232. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala. 1262. 114 . Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. 1260 1248. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. 1268 1221. mastila. 1254 1221. UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. zemljištu i sedimentu. 1248. 1260. 1254. 1254 1221. akcidentalnog curenja tokom transporta.

programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. Definisanje sistema koji se. mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada. Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. pravilnika. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. Mada. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi. pa zato se sakupljeni otpad. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. država nema finansijska sredstva da ih nabavi. Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena. Skladištenje i prikupljanje. 2006). u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. da bi bio uspešan. Odlaganje (deponovanje) otpada. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. Zbog toga neki 115 .Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. U Srbiji. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. cena bi bila i do 30 procenata manja. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. sa ukupnim trendom rasta. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine. Transport. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. Tretman i reciklaža. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. poljoprivrede i zdravlja.

Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2. piroliza i gasifikacija. kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba).zeolit i aktivni ugalj2. Slika 2. a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase . povećao se interes i za druge tehnologije.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora. dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. jer se reaktor sastoji od duplog zida. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 . U Evropskim zemljama. devedesetih godina prošloga veka. Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena.

odnosno upravljanje piralenom. ACEC Belgija. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama.Slika 3. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. LTR2 tehnologija U tabeli 2. Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. 117 . Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe. Simens Nemačka. Kon Hrvatska. Rusija. Minel Srbija.582. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste. pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja.9 kg. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom. a ukupna masa te opreme je 852. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme.0 kg piralena. ASEA Švedska).669. ABB Švedska. General Motors USA. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada. (Poreklo:.0 kg.(Poreklo: Minel Srbija. Ducati. ICAR. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora.512. ACEC Belgija.

mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda. skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3.implementacionaog plana.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . načinima − − prerade. 118 .Tabela 2. količinama finalnog proizvoda. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija. Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ. kao i evidencije lokacija generisanja otpada. otpad. PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju.

− Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. princip odgovornosti proizvođača.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB. princip zagađivač plaća. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera. Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip degradacije i biodegradacije. 119 . − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic. površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva. princip predikcije. (Vidicki. princip predostrožnosti. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine. − Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). princip preventive. Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. 2006). princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. princip reciklirajućih ciklusa.

(1995). (2006). VIDICKI. B. Fakultet tehničkih nauka. 2. 6. I. PCDDs/Fs. VOJINOVIĆ – MILORADOV. management. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. Assessment of the selected POPs (PCBs. Fakultet tehničkih nauka.. S. M.(Call Identifier INCO COPERNICUS .ICFP501A2PR02). TURK. MARJANOVIĆ. PAVLOVIĆ. Novi Sad. P. documents and regulations in the national legislation. cancerogenicity. PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment .. as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”.: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije.: Biohazard waste management model. (2006). generated during the war accident. MILORADOV. Novi Sad. RISTIVOJEVIĆ. B. M. Doktorska disertacija. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia. Magistarski rad.. explosions and fires of industrial localities. ĆOSIĆ.. ICA2 CT2002-10007.. (2006). VIDICKI. B. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL). BAŠIĆ. 4. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate. Đ. BOGDANOVIĆ.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. (2007). EUROPEAN COMMISSION . the main strategic goal should be the implementation of EU requests. it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk. and therefore.: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine.. VUKASOVIĆ..ICEE-2007. M. I. Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity. BAŠIĆ. (2006). ĆOSIĆ. M.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. Beograd.. teratogenicity and mutagenicity. Subotica.. A..LITERATURA 1. The paper presents hazardous waste management. Thailand. VOJINOVIĆ – MILORADOV. 5. Međunarodna konferencija: Otpadne vode. especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants.. Key words: biohazardous waste. Final report. Đ. Phuket. B. VIDICKI. A.The fifth framework Programme . pyralene 120 . 3.

UDK: 338. poljoprivreda.g.n. UMESTO UVODA Sudeći po literaturi. Genijalan model. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. stočarstvu i trgovini. Fakultet za ekonomiju i menadžment. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. zasnivala na poljoprivredi. Pisani tragovi svedoče da se privreda. jeste agroturizam.K. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. promocija novih istraživanja i sl. još u drevnim vremenima. 1995. razvoja teorijske osnove Agroturizma.48:631 (497. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije. oko 6000.Galbraith. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja. privreda. docent. Ključne reči: turizam.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada.e. S. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ. 7). osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma.p. te kasnije u doba Rima. Bijeljina 121 .113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ. u Srbiji je bilo veoma malo. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. naučnim konstatacijama teoretičara. Slobomir P Univerzitet. u svojim naučnim analizama. rasprostiranje novih pristupa. u odnosu na sve ostale delatnosti. agroturizam. zatim. osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J. kako prirodnih tako i antropogenih. poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. koncepata. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva.

prirašt.800. str. 00 100 -88 -96. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede. prirašt.047.603 izdržavanih lica. Po popisu 2002. tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2.8 -73.992 /M-984. 122 . 408.999 lica s ličnim prihodom i 382.Sam Aristotel (384-322 p. priro.6 -75. i 709957 domaćinstava. razmena. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja. raspodela i sl. u poljoprivredi i privredama uopšte. od toga muškarci 530. Ž1. priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. priraš.031. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg. ali je i rad na kombajnu.603. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat.197 i žene 382.n. NASELJA Naselja sa negat.147 svega. naselja sa neg. Tabela 1.7.) i etike (moral. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215.506 aktivnog i 89. ali znatno različita od prvih. što je prikazano u sledećeoj tabeli br. GRADSKA NASELJA Grads. manufaktura na određeni način. Sličan odnos.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost.641 izdržavanog. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji. Međutim. od toga 125. moralne norme i načela). posle Aristotela kroz istoriju.broja 00 95. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici.942.1. godine Vojvodina je imala ukupno 2. 1. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912. Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti. Keynes.1 -76. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). isti. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura. stvarali nedoumice. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up. prir. ili računaru. John Kenneth Galbraith. ali stručan i obrazovan faktor. prirod. Leontief i dr.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br. mada istorija beleži i obrnute situacije.2 -87 Videti. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti. Znači. Ricardo. Marx. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. pri. Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje.050/ stanovnika.

Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40. Stan. popeo na 50 ili 96.4 31 59. »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse..6 --Ostala 415 100 260 62.1 1 0. Samo značenje pojma –agroturizam.10% u 2003-oj godini.6 1 0. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede. Bez promena br. Može se reći. 123 . agros. može se reći. što je posebno primetno kod gradskih naselja. tj.2% odnosno za 23. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine. modela multifunkcionalne poljoprivrede. APS.može se tumačiti na više načina. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja. mada. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma). ager). iskonske životne potrebe. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju.7 154 37. lat. Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou. prema tipu i porastu i padu broja stanovnika. uvažavajući aspekte održivosti. koja ima bazu u poljoprivredi.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima. preko zdravlja ljudi. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. Tabela 2. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. Porast broja stan. God. kroz integralni razvoj poljoprivrede. 2. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom.2 Ukupno 467 100 281 60. proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Naselja.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. Period 1991-2002. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne.2 185 39. Naselja Ukupno Pad broja stanov. s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine.

Nisu retke preporuke i razmišljanja. 1979. ager. Međutim. jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. posebno članica EU. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine. središnju vertikalu. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine.M. ili podzemne železnice u Londonu i sl. rokova i troškova gradnje. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. 1988). 25)».odnosno. jeste agroturizam. U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . U okviru ovoga. zatim. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. zatim. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. fr. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane. A. touring). jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. eng. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. touriste. 2006)». agros. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. zatim. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. lat. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. 2. za koji su se ove opredelile (Milanović. korelacija po uputima izvornih termina (grč. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. Genijalan model. rus i ruralis. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. lat. Zatim. a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti.

ruralni i odgovorni turizam). s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. svaki oblik turizma u suštini. Turizam je suštinski vezan za prostor. Kongresni turizam. imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. privatnog partnerstva. opšte privredni i kulturni razvoj. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda. preko proizvoda za ishranu. filozof XX veka. kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. funkcionalnost 365 dana. veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. npr. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. Kao direktni. održivoj poljoprivedi. dublja i šira. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. životno je upućen na poljoprivredu. 125 . u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. i sl. brojnih vidova turizma (etički. Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. može se navesti njegov nesezonski karakter. Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. Međuzavisnost. socijalna i penziona politika. nova radna mesta. 3. povećanje turističke potrošnje. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl.primerima u svetu. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. preko ekonomskih podsticaja. tj. agronomije i sociologije. Na kraju krajeva. zdravog života. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. mnogo je jača. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. Višestruka analiza. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. održivi agroturizam za održivu poljoprivredu. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. s aspekta ekonomije. veće zarade zaposlenih. održiv turizam za održivi prostor. geografije. podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. zeleni.

na koeficijent multiplikacije. primene teorije multiplikatora u turizmu. godine. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3. kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. da se obrnu 3 do 3. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. 1961). Zbog toga. tj. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima. Koeficijent multiplikacije.3 mada može biti i veći. J. posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. počinje da se menja. kasnije obrazlagao. Dalje.F. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova. bogato kulturno-istorijsko nasleđe. multiplikativnih efekata turizma na privredu.. 126 . Znači. praveći dodatne efekte za privredu. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939. u konkretnim analizama u Vojvodini. čak u 13 do 14 transakcija. cirkuliše u privredi zemlje domaćina. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. R. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista. treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci.2 do 4.Međutim. Promene zavise. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka. što je i Keynes. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora. još 1931. govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji. kreće se od 3. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. mada je englez Kahn. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista.2 do 4.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. Ovaj autor ističe. u istraživanjima i projektovanju. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. pre svega. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. znači. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period. Analize i istraživanja u svetu. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista. kao i od obima izvoza i uvoza. Praksa u svetu. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. dinamički posmatrano. da ekonomski razvijene zemlje.5 puta..M. ranije. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo.

27 3. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu.00 90.2. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa.00 89.00 16.28 3.50 70. kao što su: smeštaj. (Clement.42 3.00 7.48 127 . Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi. lokalni transport i ostalo. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine.15 3.06 3.00 120. bez troškova za saobraćaj.50 9. izdaci za razgledanje i zabavu. kupovina. kupovinu. podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje. tabela br. Polazeći od navedene strukture.50 Ukupni izdaci 854. kroz pet transakcija u toku jedne godine. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement. po pojedinim elementima njene strukture.50 787.1. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine.00 149.50 63.50 25.00 3. Struktura ove turističke potrošnje. od 1000 $. 1961. tj. Tabela 2.50 213. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje.50 212.00 29. dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza.30 3. Zaključak.00 137. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa. Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi.50 41. ishrana i piće. izgleda kao u tabeli br.50 1051. ishranu i piće. 1961. 19-23). Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu.50 153.60 Godišnji obrt /$ 3.10 3.00 405. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste. 24).50 48.00 16. Detaljna analiza troškova po ovim stavkama.50 654. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga.483.272.00 211.00 3. poslužit će kao osnova dalje projekcije. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$.00 peta 64.deviza iz zemlje. u toku jedne godine.00 336.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo.50 4.

60 dolara. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara.. kao i gorivo. posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl.50 dolara iz prometa. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. tj. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine. zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. piće i druge robe da budu domaćeg porekla. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. Međutim.).484. U ovom konkretnom slučaju. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata. 128 .272. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. • proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla. u cirkulaciji primljenog novca od turista.50 dolara. pre nego što novac napusti privredu zemlje. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3. U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine. tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija. Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine. tj. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista. U nekim slučajevima. koji služe za prevoz stranih turista. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana. sa stanovišta privrede Vojvodine. projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. tj. • transportna sredstva i oprema. u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa. je dosta manji. ali i u tim slučajevima. za sve kategorije.48 puta pre nego što je nestao. ispod 5 puta. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju.27 puta. zatim. ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl.50 dolara. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. obezbediti iz uvoza. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista.

U turizmu ovo znači. Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine. ishrana. U prethodnoj tabeli. U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge. cirkulišući u toku godine.5). kroz privredu Vojvodine. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. tj. koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”.K = _______1________ 1 . što je posebno važno za agroturizam. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom.5 – 1000 = 2272.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija. Potrošnja u privredi Vojvodine.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara. kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. Kao što je navedeno.5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272. 129 .5). kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine. na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272. kupovina robe.5 (promena u potrošnji – S) 1. Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272. iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara.4%. od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara. karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju. Na osnovu predhodno navedenog. obrnuo 3.__________________________ 3272. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”. da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”. dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku. Ostatak. komunalne usluge i slično).

kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. u odnosu na sve ostale delatnosti.org. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma.org). u Srbiji je bilo veoma malo. zatim.. 2005). (Uravić. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. kako prirodnih tako i antropogenih. sojenica itd. 130 .bez obzira koliko mu je uzeo. Radova i pisanije na ovu temu do sada. nažalost. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. čak i ne pominje agroturizam. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6. ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine. Karlovcima-u Vojvodini. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa. on svrati u neku privatnu ordinaciju. u Engleskoj. poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. možda se radilo o injekciji 5 evra. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti.sg i www. Npr. ugostiteljstvo itd. novac je ostao u S. kod uticaja turizma na privredu. salaša.Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara. Dakle. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane.igu-net. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati. ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. Primera radi. Strategija održivog razvoja u Srbiji. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. razvoj teorijske osnove Agroturizma. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. rasprostiranje novih pristupa. nigde. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti. (www. U svakom slučaju . u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra.Apecsec. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća. 6 Bez obzira na metode i trud.) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). možda mu je uzeo i 50 evra. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?. trgovina. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. Tu je veoma važna uloga države. Ne evidentira 20 evra nigde. implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. započeta 2003. koncepata. Zakon i Strategije razvoja. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. kao vođica. Pored analizirane teorije multiplikatora. godine.

JOHN KENNETH GALBRAITH (1995). Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede. tourismagriculture. Ekonomija-uvodna analiza. The Relation of Home Investment to Unemployment. Keywords: tourism. development theoretical base tourismagriculture. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. London. is tourism. 9. R.G. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. promocija novih istraživanja i sl. (2005). Mate. Ward. (1969).. 9. Zagreb. SAMUELSON. 8. 7. br. Turuzam. (1979). Economic Jurnal. THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). than base for development critical entrance study this tourism. 3. WILLIAMS. 4. Savremena administracija. economy.. The Future of Tourism in Pacific and Far East.mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma. LITERATURA 1. Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova. 131 . (1961). agriculture. Lock. Beograd. H.2/2006. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism.. London. An Essay on the Principle of Population. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. Marketing agroturizma Hrvatske i Istre. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture. 1931. P. br.. KAHN. AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. 2. Beograd. VUKIĆEVIĆ. L. Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. URAVIĆ. PMF. MILANOVIĆ. R. Washington. F. promoter new explorer . šesto izdanje. CLEMENT. propagation new entrance. A. 6.. Tourism and Economic Development. 5. M. Novi Sad. June.M (1988).

Технолошки факултет Нови Сад. то је и приступачна цена. бренд. “Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије. „За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа. НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета. процеса и услуга. услови плаћања.УДК: 658. истраживач сарадник. Р. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. др Попов Раљић Јованка. 132 . УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности.П. дефинисање начина управљања квалитетом. Србија. Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита. 1 Квалитет хране као фактор конкурентности. Д. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ. робна марка задовољење ега. храна.62:664:631 (497. Кључне речи: квалитет. али то је и све ∗ Мр Нада Косановић. НАССР. конкурентност. агропривреда. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“.

У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право).“(/www. фирме. др Пејановић Р. Профил – 2006. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. Другим речима. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа.4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа. Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. Jefferson Institute 2003. Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. 4 Воли Олинс. логотипа. Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом). 2005. Бренд је јединствена идеја. који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. односно концепт у свесности људи. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''. Београд. последњих деценија. др Попов Раљић Јованка. као и тржишно потрошачка (Qtp) својства. попут трговачког имена. а коначан израз такве активности је неутралан. посебно из развијених земаља. није свака робна марка бренд. „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем.hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. Наиме. нутритивна (Qn). прецизан и поуздан суд. „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. а не на квантитет. пробирљиви потрошачи. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф. Симпозијум: ''Сточарство. Мр Папић Татјана.html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. процедуре. ''О бренду''. препознатљивог дизајна. концепта итд. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора.. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. 2 3 Конкурентност привреде Србије. технолошка (Qt). услуге. Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд. У вези с тим. све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. 133 .оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2. што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа. Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. Томи мајонез итд. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности. симбола. сензорна (Qs). Херцег Нови. проф.

перцепција и производа и државе из које долази. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде. менаџмента и др. Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда. Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране.Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. лојалности купаца. управљања квалитетом. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. Словенија. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. /потрошача/ и њихову заштиту. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде. 134 . освајању нових и задржавању постојећих тржишта. Резултати истраживања имали би практичан карактер.

Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. 37. Посебно забрињава проблем квалитета. 9. који СЦГ сврстава на 108. 5. 4. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. 6. 78. 62. Нови Сад. Пољопривредни факултет. 8. 36. проф. 68. годину5 Ранг 1. године. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља. др Зоран Његован. 64. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85. 2. 41. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. Београд. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља. 82.. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. месту од 117 земаља. 29. Београд стр 55. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. 40. 135 . заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. 98. др Радован Пејановић.Табела 1. проф. 85. 5 Слика 1: Транзиција. амбалажа. 80. 33. увођење и коришћење EAN6 система. 51. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. др Недељко Тица. поузданост и брзина испоруке. 3. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. 2007. Економски институт. 10. проф. 87. стр 30. Jefferson Institute 2003. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије. 7. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. 72. рурални развој и аграрна политика. 89. 25. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. 56. место. трговинска марка-бренд. 125. 86.

У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима. 3.Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990. 136 . др Зоран Његован.Хумани ресурси(људи и знање) .Добављачи . стр 53.Структура домаће тражње . 2. проф.Флексибилност запошљавања .Сродне индустрије Улога државе .Интернационализација тражње (увоз. општи услови.Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије .Купци .Јавне институције . др Радован Пејановић. рурални развој и аграрна политика. физички ресурси . Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . Према Портеру.) 7 Транзиција. структура и ривалство међу њима. тј. карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. проф.Сигурност извршења уговора . др Недељко Тица.М. влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7. ривалства .Стратегија и структура . сродне и пратеће индустрије. извоз) Стратегија. 4. услови тражње. стратегија предузећа.Стварање амбијента . Економски институт Београд 2007. циљеви. Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). Пољопривредни факултет Нови Сад. а не државе.Капитал.Величина предузећа и начин раста .Инфраструктура Услови тражње: . Као посебан фактор се наводи и држава. проф.Циљеви . јављају као носиоци трговине.

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

1. Дробац. суштини категорија предузетника и предузетништва. материјала.. Кључне речи: Предузетништво. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима.* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора. М. сарадник Института. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде.развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада.УДК: 005. предузетничка пољопривреда. што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. креативност. ефикасност пословања. Институт за економику пољопривреде. профитни центар.51:631. као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди. управљање и руковођење.. конкуренција. Београд.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди). менаџмент. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства. менаџер у пољопривреди. средстава. 1. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента. 142 . образовање у пољопривреди. УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''. тим пре. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. М.

а нарочито менаџерски и стручни тим. МЕНАЏМЕНТ.г. Дакле. Наша научна. да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''. Боговац. креација и нових подухвата. 2.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду. ¹Вукојевић. предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката. стр. да би се остварио профит у предузећу.г. Д.. М. Г. 57.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу ".. Б. 39.: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. 49.2 Значи. Зорнић. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. посебно у пољопривреди.. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ.. уз свест о постојању ризика.. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. стр. потребно је да запослени у наведеним субјектима. поред земљиштва које одбацује ренту. у условима тржишне економије. 1993.. Београд. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње. 3 Вујатовић – Закић. ПРЕДУЗЕТНИШТВО . процесе производње. Београд. буду ''непресушни'' извор иницијатива.''3³ 3. иако она неће изостати. 1993. и Рикаловић. одлучност). вештина.г. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''..усмеравање капитала у конкретна запослења. Београд. М.РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. 1996. капитала који одбацује камату. На интервентну улогу државе не треба рачунати. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1). Зборник радова. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност. Пословна политика.. стр. 2 Томић. 143 . радне снаге која одбацује најамнину (надницу). З.. док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди.: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини.

.Флексибилност. Београд.г.Породица. .Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2).Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: .Подржавајуће услуге Појединац: .Доступност купаца и нових тржишта. процесу управљања се посвећује нарочита пажња. стр.Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности.Адекватно финансирање и стручна подршка. обучена радна снага. .Иновативност.Креативнст. . . 4 144 .Тех. . чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева.Сагледава и оцењује пословне шансе.Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике . .Доступност снабдевача.Прихватање неизвесности Лични живот: . .Остварење резултата личним трудом.Године живота.Образовање. Пословна политика. . . у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ". .Самоконтрола. 1993. Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: . .Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност. . Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су. . 30.Обављани послови Окружење: . . по величини и сложености пословања.

организационој и производној структури.. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне."6 Професионализација менаџмента. У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације.великих. Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита. је нужност и ". и Томић. 5 145 .г. деловању конкуренције и сл. Стефановић.: ИБИДЕМ. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта..7 а нарочито. 343. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме. рационалније улагање капитала (и његово кретање). 1994. формирање мањих и флексибилних предузећа. Економски факултет. као специфичног фактора (управљачког). јачање лидерства и елите. 6 Бировљев. пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин. и стварање позитивног притиска. климе и културе.: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. 1996. 2. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине.. Ипак. предузетништво и акционарство ставе на право место.вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". стр. ефикасније (профитабилније) пословање. алокацији ресурса. Поред тога. Ј. Суботица. контроверзе и непознанице. величини.: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа "... На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине. и ако се ". без обзира на облик власништва. З. Пословна политика. постизање веће ефикасности предузећа у пословању. Ж. предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције.г. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације. Р. Београд. прилагођавање производних програма потребама тржишта. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости. У српској привреди. стр. чине огромни напори да се менаџмент. којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење.. који омогућава функционисање производних ресурса предузећа. техничкој и технолошкој опремљености. Очигледно. 7 Вујатовић – Закић. стр. 29.

избор запосленог особља (управљање људским ресурсима).9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента. 146 . корпорације) могу генерализовати као ''. Вујатовић – Закић. одлучивања и контроле. О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди.. стр 5. искуство. Ј. физичких и информативних ресурса којим оно располаже. З. финансијских.: ИБИДЕМ. или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''. руковођење и контрола''. знање. људских. 345 – 346. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу.планирање. У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство. и Томић.Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес. (посебно) дисциплина и сл.: ИБИДЕМ.. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ". организовање.. 8 9 Бировљев.8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште). деловање учесника. организовања. Р..процес (вештину) планирања. стр. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора"..

ПОЈАМ.. R. Дакле. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''. одлучивања. координације и контроле. 12 R. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата.Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес. када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први. планирања. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм. Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. указујући на важност предузетничке функције.г. 10 147 . 50 – 52. толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon.12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . Приштина. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. који је далеко познатији од свог предходника. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник. 1993. организовања. Zagreb. тј. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално. нпр. Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника. лекари и др. Б. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић. земљишни закупци. сликари. моћ. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век). Економски факултет. Једном речју. стр..g. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника. јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву. (5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања.. 1982. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО . 58.: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. str. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. CKD. комуницирање. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ. што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва. координирање и планирање.. 4. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. која је компатабилна са становиштем савремене теорије.

Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован. Zagreb.разликује предузетнички профит од профита на капитал.. J. 459.14 John Stuart Mill. A. 27. него да је она последица предузетничког посредовања. енглески филозоф и економиста.g. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције.. преко организација коопераната и задруга. 14 Ј. K. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. Д.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. Schumpeter. 15 Значајна је врло аргументована критика J.g. тј. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена. Београд. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. у свом развоју. Informator. John Maynard Keynes. 1994. саму по себи. уочио је особеност предузетничке функције. стр.: „Историјски преглед теорија о предузетништву“. времена.г. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит). али су на крају истраживања имали различите закључке.у производни организам. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE.. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде. str. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности. 148 . Економика. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски. везује за друштвену пољопривреду. што су учинили и Smith и Ricardo. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада... Beograd. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде. а то се и догодило током еволуције капитализма. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. нпр. 1960. 1975. Kultura. М. Иако је код Marx-а понегде. Schumpeter-a: KAPITALIZAM. присутна и недореченост или недовољна аргументација. A. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. Број 1 – 3. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''. као и од наднице за рад. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx. A. начина и места деловања. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''.. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде.

не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности. 1990. Петрин. Ф. на основу тога.. Ф. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта. наука и техника улази у производњу. Свакако да се.г. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди.г. Београд. СДКЈ. Право – теорија и пракса.''. ове функције морају одвојити. 36 – 43. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. стр.. кога ангажује ради оплодње. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа. У пољопривреди.г. преко предузетништва и менаџерства. 17 16 149 . Број 11 – 12. како привреде уопште.пољопривредне производње. а постоје и други услови за њену организацију . што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала.. 6 – 9. па и пољопривредну. Пословна политика. Ковач. 148. Т. стр. 134 – 137. стр. 1990. Београд. Промет земљишта ће престати (биће линеаран). чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом.: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала). Иако се предузетништво17дефинише на различите начине. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан..16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде. Ж. занемарујући чињеницу да ''. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем. Станковић. Београд. 23 – 26. стр. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић. са равноправношћу свих облика својине и организовања.: „Предузетништво – могућности и перспективе“. а власнику земље рента. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“.г..: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“.... Пословна политика.предузетници и радници. Темељ савремене. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. Б. Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. тако и у пољопривредном сектору. Детаљније видети: Станковић. 1990. њему припада профит. 1990. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. са успостављањем слободног предузетништва. Пословна политика. 1991. Београд. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. Предузетништво је условило настанак менаџерства. када је ангажован велики капитал. због поделе рада.: „Предузетничка еконимија“..г. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не. стр. Нови Сад.

нестанак сиромашног слоја.. ко је власник или наследник. (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва.закупа земљишта. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. а не. 5. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. а тиме и профит. То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. најбољих кадрова и др. која уграђује у себе све модерно и рационално. иако ризик увек постоји. задругарство). Не треба бежати од богатства. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 . закуп. које је ангажовао предузетник. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама. као уносан посао. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. Наиме. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. јер то је исконски идеал човека. савремених технологија. које су већ уситњене. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај. врло комплексни. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. (3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. (2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. на дужи рок. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. тј. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. а престаће и парцелисање обрадивих површина. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада.

планирање. 20 Вукојевић.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха. М. Београд. и (4) регулативу контроле квалитета. (3) законску регулативу против картела. Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања. ми ћемо се задржати на наведеним. 19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. стр. организовање. послове и процесе у функције менаџмента предузећа. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања. Биљана: ИБИДЕМ. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира. стр. посматран са аспекта економије. и то: одлучивање. ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима. земљиштем и капиталом.. процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа.г. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. 59. климатски услови и сл. Пословна полтика. Менаџмент. производни. финансијски. заједно са радом. М.. 1995. контролни и иновативни менаџмент. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''.. 20.егзистирајуће регулативе. које су подсистеми управљања. Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу. 151 . Боговац. 18 Чаки. спорост преструктурирања вредности.. руковођење и контролисање.: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. представља производни фактор. кадровски.. Ч. биолошки карактер производње. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности. Зорнић.

и што је виши ниво деловања менаџера. процес доношења одлука. Не може свако бити менаџер.. Особине које карактеришу менаџера су: знање. истрајност.: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање. јавља се тежња.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима. то и сами менаџери морају бити спремни да ''. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством. сталоженост. да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији. 22 Мирић. У моменту ''. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ. Пољопривредни факултет. чврстина. У процесу образовања. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера). 35. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима... Значи.г. искуство. тј. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. Београд. нпр. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава. да благовремено предвиђају њено настајање. да се менаџмент повери посебним. контрола). пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава.21 Очигледно. Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. озбиљност. иницијатива. 35 152 . заинтересованост.. Овај процес је толико особен.. С.комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација). Менаџери врше функцију 21 Мирић.: ИБИДЕМ. С. у ту сврху оспособљеним кадровима''. као и у индустрији. 1993. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. срдачност и толеранција. што је предузеће веће и комплексније. стр.када обим делатности надмашује могућности појединца. тј. У развијеним земљама са тржишном привредом. стр. давање упутстава. супротан од тока развоја у индустрији. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе. програми образовања менаџера се посебно састављају. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања.

Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). 48.23 а предузећа ће се формирати као профитни центри. средњи и нижи руководиоци). како функционисања тако и развоја предузећа. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди. Све што се замисли не остварује се без препрека. конкуренција ће показати своју делотворност. Ш. свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. улога државе у планирању. БИРОВЉЕВ..руковођења на различитим нивоима (виши.. Симпозијум агроекономиста. стр.: Менаџмент у пољопривреди. него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. 1993. Менаџмент је осетљив и специфичан. Да би спремно дочекала ''сутра''. Београд. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта.. профитним центрима и асоцијацијама. 1996. организовању. али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа. На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. Следећи логику. руковођењу и контроли пословања). 23 Шомођи. истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. Р.: „Менаџеризам као метод руковођења“. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''.надградња. ЛИТЕРАТУРА 1. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4. У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама. Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. 153 . што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем .г.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''. Ј. Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате. њихова синхронизованост се осећала.. и ТОМИЋ. Суботица. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. али под руководством менаџера. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење. тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање. Пољопривредни факултет. међу предузећима. Економски факултет. а биће остварени и услови за креативност. кооперативност и сл. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима.

education in agriculture. menagment and running a business. број 1 – 3. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ. before.: Путеви приватизације. competition. 14. Зборник радова. Пољопривредни факултет. menagment in agriculture. 4. М. 1993. Р.: " Историјски преглед теорија о предузетништву". Д. Г. creativity. Б. essenceof the category businessman and doing business. 1993. menagment.M. 1993. Београд. Економика. Пословна политика. R. Симпозијум агроекономиста: Менаџмент. Zagreb. 6. МЕНАЏМЕНТ. Key words: doing business. СДКЈ. 10. efficiency of business. Т. 1975. J. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде. ZAGREB. 1982. 1994. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC. Београд. Београд. 1991. Б. 1996. Београд. Београд. that this function directly have an effect on the success of company trading..Д. Београд. Ч. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine.: Основе менаџмента. 12. З. Пољопривредни факултет. Ш. M. 5. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. Приштина. CKD. ШОМОЂИ. С. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. Београд. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. 154 . МИРИЋ.: Poljoprivreda u tranziciji. Економски факултет. 8. 3. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. 11. Пословна политика.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". М.: " Менаџеризам као метод руковођења". Informator. 9. Пословна политика. МИЛИЋЕВИЋ. Ж. ЂОРЂЕВИЋ. СТЕВАНОВИЋ. Београд.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа".: "Предузетништво и менаџмент". At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". 1993. 1995. 15. Његован. SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи". Симпозијум агроекономиста. Пословна политика. A. НИКОЛИЋ. DAEJ. 7. 1994. profit centre. и РИКАЛОВИЋ. ВУКОЈЕВИЋ. as well as in legal base and skill of menagment in agriculture.: Основе својинске трансформације у агрокомплексу.: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса".2. DROBAC. ЧАКИ. 2000. M. ТОМИЋ. 13. ЗОРНИЋ. entrepreneur agriculture. 1993. БОГОВАЦ. M. Ж. Београд. М.. Novi Sad. Београд. 1993.

газдинство. неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. резултат 1.УДК: 631. Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво. Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . доцент. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. Дарко Малетић. Д. посебно у домену пољопривреде. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније. пољопривредa. МАЛЕТИЋ. Кључне речи: рачуноводство. Департман за економику пољопривреде и социологију села. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU.FADN ВУКОЈЕ.1:657. пољопривредници све више схватају важност овог процеса. Нови Сад. постдипломац. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике. инж. Пољопривредни факултет.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. године. Поред осталог. Примењује се од 1965. више или мање успешно. 155 1 финансијски . В. Др Вељко Вукоје.. дипл. У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система.

прихваћен је концепт директних исплата произвођачима. свакако je постепенo увођење FADN система. Једна од следећих активности.ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. а у оквиру тога различити типови фарми. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. мада је већи број тек у фази припреме. 156 . дефинисање адекватних мера аграрне политике. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља. са ког су преузете разне дефиниције. већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“. Узорак садржи око 80. o 2. објашњења и упутства за примену FADN методологије. већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду. планове. који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду.000 пољопривредних газдинстава. субвенције се повећавају по износу и разноврсности. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. односно у процедури усвајања.

На пример. као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ. подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units. Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података.1. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. 1 ЕSU = 1. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. захтеви за путствима. упутства. Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). уговори уговори. повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње.200 €). газдинство са укупном просечном зарадом од 12. као и измерити и презентовати добијени резултати. Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји. софтвери. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми. године од стране Европске Комисије. Метод је усвојен 1985.000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU). Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку.газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама). било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ. регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге.

) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. изузимајући премије и субвенције. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. године 1ЕСУ = 1000 €.2.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. зависно од земље чланице. и као такве искључене су из текућих расхода. године 1ЕСУ = 1200 €). Рад и остали извори употребљени да повећају. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01. 2004. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам. примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку. наслеђе итд. исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. приватни рачуни у банци. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. генералне поправке машина. Једну групу могу нпр. лична осигурања. 158 . Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр.јула. према одређеним критеријумима: регион коме припадају. тип специјализације и економска величина. Вредности се изражавају без ПДВ-а. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно. пензије. а 2007. Укратко. лична примања чланова породице.јануара – 01. Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1.000. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња. власништво мимо пољопривредног газдинства. тј. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50). специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU. Такође се узимају само ''нето вредности''. газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе). осим у посебним случајевима. Подаци се односе на све производне активности газдинства. Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ.

неплаћених. рад власника газдинства. инвестиције. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. трошкови сточарства. Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера.квадратни метри) .Поседовање земљишта Ц. локација газдинства. продаја.Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г. вредносно и просечан број у току године. Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника. Сегмент А. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената. организациона форма газдинства. који садрже различите врсте података. Б.вредности: у еврима (€) или у националним валутама .рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. 1АWU= 2200 h) 2.Рад Д. трошкови машина. национални узорак коме припада и број газдинстава које представља.површина: у арима (изузев печурки .Јединице мере које се користе у FADN методологији: .сточни фонд: бројно и вредносно . општи трошкови газдинства. менаџера. трошкови земљишта и трошкови камата. крајња вредност.количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) . Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи. амортизација.Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства. земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује.3.Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада.Сточни фонд Е. односно делова. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима. трошкови ратарства. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника. бројно. 159 . категорија газдинства. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству. залихе и обртни капитал: почетна вредност. субвенције.

излазни и обрачун ПДВ-а.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 . економском величином. а један од главних јесте ''Farm income'' тј.ратарских производа . приносе и вредност производње. вино и грожђе .Производња Л.Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно. Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава.4.остали приходи . које се након извршене обраде. класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: .Х. Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа.услуге . Приказује ратарску производњу по усевима: површине. приход газдинства. Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација. Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ. које су детерминисане њиховом производном специјализацијом.Квоте М. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују. поврће.сточарских производа . Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја.ПДВ Ј.Обавезе И.Премије К.воће. 2.

није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде. односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ. типова специјализације и региона којима припадају. У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја. приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво .трошкови рада . Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. Поред тога. односно доношењу адекватних мера аграрне политике.трошкови материјала o семе. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина. дакле. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини.амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства. који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват.Од тога: . FADN се. 3. саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. указује да без добре информационе основе. од Министарства пољопривреде. преко образовно-научних установа. односно базе поузданих података. 161 . појединих региона и земаља чланица ЕУ. затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава.

agriculture. www. according to the type of production and the economic size. horizontally and vertically. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом. income indicators 162 . саветодавне службе. 4. 2006-2007. Д. 3.eu. In addition. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU.hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa. ЗОРАНОВИЋ.. Пољопривредни факултет. Key words: accountancy.. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE.". MALETIĆ. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. докторска дисертација. 4.пољопривредних станица. Т. Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators. В.. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје. 2007. МАЛЕТИЋ.int/comm/agriculture/rica 2. ЛИТЕРАТУРА 1. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. farm. planning and decision-making.akii. Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings. Неопходно је наравно основати и нове институције. ВУКОЈЕ. до самих фармера. Нови Сад. model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. D. V.

koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. B. D. Ključne reči: Izvoz. Novi Sad. Poljoprivredni fakultet. Mleko sadrži bitne energetske. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda. 1. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. 163 .2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina.UDK:637:339.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ. zaštitne i gradivne materije. 1 2 dr Branislav Vlahović. mlečne prerađevine. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka. mleko. Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz. pavlaku. mr Dejan Tepavac. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina. Ministarstvo odbrane.. takođe. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. AP Vojvodina. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine. kajmak i dr. Novi Sad. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini.564 (497. Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima.1 TEPAVAC. maslac. Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju. jogurt. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”). Cilj je. redovni profesor. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve.

“Avanmor” – Irska i dr. odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara. Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka. nižim kamatnim stopama i dr. uvoznim ograničenjima. “Nutrisia International” – Holandija. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini. 2006). Ostvareni izvoz rezultanta je.80%). direktnim subvencijama farmerima. iznosio je 839 hiljada tona godišnje.60 Proizvodnja mleka – milk production. Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. Rodić Vesna. što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”. kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. takođe. istovremeno.378 litara (Bošnjak Danica. kako priplodne stoke. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. pretežno. 000 105 0. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3.54%). 2007). tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju. i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85. (2006). Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu.05%. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. kada je iznosio 1.81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene.1. svega 0.8% (Lovrić.1 milion dolara (grafikon 1). “Gala Italia” – Italija. sa ili bez tržišne intervencije.2.19%. Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. “Bongren” – Francuska. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. 309 2. mil. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1). merama za unapređenje izvoza. sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43. “Parmalat”. (Vlahović i sar.lit. Vlahović i sar. Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows. 214 hiljada dolara. regresima za proizvodne inpute. Obeležje 164 . pored ostalog. 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno. dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada.

165 . Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). kvaliteta proizvedenog mleka. Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005). pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. praktično. Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište.). zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1. neznatno je učešće Mađarske i Konga. ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”. usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu. Regionalna destinacija izvoza ukazuje da. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. cene i prometne tokove.One značajno utiču na povećanje produktivnosti. 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005). dominiraju dve zemlje.

2. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća. Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora. pre svega. ostale masnoće o mleka. Proizvodni asortiman. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona.Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. Mere agrarne politike. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%). u odnosu na izvoz konzumnog mleka. koji su činili više od polovine izvoza. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina.1%. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. 3 Maslac. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu. sir i urda 166 . U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva.3 miliona dolara.1% i uz koeficijent varijacije od 46. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku. visina izvoznih stimulacija i sl.

Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno. 167 . 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka.000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka. tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu. godine prikazan je na grafikonu 2. Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda.Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). raznim proizvodima. – 2005. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka. sirnih namaza. koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina.). zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl.

za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza. Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić. Ipak. Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu.Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. unapređenjem kvaliteta proizvoda. u narednom periodu. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina. koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti. koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir. 168 . promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. maslac i dr. i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine. odnosno “ekološki čiste” hrane. 2007). međutim. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”.

⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. Novi Sad. agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije. dobar kvalitet izvoznih proizvoda.: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine. 6. Savremena poljoprivreda br. Poljoprivredni fakultet. Beograd. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. LITERATURA 5. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. kapacitete industrije za preradu mleka i sl.. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. pored ostalog. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . VIOLETA. KOVAČEVIĆ. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%). pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina. 4. savetovanje jugoslovenskih ekonomista.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji. maslac. Beograd. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. M.. LOVRIĆ. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. takođe.. 7. Beograd. (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive. D. Novi Sad. KOVAČEVIĆ. koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. Poljoprivredni fakultet. organizovan nastup. MILANOVIĆ. 3. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. Ekonomika poljoprivrede. Novi Sad. DUŠANKA.) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562.3. 1. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 1993.. megistarska teza. S. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva. IVANOVIĆ. BOGAVAC. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine. broj 3-4. 2007. R. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 2. GORDANA. 2007. (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza. Beograd. 4. IVANOVIĆ. BOŠNJAK DANICA.). ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. kajmak i sl. 8. ½. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%).moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”.

SILVIJA. TOMAŠEVIĆ. B. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. Factors which have determined the realized export are being shown. D. 14. D. 1996. TICA. RADOJEVIĆ. D. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. (2000. Hrana i razvoj. B. AP Vojvodina... 2002. R. 2) Industrija Srbije. (2001. S. 12. D.. 2006. N. Beograd.. ZELENJAK.: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. Novi Sad. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. broj 4.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. Key words: Export. 16. STEVANOVIĆ. D. Zbornik sa savetovanja: Nauka. RADULOVIĆ. Republički zavod za statistiku. ŽIVKOVIĆ. B.: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine. Novi Sad. Magistarska teza. Beograd.. M. Summary In this paper. B. 15. Republički zavod za statistiku.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. B. Subotica. M. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. 13.. 17. PEJANOVIĆ. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export. milk. 1987. Beograd. savetovanje jugoslovenskih ekonomista.. VLAHOVIĆ. Beograd. R. 2007. Agrarni program AP Vojvodine.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji. (2001. Beograd.. TEPAVAC.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije. 170 ... are being analyzed. B. Miločer. TOMAŠEVIĆ... MILETIĆ.): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori. Kopaonik.. NIKITOVIĆ. Beograd. V. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 10. PEJANOVIĆ. Ekonomika poljoprivrede. Novi Sad. VLAHOVIĆ. milk products. VLAHOVIĆ.: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu. VLAHOVIĆ. kultura i razvoj. M.. 11. PEJANOVIĆ. R. TEPAVAC. Poljoprivredni fakultet. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. DAES. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine. VLAHOVIĆ.9.. for the time period from the year of 2000 to 2005. spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom ..: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije.

Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović. godinu. površina okruga. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. godinu. godine. pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. red. okruzima Vojvodine. Kruskal-Valis test. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. mr Beba Mutavdžić. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. KATARINA. da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. domaćinstava i stanova 2002. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima.prof. asistent. Novi Sad 171 . Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. EMILIJA. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine.314:636 (497. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. Ključne reči: rangovi okruga. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. asistent.. broj svinja na 100 ha oranične površine. MUTAVDŽIĆ. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine. mr Emilija Nikolić-Đorić. U 2004. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini.UDK: 311. odnosno. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine.

Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane. Severno-banatski (6). Tako. Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3).8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1). koji je manje precizna verzija ovog testa.se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede.7% (ovce). Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu.9%). 172 . pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7.80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. godini prikazani su u Tabeli 1.1). 2006). a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18. je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka.6%. Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine. godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke. dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1). 48. Kruskal-Valis. Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004.63/100 ha). Petrović. Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71.64/100 ha) i ovaca (11.7% (Čobanović. 58. Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45. Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91. 1968). Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004. Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije.1%). Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen. broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13. na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima. što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1). godine. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650. odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković. Južno-banatski (8) i Južno-bački (12). koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. Kirk.8% (svinje).1% (goveda). Srednje-banatski (5). učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10. 1991. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama. kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa.32/100 ha) približan. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. dok je broj goveda (12. i 2. Sremski (7). Sledi Zapadno-bački okrug (4). najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24. godini. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga. na primer. kao neparametarski test.

24 76.98 90.80 9.60 12.3.35 12.00 X6 13.47 12.82 18. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4).60 27.62 27.20 X9 5.32 76.76 23.98 25. Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).38 12.43 9.03 24.63 X7 20.22 X5 95.00 324.18 80.57 10.36 52.68 18.56 18.00 65.70 90.51 X3 594.50 446.40 20. Severno-banat.97 13.16 17.96 17.00 334.00 400.30 17.20 5.68 89. površinu okruga.55 75.15 9.56 23.35 28. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).Rezultati korelacione analize.55 22.45 23.88 17.06 23.80 387.65 11.38 10.13 605.52 28.13 68. Broj goveda.20 12.83 531. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.00 313.39 11.62 X3 596.00 510.90 15.80 89.33 81.50 489.16 89.55 86.67 650.32 Tabela 2.95 80.90 14.50 X5 74.20 45.90 86.60 X4 91.99 98. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.70 103.03 X2 28.20 8. Tabela 1.40 10.78 18.31 55.30 71.63 X9 5.90 75.08 12.50 14.66*)(Grafikoni 2.11 21.15 X2 35.53 83.95 52.55 44. Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.16 18.46 21.65 5.19 90.21 76.90 9.58 19.10 10.60 74.53 67. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).50 83.25 11.80 85.75 498. površina okruga (X3).80 X8 55.77 23.88 15.10 74.07 89. Grafikon1).68 90.57 12.30 21.40 31.89 25.85 10. Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.95 48.68 13.15 14.21 16.15 10.10 77.33 12. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1).51 83.00 X4 91.00 525.55 X6 14.85 124.75 13.00 478. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.35 X7 20.59 24.40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.40 17.70 66.10 85. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.30 12. 173 .20 9.75 9.83 46.4).87 20. Severno-banat.79 90.18 14. broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.89 11.64 X8 68.70 12.

Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 .0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 .0 1 1 4 +0 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.Grafikon 1.

8 8 7 +0 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4.Grafikon 3.412 6-1 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 .3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 .

Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. rang 1 pripada Sremskom okrugu. odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca. dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7). Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 . rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja. te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug). a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”. U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug). Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6). Grafikon 5. Što se tiče broja goveda. Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri.Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). S obzirom na broj svinja.

Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7. Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7). Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Grafikon 6. Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug).

broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5. Broj 121. Poljoprivredni fakultet. Republički zavod za statistiku Srbije. Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca. svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje. ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ. PETROVIĆ Ž. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. California. Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. (1991). LITERATURA ČOBANOVIĆ.81.54 za ovce.Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja. (1968). Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj.59 i χ20.E. Međutim. U 2004. H=10. S. Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da. Novi Sad 178 .51 za svinje. Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. χ2=15.69 za broj svinja. University Licence.01(6)=16. Brooks /Cole Publishing Company. dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%. Belmont. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda. StatSoft. Beograd STATISTICA 7. χ2=8. (2006). Novi Sad KIRK. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. H=15.95 za goveda. godini. Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences.1 (2006). dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. Kritične vrednosti su: χ20.94 za broj ovaca. svinja i ovaca. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. R. dok je broj goveda i ovaca znatno manji. KATARINA. prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu.16 za broj goveda.05(6)=12. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu. OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006).

The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. first rank belongs to North-Backa county for cattle. Concerning the average number livestock. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. EMILIJA. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. Kruskal-Wallis test. indicators of livestock production 179 . BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004. Key words: Ranks of counties. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. KATARINA. Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. MUTAVDŽIĆ. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina.

model.1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Poljoprivredni fakultet. Kanada. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. Novi Sad. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje. THERMIE. ŠKORIĆ. Slovenija. PHARE. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje. dr Mićo Škorić. Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. dr Svetlana Potkonjak. SVETLANA. 1 Prof. prof.434:631. M. 180 . SAVE i dr. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD.UDK:338. Engleska i Wels. šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda.

Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju. Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge). Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti.700 miliona € što čini 1. c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima.5 jedinice zagađenosti. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu. U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". 181 . Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa.5% bruto nacionalnog proizvoda. veća domaćinstva za tri ili 3. 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi. Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama. Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat). za 537 opština. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi. Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5. odvodnjavanje i tretman otpada.

cena . zaštita od poplava. tarifa je bila u proseku 82 €. Naknada za zagađenost (u 2000. rast i zaštitu okoline. Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2. Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda. godini između 7. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. 2. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta. Tarifa za ha (zemljišta). Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije).2 $. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova.jedinična cena ($/m2). godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje.7 €. Tako npr. za sadašnje i buduće održavanje. korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. mesečno. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2). rehabilitaciju. Velikim korisnicima su često smanjene. taksa – mesečna taksa ($). obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena. 182 . U 1996 gosini.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju.Naknada za vodne odbore (u 2000.71 do 1. I – faktor intenzivnog razvoja.57 €. Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi. zakupci zemljišta. Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra. godine prikupljeno je 1.faktor padavina. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. R. vlasnici zgrada. U 1997. veličine i korišćenje sredstava. rangirano od 45 do 272 €. Cena vode za piće (1997. Kanada. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano. Npr. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama. koja signifikantno zavisi od prirode. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000.2 i 41. Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela.

godine.org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru. 183 . U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina. Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. 4. Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi). godine).Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova. Tako npr. Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti". Isti je razrađen za period 2003 – 2012. Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940).) i Croydon plan (iz 2003. Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. 3. Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. U ovom slučaju poznati su : London plan (2004. Engleska i Wels.

te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi. rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. poslednjih 50 godina. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom.) Izamortizovano (za prodaju) 5. Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države.■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6. THERMIE i SAVE. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R. fond za vode. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše. jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. Doduše. obično 10-60% od ukupnih investicija. prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. republički i pokrajinski fondovi voda. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. itd. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. Tako je npr. Srbiji. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. društveni investicioni fondovi. BOO. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. interesne zajednice za vodoprivredu. 184 .

Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene.21. 185 .Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%). Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima. Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže. kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina).000. Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan. I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje.5%) i fondovi (do 35%). Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih. Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12. finansijski krediti (do 37. • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala. Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže. Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora. Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene. udružena sredstva investitora (do 8. Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije. podrivači). Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice.000.000. Bankarski krediti (domaći i ino).000 € (iz različitih izvora) .0%).

LITERATURA 1. Canada. model. AA. THERMIE. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema. Srbiji. BUCHLAND J. Belgrade. Slovenia). SAVE at al. 2.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. Novi Sad. Washington. Poljoprivredni fakultet. reimbursement for drainage 186 . Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. HOEVENAARS J. ZABEL T. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. Mc NEILL JUDITH. 4. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji. Working Paper 15. 2001. 3. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj. World Bank. University of New England. Roterdam. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. PHARE. 5. Key words : drainage financing. Agricultuure & Rural Development. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector".: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. 1999. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country.: Economic and financial aspects of water management policies. 1998. POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management. 2005.: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales. England and Wels.. DOLLERY B. Selected Issues in Water Resources Management in Europe. Balkena. potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight. 1999.

čije se rezerve procenjuju na period 30 . N.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. oduvek dostupna. pri ovakvoj dinamici potrošnje. 1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici.2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ. odnosno slama strnih žita. ova mogućnost sve više postaje izvesna. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom.200. sveo bi se na manje od deset godina. Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta.UDK: 662. odnosno obilje energije. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način. Novi Sad 187 .303. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. docent. Ključne reči: valorizacija. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1.48 dinara. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. odnosno energija biomase. dr Nedeljko Tica. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva. redovni profesor.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. kao i u svetu.. odnosno 16.636:631:572]:338. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.V. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente. prof. Nedostatak. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte.29 €. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije.40 godina. a posebno Kine. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. slama.017 dinara/toni (na parceli). Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. TICA.

te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra. Ovakva praksa. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene. odnosno realnost primene u praksi. izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda. skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip. 2) princip cene koštanja. Obračun troškova 188 . prouzrokuje i brojne negativne posledice. Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. odnosno princip zamene. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase. Tako na primer. proizvodnja pšenice. a negde predstavljaju sirovinski balast. vezanim proizvodima. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti.

5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.5 >32. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14. Tabela 2. P. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami. 118. str. Apatin. M. Tabela 1. Sombor.com/facts/Energy Density of Coal. Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. a u isto vreme nema drugu primenu.: “Sagorevanje balirane biomase”.htm Zubac. Novi Sad. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva.100 18.htm 189 . Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19. http://hypertextbook.6-19.. str.4-32. Brkić.6 14. http://hypertextbook. PTEP.3 19. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent. 2000. Janjić. T. kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”. magistarski rad. Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”. “Dacom”. 93. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora.38 tone slame za 1 tonu uglja.com/facts/Energy Density of Coal.3 MJ kg7. Bubalo.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6..3-26. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić.7 24. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1.200 17. 1998. M. 2).korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program. Regionalna privredna komora. V.

1985. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13.83 Struktura (% ) 8. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”.29 29.99 30. 190 .82 974. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.791.54 litara dizel goriva po času korišćenja8.200.60 1.54 900.24 8.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine. Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4. BVL. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109.00 1. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW.559. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju.80 1.300.00 27.91 3.004. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine.98 2.79 8.225.98 1. K.538. Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova.12 Renijus.15 2.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2. Műnchen.080.17 1. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.00 83.00 24.17 24. str.00 42.15 0. dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta.042. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni.53 26. Verlagsgesellschaft.71 92.126.66 0.153. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove.00 1.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.07 100. 83.00 877.82 71.00 2. Tabela 3. u desetogodišnjem periodu korišćenja.33 46.200.43 6.361. Verlagsunion – Agrag. Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja.00 27.321 dinara.22 0.58 27.313.050 časova.

79 5.98 1.54 900.791.02 Struktura (% ) 13.498.80 1. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.07 1. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7.538. 5).00 42. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.00 467. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3.024.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109.43 0.65 1.080.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.33 46.71 92. Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini.97 14.00 14. Tabela 4.300.17 1.44 27.00 13.98 m3.089.54 15. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara.00 83.82 519. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali.21 litra dizel goriva po času korišćenja.619. model 1.55 59.200.31 10. Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.75 24.153.042. Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0.58 8.23 3.99 30.81 M regular.00 27.96 8.000 radnih časova. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma.77 1.00 791.33 do 2.00 879. daje se u tabeli 2. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592.11 100.06 3. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 .Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije.02 0. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3.

00 Iznos po času korišćenja (d) 85. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.428.35 18.40 190.377.16 3.722. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj .25 11. Ove troškove čine: troškovi 192 .69 1. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame. Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .96 Struktura (% ) 45.26 981.31 1.12 468.11 17.401 pri eksploataciji u procesu utovara.39 12.06 0.485.21 100.81 1.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.12 3.060.60 135.98 1.72 0.20 284.59 452.48 100.00 33. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.717.00 85.83 400.760.67 18.932. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala.68 16.292. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6.52 0.49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.40 11.00 Iznos po času korišćenja (d) 739.00 21.800.23 28.10 54.08 5. upotreba manipulatora je neophodna.08 35.41 0.98 0.74 6.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.40 0.43 0. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85.93 33. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike.375.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere . ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401.41 11.083.561.47 21.61 Struktura (% ) 47.82 35. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala.37 18. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.00 0.428. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.96 474.00 190.402.

odvijanja. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje. troškove manipulacije i skladištenja.940. 237. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju.00 Iznos po času korišćenja (d) 5.korišćenja traktorskog agregata. Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić.00 1. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena. str. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava.000 radnih časova. U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka. Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5. te troškova utrošenog veziva. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7. transport do mesta skladištenja.08 44. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati.40 1. troškovi korišćenja manipulatora. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”.52 14. Subotica.41 Struktura (% ) 34.040. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara.94 1. Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije.04 1.. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora.87 100. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.36 7. i sar. Ekonoimski fakultet. U konkretnom slučaju. zarade traktoriste. Tabela 7. Univerzitet u Novom Sadu. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka. Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame.028. T. odnosno slame na samoj parceli.525. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.516.85 14. 1997.70 13. troškovi zarade traktoriste. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala.402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj . 193 .03 6.16 6. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10.

13 82.19 Struktura (% ) 51. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu.81 18. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2.52 100.820 Presa John Deere .38 kilograma po toni balirane slame.22 244. Obračun troškova (tab. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z .5 do 3 tone po hektaru.17 406. Tabela 8.686.52 54. ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg.22 5.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .56 1361.5 hektara na čas rada. što iznosi oko 0.559.00 Iznos po času korišćenja (d) 142.12 1561.50 7. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora. veziva za povezivanje bala. Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva. U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320. 194 .756.402 Ukupan iznos (d) 42.55 8.30 6. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta.79 19.592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.89 10. odnosno 7 do 8 bala po parceli. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali.14 181. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7.pričvršćen na prikolicu. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17.07 0. dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru.50 7.689.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.5 tona balirane slame po času rada.96 275.25 Učinak po času rada (t/h) 7.87 29.94 10. te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli. Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat.56 0.96 28. Troškovi baliranja . Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali.06 8.722. prese i zaradu rukovaoca traktora. Tabela 9.461.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala.00 16.48 208. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2.

obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti. Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica. Obračun troškova (tab.401 na koju se stavlja 5 bala. prosečne težine 350 kilograma.58 2. te se obračun troškova daje u tabeli 12.56 2. Tabela 11. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820.85 69. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13.20 tone balirane slame na sat. baliranih u obliku velikih valjkastih bala. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0. Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala.27 435. Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . stanja puta i drugih faktora.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46.Tabela 10. odnosno ukupnu nosivost od 1. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta. Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame.75 tona slame po času rada. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj .86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu.40 Troškovi transporta slame.75 879. 195 .38 Cena veziva (d/kg) 130.75 190. Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49.750 kilograma. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca. pošto je reč o samoistovarnoj prikolici.75 319.820 Prikolica Zmaj .49 2. 11) uključuje troškove traktora. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128. Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820).

Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat.74 13. 196 .63 13.00 11. transporta i manipulacije. Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .00 11. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja.96 25. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada. te se obračun troškova daje u tabeli 13.402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.58 14.Tabela 12.20 Učinak po času rada (t/h) 11.20 1.53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Tabela 13.20 66.58 275.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11.56 879. Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj .56 879.820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom. u skladu sa napred navedenim metodom. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .69 79.820 Odmotač Zmaj . Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja.20 9.67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%. transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala.47 Troškovi skladištenja se.402 i troškovi zarade rukovaoca traktora. odvijanja.02 116.10 77. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame.

79 49.Tabela 14. a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog. S druge strane. pri ovakvoj dinamici potrošnje. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame.24 1.79 33.303.94 8.95 16.67 100.200. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju.29 €. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi. Pored toga. odnosno slama strnih žita.303. povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.47 116. poljoprivrede.017 dinara/toni (na parceli). a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda.43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva. odnosno 16. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede.67 217.44 5.21 3. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase.00 197 .00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. drvne industrije. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1.86 77. transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način. S jedne strane.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.40 435.43 dinara. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. usled iskorišćenja biomase.

DR VLADISLAV ZEKIĆ.48 dinars. K. M. Novi Sad. 2005. KRMPOTIĆ.200. 9. http://hypertextbook. Verlagsunion – Agrag. 4. V.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”. Zadružni savez Vojvodine. Darmstadt. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1. Univerzitet u Novom Sadu. Key words: valorisation. BRKIĆ. ZEKIĆ.com/facts/Energy Density of Coal. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. 1995.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. 1985. Biomass. BVL. RENIJUS.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). V.: “Sagorevanje balirane biomase”. and calculated charcoal purchase price 3. through the calculation of expenses.38 tons of straw for 1 ton of charcoal.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). Műnchen. 1998. i sar. NIKOLIĆ. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1. JANJIĆ. magistarski rad. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”.. LITERATURA 1. Novi Sad. It has been shown. is especially interesting for energetic exploitation. ZEKIĆ. straw. SCHMID A. 2006. 1995.. Novi Sad.273021 198 . 6.energije.29 €. 8. 2000. PTEP. in other words cereals’ straw. T. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.017 dinars/ton (on a parcel). i sar. Subotica. or 16. 3. R. Verlagsgesellschaft. PROF. 1997. Institut za poljoprivrednu tehniku.00 dinars.303. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”. doktorska disertacija. 2. T. are most convenient for the energetic utilisation. 5. Ekonoimski fakultet. Considering the ratio of the exchange rate of 1. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica. where its storage can be organised in an efficient manner. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings. 7.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC. harvests remaining of crop farming. Project evidence number. due to its great potential and ability of renewal. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa.

padu stočarske proizvodnje. u svetlu novog sistema vrednosti. demografski problemi. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. kao i metode za ocenu investicija. takođe.Prikaz monografije «TRANZICIJA . posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . sporost reforme agrarne politike. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. ruralni razvoj i agrarna politika. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. kako agrarnog sektora. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. Autori. navedeni fenomeni prate. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. rast otpora promenama. tako i agrarnih subjekata. kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. dinamički i međusobno povezane. zatim nezaposlenost u poljoprivredi. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. koje se razmatraju u ovoj monografiji. spoljno-trgovinskom deficitu. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. prikazani su alternativni modeli finansiranja. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. Takođe. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. i Biotehnologija u proizvodnji hrane. dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. Posebno se naglašava da su tranzicija. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. Knjiga je izdata 2007.

Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. od njenog zaživljavanja do danas. Reforma poljoprivrede EU. asistent 200 . i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. reforme agrarne strukture. strateški pravci promena. Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije. zanimljive sadržine.poljoprivredi. Monografiju. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. pored prikaza Evropske povelje o MSP. Takođe. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti. pisanu jasnim stilom. U cilju da se. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. mr Katarina Marković. reforme agrarne politike. Na kraju ovog poglavlja. naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. dilemama vezanim za ovu oblast. autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. U skladu sa opštim razvojnim procesima. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE. Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. kao i stavovima EU i FAO. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. bar donekle. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje.

ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. gde su izmene u nastavnom planu i programu. društveno bogatstvo. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. Ukazuje na značaj. U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. njihove ciljeve i preferencije. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. kao važne determinante društvene proizvodnje. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. Autor. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. autor navodi i stanovništvo. kategorije. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore. ulaganje u ljude. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. Autor knjige je dr Radovan Pejanović. aktivnosti. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. a takođe. menadžment. raspodelu. razmenu. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. ekonomija i ekonomika. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. potrošnju i reprodukciju. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. ljudske resurse i proizvodne resurse. 201 . U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. ono je i nosilac potreba. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. Autor se osvrće na finansijska tržišta. znanje i nauku. Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. tehniku. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. sadrži 355 strana. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse. odnose hijerarhije. u skladu sa savremenim shvatanjima. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. Udžbenik nudi ekonomske pojmove.

Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. osnove i protivrečnosti. zakon tražnje i faktore tražnje. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. navodi njene karakteristike. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. Takođe. Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. uspostavljanje tržišne ravnoteže. kapitalizma. Zatim. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. bilans imovine preduzeća. valutu. autor objašnjava kapital. njegove etape. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. ekonomske ciljeve savremenog društva. U drugom delu ovog poglavlja. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. kao i agrarnog.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. bez obzira na tip ekonomskog sistema. organizaciju preduzeća. autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede. valutni paritet i devizni kurs.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. pogodnu političku klimu. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). kako će se proizvesti i za koga?. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. zakone i razvojnu logiku. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. industrijskog i postindustrijskog društva. Autor takođe navodi i podelu. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. pored vremena i sredstava. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. strpljenje. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva. socijalizma. Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. odricanje. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. kredita i navode njihove podele. feudalizma. Prema autoru. 202 . Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. poverenje. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. veru u uspeh. U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke. kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. U skladu sa tim. Autor naglašava da tranzicija zahteva. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. istorijski razvoj ekonomskih sistema. procena njegove imovine i obaveza. bilans uspeha preduzeća. evoluciju i motivisanost). osnovne ekonomske kategorije preduzeća. Definiše pojam globalizacije. društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela.

podele i definicije.Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. grafikona i pregleda. istraživač i saradnik u nastavi 203 . a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. dipl. Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi. Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan. ing. Nataša Andrić.

jedinstva logičkog i istorijskog. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. W. redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. ima i određene metodološke specifičnosti. Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. predmete istraživanja. ekonomskim školama. potrošnja i reprodukcija. 204 . U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. Knjiga je izdata 2007. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića. Novi Sad. Tu spadaju: proizvodnja. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. njihove karakteristike i međuzavisnosti. Monetarizam. Institicionalizam. raspodela.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. metode ekonomskih analiza. itd. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. Fiziokrati. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. Škola klasične političke ekonomije. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. razmena. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. Neoklasična škola. godine. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. odnosno. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. odnosno.

Autor. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. evoluciju i motivisanost). infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. Zatim. a takođe. zakon tražnje i faktore tražnje. aktivnosti. na poljoprivrednu proizvodnju. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. znanje i nauku. 205 . ulaganje u ljude. njihove ciljeve i preferencije. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. tehniku. bilans imovine preduzeća. kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. autor navodi i stanovništvo. društvenom bogatstvu. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). osnovne ekonomske kategorije preduzeća. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. menadžment. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova.Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. odnose hijerarhije. uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. uspostavljanje tržišne ravnoteže. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. u skladu sa savremenim shvatanjima. autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital). Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu. ono je i nosilac potreba.

Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. ing. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. U skladu sa tim. a to su monopolska konkurencija. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove.bilans uspeha preduzeća. Autor takođe navodi i podelu. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. organizaciju preduzeća. procena njegove imovine i obaveza. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. krivu indiferentnosti. U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. Nataša Andrić. upotrebe zajmovnog kapitala. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. ali može i da je suštinski deformiše. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. kategorije. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. istraživač i saradnik u nastavi 206 . Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. dipl. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke.

ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић. У додатку на 363. на неколико страна дат је списак ознака. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. магистрант. Нови Сад 207 . оцене параметара. узорачких величина. у ком су дате опште ознаке. график густине. Рецензент проф. као и још неке карак теристике. ознаке бројева. бета и неке друге посебне функције). као и графичке методе испитивања сагласности. Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. моделирање случајне променљиве. Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. основне нумеричке карактеристике. што је чини јединственом на овим просторима. генератриса момената . Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. математичарима. Након предговора.инг. тип расподеле. случајних променљивих. моменти. повезаност са другим расподелама.др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. Весна Јевремовић. Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. карактеристична функција. тестови сагласности. параметри. Према речима рецензента проф. показатељи асиметрије и спљоштености. ентропија. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић. специјалних и елементарних функција. функција расподеле. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. Слободан Нићин. дипл. трансформација случајне променљиве. људима из праксе. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. Пољопривредни факултет. За сваку од расподела дата је густина. у издању Грађевинског факултета из Београда . фамилије расподела. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела). Књига је штампана у Београду на 376 страна. моменти расподеле.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе.

није прекинула али је битно пореметила. ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ . Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. пошто му је решено стамбено питање. 208 . учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. Завршава га о року (оцена 8. сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. са оценом 8.87). у настави на Економском факултету у Суботици. а школске 1974/75. Станка Мирића. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи. године. научном. организовао је практичну обуку студената.71). Нови Сад бива изабран за асистента (1970).(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања. непосредно после пензионисања и кратке тешке болести. На Пољопривредном факултету. који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. Бошњане (Варварин). Запошљава се на Пољопривредном комбинату. затим за ванредног (1988) и. најзад. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7). конкурисао је и изабран за доцента (1982). Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. као и студентске стручне екскурзије. стручном раду и на пољу друштвених активности. Успешну универзитетску каријеру.IN MEMORIAM ПРОФ. Варварин. После избора. Служи обавезни војни рок. Земун-Београд. августа 1940. Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви. (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић.

У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. 8 монографија и књига. магистарских и докторских радова. научни. Београд и Агроекономика. организација и институција факултета и Универзитета. Преминуо је 12. обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија. у пензији 209 . Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова.Руководио је израдом великог броја дипломских. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. Др Јан Марко. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду. плакета.03. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. проф.2006. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије. као помагала студентима. Нови Сад. захвалница и повеља. главни и одговорни уредник листа Агроном. као и Економског факултета у Суботици. стручни и друштвени рад проф. секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине. члан разних научних и стручних органа. Дело и активност проф. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. Сахрањен је у Новом Саду. био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. За свој педагошки. године.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful