UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

S.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović. Maletić. Tepavac. M. Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac. V.D. Nikolić – Đorić Emilija. Svetlana. Katarina. Škorić. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------. M. Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------.: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović.Vujović.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. Mutavdžić. M. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović.. S.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković. B. D.: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić. N.. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.204 Nićin.201 Andrić. Tica. V.199 Andrić.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------..207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 .

кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села. Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”. Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван. као и да назначимо путеве развоја.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. наставне и истраживачке делатности. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије. Нови Сад.2007. некада са закашњењем. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. Проф. као организациона јединица Факултета и носилац научне. То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665. али излази. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. међутим. Први. Циљ нам је. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству. да пратимо овај важан друштвени процес. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972. 04. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области. Реч је о актуелним темама. да анализирамо домете и ограничења. године и од тада до данас излази редовно. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 .10.

  6 .

jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija. godine naša agrarna politika je »lutala«. 1. neadekvatna agrarna politika i dr. godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika.1 a jedan od njih je.UDK: 332. Podatak po kome. Za to. govori rečito o stanju u ovoj. TICA. 2. što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. Naša agrarna politika. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva. godine.2. Uprkos zaokreta posle promena 2000. problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. To je. Pored toga. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali). dr Radovan Pejanović. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani. 7 . pa i u ovoj. R. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. prolazi kroz mnogobrojne dileme. neadekvatna agrarna politika. suše i poplave. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja. navodno. Na to se nadovezala suša. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. već deceniju i po. 2005. 10. Naša država je. nema novca u budžetu. dr Nedeljko Tica. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. još 2001. 2006). LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti. na primer. u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. sredstava za zaštitu bilja.II 2007.) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. zbog odluke o privremenom finansiranju. N. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. str. Uzroci krize su mnogobrojni. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. Prof. poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. izazove. prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. naime. svakako. (Pejanović. na svim nivoima. od oktobarskih promena 2000-te godine. Poljoprivredni fakultet. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita.021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ. Novi Sad. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«. energenata). između ostalog. 11). međutim. dezinvestiranje u poljoprivredu. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. UVOD * Naša poljoprivreda.

»otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala. socijalnoj prihvatljivosti. 3 Metode nasilja.3 Četvrto. Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele. partnerstvo. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. Međutim. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni. od početka 70-tih godina prošlog veka. netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. Takav. One su instrumenti totalitarnih režima. uz aktivnu podršku države. put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. dugoročno i ekonomskim merama. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. voluntaristički pristup u ovom slučaju. Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd. po Mansholt-ovom planu. Politika diskriminacije. među njima ne postoji isključivost. od kojih je ogromna većina. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer.03. predviđa neke opšte poznate.2007. dominira politika nad ekonomijom. kao što su dezintegracija. Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski. Naprotiv. što ima za posledicu retrogradne procese. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. a pravnim sredstvima sankcionisani. elementarne zakonitosti. transparentnosti. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači. kao deo strategije razvoja poljoprivrede.2 Umesto sadašnjih 778. posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. netrpeljivost. programom zaštite. Peto.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. antagonizam. 10. prosečne veličine od oko tri hektara. Novi Sad. Kod nas. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. kooperativnost i organska povezanost. 2 8 . Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači. zadrugama). str. u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. sistematski. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. Treće. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara. što je prosek EU. 11). još uvek. ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu.000 komercijalizovanih gazdinstava. ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. Srbija bi trebalo da ima oko 350. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces. kao što su: Prvo. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. na žalost.

.nema podrške proizvodnji. sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju. i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost. I na kraju.visoka cena hrane. .negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). 3. . . poljoprivredna delatnost. Generalno posmatrano.povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak.komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost.liberalno tržište.niska konkurentnost proizvođača. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički .visoka carinska zaštita. Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu. Naša agrarna politika je. teret za potrošače.potpuno slobodan uvoz. B. . . Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama.visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova. . potpora. čak ni podrške koja nema 9 .slobodno formiranje cena. . . teret za potrošače. dakle.intervencije na unutrašnjem tržištu. . DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja.cenovna podrška proizvodnji. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima. istorijskog društveno – ekonomskog procesa.visoka cena hrane.negativni uticaj na životnu Liberalni .poljoprivreda kao cilj. . Mere . . koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena. . Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog. prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi. Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede.svođenje obima proizvodnje na niži nivo. Očekivani rezultati .različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima. postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A. kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama. C. predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji.niska konkurentnost proizvođača. . Protekcionistički koncept. primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. .ekonomskih aktera.

zaštita životne sredine. država plaća znatne troškove visokog nivoa cena. .skupa politika i visoki budžetski troškovi. 4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept. Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz.mere za stabilizova nje tržišta. ili čak da puni državni budžet.moguća i veća ekološka orijentacija. Srbije.povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. .veliki značaj politike ruralnog razvoja. Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. Ako je zemlja neto uvoznik hrane.uravnotežena razvojna uloga države. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede).integrisana politika za lanac proizvodnje hrane.negativan uticaj na tržište. 10 . ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja.proizvodno nevezana direktna plaćanja. . Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja.4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda). .veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane.potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava.ruralni razvoj. . .ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. . Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane. drukčije je ako je država neto izvoznica hrane.bezbednost hrane. Sa celim paketom mera. Naravno. Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla.6% na 16. kroz uvozne kontingente. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana. . .veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku. preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem. . . . .održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede. . onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan. .8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu). koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak. jer je tada ovaj koncept veoma skup.multifunkcionalna poljoprivreda. .umerena intenzivnost. Koncept razvoja održive poljoprivrede . . A. O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R.

U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. bolje i za društvo i za te pojedince. godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. 11 . koji se mogu najbrže razvijati. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima. samo na prvi pogled. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi. koji mogu raditi nešto efikasnije. Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. godine. To barem važi u razvijenim zemljama. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5. veoma su različiti i teško ih je proceniti.). a cenovne podrške utiču i na cene inputa. Učinci ovog koncepta. Večiti je odgovor zagovornika ovog. U 2004. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje. 5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima. Zapravo. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. teoretski snažnijeg koncepta od prvog. osim nekih javnih usluga (nauka. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. B. Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. Hrana je veoma skupa. ako je veoma izražen. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. pogotovo zemljišta. zemljište). što je. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. Na drugoj strani.Učinak ovog koncepta. prema protagonistima ovoga koncepta. Ovaj koncept. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. obrazovanje. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. voćni koncentrati. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. uz najmanje troškove. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. aditivi. Tako jedino »slobodno tržište može. ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. voditi poboljšanju stanja«. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. itd. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu.

u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. a pogotovo nekih njenih grana. Pored toga. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. delimično. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). kao i Evropskoj uniji (EU). Svi nabrojani integracioni procesi imaju. po našem mišljenju. međutim. takođe. pa bi trebalo. što može da bude pogubno za našu iscrpljenu. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. Reč je. razvojna ekonomika. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. jesu tzv. sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. posebno javnih dobara. a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. liberalizacije spoljne trgovine. kao što su OECD. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. idr. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. a ne nagle. uglavnom protekcionističkog koncepta. o nužnosti postepene. I pored toga. pogotovo u Evropskoj uniji. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Reč je. CEFTA sporazum (2006). zapuštenu. Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. Od 2004. pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. To 12 . Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). Svetska banka. koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. socijalna dimenzija). koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju.Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. kao zajedničku tačku. Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. naime. C. životne i radne sredine. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja. izraubovanu poljoprivredu. dakle. Zaboravljaju se. Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. radi unapređenja trgovine.

kakao. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku.. 4. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi. Zapravo. konditori. Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. Dakle. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja. začini. obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. bescarinske kvote za izvoz ribe. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje. dok će jedan broj proizvoda.. Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. ulje od suncokreta. šećer i mnogi drugi). Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. maslac. kao i liberalni koncept.« Vlada R. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. obima sredstava. biti odmah liberalizovan (kafa. Srbije). pšenica i pšenično brašno. mleko. protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. Naprotiv. šećera. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. on se. junećeg mesa (“bejbi bifa“). nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode). Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje.). sir. navodno. doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača. egzotično voće. meso svih vrsta.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti. pozitivni. Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede. koje inače ne proizvodimo. osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. održani jula 2007. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. Ovaj koncept ne negira tržišne principe. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. čajevi i dr. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa).7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. Takođe. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina. su. osigurati podršku održivom razvoju sela. liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 .

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju.grad. 4. udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti. putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo. navodnjavanje i melioracije. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. 1. Dalje. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede. uključujući ukrupnjavanje poseda. razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. 18 . znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. umesto migracije selo . uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti.).3. veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. uređivanje poljoprivrednog zemljišta. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture. mleko. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). itsl. povrće.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni. Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. npr. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. meso.

očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. uključujući i trgovačku mrežu. verskih. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede. osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije. valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. uravnoteženost regionalnog razvoja. podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. 19 . uz sprečavanje erozije. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. kulturnih. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. socijalnih i dr. 2. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima. 3. sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije.genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. modernizacija tehnologije. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima. sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta.jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi. zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane.) u ruralnim sredinama.

razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. 4. modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija. itsl. proizvodi organske poljoprivrede. Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. tj. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". (6) finansiranje 20 . Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka. rentabilnost i profit. razvoja finansijskog informacionog sistema. (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje. sprovođenje ekonomskih reformi. zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. privlačenja stranog kapitala. stabilizaciona). svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. uvođenje sistema sledljivosti . Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku. minimiziranje rizika od GMO. Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. specifični proizvodi. Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni. klasterizaciji agroprivrede.4. reformu institucija. (4) beneficiranje kamata. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima.). (3) mere strukturne podrške. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi.4. standardizaciji proizvodnje i prerade. idr. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. subvencije. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima. kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane. razvoj veterinarske službe. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. proizvodnja ekološki zdrave hrane. (5) subvencije izvoza. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije. razvojna. Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede.

smeše trava). telesne mase preko 30 kg. mere podrške dohotku i druge mere. (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. (4) za šećernu repu (po hektaru). uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi. Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. paradajz. sa visokim učešćem domaće supstance. Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda. građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. krastavac. (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru). (b) bremenita šilježad. određenu opremu i rezervne delove. uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno. odnosno koeficijenta obrta. (c) suprasne nazimice plemenitih rasa. (2) za soju (po hektaru). zaštitu. po hekatru). Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. kornišon (po hektaru). potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. (8) mere podrške izgradnji institucija. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. odnosno za 21 . paprika. (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. (7) za hmelj (po hekatru). (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru).troškova intervencija na tržištu. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. (d) pčelinja društva. trave. semena krmnog bilja (leguminoze. mere unapređenja stočarstva. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. sezonske zalihe i rezerve. Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. (7) mere ruralnog razvoja. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. kvalitetnog sortnog semena krompira. po standardima EU.

krmne smeše isl. sveže. Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. za ove projekte. osim šljive i višnje (10%). (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). pekmez. mleko i mlečne prerađevine (20%). naime. obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. ponovo. iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. mešaona. vino. itd. nerazvijeno preduzetništvo. na prekretnici. mesne prerađevine (10%). mehanizacije. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. svinjsko meso i slanina. stoke. Ministarstva poljoprivrede. vermut ili ostala alkoholna pića (10%). (5%). doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. kriza stočarstva. osvetljenja. goveđe meso. nabavku sistema za navodnjavanje. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. 22 . (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja. oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. 5. neadekvatna agrarna politika. godini. unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). na kratkoročne rezultate. Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. (2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. Ciljna grupa poljoprivrednika. negativna posedovna struktura. sokovi od voća ili povrća 10%). Registar poljoprivrednih gazdinstava. a posebno zemlje EU. premije osiguranja). Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. U 2005. Uprava za zaštitu bilja. i tsl. vodovodne i kanalizacione mreže. uglavnom. ulje (10%). silosa. plastenika. jer je uz druge promene. Ovakav pristup pokazao se opravdanim. promociju seoskog. tradicionalnih zanata i prerade. Zatim tu su i transportne refakcije. koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). Potrebno je. itd. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. itd. tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. na 597 miliona evra u 2003. odnosno za preko 85%.proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). kod nas su izuzetno skromne. nezavršena privatizacija. džemovi. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. eko turizma. Pored toga. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve.

u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom. Nekada smo u svetu prodavali i 100. primer izvoza junećeg mesa. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650. posebno u stočarstvu. naime. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti. ni na nivou grane. a danas proizvodimo najviše 450. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. (4) ubrzati integracije sa EU. od blizu 10. pa izvezemo najviše 2. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata. Beograd. 23 . Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. nekonzistentna. odobrenje za izvoz mesa u EU. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. a mi imamo samo 15. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. Navedenu tvrdnju potvrđuje. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore. između ostalog. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. ni na nivou subjekata. Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi. po ugledu na EU. takođe. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. 6. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti. monografija. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja. On podrazumeva. O tome svedoči.000 tona mesa i prerađevina. ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala. Potrebno je.000 junadi. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke.I pored komparativnih prednosti.000. DAEJ. To se najbolje vidi na primeru mesa. stoga. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. 2004. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. pored agrarne i ruralnu politiku. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage.00020. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti. 1.000 tona junećeg crvenog mesa. ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. i nužnosti nove agrarne politike. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. kakav je poljoprivreda. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku. Već punu deceniju imamo. (3) intenzivirati tržišne reforme. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. Za taj izvoz potreban je tov od 100. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna.000 tona mesa. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane.

Poljoprivredni fakultet. LJUTIĆ. PEJANOVIĆ. 36/2007. Concerning that. 14/2003. PEJANOVIĆ. str. 12. R. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. država. br. “Dnevnik“.. he is framing the role of the state in that concept. str. 249-256. Novi Sad. R. godini. BOŽIĆ DRAGICA.. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj.. Agroekonomika. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia. sustainable development. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. 34-35/2005-2006. Z. str. MUNĆAN P. 2003. R. 14. 2360/2007. PEJANOVIĆ. str. 9. Novi Sad. monografija.. TICA. R. 11. 10. Beograd.: Tranzicija i agroprivreda. br. magazin Poljoprivreda. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. 8-24. krediti. 2005.: Strategija ruralnog razvoja. 2007. N. tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). NJEGOVAN. mart. Novi Sad. R. 2361/2007. Novi Sad. D. 8. TICA. Savremeni farmer.: Podsticaji. Poljoprivredni fakultet. C. br. 2007.2. POPOVIĆ. 1617. TICA. Novi Sad.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika. tranzicija i poljoprivreda. br. str. R. Poljoprivrednik. Novi Sad. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike. br. “Dnevnik“.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. br. concept. 2003. Novi Sad. Beograd. 2007. propisi.7. 3-4/2004. 15-18. Poljoprivredni fakultet. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development. monografija. PEJANOVIĆ. Beograd. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE. DONALD. 15-21.. S. Beograd. PEJANOVIĆ. Ekonomski institut. MBA press. 13. Poljoprivrednik. Departman za stočarstvo. magazin »Poljoprivreda«..: Pogrešna agrarna politika. 21/2005. Departman za stočarstvo. Key words: agricultural policy.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije. Novi Sad.7. str. 24 .: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede.. PEJANOVIĆ. 6. JEVTIĆ. 4.. B. PEJANOVIĆ.: Tržište. 3. Magistar biznis administracije.. Novi Sad. N. PEJANOVIĆ. IEP. monografija. 5. Ekonomika poljoprivrede. br. Savremeni farmer. R. SCHNEEBERGER. market. subvencije. str. 7. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007. BOGDANOV NATALIJA. KENNETH. country.. Poljoprivredni fakultet. R.

zatim. U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale. posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru.51:631(497. razvoj mora da počiva na tzv.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica. POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou.UDK: 005. dr ZORAN NJEGOVAN.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. u uslovima 1 Prof. Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet 25 . Stoga. Z.

lokalni razvoj. odnosno. Takodje. odnosno. Umesto toga. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. kulturni razvoj. No. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima. proces industrijalizacije. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. postavlja se pitanje. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja. ¨istočnog greha¨. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi. 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. i konačno. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja.planiranje . privredni sektori. budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. Pritom. bilo ne samo važan deo sistema. razvoj ljudskih sloboda.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja. političkog i svakako ideološkog delovanja. razvoj životne sredine. On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. Osim toga. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith. održivi razvoj. tehnološki razvoj i disemenacija. planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema. 26 . najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. ruralni razvoj. koji je smer. regionalni razvoj. novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. itd. Već sama ta činjenica. Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. institucionalnu organizovanost.

Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje . koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. kulturnog identiteta. i tome slično. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. obrazovanja. prvenstveno informisanja i komuniciranja. područjem koje uglavnom nosi prefikse .lokalni razvoj. već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. tj. odnosno. cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. organizacija. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi.samokontrolu. Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. moral i način života. etno-razvoj ili ekorazvoj. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije. 27 .Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. itd. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. novih ideja i pokreta. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl. nosilaca. uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. slabe. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. itd. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja.) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći. teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. Suprotno. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. kvaliteta života (tj. štrajkova. Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. odredjen jasnim konkretnim ciljem. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser. Javlja se sve više javnih istupa. Naime.

tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. specijalizacijom. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. ovaj proces se naziva inkluzija. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. takodje je moguća pojava anomije. novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga. govora. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija. itsl. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. slobodu posedovanja. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. slobodu političkog samoorganizovanja. Ona se uglavnom postiže stručnošću.) 28 . • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. nadam se ili želim. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. No. kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. S druge strane. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja. mišljenja.ovaj razvoj – odnosno. Polazeći od toga. Pritom. Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata.

Usled toga. greške unapred zaobidjene. tehnički progres uopšte. itd. struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. sa strane eksternih uticaja. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. kao i razlozima kontrolisan proces. naročito u istraživački intenzivnim granama. Pritom. vodjeno namerama. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. - 29 . pojedinim zemljama i regionima. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. Dakle. strategije velikih poslovnih grupa.Istovremeno. naročito transnacionalnih korporacija. zasnovano na pravu. dijagram 1. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima.). dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. kontinualan i cikličan. etc. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja. U oba slučaja. može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja.” Prema ovoj definiciji. na primer. implementaciju i ocenu postignutih efekata. To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine). 6 31 . optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. Fideco & Associates. efikasnije. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava. Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. Strateško planiranje se.

III SWOT analiza RAD. SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD. II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 .Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji. I Identifikacija problema RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD.

oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. što znači da ostvarenje ciljeva. pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine. Imajući ovo na umu. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja. vlasti i javnosti. o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja. odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko. To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja. o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja . a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički. • 33 . a šta ne. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja. naročito od strane rukovodilaca procesa. • Spremnost zvaničnika.konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. politički i kulturološki. o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata.

uključujući i celokupnu zajednicu. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije. Proces treba realizovati u fazama. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog. u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji. KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. uključujući i analizu prednosti. kao i podršku lokalnih stručnjaka. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku. mogućnosti i izazova projekta. se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . slabosti.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti.

35 • • • • . Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). Strategija. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu. Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. Medjutim. kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo).komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. misija se može definisati kao jedinstveni. od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice. Najzad. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. misija i ciljevi. Dok misija daje širi pravac i smisao. a pogotovo procesa strateškog planiranja. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. definišu sposobnosti. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. Vrednosti jesu zajednička znanja. kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. mišljenja i stavovi svih učesnika. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. najširi cilj društvene zajednice. Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu. Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. odnosno gradjane i privredne subjekte. unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. U suštini. a koji se tiču svrhe. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. ostanu na istom putu tokom procesa. koji imaju negativan uticaj na proces. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. Sistemi.

koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. povećani učinak i odlične finansijske rezultate. koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. moguće prepreke i poteškoće. završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha. što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. Usled toga. kao i Zakon o porezu na promet i zarade. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. Istovremeno. Zakon o budžetskom sistemu. primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti. Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. i 36 .adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. treba sprovesti istovremeno. koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije. Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije.

zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". GTZ – Germany FILIPOVIĆ M. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede. Cambridge. HADZIĆ M. NJEGOVAN Z. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza.). epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. and JANSSON B. NJEGOVAN Z. zasnovano na pravu. A "Reader".. and NEUBAUER E. financed by EU .. Sjenica. (Development of 15 Municipalities). LITERATURA 1.NJEGOVAN Z.. GIDDENS A. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.. Ekonomski institut. greške unapred zaobidjene. 4. Beograd 5. (1984) The constitution of Society. itd. Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY. ANDREN U. GB GTZ. Ekonomski fakultet. Pritom.. Polity Press.NJEGOVAN Z. Fideco and Associates . monografija. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. Zaječar HEIDEMAN C. Srbija Kolektiv autora . 37 . 2. Niš. Stockholm.European Agency for Reconstruction. kao i razlozima kontrolisan proces. UNDP. Serbia FILIPOVIĆ M. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. mannual. University of Karlsruhe. (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development. Germany JAKOPIN E. vodjeno namerama. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. i TONTIĆ S. Stockholm Group for Development Studies.. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. NJEGOVAN Z.. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. Univerzitet u Nišu. (1992) Regional Planning. (2001) Rural Development in municipality of Topola. coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia. (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije. deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani.Njegovan Z. 6. (1999) Decentralizacija. i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi. 9. koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina. 7. 8.. Beograd. Sweden Ekonomski institut . 3..

nosioci projekta i aktivnosti. Beograd. Univerzitet u Nišu. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. NJEGOVAN Z. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije". Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. Scandiaconsult Natura. i ZARIĆ V. Kragujevac. Beograd 16. na lokalnom nivou. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja. privredna izgradnja. Ekonomski institut.. Univerzitet u Kragujevcu. Greece 19. časopis Industrija br. Kolektiv autora . zbornik: "Rast. NJEGOVAN Z. SEGERROS M. UNDP. 1-4. Univerzitet u Nišu. Srbija 20. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. program integracije izbeglica. Srbija 22. (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. HUNT R. paper.. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća. Ekonomski institut. NJEGOVAN Z. Ekonomski institut. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja. br. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". NJEGOVAN Z. organizacija i upravljanje.. Stockholm. Srbija 38 . i ZARIĆ V. Forum o Ekonomskoj politici. NJEGOVAN Z. Ekonomski fakultet. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia . NJEGOVAN Z. Volos. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih. proceedings from international conference: Restructuring. 3-4. časopis.SIDA (monitoring and evaluation of the project). 3. NJEGOVAN Z. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji. Stockholm. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010.. Sweden 24. Begrade. Sweeden 23. i NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. Beograd 11.. radna grupa Vlade Republike Srbije. Ekonomski fakultet.NJEGOVAN Z. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj.. Niš. prognanih i raseljenih lica. (2003) Topola Rural Development Project. Ekonomski Institut. and NJEGOVAN Z. sekretarijat i UNHCR. Beograd 17.10. TOMIĆ D. OSTROM N. Srbija 21... Novi Sad. Beograd. Stability and Development in Southeastern Europe. Center for International Private Enterprise – CIPE. pg. časopis Agroekonomika. Ekonomski Institut. Srbija 14. Beograd 12. Ekonomski fakultet. NJEGOVAN Z. časopis Industrija br. NJEGOVAN Z. 18. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro.. prognanih i raseljenih lica u SRJ. časopis Industrija broj 1/4. Beograd 15. Kopaonik biznis forum. efekti. Kolektiv autora . 45. Novi Sad.NJEGOVAN Z. Srbija 13. Njegovan Z.

Ekonomski institut. It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Belgrade. Beograd 28. coauthor (1998) Human Development Report. Economics institute.NJEGOVAN Z. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level.NJEGOVAN Z. The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time. 39 . (autor dela: Regional Differences) 27. All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development. UNDP . Yugoslavia. World Bank. As a cause. The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one. the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA. Jugoslavia 1998. UNDP . coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26. That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. Washington DC. coauthor (1996) Human Development Report. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Beograd.25. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time. Svetska banka (WB). In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation.

Институт за економику пољопривреде и социологију села. приватни сектор.. шећерна репа. тако и у нивоу производње. Д. 40 . Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. тако и са аспекта производње. Дарко Малетић.672EU:497. В. инг. како са аспекта својинских односа.113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. сунцокрет и соја). Пољопривредни факултет. Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић.52:633 (4 . редовни професор. ВУКОЈЕ. у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор). друштвени сектор. како у тенденцијама производње. дипл. укупна производња 1. Осим тога. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње.UDK: 005. принос.1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15). упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике. кукуруз.. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005). МАЛЕТИЋ. М. др Вељко Вукоје. доцент. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница.

Међутим. Наиме. које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. сунцокрет и соју). анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. како на друштвеном сектору. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. Шпанија. Португал. Немачка. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. Грчка. Према томе. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. Француска. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. Италија. Ирска. шећерну репу. Велика Британија. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа. 41 . продуктивности рада. долази до промена остварених производних резултата. потребно је прокламовати заједничку развојну политику. ефикасности привређивања. политику цена. У складу са напред изнетим. Осим тога. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. Холандија. Луксембург. Данска. кредитно-монетарну политику. Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. Белгија. тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. кукуруз. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. Шведска. Финска.

шећерну репу. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23. а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. сунцокрет.1.000 ха.674 кг/ха. кукуруз. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3. Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике. Остварена производња у пољопривреди уопште. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским. Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година.98%). како у ратарској производњи. 3. није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. а посебно на подручју Војводине. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. на основу експоненцијалног тренда.2. сортимент итд. и соју (табела 1).218. Пшеница се гаји на око 326. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса. Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета.476 тона и просечним укупним приносом од 3. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. тако и у целокупној пољопривреди. године. Међутим. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. воћарство и виноградарство". Европске Уније за одговарајуће године. примењена агротехника. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат". МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство. што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5. 42 . Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса. односно светским приносима.

У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације. што показује изразито висок коефицијент варијације (23.541 тона уз просечан принос од 38.220. У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини.22%).34%). односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине.000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине. Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27.270 кг/ха.739 тона уз просечан принос од 1.017. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33.896 тона уз просечан принос од 2.881 тона и просечним укупним приносом од 4. Сунцокрет заузима површину од 175.000 ха.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3.987 кг/ха.42%). док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2.456 кг/ха.44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0.97%). Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.Кукуруз се гаји на око 635. Соја се производи на 110. Шећерна репа се гаји на 58.000 ха.52%). Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2.814 кг/ха. 43 .94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3.

94 9.Табела 1.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.1 33.98 1.92 1.34 2.8 22.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.44 0.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 . Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.38 3.2 22.2 19.97 Шећ.3 23.65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.9 13.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.9 23.1 18.42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.3 27.22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.1 22.56 5.16 1.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.86 0.75 1.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.

Војв .000 5. Принос пшенице на друштвеном. сунцокрет. ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%.3. Војв.000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.56%). Графикон 1. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном.2. и соја.500 5. кукуруз. приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20. захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници. друштвени сект.000 3.000 2.487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине. 45 . шећерна репа. што је последица климатских прилика у одређеним годинама. док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора.500 2. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини.500 4.000 6.500 3.000 4. а приватног сектора 55%. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране.937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16.500 6. и на приватном сектору пољопривреде Војводине.

000 4. Принос кукуруза на друштвеном.000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект. Принос шећерне репе на друштвеном.08%. Војв. друштвени сект.000 7. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%.000 3.7% и 22.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект.000 друштвени сект.000 6.000 2. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10. Војв. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5.880 кг/ха). Графикон 2. ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3. Војв.478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4. 40. док је истовремено.000 5.000 20. 46 .000 50.000 9.Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%. Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22.000 ЕУ 15 60.000 8. Војв.000 30. У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности.

приватни сект. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 .Вој в.722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1.876 кг/ха. што указује на разлике у примењеној технологији производње. ЕУ 15 1.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине. јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике.29%) приватни сектор.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3.500 друштвени сект.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи. Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38.500 2.75%).49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14.000 2. што илуструју коефицијенти варијације (26. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%.Војв. Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1. Принос сунцокрета на друштвеном.91%) друштвени сектор и (33. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева. Графикон 4.000 1.507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13. док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње. као и друштвеноекономских услова производње.

као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању.Војв.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15.Војв.252 кг/ха). ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). Приноси соје на друштвеном.273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2. изведена на нивоу укупно остварених резултата. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику. Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%.64% за приватни сектор. 4. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%.08% за друштвени и 22. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2. Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23. што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект. друштвени сект. Графикон 5.

БОШЊАК ДАНИЦА. Нови Сад. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. ЈОВАНОВИЋ М. 28. 5. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања.cec. 1978. ЛИТЕРАТУРА 1. 5. 3.eurostat. Нови Сад. 8-9. Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година. Институт за економику пољопривреде и социологију села. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. Агроекономика бр. 30. Агроекономика бр. Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама.int/ 49 . 4. сунцокрет (61%). http://epp. Агроекономика бр. што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске.eu. 2. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине. 1999.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи. поред осталог. 2001.. Нови Сад. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. ЈОВАНОВИЋ М.: Организационо-економска обележја основних ратарских усева. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама. Пољопривредни факултет. тј. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%). БОШЊАК ДАНИЦА. ЈАН М.Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста. Нови Сад. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију. 1980.

. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15. VUKOJE. Key words: production lines in agriculture. yield. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. There were examined the production lines of major crop production: wheat. private sector of agriculture. sunflower and soya bean. D.ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). total agriculture production 50 . The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results. V. social sector of agriculture. sugar beet. maize. M.. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period. MALETIĆ.

kolebljive otkupne cene. Institut za ekonomiku poljoprivrede. naučni savetnik. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo. istraživač saradnik. čak. tel. sudeći po mentalitetu našeg naroda. D. poljoprivreda. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ. finansijske i organizacione prirode. niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala.137:631(4 . višeg stepena obrade. veoma je teško animirati. pre svega. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. vparausic@sezampro. Institut za ekonomiku poljoprivrede. Tamo gde može da konkuriše. Naime. VESNA.yu 51 . a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu.UDK:339. 063/214-231. konkurentnost. a pored toga brojne sitne proizvodjače. organizovati i udružiti u tzv.672EU:497. CVIJANOVIĆ. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. finansiranog od strane MNZZS R. Ključne reči: rentabilnost. Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju. lanac dodate vrednosti (value chain). 1. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje. nepovoljni uslovi kreditiranja. Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ.produktivnost. 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje. nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje. nerazvijeni kanali otkupa. Srbije. stimulisati. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. kuća 357-0-611. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. Srbije u EU.113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ. udruživanje. čime je značajno smanjena ili. ograničenja su.

400 (2800*15. pšen. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.000 92.000 115.3) 45. a računa se cena zemljišta (trošak zakupa). pšen.12 70. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup. potrebna količina 300 kg/ha.2 33.400 (2800*15.3) 23.000 (50.000 42. cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha).000 44. cena NPK djubriva je 19. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju). delimično umanjeni.500 30.000 43. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta.5 din/kg.00 (50000*2. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.000 (5500*8) 14. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije. Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika. potrebna količina 300kg/ha.000 (3100*16.000 52.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006.500 (5000*9. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.5 din/kg.0005 47. sredstva za zaštitu bilja su oko 2. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak.500 54.5) 900 49. 3 52 .52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom.000 1.700 44.000 (5500*8) -7. u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l. pšen. koji raspolažu svojom mehanizacijom. godini (Tabela 1).000*2.450 (3300*16.6 28. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom.5) 15.500 43.000 1. zakup zemljišta 130 eura/ha. Beograd4 35. niti kao oportunitetni trošak.5) -700 51.000 3. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva.000 din/ha.5) 19. cena KAN-a 17. pšen.000 44. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije.000 (4600*9.5) 12. Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.5) 4.2.400 1.000 115. Ovi podaci. 44. Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006.

5 2006 15.027 eura/kg).8 dinara). godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a.8 kg pšenice 1 kg sunc. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg.5 16. 2006.5 9. Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.5 1 kg sunc.1 din/kg (0.3 kg pšenice 2005 16.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc.3 8. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.9 kg pšenice. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu.6 kg pšenice.5 din/kg.=1. II Suncokret i soja .din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2.67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene.=1. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda. jedan evro vredi 78.5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.7 kg pšenice 53 .5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg.6 kg pšenice. • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2.5 8.52 2. teško je utvrditi.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa).11. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih.4 28.55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica). 1 kg soje =1. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3.=1. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2.5 9.5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2.3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27. 1 kg soje =2.67 din/kg je cena repe roda 2006.5 kg korena repe = 1 kg pšenice). Cena od 2. Cene su utvrdjene za digestiju od 15.5 19.6 kg pšenice).5%. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli. 1 kg soje =1.3 2. I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.1 29.

3. tona. dok je. Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. sledi Luksemburg i Danska (preko 60%). godini iznosila je 19. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten. godini iznosila 15. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija. zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja. 44-45). kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda. pre svega. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006. neuredna isplata. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku). a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni.25 USD/kg). 2006. usitnjena. novih tehnologija i sl.07% godišnje. Nemačka. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. Primera radi.europa. Austrija. Stoga. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006.int). za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. Primera radi. iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4. u 2006. ekstenzivna. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje.6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju. Medjutim. posmatrano po pojedinim zemljama. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj. uvodjenje inovacija. primera radi. izuzev Crne Gore. ne može biti pokretač izvoza.35% godišnje. u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%). što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena. upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji. Švedska). U najkraćem. Pri tom. kao najvažniji. mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije. • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite).eu. godini 9. RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. kakva je u Srbiji. nedovoljna kreditna podrška). Velika Britanija. Prema istom izvoru. ss. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima.

5. regresi za priplodnu stoku i sl. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. Jagodina. Koliko proizvodimo. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. KOLBIS. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. str.gov. a bez njih je teško proizvoditi. izgradnja. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi. iznosio je oko 280. Medjutim. a nemoguće konkurisati. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava. zdravstvene zaštite stoke). doo. a živine za oko 20%. Čajetina. PTP BIG BULL. nege. obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. ovaca za 28%. gajenja. godine (Glasnik.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope). mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0. ishrane. Naime. u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica.yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava.38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine. 3. Primera radi. PIK Zlatibor.sr. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. 9): . a svega 0. ova pomoć očigledno nije dovoljna. decembra 2006. ukrštanja. Srbije. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu.• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv. klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 . 2006.000) dobilo je kratkoročni kredit. u pomenutom periodu posmatrano. JUHOR-EXPORT. godina brojno stanje goveda. reprodukcije. Knjaževac. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. Usitnjen posed. već dugo. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica. doo.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R. svinja. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava. Novi Sad. U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage . hibridnom Zapadu. broj goveda je manji za oko 40%.minpolj. govori podatak da je u periodu 1985. svinja za 36%.000 tona junećeg mesa godišnje. popravka. Bačinci. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. decembar 2006. a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. DP STOKOIMPEX. 4. Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije. niti blagovremena. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa. Naime. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU. 1. 2.

novembar 2006. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. decembar 2006.int www. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa. tj.europa. časopis Ministarstva poljoprivrede R. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. decembar 2006.gov. 8. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača.minpolj. 5. U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. decembar 2006. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi.sr. Ministarstvo poljoprivrede R. njenom genetskom potencijalu.2.svetskih proizvođača. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji. Medjutim. klaničnih proizvoda. GLASNIK.yu 56 . neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU. pristup tržištu imaju samo konkurentni. opremu i marketing. 3. tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. BILTEN STIPS ”Živa stoka. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE. godini. INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. 2. Srbije. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo. 13. posebno sa ulaskom u EU. www. 4. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju. 4. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.eu. Srbije. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu. Podgorica. savremenu tehnologiju. već i u: kvalitetu stoke. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji. Istovremeno. 6. Primera radi. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. 7. LITERATURA: 1. 9. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala. prisustvuje međunarodnim sajmovima. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja.2007. decembar 2006. žitarice i stočna hrana. inovacije. septembar 2006. Narodna banka Crne Gore.

Because of that. Keywords: competitiveness. profitability. research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. association. Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production. productivity. agriculture. The only way for progress is association of the individual agricultural producers.SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. 6 57 . strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated. These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time.

Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. Razvijene zemlje. * 1 58 . * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. (urednici). u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka. Bentz. U toj situaciji. najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta. kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama.. A. D. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. organizacija. s druge strane. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ. Rome. B. što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova. 149007). 1 Swanson. e mail: jankovic@polj. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. R. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva.. Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. 1998. Sofranko.UDK: 631. Međutim. nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu.yu . Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva. Umesto toga. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. U ovom radu.ns. FAO. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. odnosno.ac. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br. u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima.

a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija).nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. S druge strane. Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. 59 . Naprotiv. izvođene. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). s time i neminovna birokratizacija ovih službi. moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. jeste. dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. Tako posmatrano. a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. U tom smislu. pre svega u finansiranju ovih institucija. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija. na koji način i koliko kvalitetno. U razvijenim zemljama. ustvari. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa. Međutim. Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu. DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države.2 Međutim. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. varira od zemlje do zemlje. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. dovele su do procene da su troškovi preveliki. finansiranih iz državnog budžeta. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. Kao što je već pomenuto. oficijelnom 2 Ovi razlozi. poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. veliki broj zaposlenih. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje). svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste.

predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja. javne birokratije. sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata. što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija.. grupni rad. Journal of Rural Studies. vaučer sistemi. kao što je već pomenuto. Тabela 1. efikasnijim.16. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama.subvencija. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. Međutim. Hoffmann. SAVETODAVNI UGOVORI. i besplatno savetodavstvo. ali takođe i prodaja npr. odnosno traži savet od drugog savetodavca. savetodavni ugovori. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. top-down pristup. J. Oficijelno državno savetodavstvo je.. P.. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera. To može biti sistem delimične nadoknade troškova . Lamers. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja). semena ili bilo kojeg drugog inputa. Ficarelli. ima nedovoljno motivisano osoblje. sa druge. više orijentisan na klijente. 60 . slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. ministarstva za poljoprivredu. privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva.3 publikacija itd. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi. birokratizovani aparat. Nasuprot tome. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. 2000. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA. str. a time i kvalitetniju uslugu. postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. No. A. V. Ipak. S druge strane.savetodavstvu pod upravom npr. 97.

V. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada. 2000. 99... U novije vreme. stvoreno je tržište savetodavnih usluga. U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD.obavezu plaćanja savetodavne usluge. Sve u svemu. B. sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom. 5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . UGOVORI. Sofranko. u Swanson. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa.5 Tzv. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme.D.) Izvor: Kidd. FIKSNE NADOKNADE. str. No. A. razna udruženja. usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem). „institucionalni pluralizam“ u Nagel. Prvo. DOPRINOSI PROGRAMI. banke.. Rome. R. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. str. dok drugi to ne moraju. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. Lamers. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. Bentz. osiguravajuća društva. P. 25. 1998. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA .. chapter 2.). između ostalog. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem). Hoffmann. Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte. Journal of Rural Studies. religijske zajednice . „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. FAO. J. koje relativno često 4 61 . PROMENJIVI TROŠKOVI. semena. 26. pesticida itd. Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI. A (urednici).savetodavni rad. „Alternative approaches to organizing extension“. privatnim ili državnim. Tabela 2. PROJEKTI/KAMPANJE. često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje.. U.. Ficarelli. J. One mogu biti finansirane na različite načine.J. prerađivači. na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd.16.

Pri tome. za koje treba brz i adekvatan odgovor. već političkih struktura. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. urbane populacije (jeftini proizvodi). Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. koji. Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup.savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca.). S druge strane.„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima. »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. među ljudima. lokalnu samoupravu i tome sl. pristup „bottom-up“. Uz to. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. donošenju odluka. U toj situaciji. Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. Kao delegirani predstavnici. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. sami intenzivno traže pomoć. opštine. zatim aplikativnim istraživanjima. životinjama (stokom). pre svega u upravljanju. usmeravanje sredstava itd. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom. pa i politički uslovi. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. s druge strane. decentralizacija. Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd. monopolističkih faktora itd. oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje. On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom. planiranju. ekonomski. uz pomoć participativnih metoda. 62 . koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada.seljaka/farmera . značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja. S druge strane. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše. socio-kulturni. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“. gde obema stranama odgovara saradnja. evaluaciju postignutog. imaju sredstava da primene preporučene mere. imaju realne efekte primenjenih saveta itd.6 Iz ovih razloga. odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. primenjuju savete. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. prirodom. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“. Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima. unapređuju proizvodnju. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. različiti agroekološki.

1987.(u)trenirani za te zadatke. Albrecht. zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). „The Training and Visit System.. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“..) “Beratung als Lebenshilfe”.. B. FAO-a. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina.C.. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . pojedinih autora. et Al. (urednici). Rome.C. An analysis of operations and effects“. „Agricultural extension: The training and visit System“. jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. Dissertation TU Berlin. i brojne druge studije. U početnom periodu. Kontakt farmeri . naravno.. koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način. Benor. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“). 1998. kada. A. H. SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. 7 63 .. U dogovorenim terminima.. B. R..seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. na koji način. mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja. D.savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava. ponajviše na prostorima Afrike i Azije. PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu. „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung.Margraf. kojim tempom.The World Bank. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije. D.. Feder. Washington D. Bentz. Navodimo samo neke: Benor. 1992. D. Weikersheim.. Höper. Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije. koji su određivali koje će se tehnologije. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. FAO. Washington. doživljava velike kritike i gubi na značaju. Bakxter. Ovo razumevanje.. Swanson. kritika ovog sistema sve više dobija na značaju. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada. 1977.. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima. od menadžmenta savetodavne službe. a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja.Q. 1985. Discussion Paper 14. u kojoj oblasti polj. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. na nekom od postojećih nivoa. a ne kao »protivnička strana«. The World Bank. Sofranko. proizvodnje. u Volker Hoffman (Ed. sve do seljaka/farmera. Harrison. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim.Ansatz der Weltbank“. ODI London. „Training and Visit System“. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). M. G. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani .7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“)... 1984. putem kojih „poruka“. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“. J.

dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva). u već formiranom nefleksibilnom sistemu. U osnovi. koji su privlačili i ostale seljake/farmere. ustvari. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department. Kritike su međutim.god. pre nego fleksibilnost. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. Metode koje su se koristile. a savetodavci praktikovali (kućne posete).je najčešće bio neuspešan. U praksi. preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. to naprosto nije bilo moguće. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. 198. inicijativu. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema. praktični prikaz) i onoga što su. str. sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. kao i seminari za njih i za ostale farmere. T&V je bio top-down pristup. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period. ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere.The Kenya Experience”. i od kontakt farmera do ostalih farmera .) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. Direktni troškovi su bili veliki. Kao pozitivni efekti.. odozgo na dole. Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. bile su zanemarene. World Bank OED. Isto tako. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera.koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. “Agricultural Extension . Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. 8 64 . savetodavaca i seljaka/farmera. Evaluacija Svetske Banke (1999. troškovi T&V su bili veći. No. Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera.2. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. one su se širile preko savetodavaca. sa malo mesta za participaciju. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti. o »koncept »kontakt farmera“ . kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost. kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog.i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji). bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima.. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata. 1999. u Précis. Ali i u drugim slučajevima. Nakon toga. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije). pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca. a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije. bila klasična topdown. Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština.

„Alternative approaches to organizing extension“. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna). odnosno. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu. poglavlje br. međutim. (urednici). do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu. Sofranko. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. odnosno. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se. Nekvalitetan rad konsultanta. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu. Ovim pojmom. odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika . koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. 1998. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. međutim. kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju. drugačije rečeno.jeste da farmer plaća troškove. 9 65 .irelevantne za lokalne useve. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce. Rome. političkog.. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. kao i načini finansiranja savetodavnog rada. B. često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog.«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava.. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . str. R.. odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu. u Swanson. svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu).. 10 Koliko je to dobro rešenje. Ono je karakteristično.. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. A. 28. pre svega. Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa. J. Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. FAO. 2. Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. Bentz. Privatno savetodavstvo. U. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis.

koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. odnosno. s obzirom na ciljne grupe proizvođača. (2004). kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome. Beograd. da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. jeste pluralizam u savetodavnom radu. Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. njihove mogućnosti. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju. D.. metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). država često na različite načine finansira npr. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi. informacijama. savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. naravno. odnosno. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. odnosno. Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. Janković. ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. savetodavstvo i obrazovanje farmera. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Institut za ekonomiku poljoprivrede. međutim. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. Cilj je. Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. «Kapital u poljoprivredi».radnom i životnom mentalitetu. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. Ekonomski fakultet – Subotica. Praksa je. ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». 66 . to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. potrebe itd. U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba.

str. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane. str. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline.worldbank. (1997).“12 Međutim. navodnjavanja. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. W.J. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama. (1998).delo. Ausbildung & Beratung.org/akis 12 67 . koji su doveli do privatizacije savetodavne službe. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . više nije bila potrebna državna pomoć. 98.2003.veći od evropskog proseka...5. konflikti uloga. Arbeitstagung. stvaranja farmerskih asocijacija itd.. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova. rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike. 2. Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. mora za to sam da plati. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. postojalo je niz drugih uzroka/problema.98. R. Dresden . a ne problemski orijentisani. saveti su bili opšteg karaktera. nav. br. grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca. mali efekti savetodavnih kampanja. jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. Molhoek. povećana proizvodnja vs. str. male mogućnosti za specijalizaciju. ciljevima (agrarne. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji).) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga.. 14 Taken. a pri tome smanjenje broja farmera. kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“.37. kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje. koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. izostanak finansijskih inicijativa. 2 (rada). povećanje broja zaposlenih.13 Iz tih razloga. „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji.naglasio D. www. W. str. 13 Npr. ukrupnjavanja zemljišta. Vidi. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek. nedovoljna motivisanost savetodavaca. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija. 1. ko danas u Holandiji želi savet. R. Client-Oriented Organization“. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima. 15 Tacken. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. IALB.

16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om).. P. Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja.. J. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje.dodao D. Taken. stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. privatnih konsultanata i trgovaca inputima. P. relativno veliki posed. agroekološkom kontekstu Srbije. Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. 68 . Duijsings. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva. 2002. ključne osobe iz parlamenta).2. koja u ovom smislu. nav. ekonomskom. ali i njenim regionalnim specifičnostima. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije). ali da se to promenilo (na lošije . 18 Proost. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“.Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja.. W.. nav. nav. imaju snažnu. ZAKLJUČAK Iz svega navedenog. str. str. 17 Taken. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju.) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga. farmeri i njihove organizacije. što sprečava komunikaciju između istraživanja. pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. farmerskih organizacija. u “Contracting for Agricultural Extension”. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi. J. Duijsings. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu. može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh.J. Washington.. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji.delo. Proost. delo. predlagala alternativne finansijske i strukturne modele. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri. obrazovanja. vlada. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve. od 1991-2001. oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države.. W.delo. World Bank. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985. 5 (rada).“17 Slično tome. uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad.

Stoga.predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo. Takođe. R. (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. World Bank. u tom smislu. ali i ruralnih sredina Srbije. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. V. 3. J. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. A. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede. primer Danske). Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera .savetodavne nauke. dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi . i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi.. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. Journal of Rural Studies.(farmerski lobi). da bi imali modernu poljoprivredu. istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. u “Contracting for Agricultural Extension”. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. DUIJSINGS. PROOST. No.. Rome. SWANSON. LITERATURA: 1. KIDD.. LAMERS. FICARELLI. P. J. Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”. B. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji. Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede. Iz tih razloga. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću. predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. A. ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. SOFRANKO. P.. 69 . ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja.. FAO. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. HOFFMANN.16. Poljoprivredno savetodavstvo. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede. Washington. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj.privrede. BENTZ.. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu. 2.

W. finance of extension * M. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious. TACKEN.org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT. str. TAKEN. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way. str. (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. 98. Faculty of Agriculture Novi Sad. Arbeitstagung. Key words: agricultural extension.worldbank. No.37.ac. DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007).A Dejan Janković. Instead. Internet stranica: www.The Kenya Experience”.4. (1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. MOLHOEK.yu . 70 . “Agricultural Extension . in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. e mail: jankovic@polj. 5. u Précis. Dresden . In the paper. 7. IALB.ns. W. R. br. Ausbildung & Beratung. Client-Oriented Organization“.2. Department of Agricultural Economics and Rural Sociology. World Bank OED.A. organization. 6. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“.5. 1999. 198.

Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji. poljoprivrede 71 . 2006) ukazuju da se soja danas u svetu. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2. Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji. U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja.34 (497.2 tone zrna soje po hektaru. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3).2 % površina u Evropi. proizvodni rejoni.5% svetskih površina. 1 MILADINOVIĆ. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. Na njima se proizvede prosečno 1. naučni saradnik. DANICA. Novi Sad Dr Jegor Miladinović. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha). Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka. gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine. prinosi.1 milion tona zrna soje. Poljoprivredni fakultet. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini. što je svega 0.11 svetskih površina. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje. Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37.ing. odnosno 7. dipl. Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK.2 STAMENKOVIĆ. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković.402 ha (Južna Bačka).. Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja.000 ha. Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100.UDK: 633. Ključne reči: soja. pri prosečnom prinosu od 2. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Površine u Evropi zauzimaju svega 1. J. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić.9 t/ha. redovni profesor. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Međutim. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine.

Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120.000 ha. Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab. kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica).79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke. zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60.) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. Šire posmatrano. Stoga. prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama. U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10. Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno.1. Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60.1).404 ha. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica. IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku. Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema. Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14.proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica.15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16. U ovim rejonima. ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina. 72 . Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka.402 ha (Južna Bačka). a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13. Južni Srem). zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema. Rejoni Banata učestvuju sa 23. 1991).1). Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine. U radu je primenjen komparativno – analitički metod. Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak.779 ha.384 ha).06%). prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine. poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab.591ha). Podaci o površinama. U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva.

Južni Banat 7. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.51 6. Južni Banat 7.442 8.06 10 714 1.480 10.93 1. Porodič.40 3 60. Banat 6. Zap.11 9 1.97 2.018 38.96 3.42 8.54 3.38 13. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3. Banat 5.70 4 640 1.56 9 6.357 3.36 4.02 3 6. Južna Bačka 4.87 9.81 1 2. Sev.99 7.02 12.57 18.88 49. Banat 8.259 16.382 37.139 3. Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj.69 7 23.545 2.67 49. Tab. Banat 5.22 2 1.50 2 4. Bačka 2.11 35.34 1.50 17.52 8.04 60.58 3.591 22.65 13.021 1. Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene. Sred.788 2.29 44. preduzeća gazdinstva 14.415 7.41 4. Sev. Sev. preduzeća gazdinstva 54.46 30.96 6 2.13 1 671 1.27 25.18 8 9.51 0. Bačka 3. Ist.028 8.619 7.62 23.11 16.859 693 2.10 4. Severni Srem 9. Banat 8.2).09 10 1.31 6 54 0.24 4.39 12.41 6.16 7.49 19.444 5.86 22.78 16.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17.49% oranica ovog sektora.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13.43 28. Istočni Srem 10.71 0.2. Bačka 3.52 2. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5.86 32.361 7.04 8.83 7.22 7 14.97 1.36 17.563 10.73 5 4. Zastupljenost (%) soje u oraničn.49 41. Sev.97 35.384 23.375 100 1. Bačka 2.402 3.49 13.92 53. Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.Tabela 1.467 120.904 16.05 20.95 Ukupno Ukupno 73 .81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj.38 14.87 13.54 5 3.779 UKUPNO % učešća 25.036 28.10 4.90 8 6.59 3. godine. Zap.65 13.73 4.09 38.42 10. Severni Srem 9.57 3. Istočni Srem 10.654 11.97 2.86 4 60.73 60.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1.67 10. Banat 6. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7. Porodič. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica.52 0. Ist.48 10. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama.24 30.14 6.93 44.69% oraničnih površina Vojvodine.57 1.38% u periodu od 1986 do 1995. Južna Bačka 4.627 5. Sred.

Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17. U odnosu na prosek Vojvodine (5.108 kg/ha) (Tab. 74 .2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12. Južna Bačka (12.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2.04%). gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja.636 kg/ha). Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2. Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača. Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja.10%) i Južni Srem (10. jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini. što je nešto iznad proseka Vojvodine. Južna Bačka (16.225 kg.02%).3). Prosečno posmatrano. Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29. Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36. Južni (13.49%).10%.93%) i Istočni Banat (19. Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3. Treba napomenuti da su u posmatranom periodu. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva. Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje.97%) a najveću južni Srem (49. što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima. Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje.16%). Najniži prinosi su na području severnog Banata (1.52%) i Južni Srem (7.42%.36% (Severni Banat) do 60.97%). U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2. u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha. U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%. Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10. iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje.529 kg/ha).49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49.39%). Na području Banata je to 11%. Pokazatelji zastupljenosti (Tab. poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje.65% (Zapadna Bačka). Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit. dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja.81%).

Banat 5. Severni Srem 9. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab.949 92 8 2.000 kg/ha. Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 . Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva. U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat. Tabela 3.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2.531 kg/ha). Seljačka gazdinstva u Vojvodini. Zap. Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2.777 84 9 1. Bačka 3. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2.5 t/ha je takođe tri rejona .Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje. Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem.772 84 10 2.108 100 1.384 113 3 1.4).108 100 6 2. U grupi od 2 do 2.963 88 8 1.090 2.140 96 7 2.531 69 10 2. Sev.952 2. Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.664 119 1 2.868 t (Tab.059 2.443 2. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem.123 101 5 1.133 kg/ha. Banat 6.679 75 9 2.475 2. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Južni Banat 7. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2.664 kg/ha).157 102 4 2. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2. Međutim.529 1. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje. Bačka 2. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1.419 115 2 1.169 97 6 2. Istočni Srem 10.500 kg/ha.3).427 115 1 2.641 118 2 1. Sred. Banat 8.568 115 3 1.965 93 7 2.097 2. Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje. Sev. Ist. dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1.491 111 5 2.5 t/ha. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje.502 112 4 2.636 2.485 2.486 1. kako je već naglašeno. Južna Bačka 4.

čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima. učešća Rang (t) 33.17 3 146.359 10.623 6.54 1. Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.52 6 4.181 25.687 2. (t) 1.461 11.108 17. U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju. učešća Rang (t) 42.140 6.Severna Bačka 11.69% oranica. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća.Severni Srem 1.26 5.409 0.880 4.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.96 2 1.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata.970 23.35 7 57.594 t u korist seljačkih gazdinstava.252 6.554 10.30 1 1.466 11.Istočni Srem 5. 2.504 8. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća.Južni Banat 20.220 3.Severni Banat 5.93 5.452 0.478 1. 4. Tab. U rejonima južne i zapadne Bačke.53 1.Južni Srem 40. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0.452 9.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60.54% do 32.890 7.968 1.475 39.03 5 6.53 % (Tab.566 9. što je 5.428 3.346 28.93 14.316 2.49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa.90 32. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem.84 3 141. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). odnosno 36% površina pod industrijskim biljem.Istočni Banat 15. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120. 4).375 ha.51 3.90 8 13.54 1 4.Vojvodina 287. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod. 76 .105 2.Zapadna Bačka 76.557 5.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod.71 4 1.50 5 16.779 ha i angažuje 7.62 4 8.39 0.99 9 3.53 7 36.Južna Bačka 93.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26. Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%.11 10 4. odnosno površine pod sojom.Srednji Banat 17.96 10 1. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1.98 2 9.95 7.01 8 25.076 2.404 ha što je 13% oranica.656 4.09 6 157 0.88 9 15.

U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. (1997): Soja – ekonomika proizvodnje.. production regions. 5. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem).yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54. yields. JOVANOVIĆ M. 7. LITERATURA: 1. Beograd. STOJKOVIĆ L.402 ha in South Backa.529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1.3.235 kg zrna soje. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).636 kg/ha).486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje. Poljoprivredni fakultet. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2.225 kg/ha. 6.38%). Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2. where about 60% of total soybean production produces.402 ha (Južna Bačka). (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“. 42. Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. TICA N. The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa.636 kg/ha). Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka. Novi Sad.529 kg/ha). U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2. Vojvodina 77 . Key words: soybean.org. Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat). Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama.gov. a najniže Severni Banat (1.fao. 2. Bečej 4. Vol. www. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). 5. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Novi Sad.statserb..108 kg. but share of soybean in production structure is still small. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje.000 t zrna soje. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. BOŠNJAK DANICA. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. 3.485 kg/ha i 2. Sojaprotein. 4. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved. RELJIN S. Zbornik radova. a seljačka gazdinstva 2. and the lowest in Northern Banat (8.48%). www. 6.

Пољопривредни факултет. као воћарство. Међутим. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић. односно губитак од 3. Кључне речи: сушена шљива. по сценарију Б. у другој години. Нови Сад Др Зорица Средојевић.670 €.професор. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности.Земун Мр Ђуро Кукић. 1 2 3 Др Душан Милић. финансијски резултат. редовни професор. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6. Бављење воћарством захтева доста живог рада. Београд .УДК: 338. ван. инвестициони трошкови.5:634. 2004). Поцерина ДОО.000€. Ђ3. у крајевима где има доста радне снаге. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао. Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. ЗОРИЦА2. тако да се производњом воћа. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. по сценарију А. СРЕДОЈЕВИЋ. Нови Сад 78 . 1. КУКИЋ. експлоатациони трошкови.85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1.22:664. да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми. Институт за агроекономију. Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. посебно ако се пође од чињенице. него при производњи пшенице и кукуруза.422 € . Пољопривредни факултет. а посебно континенталних. које су везане за воћарску производњу.. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима.

са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар. компот. Међутим. У свету се гаји преко 6. слатка. Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности. Шабца и Коштунића. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. Поред потрошње у свежем стању. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. Коцељевe. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. суве полутке шљиве са орасима. плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. месната. Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. џем. Осечине. ракија шљивовица. 2000).000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. лепог спољашног изгледа. Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. здрава. воћна салата и кнедле од шљива. у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). 2001). а посебно обима девизног прилива. Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. Квалитетна сушена шљива је само она. слатко. 2. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. концентрат. мармелада. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. сок.Може се користити и у декоративне сврхе. 1990). међу којима посебно место заузима сушена шљива. посебно на породичним фармама. 2003). Поред тога. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. 79 . Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. економске корисности. пастеризоване полутке. која је крупна. пекмез. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). добро осушена. кандирана свежа шљива. преко 95% извози (Обрадовић. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење.

4 2.Инфраструктура (вода.1 21.500€ заузима учешће од 51.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.6% мање финансијских средстава (табела 2). Табела 2.Џамбо пластичне кесе – 800 ком. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4. x 1. кесе.) .4 100.Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком.1% у укупним инвестиционим трошковима.3 2.5€/ком. x 0.1 1.) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.102 1. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1.0 86. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом.000 200 14.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б).. x 0.Постројење (сушара) 2.1 7. као и грађевински објекти (19.6 0.682-2002) * Износ у еврима 7.4 1€ = 80 дин.Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво .6%). лепак..880 1.Прибор и материјал (укупно) . 80 .Остали материјал (траке.5 7. струја) 5.Сечење и лепљење стреч фолије .Табела 1.04€/ком.) .500 3. Постројење за сушење са набавном ценом од 7. Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1.1%).080 350 300 240 32 2.680 Удео (%) 51.6 6. 3. односно за погон по сценарију Б је потребно за 13.03€/ком.682 12. Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €.) .2 19.8 1.Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком.100 1. Разлике између споменуте две варијанте су у томе.

21€/кг сушене шљиве) 5.9 3. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16.800 1. односно губитак од 81 .2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3).490€ по сценарију Б. Табела 4.15€/кг 4.000кг x 2.240) Сценарио Б (12. Табела 3.6 2.2%).1 58.422€ по сценарију А.670 € Произвођач.5€/кг) 6.Сировина (свежа шљива) 32. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4).240€ по сценарију А.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) .500 € 4.490 Удео (%) 18. Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14.500 € 12.0 90. односно 7.422 € -3. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9.000 кг x 0.2 9.680 50 210 8.Енергија (лож уље – 0.4%) и бруто зараде радника (18.000кг x 1.5€/кг) Сушена шљива без коштице (5. односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.680 + 7.240 7.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) .2 20.490) Добит.Шећер за припрему (100 кг x 0.Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1.Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.000 € 22.170 € -6.4 0.800€ учествују са 58.500 750 4.варијанта са искоштичавањем 2.682 + 8. Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.922 € 20. Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.5 100.варијанта без искоштичавања 3.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).

4.670€ по сценарију Б. односно 7. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине.670€ по сценарију Б.100€ у зависности од начина изградње објекта.04. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката. ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу.3. 82 . Са износом од 7. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8.2005.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6. односно 12. године. Сировина (свежа шљива) са износом од 4. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1.2% у укупним трошковима производње. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми.900 до 16.1% у укупним инвестиционим трошковима. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи. НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије. посебно ако се пође од чињенице.800€ заузима учешће од 58.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51.680 € по сценарију Б. преради и промету. учешћем у спољнотрговинској размени. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан.682 € по сценарију А. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година.490€ по сценарију Б. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8.422 € по сценарију А. заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи.240 € по сценарију А. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. 2005).000€ (Рајић и сарадници.000€. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15. Међутим. односно – 3. опреме и прибора за сушење шљиве.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13. Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве. цене и квалитета. начина финансирања и слично.000 €. као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења.

. РАДОЈЕВИЋ В. 3. Нови Сад (стр. KUKIĆ. ЗАРИЋ В.ЛИТЕРАТУРА 1. Коштунићи (стр. ВЛАХОВИЋ. Књига I и II. (2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима. 1-36). КАНДИЋ М. КАЛАНОВИЋ БРАНКА...22-35). Нови Сад. (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа".. because of high unitial investment and costs of dried. cost of dried. 8. Коштунићи (стр. КЕСЕРОВИЋ З. Зборник радова. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007. Зборник радова. МИЛИЋ Д. Чачак. 6.151-171). However. године. SREDOJEVIĆ. Đ. ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. Нови Сад (стр. ZORICA. ЖИВКОВИЋ М. Пољопривредни факултет. (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2. In year of building plant and supply of equipment to drying. (2001): Програм унапређења производње. (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. Литопапир. Задружни Савез Војводине. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. МИТРОВИЋ. Пољопривредни факултет. ОБРАДОВИЋ. Породична газдинства Србије у променама. СТАНЧЕВИЋ А. costs of investments. 7. Монографија. 83 .670€ by scenario B. РАЈИЋ З. Because seasonal character of drying plum. В.26-28). Summary Plum dried production on family farm can be profitable business. Key words: plum dried. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8.... МИТРОВИЋ ОЛГА. Ж. Београд (стр. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије. (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа.22€ by scenario A. РАЛЕВИЋ Н.000€. 2. 4. Нови Сад.72-80). 5. expected loss is 6. profit. Б. аутори. РАДОЈЕВИЋ Р. (1990): Практично воћарство. respectively loss of 3.

CVIJANOVIĆ. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici. www. 100 katastarskih opština. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci. dr Drago Cvijanović. Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. i godišnjim prinosom (u 2004.): 2.UDK: 336(497.11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI. kao nizijsko područje. D. 9 grla goveda.yu. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. V. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo. 11050 Beograd. ovčarstvo.iep. kao ravničarsko područje. tel.442 litre mleka po kravi.. Institut za ekonomiku poljoprivrede. tel. pre svega govedarstvo. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. Predmet analize su: Južno-banatski okrug. živinskog i ovčijeg mesa i mleka.bg. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada. To su činjenice. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima. naučni savetnik i Velibor Potrebić. B.yu. istraživač saradnik. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. sa: osam opština. 74 stanovnika na km2./faks: 011/2972-858. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli.Volgina 15. Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski. istraživač pripravnik. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ. 011/2972848 1 84 . prof. sa različitim prirodnim uslovima.ac. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni. 94 naselja. 2 Mr Branko Katić. 81% poljoprivrednih površina. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. 49 svinja. junećeg. Stočarstvo. E-meil:iepbgdyu@eunet. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču. posebno proizvodnju svinjskog. Ul.. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“. pa i kozarstvo. POTREBIĆ.

008 litara mleka po kravi. 101 stanovnikom na km2. 228 naselja. tri okruga i 26 opština). u radu su: obrađeni i drugi faktori. 39 grla goveda. kao jedinice lokalne samouprave. od kojh se okruzi i sastoje. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. AP Vojvodina. nivoa i strukture narodnog dohotka. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. iz kojih se jasno vide odnosi. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena.ravničarskog i brdsko-planinskog područja. poljoprivredne površine. 67. 438 naselja. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). 28 grla goveda.) osnovnih vrsta stoke: goveda.6% poljoprivrednih površina. broja zaposlenih. poput strukture stanovništva po više obeležja. koji spada u ravničarsko područje Republike. brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka. Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. U okviru okruga. sa stanjem iz 2006. APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. broj i struktura stanovništva. daju se i bitne karakteristike za opštine. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka. odnosno nezaposlenih lica. vune. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. Međutim. 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. područje Centralne Srbije. sa: osam opština. svinja. 12 svinja. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima). jaja i meda po jedinici (grlo. Napominje se. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. JBO – Južnobanatski okrug. košnica). Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). MO – Mačvanski okrug. 85 . koje se daju u prilogu rada. mera agrarne politike. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. 55. broja članova po domaćinstvu. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku. strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta. 215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). broj domaćinstava i pros. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. daju se i relacije prema Republici. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština. ZO – Zlatiborski okrug. od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. zatim. 362 katastarske opštine. date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja. i četiri tabele. 147 svinja. CS – područje Centralne Srbije. stanje i mogućnosti. 51 stanovnik na km2.7% poljoprivrednih površina. U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom.

Tako. Livade zauzimaju svega 2. Iz ove 86 .25%).35%. među opštinama Okruga. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14. godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0.90%). a najmanje u opštini Pančevo (13. Između dva popisa (1991.03% poljoprivrednih površina.5 na 1. a pašnjaci 7.3 u opštinama Vršac i Kovin. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta.3 godine).OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39.64%. a manje livada i pašnjaka. postoje razlike među opštinama Okruga. kao najviše. ali i suprotno u odnosu na APV. prema 77.5 hiljada hektara poljoprivrednih površina.5% od ukupnog broja u Okrugu. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67. što je najviše. koje je i centar Okruga.5 u opštini Alibunar do minus 0. Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2.8%). kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini. Ono se kreće u intervalu od minus 7.8 na 1000 stanovnika. Rezličiti su potencijali. Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3.250 km2. ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici. s najnižim učešćem. U ukupnom stanovništvu. stepenu razvijenosti.28%. pa i perspektive daljeg razvoja.54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15. i 2002. a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002. i sl.72% od ukupnog stanovništva.3 godine). a znatno više od republičkog proseka (65.9 godina u proseku).9% u Opštini Vršac. kao najniže.86%. a u opštini Bela Crkva 75.38%). gde je bilo godišnjeg rasta od 2. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine. i gotovo identična proseku APV (39. gde je rast bio 3. godine imao 314 hiljada stanovnika.12%) i slabije od prosečnog za APV (68. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83.4. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20.23%. Sledi ga Vršac sa 17%. što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM).02% poljoprivrednih površina. koju sledi Alibunar sa 19. a najmanja opština Opovo sa 203 km2. broju stanovnika. broju stoke koju gaje. Okrug poseduje 341. U opštini Vršac na livade otpada 5. a u opštini Kovačica svega 0. Sa izuzetkom opštine Pančevo. što je približno prosek APV (88.5% poljoprivrednih površina.41%.51%).3%). U ovom okrugu. broju domaćinstava i gazdinstava. u kojoj je i najniže učešće u Okrugu. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67. smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga.5% poljoprivrednih površina. U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16.28%). obimu.75%. Čine ga osam optšina.000 stanovnika. što je najviše među opštinama okruga.21). Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15. Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo. na poljoprivredne površine otpada 80. U opštini Pančevo. a u opštini Opovo 1. oranice i bašte zauzimaju 93. od kojih na oranice i bašte otpada 87.1% od njegove ukupne površine.

79%).74%) od ukupnog broja gazdinstava. koju sledi Pančevo sa 46.84%).71% ukupnog broja domaćinstava Okruga.04%). Sa izuzetkom Pančeva (10.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM). Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27. U Pančevu je narodni dohodak bio za 3. kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu. što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti. što je manje nego u JBO (80.39%).kategorije stanovništva.1 puta veći nego u Plandištu. Sastoji se od osam opština (kao i JBO).71% ukupnog stanovništva. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga. a od pokrajinskog za 37. To je znatno više od republičkog proseka (17. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58.90%. U ukupnom stanovništvu Okruga. a najslabije u opštini Alibunar (63. što je više i od republičkog (2. U Pančevu je bilo 40.97%. Ono se kreće u rasponu od 44.85% od ukupnog broja).51%.85 u APV. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312. koji pored poljoprivrede obuhvata i lov.6% ukupne površine Okruga.7%.27%).96 hektara obradivog zemljišta.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva.55% ukupnog stanovništva. u Okrugu otpada 68. U Okrugu je bilo 33. što je bilo najviše u Okrugu. odnosno 2.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69. Na poljoprivredne površine.29%). godini. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61. U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25. U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%.92 člana. Šabac je po površini najveća opština u Okrugu. ali niže od proseka za APV (23.37% u opštini Kovin. U 2002. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47. godini u JBO bilo je 106. a u oštnini Opovo najmanje (5.3% ukupnog broja u Republici. koja obuhvata 24.97 u Republici.92%).269 km2.455%) i Vršca (15. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik. U domaćinstvu su prosečno živela 2.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7. 87 . u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45.37%). dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41.52) proseka. U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3. do 68. što je malo povoljnije od republičkog proseka (45. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4.05% u Republici i 6. što je iznad republičkog proseka (10.30%). prema 2.18% u APV. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka. prema 7. U JBO je u 2004.56% u opštini Alibunar. Od ukupnog broja stanovnika. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52.46) i pokrajinskog (3. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3. ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59.84%) i proseka za APV (10. dok je u opštini Pančevo činilo svega 4.90%. Na oranice i bašte otpada 80. čija površina čini svega 5.6 hiljada domaćinstava ili 4. šumarstvo i vodoprivredu.53%.31%) i proseka za APV (44.59%).40%.1% ukupne površine.1%.59%). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12.3% površine celog okruga.36% tih površina.

a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. U ostalih pet opština. U opštini Šabac je bilo 37.8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52.22% (dvostruko više negu u JBO).14%).01% u CS.94%) i Loznice (10.2). ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici. prema 10.37 članova. domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3.5 hiljada više od JBO. a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13. a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0.11%.93% u CS.89% u Republici i 11. Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4.96% učešća. u Šapcu do 49. stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.16% ukupnog broja domaćinstava u RS.1 u opštini Botgatić do minus 6.42%. Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39.27% ukupnog stanovništva Okruga.05.35%. U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49.13 što je iznad prosečnog u Republici (2.39%).4) i RS (40. prema 16. Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21.1 na hiljadu stanovnika).46%). U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0.7).2). Među oštinama. livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12. U proseku je gazdinstvo ovog 88 . CS (40.31%) i proseka za CS (45.05%).1) i Šabac (1.86%).16%).10%).12% i nešto više od proseka za CS (66. što je nešto niže od republičkog proseka (67.97) i CS (3.72%). U Okrugu je bilo 46.30% u ukupnoj površini opštine.01).38%). U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4. Mali Zvornik (2. U opštini Bogatić.1%). Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27. a najslabije u opštini Vladimirci (42. a u ukupnom stanovništvu 16.82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81.09%.15%.18% (u RS 7. Osim Malog Zvornika (5. što je znatno više od republičkog proseka (45. Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38.38% ukupnog broja u Okrugu). a najmanje u opštini Mali Zvornik (43.61%.5% od ukupnog broja u Okrugu). U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55. Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3.65%).87%. a najmanje u opštini Šabac (1.9% i CS 7. što je i najviše u Okrugu. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24.42%).4 godine). U ukupnom stanovništvu.60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91.08%.6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39.više od republičkog proseka (65.93% u opštini Bogatić.6 u opštini Vladimirci. Na livade se odnosi 3. a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61.9). Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68. dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3. Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66. svega 4. kao i njihova namena.39%) i proseka CS (53.6 hiljada stanovnika ili za oko 15.71%). Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37.54% u Republici i 16.88%. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42. Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik. Mačvanski okrug ima 329.32% ukupnog stanovništva Okruga. Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%.05%.9). Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26.

Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34.75% ukupne površine opštine. Na 1000 stanovnika u 2004.4% od ukupne površine. livade su najzastupljenije sa 37. prosečna 89 .72 u CS). po popisu iz 2002.4 hiljade stanovnika. godine bilo je 313.3% ukupne površine Okruga.85%).142 km2.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2.69% za livade i 16.27% u Republici.17%. dvostuko je veće od republičkog proseka (34.68% površine Okruga. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika).2% u Bajinoj Bašti do minus 15.03%.5%. što je višestruko manje nego u JBO i MO. što je najmanje u Okrugu. dva okruga.8% ne od republičkog proseka i za 24. godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5. Njegova površina je 6.10 hektara). Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO. U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine. U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj. Na livade otpada 29. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina. a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23.39%) i proseka za CS (53. što je znatno manje nego u ostala.91%). a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0.3%). Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7. prema 17. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76. što je najveće učešće u Okrugu. godini iznosio je 85. ovde posmatrana.6% niže od proseka u CS.24% površine Okruga. nego u ostala dva posmatrana okruga. Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika.8% godišnje na 1000 stanovnika.6% prosečnog za Okrug. ali i od prosečnog za JBO. a za CS 16.okruga koristilo 2. Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS. Republički prosek je 11.41% za pašnjake. koje obuhvata 26.4 stanovnika manje. Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS.47%. Najviše stanovnika je u opštini Užice. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5.22%. U Okrugu se nalazi 341. kao i od prosečnog za RS i CS.48% stanovništva Okruga.9 hiljada dinara. i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181). a najmanja u opštini Priboj (32.47% u Okrugu. Između dva poslednja popisa.10% za pašnjake. a u opštini Čajetina svega 8.30%). što je malo više od prosečnog za Republiku (2. odnosno 14.5 hektara obradivog zemljišta. Među 10 opština ovog okruga. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45.89% za livade i 21. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21.45% poljoprivrednih površina Okruga. koja čini 17. I u ovom okrugu. a najmanje u Opštini Vladimirci (108).9%). jedino je u Užicu zabeležen rast od 0. ali manje i od republičkog proseka (65. Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21.2% u Sjenici. a na pašnjake čak 43. a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih.05%).28%. U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19. Na poljoprivredne površine otpada 55.2% prosečnog u RS i na nivou od 62. što je za 27.7%). a najviše u opštini Bogatić (čak 77. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih. U ZO.

U domaćinstvu je u proseku bilo 3. najveće učešće u ukupnom stanovništvu. prema 17.6%.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5.46 ha po gazdinstvu. nego u MO (34. a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64. u Okrugu je bilo 15.5% u Sjenici.91% ukupnog broja domaćinstava u RS.39%. broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS.48% u Užicu do 30. prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS.02%) U ukupnom stanovništvu ZO. Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33.12%). Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27.13%). do 18. Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51. U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1.94%). U okrugu je bilo 41.93 u CS.4 godine). ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21.18 članova. Među opštinama u Okrugu.23% u RS i 14. Jedino je u opštini Užice. U ukupnom stanovništu.77% u CS.000 stanovnika.54% u Repubblici i 16.10 hektara obradivog zemljišta.46%).2% u Užicu.53% u Sjenici. To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8.12%). prema 16.7%.2%).97% u Užicu.5 hiljada domaćinstava ili 3. što je približno republičkom proseku (67. U 2004.86% u Sjenici. Prosek za RS je 2.89% i proseku u CS (11.47%).3 hiljade dinara. a najmanje u opštini Kosjerić (4. a najstarije u opštini Čajetina (42. koliki je i prosek za područje CS.17% stanovnika starijih od 64 godine.01). Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3. Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4.97) i proseka za CS (3. do 45.2) i proseka za CS (40.88%). a više od prosečnog za CS (66.53%. a najmanje u opštini Kosjerić (7.5%).35%).28% ukupnog stanovništva u Okrugu. U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka.31%). U ZO bilo je 98. a u CS sa 7.72%). za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS. Bilo je 310 zaposlenih na 1. a najmanje u opštini Prijepolje (42. prema proseku u RS od 10. a najmanje u opštini Priboj (svega 12.81% nešto više od proseka za RS (45. odnosno CS. što je bilo za 10% manje nego u MO. U 2004.12%).95%). što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40. Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20.starost stnovništva je visoka (39.05%.3 godine).8% poljoprivrednog stanovništva i 9. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13. I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS. U ukupnom stanovništvu. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67.3 godine). Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35.28% ukupnog broja u RS.01%). Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67. Najmanje ih je bilo 90 .000 stanovnika. ali niže i nego u JBO (21. godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu. aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46. Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2.6%). a više je od republičkog proseka (2.31%) i proseka za CS (45.67%) domaćinstava u Okrugu. Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16. što je približno broju članova u MO (3. odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS.

svinja 56 i ovaca 9 grla. ovaca i živine.2 miliona litara kravljeg mleka (2. kao i u opštinama na njihovom području.4% broja u RS. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0. respektivno. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223). Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). 619 hiljada ovčijeg mleka (4. a najmanje u opštini Čajetina (83). Svinja je bilo 176 hiljada (5. 51. samo sa većim intenzitetom. koja je ovde uzeta kao bazna.7%). godine. stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. nego 2000. Posmatrano prema 2000. U ovom okrugu u 2005. Tako je u RS u 2006. svinja i ovaca za celu Republiku. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. Broj stoke po opštinama bio je veoma različit. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. 5% mleka manje po muženoj ovci. 50% više vune po ovci. Najviše goveda. Broj živine je smanjen čak za 47%. godine. odnosno 14%. različito je stanje i po posmatranim okruzima. po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. nego 2000. svinja. što čini 4. godini. Vršac za 21%.5%). svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje. U ovom okrugu broj goveda. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce.5%). u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja.12% u Kovinu do 22% u Opovu. a broj priplodnih grla manji za 4%. godini proizvedeno je 39. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda. i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke.4% broja u Republici). i Plandište za 50%. Za područje APV situacija je povoljnija. dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18. godini. gajeno je: goveda 10. početkom 2006. bilo je 33. u Okrugu je značajno bolja situacija. nego u 2000.9%) i 97. kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije. Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište.1% ukupnog broja u Republici).5 hiljada goveda (3.5 miliona jaja (3. U Južnobanatskom okrugu. kao i odnos prema 2000. Kovačica za 7%. godine manji nego početkom 2000.6 tona meda (2. Živine je bilo 803 hiljade komada. Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi. 3 91 . 46 tona vune (1. U pogledu broja ovaca. Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo. a najviše ovaca u opštini Vršac. nego pre šest godina. Po jedinici površine3 u 2005. godine. Naravno. STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije. svinja i živine u opštini Opovo.7% proizvedenog u RS). s tim što je njihov broj bio za 21% manji. godini. koje se preduzimaju poslednjih godina. Bez izuzetka.u opštini Bajina Bašta (180). 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela. Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda. negu u 2000. jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%).2%). Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. svinja i živine bilo je u opštini Pančevo. u 2006. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. o čemu će naknadno biti reči.

Po jedinici površine u Okrugu je u 2005. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu.3%).1 hiljada goveda (8. U Zlatiborskom okrugu u 2005. ovaca 225 hiljada (14%).8%). manji. počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. karakterističan po značajnom broju preživara. njihov broj je povećan i opštini Šabac. Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%).1% ukupno proizvedenog u RS). 27% manje mleka po ovci. godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1. Ohrabrujuće je. 2. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica.5%). godini gajeno je: goveda 49. U Mačvanskom okrugu bilo je 90.5 tona meda (2. Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17. broj ovaca za 6%. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca. 19. 50% manje vune po ovci.2%). Po jedinici površine u 2005. broj svinja za 24%.opštini Pančevo. što čini 9% ukupnog broja goveda.2 tone vune (7. nego u 2000. godini proizvedeno: 89.4 hiljade svinja (12%).8 miliona komada jaja (4. koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%. i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci. svega 3. porastao broj priplodnih grla goveda.6% manje mleka po muženoj kravi. Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%. istu količinu vune po ovci (2 kg). Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%. da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006. Broj goveda bio je manji za 14%. sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%). godini. Krupanj (20%) i Šabac (2%). svinja 57 i ovaca 66 grla. godini. a manje u svim ostalim opštinama Okruga. Ovaj okrug.5% u opštini Bogatić.5% mleka manje po ovci. a priplodnih grla za 6%.7%). svinja za 13%. U Zlatiborskom okrugu 2006. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%).4%) i 1. prema 2000.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%). U ostalim opštinama bilo je u 2006. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8.6%) i 228 tona meda (6. Pored ovih opština. tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda. manje živine. 1. manji. bio je u 2006. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić. u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin. Sa izuzetkom broja ovaca.2 miliona litara kravljeg mleka (6. U ovom okrugu je u 2005. U ostale četiri opštine. 58.025%).3 miliona komada živine (7. Broj goveda u svim opštinama okruga. 193. Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 .3% broja u RS). Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi. Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%). gajeno: goveda 43.5 miliona jaja (5. bilo je 98.8% više meda po košnici.3%).5 hiljada litara ovčijeg mleka (0. Pančevo za 54% i Plandište za 23%.4 hiljade (1. broj ovaca je bio u porastu. Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%).5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici. mereno u 2006. Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. bio je manji nego u 2000. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla).7%). 24% manje jaja po kokoški i 5. 152 hiljade ovaca (9. i živine 478 hiljada (2. svinja 182 i ovaca 64 grla. 69. nego u 2000. 260 tona vune (10.3%). Svinja je bilo 42. Interesantno je. Kovačica za 24% i Opovo za 22%.1% proizvedenog mleka u RS).5 hiljada goveda. i 97. a priplodnih grla za 21% i živine za 14%. koliko i priplodnih grla goveda. 384. godini. U četiri opštine. broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%. a priplodnih grla za 2%.

24 135. s tim što za Sjenicu tog podatka nema.82 90.65 68.96 89.32 68.49 98.78 152.59 74.35 88.24 114.59 60.34 110.25 90.93 116.61 111.94 92.77 85.33 114.39 89.27 79.83 78.6%).81 75.56 146.95 82.03 87.56 97.89 107.34 81.56 134.47 106.83 64.81 60.95 63. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3.29 121.08 171.18 Živina 87.93 81.52 110.95 87. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini.25 121.63 113.04 131. pored Nove Varoši (21%).82 98.79 81.90 82.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.52 72.92 79.61 78.92 48.75 103.70 121.25 76.29 56.78 92.55 73.17 94. Bgd.81 107. godine (2006/2000) Nivo R.23 58.35 77.77 81. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’.19 126.15 98. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.06 142.89 63.24 86.26 111.25 55.64 Ovce ukupno 99.16 65.57 83.58 75.48 76. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.96 150.59 87.4% u Čajetini.32 123. Novoj Varoši (4. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda.42 59.77 101.14 67. njihov broj povećan i u Čajetini (3.2000.20 89.90 99.09 103.77 93.20 195.49 67.58 153.83 117.81 78.21 84. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%).32 64.09 84.38 93.66 103.98 priplod 95.06 82.42 112.77 44. i 15.93 85.32 116.74 106.95 85.61 92.77 62.43 120.29 95. 2006.76 146.80 86.75 178.1.36 90.97 78.51 89.25 76.32 95.14 73.33 109.6% u Arilju do 36% u Sjenici.96 79.67 85.09 74.48 90.05 59.05 96.52 74.66 74.92 77. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%).50 91. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .12 60.91 87.70 84.99 77. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.29% u Prijepolju do 1.26 81.71 93.61 98.20 56.91 109.12 67.97 95.67 162.89 85.87 102.70 70.96 80. Užicu (10%) i Čajetini (3%).77 83.16 84.20 130.83 376.09 91.35 60. Priboju (12%).32 85.79 519.00 77.27 63.74 95.97 71.71 81. Sjenici (14%) i Čajetini (27%).64 146.79 78.84 154.54 126.00 244.12 71.57 87.62 122.89 128.49 140.34 48.01.69 81.00 61.11 93.57 105.27 134.18 83. 2001. s tim što je.15 105.40 77.17 116.02 84.87 96.30 84.54 144.71 72.35 88.02 121.22 77.14 108.18 82.55 369.49 71.37 110. 01. do 5% u Užicu.58 96.84 65.40 114.09 128.50 97.36 Svinje ukupno priplod 78.20 103. Tab.46 119.44 151.80 79.64 104.54 69.57 80.76 80.4%).72 75.40 104.25 84.00 87.95 94.69 93.15 94.59 77.83 118.47 124.59 91.81 118. Požegi (22%).28 99.43 86.74 98.03 52. Srbija C.75 95. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja.54 113.00 94.34 76.

7 96.9 95.9 77 67 87.4 10 7 70.3 76 51 67.0 10 10 100.8 75. Beograd.1 100 85 85.6 69.5 8 9 112.7 112.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83.5 21 19 85. i „Opštine u Srbiji 2005“.0 71. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije.2 65.3 120.4 52 37 71.3 80.7 142 138 97.. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.0 9 8 88. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.8 169 164 97.1 74 56 75. Tabela br.5 64.0 52 39 75.9 26 15 57.5 103.0 1 4 400.4 44 38 86.9 Svinje na 100 ha oranič.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89.5 26 34 130.4 26 15 57.1 83.8 58 46 79.9 77 82 106.3 131.1 90. i preračuna autora. 2001.0 106.7 69.7 3 3 100.8 85.0 93 75 80.0 5 9 180.0 Ovce na 100 ha poljopr.0 7 9 125.5 136.9 97.0 44 42 95.0 247 182 73.9 5 7 140.4 80 59 73. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000. Beograd.2 51 40 78.2 84.7 9 13 144.5 143 112 78.1 83.5 12 12 100.3 40 33 82.4 158.2 73.7 59 55 93.4 50 36 72.2 70.5 9 9 100.0 16 14 87.5 8 11 137. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 .7 69. Užicu 18% i Čajetini 11%.3 71.0 52 43 82.0 7 12 171.9 39 29 74.Arilju za 21%.5 13 13 100.1 182 158 86.1 89. Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad.9 76 41 53.6 106 72 67.7 452 281 62. 2006.2 228 185 81.0 197 155 78.0 61 64 104.0 58.1 68.3 96 75 78.6 81. Bajinoj bašti 3%. po okruzima i opštinama Nivo R. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005.8 73.7 13 10 76.8 106 140 132.5 83.5 76.8 104.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83.9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“. i 2005.3 83. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.2 56 45 80.0 103.6 33 48 68.

Uz to. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza. Čajetina. i tome slično. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. mesa. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita. Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. Užice i Bajina Bašta. Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. Nova Varoš. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. Prijepolje. Navedene mere treba koristiti. popravka. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. svinja i živine. na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. Sjenica. Zatim. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. S druge strane. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. regresa izvesnih inputa (gorivo. proizvoda od mesa. kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. Među njima su premije za mleko. mleka i mlečnih proizvoda. Dosta je veliki broj tih mera. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti. tovnih junadi. najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. Pored pomenutih mera. ovaca. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. 95 . sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. U marginalna područja svrstano je 49 opština. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). mineralno đubrivo). Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. a među njima se nalazi i osam opština. ovčarstva. dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. Priboj.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. kao i podizanje farmi mlečnih krava. Kao podsticaj razvoju stočarstva.

Izuzetak je broj ovaca u JBO. Beograd. posebno stočarsku proizvodnju. CECIĆ NATAŠA. posebno u ruralnim područjima. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. KATIĆ B. pp. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. u kojoj još proces privatizacije nije okončan. 3. smanjivanje broja stanovništva. perspektiva je dosta sumorna. Kako se moglo videti. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. CVIJANOVIĆ D. Institut PKB „Agroekonomik“. jun 2006. čak i vrlo kratkom roku. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“.. CVIJANOVIĆ D. 26. stanje bi bilo značajno povoljnije. počev od sveopšte krize u zemlji. KATIĆ B. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. Primer toga je postupak koji je u toku. koje je. pored ostalog. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača. Za bolje rezultate u ovom pogledu. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. tako i za pašnjačko stočarstvo. Nažalost. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000. ništa od navedenog sada nemamo. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. karakterističnih za dato podneblje. Vrnjačka Banja. takođe za znatan broj seoskih naselja.. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina..ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost.. KATIĆ B. nepovoljna starosna struktura stanovništva. godine. preko zakasnele tranzicije. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. veterinara i tehnologa. a brojne društvene farme ugašene. proističe. i niske konkurentnosti na stranim tržištima. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva.. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara). u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. Razlozi tome su brojni. VUKOVIĆ P. čija je tražnja u porastu. prisutno decenijama. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. zatim. 115-124. kako za farmerski oblik uzgoja. za određeni broj proizvoda. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2. još uvek nije oporavila. To je svakao moguće. 96 . da se stočarska proizvodnja. Dugoročan. VUKOVIĆ P. U tom pogledu. shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu. LITERATURA 1.

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije.Trainee.. br.Associate. Niš. Ekonomika.D. tel. (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“. godine.). („Službeni glasnik RS“. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3. („Službeni list SRJ“. 719-725.76/2005). Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. br. Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. br. Number of livestock and their outputs is decreasing. 13/96.iep.. Beograd. SAVIĆ MIRJANA. V. br. E-mail:office@mail. 4.449-463. MIJAJLOVIĆ NADA. br. Ph. B. Drago Cvijanović.yu./fax: 011/2972-858. STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. www. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area.. 9. pp. KATIĆ B. for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . 11. Stock farming.farming. KATIĆ B. 5 Branko Katić. 3. SUBIĆ J. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. VUKOVIĆ P.. Beograd. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta. 5-6. due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. especially production of pork. juna 2006.: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“.. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains. 28/2000). Institute of Agricultural Economics. OSTOJIĆ M. These are the facts. Researcher . It is cognizable by variety in using the agricultural land. prof. POTREBIĆ.A. young beef. 3. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije.ac. D.yu. br. SUBIĆ J.. Zakon o organskoj poljoprivredi. 5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing. 591-604.iep. 011/2972-848 4 97 . tel. KATIĆ B.bg. Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr.privreda i ruralni rauzvoj“. 8. 7. 11050 Belgrade.Volgina 15 Street. chicken and mutton meat and milk. in which has come to structure aggravation of field coat. Ekonomika poljoprivrede. M. pp. („Službeni glasnik RS“.bg. 5. pp. Scientific Adviser and Velibor Potrebić. 2005. Ekonomika poljoprivrede.. CVIJANOVIĆ.. „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“. Researcher . POPOVIĆ VESNA.ac. 10. Beograd. in lowland areas. koja se održava u Bukureštu 23-24. TAPISAREVIĆ LJ... RZ za Statistiku. i 2005.. za 2000. „Opštine u Srbiji“. 6.

. with different natural conditions. sheep – farming and goat-farming. Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. 9 heads of cattle. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. than population number and structure. 28 heads of cattle. as the lowland region with: 8 municipalities. different surface structure and agricultural land's utilisation method. 362 cadastral municipalities.7% of agricultural surfaces. 101 infabitants per km2. i. and here is present pastoral stock – farming. 438 settlements. Analysis objects are: South – Banat district. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. 100 cadastral municipalities. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. and annual yield (in 2004. 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development. with the state from 2006. level and structure of national income. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. 228 settlements. 55. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region. number of employees. 74 inhabitant per km2. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. structure of agricultural land utilization.6% of agricultural surfaces.) of elemental livestock 98 . The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). This district is favourable for significantly better ruminants breeding. in this work have been elaborated some other factors.442 l of milk per a cow.breeding. 39 heads of cattle. unemployed persons. transition in which privatisation process is not over yet. 147 pigs. 12 pigs. State and dynamics (comparing the state from 2000. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted). 81% of agricultural surfaces. agricultural surfaces.008 l of milk per a cow. Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. owing to surfaces under natural meadows. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. such as population structure by few parameters. 67. development level by the level of national income per an inhabitant. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive.e. 94 settlements. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia). husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry. Stock – farming district consists of mountainous regions. The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. agricultural participation in creation of national income. Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields. 51 inhabitants/km2. Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. measurements of agrarian policy. 49 pigs. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. households number and average number of members per a household.): 2. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region).

APV – Autonomous Province of Vojvodina. as units of local autonomy. 3 districts and 26 municipalities). 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. CS – Central Serbia area. pigs.categories are specially processed: beeves. eggs and honey per a unit (head. hive) are given. which clearly point out to relations. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. SBD – South Banat district. sheep and poultry and comparable data about yield of milk. AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. text contains a plenty of information. Nevertheless. numberous and significant data are given in two tables within the text. 99 . MD – Mačva district. wool. state and possibilities. AP Vojvodina. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. from which these districts consist of. area of Central Serbia. and four tables given in attachment. here has been given relations toward the Republic. ZD – Zlatibor district. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district.

као и на законе. Др Миленко Јовановић.5(497. пожар. а у оквиру ње и биљна. развој. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода.УДК: 368. па и пољопривредне (биљне)..11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ. почевши од краја XIX века. Пољопривредни факултет. Кључне речи: осигурање усева и плодова.). поплава и сл. Департман за економику пољопривреде и социологију села. уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. М. осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена. осигуравајуће организације. сарадник у настави. Нови Сад 100 . Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова. него производње неких других привредних грана. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. ЈОВАНОВИЋ. редовни професор.1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић. Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. социјализам. Анализира се и однос државе према осигурању. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. услови осигурања. субјекти који су вршили послове осигурања. Т. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама. период транзиције). често са катастрофалним последицама.

бр. који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града. и 799. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града. хељда и сва стрна жита.”2 Прве послове осигурања су обављали странци. Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. то ће се по основама наведеним. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. године. Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. Тако је 1896. 1. Тако се у члану 798. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. 101 . али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. оно мора бити правилно. где се за то одлучи окружна скупштина. као осигурање еспапа на води и на суву. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. кућа и миљкова против ватре и воде. Међутим. Долази до прикупљања средстава у натури. док би се дуван. У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844). стр. Тако је 1892. Почетком XX века много се писало о осигурању против града. као и плаћање улога за исто. наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. конопља. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. Београд 1937. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. 127/1892). репица. лан. у члановима 798. 267. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007).облик економске заштите производње. Обезбеђивали би се кукуруз. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао. поменути Закон никада није ступио на снагу. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији.

из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. до доношења новог закона. а имао је и других техничких недостатака. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”. виногради. народним посланицима. стр.”3 Најзад је. 3 и 4. Електрична нова трговачка штампарија. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. 3 Пачић. Београд 1902. 189/1923). број 266/1905). углавном приватна. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. градинарски усеви. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. 2. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. како држави тако исто и земљорадничком сталежу. Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. без обзира што су их закупци обрађивали. којих није ни било. крајем 1905. осигуравајућа предузећа.: Осигурање противу града. Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. државних и манастирских усева. лан. среских. бр. На овај начин није било стварног обезбеђивања. Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. Ј. после више припремљених предлога. са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. Овај закон је донет пре него што су организоване области. воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. хељда. Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. једино је у овој области 1928. кукуруз. у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. дуван.решено. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. М. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. Ш. Она су обављала све врсте осигурања. Немачке. године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. Половином 1923. У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. Наиме. те тиме да да довољну гаранцију. Енглеске. 102 . године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. конопља. Француске. за потпуно извршење свога задатка. репица. окружних. воћњаци и маслињаци. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. Швајцарске и Чешке.

Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. Издавачка књижарница „Геца Кон”. уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца). Novi Sad 1975. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града. Antonije: Osnovi osiguranja. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. (isto. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. У чл. области и државе. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама. 90. 25. У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава.Овај закон стављен је ван снаге. 43/1931). 6 Тasić . виногради и воћњаци унети у земљишни катастар. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине. наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. Поред картела за осигурање против штета од града. str. који се односи на област осигурања против града (туче). бр. да по предлогу банова а за поједине бановине. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. стр. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова. број М. Нови Сад 197938. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града. 221/1929). ZOIL “Vojvodina”. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. године формиране бановине. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. бр. Штампарија Дунавске бановине. које су као оранице. У чл. 92) 103 . Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”. с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. 4 Привредно законодавство – књига пета. када је крајем 1929. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова. 3. 33 поменутог закона. године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града.П.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно.”4 Након што су 1930. стр. Београд 1930. str.V 56364/38 г. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова.

Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. лист ДФЈ”. ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији. 24/1947). лист ФНРЈ”. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. бр. које су утицале на развој разних привредних делатности. предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. па тако и осигурања. а и свака друга активност. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате. доласка окупатора и распарчавања земље. Сходно томе је почетком 1945. допринос за градобитину. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. на предлог Министра пољопривреде. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. бр. већ крајем 1941. била је заустављена привредна. па и рад осигуравајућих друштава. Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл. који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. године Влада Србије. Половином 1942. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. 3. новине”. Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв.Након капитулације Краљевине Југославије. 58/1942). оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. Ипак. 104 . У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. године. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду. нека предратна осигуравајућа друштва. Међутим.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. 12/1945). бр.

Код винограда.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. удара грома и пожара. а код дувана. Наиме. будући да се нису раније осигуравали. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. лист СФРЈ”. У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. У току 1947. бр. и то док су у непожњевеном или необраном стању. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . 27/1961). поплаве и скакаваца. провале облака. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952. олује. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. 14/1958). Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. Искључене су штете од буре и провале облака. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. 3. Предмет осигурања су били усеви и плодови. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. мраза. Тако је половином 1961. бр. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. У 1964. Овим законом ДОЗ је укинут. године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. Од 1957. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. слане. укинута је могућност колективног осигурања памука.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине. године. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. Почетком 1958. а млади. лист ФНРЈ”. што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. године. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода. који је праћен интензивирањем биљне производње. мраза и слане. воћни. а тарифом премија је регулисана цена осигурања. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. удара грома и пожара. На територији Југославије деловало је 128 завода. с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. године дошло до промена.

15/1965). пожара и олује праћене градом. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. донетих крајем 1967. лист СФРЈ”. 22.тарифа премија. D. Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује. str. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. Та одступања су 1971. године. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. године усаглашена. док су непожњевени односно необрани. административним односима завода са осигураницима. бр. Почетком 1965. Beograd 2006.: Osiguranje u teoriji i praksi. Jelena. 7/1967). Alef. уз искључење стварања услова за економско пословање. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности. Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. За разлику од правила осигурања. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода. str. бр. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. У Новом Саду су формирана два завода.) 106 . P. мраза. Petrovaradin 1999. Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. (Kočović. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. Šulejić. У условима за осигурање усева и плодова. дошло је до неких промена у односу на ранија правила. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града.: Osiguranje. тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. обавезном удруживању у заједнице осигурања. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене. која су донета годину дана раније. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа. 3.8 почетком 1967. лист СФРЈ”. удара грома. којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. 28 i Mrkšić. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. kao i opasan otpad na bazi piralena. Načelnik za visoko obrazovanje.UDK: 628. tzv.1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno. koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. kancerogenosti. B. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili). odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. upravljanje. piralen. Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. kancerogenog. vazduha i zemljišta. uredbama i regulativama EU.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva . Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. nerešeno. predstavljaju izvore toksičnog. Izvršno veće AP Vojvodine. dokumentima. opasnog.5:547. a posebno otpad biohazardnog porekla. 1 111 . teratogenosti i mutagenosti. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta. sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu. neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih. biootpad. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. vode. Novi Sad. teško degradabilnih materija životne sredine. koji je posebno generisan ratnim razaranjima. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla. koji se još upotrebljava u EPS.rak Ključne reči: biohazardni otpad. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto.

odnosno pentahlordifenila. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. Neadekvatno. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran . upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva.hlordifenila. donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB.uklanjanje. 112 . Kao takav u celini je nazvan . Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar. 2002. 2006). označena kao piralen 1467. U našim transformatorima. u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. niti se razlaže. 1995). a kontrola i nadzor nedovoljni. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. tj. pao je na dno. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. kondenzatorima i skladištima. posebno u masnom tkivu. sposobnošću nagomilavanja. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće. ne rastvara se. do momenta kada je na snagu stupila zabrana. nagomilava se u živim organizmima. 50% koristi elektroindustrija. ali i javnost uopšte. čak ni sukcesivno. On ostaje. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. 2002-2003. da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . radioaktivni. Na žalost evidencija je nekompletna. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija. Međunarodne institucije. Svetska banka. 2002. ali naravno.8 hiljada tona piralena. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen.otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. semenu i smanjuje plodnost. plodu. obuhvata hemijski. Elektroindustrija. farmaceutski. Piralen na živi svet deluje kumulativno. kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. i drugi) (Vidicki i sar. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu.“medicinskim otpadom”. neprofesionalno i rizično postupanje. takav kakav je. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. 2001. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. Takođe. Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. je od izuzetnog značaja za širu naučnu.

Uprkos preduzetim merama. Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. a upotreba ograničava. Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. 113 . proizvodnja PCB se 1977. godine zabranjuje. nizak napon pare. sinergici za pesticide. Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. hidraulični lubrikanti.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. I pored niza prednosti. termalnim i biohemijskim procesima. kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima. kao što su: termička stabilnost. koji su supstituisali H atome (slika 1). napon pare i biodegradabilnost opadaju. hemijska inertnost. plastične mase. od 1-10. fluidi za prenos toplote. meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. mala zapaljivost. uljima i mastima. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. Ipak. Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. aditivi za boje. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. usporivači gorenja. a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. svi degradacioni mehanizmi su otežani. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. Prvi put su proizvedeni 1929. izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi.

Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. 1242. 1268 1242 1242. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. 1242 1232. 1254 1242. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. Kancerogeno ulje-piralen. 1254 1221. akcidentalnog curenja tokom transporta. ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. mastila. 1254. 1248. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. 1268 1221. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. 1242. 1254. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. 114 . 1232. 1254. 1262. zemljištu i sedimentu. 1268 1254. 1242. usled eksplozija i ratnih akcidenata. vazduhu. u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. 1248. 1248. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1260. rasprostranjeni širom sveta.Tabela 1. 1254. 1260 1248. 1221. 1254. 1232. 1254 1221. 1260 1248. kao i u živim organizmima. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide.

2006). programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. država nema finansijska sredstva da ih nabavi. Odlaganje (deponovanje) otpada. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. pravilnika. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine. i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. da bi bio uspešan. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi. u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. pa zato se sakupljeni otpad. Transport. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. cena bi bila i do 30 procenata manja. sa ukupnim trendom rasta. ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. Skladištenje i prikupljanje. Zbog toga neki 115 . Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. Definisanje sistema koji se. Mada. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. U Srbiji. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada. Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. Tretman i reciklaža. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. poljoprivrede i zdravlja. mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti.Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti.

Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba). dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. piroliza i gasifikacija.zeolit i aktivni ugalj2. devedesetih godina prošloga veka.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora. kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. Slika 2. U Evropskim zemljama. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 . jer se reaktor sastoji od duplog zida. a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase . Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2. povećao se interes i za druge tehnologije. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2. Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena.

ASEA Švedska). Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe. Ducati. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste. Minel Srbija. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme. LTR2 tehnologija U tabeli 2. ACEC Belgija. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom. ABB Švedska.512.9 kg. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama.(Poreklo: Minel Srbija. ICAR. Simens Nemačka.0 kg piralena.0 kg. General Motors USA. 117 .669. Kon Hrvatska. a ukupna masa te opreme je 852. Rusija. Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. odnosno upravljanje piralenom. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora. pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja.582. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. (Poreklo:. ACEC Belgija.Slika 3. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada.

načinima − − prerade.implementacionaog plana. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju. otpad. mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda.Tabela 2. kao i evidencije lokacija generisanja otpada. skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada. 118 . količinama finalnog proizvoda. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3. Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ.

princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera. princip zagađivač plaća. princip predostrožnosti. princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. princip predikcije. princip odgovornosti proizvođača. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. princip reciklirajućih ciklusa. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. 119 . − Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. (Vidicki. Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. princip degradacije i biodegradacije. princip preventive. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva. Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine. površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB. Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. − Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. 2006).

VOJINOVIĆ – MILORADOV. (2006). B. management. (2006).ICFP501A2PR02).: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia. VIDICKI. MARJANOVIĆ. Key words: biohazardous waste. BOGDANOVIĆ. M. documents and regulations in the national legislation. RISTIVOJEVIĆ. ĆOSIĆ.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. M. VIDICKI.. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate. Assessment of the selected POPs (PCBs. (2006). cancerogenicity. Đ. Novi Sad. ĆOSIĆ. P. I.: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije.. A. and therefore. it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk. Đ. M. VUKASOVIĆ.The fifth framework Programme .: Model upravljanja biohazardnim otpadom. especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants. MILORADOV. Doktorska disertacija. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL).. Međunarodna konferencija: Otpadne vode. (2006). (1995). Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity. PCDDs/Fs. generated during the war accident.. 6. 2. B. PAVLOVIĆ. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad.. ICA2 CT2002-10007. Thailand. BAŠIĆ. EUROPEAN COMMISSION . pyralene 120 .: Biohazard waste management model. 4. TURK.. PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment .. BAŠIĆ. 5. The paper presents hazardous waste management. Fakultet tehničkih nauka..(Call Identifier INCO COPERNICUS . Novi Sad. explosions and fires of industrial localities. Phuket. VOJINOVIĆ – MILORADOV. Beograd. VIDICKI..ICEE-2007. M. Magistarski rad. A. B. I. the main strategic goal should be the implementation of EU requests. (2007). Subotica. B. Final report.LITERATURA 1. 3. S.. as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”.. Fakultet tehničkih nauka. teratogenicity and mutagenicity.

Ključne reči: turizam. te kasnije u doba Rima. naučnim konstatacijama teoretičara. razvoja teorijske osnove Agroturizma. zatim.UDK: 338. poljoprivreda.113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ.g. poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. stočarstvu i trgovini.Galbraith. docent. u Srbiji je bilo veoma malo. jeste agroturizam. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva. kako prirodnih tako i antropogenih.e. agroturizam. rasprostiranje novih pristupa. Bijeljina 121 . 1995.p. koncepata. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ. zasnivala na poljoprivredi.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada. u svojim naučnim analizama. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. još u drevnim vremenima. u odnosu na sve ostale delatnosti. Fakultet za ekonomiju i menadžment. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane.n. promocija novih istraživanja i sl. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti.K. privreda. osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. oko 6000. Pisani tragovi svedoče da se privreda. Genijalan model. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma.48:631 (497. Slobomir P Univerzitet. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. 7). UMESTO UVODA Sudeći po literaturi. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja. S.

tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2. 408.197 i žene 382. ali stručan i obrazovan faktor.147 svega. priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini. GRADSKA NASELJA Grads. ali je i rad na kombajnu. Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br.050/ stanovnika. Sličan odnos. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith.031. prirašt. str. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912.047. Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje. NASELJA Naselja sa negat. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). naselja sa neg. Međutim. priraš. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215.1.999 lica s ličnim prihodom i 382. John Kenneth Galbraith.Sam Aristotel (384-322 p. stvarali nedoumice. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg. i 709957 domaćinstava.1 -76. razmena.800. posle Aristotela kroz istoriju. što je prikazano u sledećeoj tabeli br. 122 .6 -75. isti. 1. mada istorija beleži i obrnute situacije. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji.n. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up. prirod.) i etike (moral. Ricardo. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede. Ž1. manufaktura na određeni način. priro.2 -87 Videti. Znači.8 -73. od toga 125. Marx. od toga muškarci 530. 00 100 -88 -96. Keynes. Leontief i dr.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost.603 izdržavanih lica.641 izdržavanog. pri. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja.992 /M-984.603. Po popisu 2002.506 aktivnog i 89. godine Vojvodina je imala ukupno 2.7.942. ili računaru. ali znatno različita od prvih. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura. raspodela i sl. Tabela 1. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa. u poljoprivredi i privredama uopšte.broja 00 95. prirašt. moralne norme i načela). prir.

proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. mada. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. Period 1991-2002. Porast broja stan. preko zdravlja ljudi.7 154 37. može se reći.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003. Može se reći. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br. APS.može se tumačiti na više načina. God.2 185 39. Naselja. što je posebno primetno kod gradskih naselja.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom. prema tipu i porastu i padu broja stanovnika. Bez promena br. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu. 123 . lat. Samo značenje pojma –agroturizam. Tabela 2.1 1 0. Naselja Ukupno Pad broja stanov.4 31 59. »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse. iskonske životne potrebe. agros.10% u 2003-oj godini.. koja ima bazu u poljoprivredi. uvažavajući aspekte održivosti. tj. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma). 2. da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja. ager). s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine.6 1 0. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40. Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou. Stan. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju. popeo na 50 ili 96. kroz integralni razvoj poljoprivrede.2% odnosno za 23. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine.2 Ukupno 467 100 281 60. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. modela multifunkcionalne poljoprivrede.6 --Ostala 415 100 260 62. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede.

Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. zatim. središnju vertikalu. a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. agros. jeste agroturizam. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. ili podzemne železnice u Londonu i sl. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. A. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. lat. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. rus i ruralis. 2. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine.M.odnosno. U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. ager. rokova i troškova gradnje. posebno članica EU. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. zatim. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. 1988). eng. za koji su se ove opredelile (Milanović. Nisu retke preporuke i razmišljanja. Međutim. fr. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane. touriste. ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti. 2006)». lat. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. 25)». korelacija po uputima izvornih termina (grč. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. U okviru ovoga. brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. 1979. i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. Zatim. Genijalan model. touring). zatim.

Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. funkcionalnost 365 dana. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. ruralni i odgovorni turizam). kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. održiv turizam za održivi prostor. opšte privredni i kulturni razvoj. veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. s aspekta ekonomije. veće zarade zaposlenih. povećanje turističke potrošnje. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. održivoj poljoprivedi. socijalna i penziona politika. agronomije i sociologije. Kao direktni. preko ekonomskih podsticaja. dublja i šira. Kongresni turizam. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda.primerima u svetu. i sl. Višestruka analiza. filozof XX veka. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). održivi agroturizam za održivu poljoprivredu. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. preko proizvoda za ishranu. Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. geografije. zdravog života. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. zeleni. tj. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. svaki oblik turizma u suštini. Turizam je suštinski vezan za prostor. podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. 125 . Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. može se navesti njegov nesezonski karakter. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. nova radna mesta. brojnih vidova turizma (etički. npr. privatnog partnerstva. životno je upućen na poljoprivredu. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. mnogo je jača. Međuzavisnost. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. Na kraju krajeva. 3.

višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine. godine. 126 . Ovaj autor ističe. počinje da se menja. posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939.F. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje.2 do 4. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu. Dalje. primene teorije multiplikatora u turizmu. kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. Koeficijent multiplikacije.5 puta. Analize i istraživanja u svetu. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. cirkuliše u privredi zemlje domaćina. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije.. kreće se od 3. bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Znači. pre svega. 1961). govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. u konkretnim analizama u Vojvodini.3 mada može biti i veći. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. multiplikativnih efekata turizma na privredu. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci. da se obrnu 3 do 3. Praksa u svetu. J.Međutim. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka. čak u 13 do 14 transakcija. R. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. u istraživanjima i projektovanju. na koeficijent multiplikacije. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. kasnije obrazlagao. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora. još 1931.M. dinamički posmatrano. praveći dodatne efekte za privredu. da ekonomski razvijene zemlje.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. ranije. Zbog toga. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period.2 do 4. što je i Keynes.. mada je englez Kahn. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. kao i od obima izvoza i uvoza. tj. treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. znači. Promene zavise.

1961. izdaci za razgledanje i zabavu.50 153.1. Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi.15 3.00 peta 64.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo. ishrana i piće. Tabela 2.00 16.00 336.00 29.00 405.00 120. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo.00 3.50 41. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine.30 3. ishranu i piće. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste.00 89.00 137.272. Detaljna analiza troškova po ovim stavkama. tj. 1961.50 25.50 Ukupni izdaci 854. Polazeći od navedene strukture. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga.00 149. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. u toku jedne godine.00 3. tabela br.50 70. izgleda kao u tabeli br.50 1051. Zaključak. kupovina. poslužit će kao osnova dalje projekcije. (Clement.2.50 213. bez troškova za saobraćaj. podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje.50 654. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu. Struktura ove turističke potrošnje. Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi. lokalni transport i ostalo.50 48. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu. od 1000 $.50 4. kupovinu. kroz pet transakcija u toku jedne godine. 19-23). dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza.00 16.50 212.483.27 3.42 3.50 63.50 787.10 3. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje.00 7.28 3.deviza iz zemlje. 24).00 90. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup.50 9. Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement.48 127 . po pojedinim elementima njene strukture.60 Godišnji obrt /$ 3.06 3.00 211. kao što su: smeštaj. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa.

• proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla.484. ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine.). u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3..50 dolara. U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine. ali i u tim slučajevima. kao i gorivo. tj. tj.50 dolara iz prometa. za sve kategorije. zatim. U nekim slučajevima. kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu. pre nego što novac napusti privredu zemlje.50 dolara. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3. je dosta manji. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191. koji služe za prevoz stranih turista. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara. Međutim. posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata.272. piće i druge robe da budu domaćeg porekla. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). u cirkulaciji primljenog novca od turista. ispod 5 puta. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13. Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3. sa stanovišta privrede Vojvodine. tj.27 puta. tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213.48 puta pre nego što je nestao.60 dolara. • transportna sredstva i oprema. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara. zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista. 128 . U ovom konkretnom slučaju. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine. obezbediti iz uvoza.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje.

cirkulišući u toku godine.4%.5).5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272.__________________________ 3272. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje. komunalne usluge i slično). na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272. Potrošnja u privredi Vojvodine. što je posebno važno za agroturizam. koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. U prethodnoj tabeli. koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju. obrnuo 3.5 (promena u potrošnji – S) 1. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine.5). Ostatak. Kao što je navedeno. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara. Na osnovu predhodno navedenog. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”. U turizmu ovo znači. iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara. ishrana. počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine. turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. tj. Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole. kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). 129 . kupovina robe. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom. karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora. Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272. U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge. da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”. dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku.5 – 1000 = 2272.K = _______1________ 1 . kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara. kroz privredu Vojvodine.

kako prirodnih tako i antropogenih. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?.Apecsec. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. Radova i pisanije na ovu temu do sada. trgovina. nigde. Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6. U svakom slučaju . ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. Dakle. on svrati u neku privatnu ordinaciju. Ne evidentira 20 evra nigde. možda mu je uzeo i 50 evra. u Engleskoj. Karlovcima-u Vojvodini. ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine.org). nažalost. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. Strategija održivog razvoja u Srbiji. implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara.igu-net. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. Tu je veoma važna uloga države. Zakon i Strategije razvoja. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. u Srbiji je bilo veoma malo. čak i ne pominje agroturizam. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati.) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). 130 . moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede. koncepata. Primera radi. sojenica itd. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane. Posebna prednost agroturizma Vojvodine..Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. 2005). u odnosu na sve ostale delatnosti. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. 6 Bez obzira na metode i trud. novac je ostao u S. kod uticaja turizma na privredu. rasprostiranje novih pristupa. u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra. ugostiteljstvo itd.bez obzira koliko mu je uzeo. (Uravić. možda se radilo o injekciji 5 evra. Npr. kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. započeta 2003. salaša. razvoj teorijske osnove Agroturizma. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća. poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. kao vođica. (www. Pored analizirane teorije multiplikatora. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti.sg i www.org. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. godine. zatim.

6. JOHN KENNETH GALBRAITH (1995).mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. šesto izdanje. CLEMENT. VUKIĆEVIĆ. (2005). The Relation of Home Investment to Unemployment. agriculture. June. (1961). Zagreb. Turuzam. 3. THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). M. tourismagriculture. F. 9. L.. 9. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma. London. P. 8.2/2006. Lock.M (1988). Marketing agroturizma Hrvatske i Istre.. promoter new explorer . Economic Jurnal. Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede. Beograd. 131 . SAMUELSON. than base for development critical entrance study this tourism.. KAHN. 1931. Beograd.G. br. A. propagation new entrance. Washington. London. economy. R. Tourism and Economic Development.. Novi Sad. 7. The Future of Tourism in Pacific and Far East. Savremena administracija. URAVIĆ. (1979). development theoretical base tourismagriculture. 2. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture. Ward. is tourism. H. 5. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. (1969). 4. Mate. Ekonomija-uvodna analiza. AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. PMF. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. An Essay on the Principle of Population. Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. Keywords: tourism. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism. MILANOVIĆ. R. WILLIAMS.. LITERATURA 1. promocija novih istraživanja i sl. br.

Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита. Д. храна. 1 Квалитет хране као фактор конкурентности. Србија. НАССР. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде. Технолошки факултет Нови Сад. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа. „За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду. услови плаћања.П. др Попов Раљић Јованка. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. истраживач сарадник. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“. НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета. УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности. “Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије. робна марка задовољење ега. агропривреда. то је и приступачна цена. Кључне речи: квалитет.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ. бренд. конкурентност. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. процеса и услуга.УДК: 658. 132 . али то је и све ∗ Мр Нада Косановић.62:664:631 (497. Р. дефинисање начина управљања квалитетом.

др Попов Раљић Јованка. Другим речима. Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). 4 Воли Олинс. није свака робна марка бренд. а коначан израз такве активности је неутралан. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. 2005.hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. последњих деценија. нутритивна (Qn). као и тржишно потрошачка (Qtp) својства.оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2. Симпозијум: ''Сточарство. Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом).html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. Профил – 2006. а не на квантитет. Херцег Нови. посебно из развијених земаља. који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. У вези с тим. Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. Бренд је јединствена идеја. симбола. У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право). концепта итд. технолошка (Qt). све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. Мр Папић Татјана.. процедуре. прецизан и поуздан суд. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''.“(/www. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. ''О бренду''. препознатљивог дизајна. попут трговачког имена. др Пејановић Р. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф. „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем. фирме. Jefferson Institute 2003. проф. 2 3 Конкурентност привреде Србије. што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа. Београд. Наиме. Томи мајонез итд. 133 . услуге. сензорна (Qs). такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора. односно концепт у свесности људи.4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа. Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд. логотипа. пробирљиви потрошачи. Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности. „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа.

Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. /потрошача/ и њихову заштиту. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде. перцепција и производа и државе из које долази. Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. управљања квалитетом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Словенија. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. 134 . Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. менаџмента и др. Резултати истраживања имали би практичан карактер. Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде. освајању нових и задржавању постојећих тржишта. лојалности купаца.

2007. Београд стр 55. 64. стр 30. 4. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. 51. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. 85. 89. др Радован Пејановић. 36. 72. 62. Београд. Економски институт. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. Посебно забрињава проблем квалитета. годину5 Ранг 1. Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85. Пољопривредни факултет. увођење и коришћење EAN6 система. 37. 10. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. проф. 82. 86. 78. 135 . Нови Сад. др Недељко Тица. 8. 6. 29. године.. 5. рурални развој и аграрна политика. 80. месту од 117 земаља. проф. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља. 125. Jefferson Institute 2003. 2. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије. 56. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. др Зоран Његован. 3. 68. 25. трговинска марка-бренд. 5 Слика 1: Транзиција. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља. 87. који СЦГ сврстава на 108. заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. амбалажа. 7. 98. поузданост и брзина испоруке. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. 9. место.Табела 1. 33. 40. 41. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. проф.

Као посебан фактор се наводи и држава.М. проф.Купци .Капитал. услови тражње. др Недељко Тица. јављају као носиоци трговине.Интернационализација тражње (увоз. 3.Сродне индустрије Улога државе . карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). проф.) 7 Транзиција. рурални развој и аграрна политика. Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . циљеви.Сигурност извршења уговора .Флексибилност запошљавања . У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима.Стратегија и структура . стратегија предузећа. Према Портеру. тј. Економски институт Београд 2007.Добављачи . стр 53. ривалства .Хумани ресурси(људи и знање) . влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7. 136 .Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990. проф. 2.Стварање амбијента . др Зоран Његован.Величина предузећа и начин раста .Јавне институције . а не државе.Структура домаће тражње . Пољопривредни факултет Нови Сад. физички ресурси . извоз) Стратегија. др Радован Пејановић. општи услови.Инфраструктура Услови тражње: .Циљеви . 4. структура и ривалство међу њима.Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије . сродне и пратеће индустрије.

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. Кључне речи: Предузетништво. као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди. ефикасност пословања. креативност. конкуренција. 1. материјала. УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света. сарадник Института. средстава. менаџер у пољопривреди. М. Београд. суштини категорија предузетника и предузетништва. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства. профитни центар. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди).развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. управљање и руковођење. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента.УДК: 005. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. 142 . М..* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде. Дробац. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М. предузетничка пољопривреда.. Институт за економику пољопривреде. менаџмент. образовање у пољопривреди.51:631.1. тим пре.

предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик. креација и нових подухвата.. Г. вештина. 1993. 3 Вујатовић – Закић. Боговац.: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. Београд. Београд. док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди. капитала који одбацује камату.''3³ 3. 2 Томић. МЕНАЏМЕНТ. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње. стр. посебно у пољопривреди. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката. буду ''непресушни'' извор иницијатива.. 143 . З. 1996. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. уз свест о постојању ризика. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. М....: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''.. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив. Д. радне снаге која одбацује најамнину (надницу).. Зорнић. стр. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''.г. процесе производње.. а нарочито менаџерски и стручни тим. 57. 39. Наша научна. иако она неће изостати.г. стр. На интервентну улогу државе не треба рачунати.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу ".г. М. 1993. Београд. у условима тржишне економије. ¹Вукојевић.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност. да би се остварио профит у предузећу.. ПРЕДУЗЕТНИШТВО .усмеравање капитала у конкретна запослења. потребно је да запослени у наведеним субјектима.РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. и Рикаловић. поред земљиштва које одбацује ренту. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1). Б. 49. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ. Дакле. Зборник радова. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду. Пословна политика.2 Значи. 2. одлучност). да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''.

.Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике . обучена радна снага.Образовање. 30. у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ".Обављани послови Окружење: . .Подржавајуће услуге Појединац: .Доступност купаца и нових тржишта.Прихватање неизвесности Лични живот: . . Пословна политика.Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2).Креативнст.Адекватно финансирање и стручна подршка. . стр. . . Београд.Доступност снабдевача. .Године живота. 4 144 . чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева. Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: .г. 1993..Флексибилност. . .Самоконтрола.Иновативност. .Остварење резултата личним трудом.Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: . процесу управљања се посвећује нарочита пажња.Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност. .Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности. Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су. .Породица. . по величини и сложености пословања. .Сагледава и оцењује пословне шансе.Тех.

У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. Суботица.7 а нарочито.. 7 Вујатовић – Закић. 6 Бировљев."6 Професионализација менаџмента. На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине. пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин. стр. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације. Ј. 29. чине огромни напори да се менаџмент. и Томић. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне. формирање мањих и флексибилних предузећа. јачање лидерства и елите. предузетништво и акционарство ставе на право место. рационалније улагање капитала (и његово кретање). организационој и производној структури. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме.. којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење. величини. и стварање позитивног притиска.г. 1994. без обзира на облик власништва. техничкој и технолошкој опремљености. Ж. деловању конкуренције и сл. предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције. ефикасније (профитабилније) пословање. Београд. где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације. алокацији ресурса. 1996..: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа ". 343. З. стр. прилагођавање производних програма потребама тржишта. који омогућава функционисање производних ресурса предузећа.г.. и ако се ". Р. Ипак.. Очигледно.: ИБИДЕМ. контроверзе и непознанице. је нужност и ". У српској привреди. Пословна политика. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине.: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. као специфичног фактора (управљачког). климе и културе.великих.. стр. Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита. 5 145 . 2. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта.вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". Економски факултет. Стефановић. Поред тога. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости. постизање веће ефикасности предузећа у пословању.

О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди. искуство. У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора".8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште). физичких и информативних ресурса којим оно располаже.планирање.Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес...процес (вештину) планирања.. стр. 146 .. организовање. Ј. деловање учесника.: ИБИДЕМ. организовања. З. корпорације) могу генерализовати као ''. избор запосленог особља (управљање људским ресурсима). одлучивања и контроле. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ". (посебно) дисциплина и сл. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу.9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента. Вујатовић – Закић. знање. и Томић. или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''. руковођење и контрола''. стр 5. 8 9 Бировљев. Р. људских.. финансијских.: ИБИДЕМ. 345 – 346.

нпр. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. стр. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм. координирање и планирање. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације.g. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално.12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . моћ.ПОЈАМ. (5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања. планирања. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. 1982. 1993. Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника. Једном речју.: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник. комуницирање. Приштина.Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес. што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва.. Б. Дакле. тј. Економски факултет. толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају.. организовања. 10 147 . 4.г. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата. лекари и др. 50 – 52.. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО . која је компатабилна са становиштем савремене теорије.. координације и контроле. R. одлучивања. 58. указујући на важност предузетничке функције. када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први. земљишни закупци. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву. који је далеко познатији од свог предходника. 12 R. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. сликари. Zagreb. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век). Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. str. CKD.

. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE. везује за друштвену пољопривреду. 1960.г. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. Schumpeter-a: KAPITALIZAM. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде.: „Историјски преглед теорија о предузетништву“. 1994. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. Број 1 – 3. него да је она последица предузетничког посредовања. John Maynard Keynes. 148 ..разликује предузетнички профит од профита на капитал. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. начина и места деловања. Beograd. 15 Значајна је врло аргументована критика J. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит). A. A. 14 Ј. али су на крају истраживања имали различите закључке. str. Економика. A. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''. 27. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада. времена. Д. М.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена. преко организација коопераната и задруга. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. Београд.. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''. J..g. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован. стр. Zagreb. саму по себи. као и од наднице за рад. K. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. Schumpeter. присутна и недореченост или недовољна аргументација. увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. а то се и догодило током еволуције капитализма. енглески филозоф и економиста.g. 1975. у свом развоју. што су учинили и Smith и Ricardo.. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx. тј. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде.у производни организам. нпр. Kultura. 459. уочио је особеност предузетничке функције. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. Иако је код Marx-а понегде. Informator..14 John Stuart Mill. Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална.

г. Пословна политика. 1990. Број 11 – 12. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не..предузетници и радници.16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. Ж. наука и техника улази у производњу.. Нови Сад. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде.. са успостављањем слободног предузетништва. Свакако да се. Београд. са равноправношћу свих облика својине и организовања. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. стр. када је ангажован велики капитал. Ковач. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала).''. због поделе рада. Ф.г. на основу тога. Право – теорија и пракса.: „Предузетничка еконимија“. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан. њему припада профит. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди. 1991. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић. стр.пољопривредне производње. кога ангажује ради оплодње. Детаљније видети: Станковић. Београд. Пословна политика.г. Београд. Предузетништво је условило настанак менаџерства. тако и у пољопривредном сектору. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. а постоје и други услови за њену организацију . Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. 36 – 43. 1990.: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“. не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности. 1990. преко предузетништва и менаџерства. У пољопривреди. Петрин. 148. стр.. како привреде уопште. ове функције морају одвојити... па и пољопривредну. Ф. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем. Темељ савремене. занемарујући чињеницу да ''. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. Б. стр. Т. 134 – 137. Београд. Иако се предузетништво17дефинише на различите начине..: „Предузетништво – могућности и перспективе“. стр. што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала. 6 – 9. 23 – 26. а власнику земље рента. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом.г. 1990. 17 16 149 . СДКЈ.. Пословна политика. Станковић. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и..г.: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. Промет земљишта ће престати (биће линеаран).

врло комплексни. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. нестанак сиромашног слоја. која уграђује у себе све модерно и рационално. најбољих кадрова и др. То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. а престаће и парцелисање обрадивих површина. а тиме и профит. тј. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва. савремених технологија. које је ангажовао предузетник.. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама. (3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. на дужи рок. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. Наиме. јер то је исконски идеал човека. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. задругарство). (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 .закупа земљишта. (2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини. ко је власник или наследник. а не. закуп. 5. Не треба бежати од богатства. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. иако ризик увек постоји. као уносан посао. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати. које су већ уситњене.

19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. 1995. М. руковођење и контролисање. планирање. спорост преструктурирања вредности. Менаџмент. стр. ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада.г. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања.. процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. 20. земљиштем и капиталом. производни. Ч. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. Зорнић. посматран са аспекта економије. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. 151 . 18 Чаки.егзистирајуће регулативе. и то: одлучивање. (3) законску регулативу против картела. климатски услови и сл. представља производни фактор. Боговац. које су подсистеми управљања. и (4) регулативу контроле квалитета. стр. организовање. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг. Биљана: ИБИДЕМ. Београд.. Пословна полтика. Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''.. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. М. 59. Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности. контролни и иновативни менаџмент. финансијски.: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију. заједно са радом. послове и процесе у функције менаџмента предузећа. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира... кадровски. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе. ми ћемо се задржати на наведеним. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. биолошки карактер производње. 20 Вукојевић.

. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава.21 Очигледно. стр. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. као и у индустрији. то и сами менаџери морају бити спремни да ''. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. тј. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима. програми образовања менаџера се посебно састављају. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање.када обим делатности надмашује могућности појединца. да благовремено предвиђају њено настајање. С. нпр. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања.. Београд. процес доношења одлука.: ИБИДЕМ. тј. контрола). чврстина. срдачност и толеранција. да се менаџмент повери посебним. 1993. У развијеним земљама са тржишном привредом. давање упутстава. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера). стр. да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији. Значи. Не може свако бити менаџер. у ту сврху оспособљеним кадровима''. и што је виши ниво деловања менаџера...: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“. У процесу образовања. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ. У моменту ''.. Пољопривредни факултет. Особине које карактеришу менаџера су: знање. иницијатива.г.комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања. С. 35. супротан од тока развоја у индустрији. сталоженост. пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима. Менаџери врше функцију 21 Мирић.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством. искуство. истрајност. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација). јавља се тежња. 22 Мирић. 35 152 . озбиљност. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији. што је предузеће веће и комплексније. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе. Овај процес је толико особен. заинтересованост.

: „Менаџеризам као метод руковођења“. профитним центрима и асоцијацијама.23 а предузећа ће се формирати као профитни центри.. али под руководством менаџера. Суботица. Р. Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). 23 Шомођи. улога државе у планирању. њихова синхронизованост се осећала. кооперативност и сл. Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате. ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање.. Ј. а биће остварени и услови за креативност. ЛИТЕРАТУРА 1.. Следећи логику. Менаџмент је осетљив и специфичан.г. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''. што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује. руковођењу и контроли пословања). средњи и нижи руководиоци).. али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа. свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. Пољопривредни факултет. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем . Ш. БИРОВЉЕВ. међу предузећима. и ТОМИЋ. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима. него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. организовању. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4. Симпозијум агроекономиста. Све што се замисли не остварује се без препрека. 153 . истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. 1996. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. како функционисања тако и развоја предузећа.: Менаџмент у пољопривреди.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''. Београд. 1993.надградња.руковођења на различитим нивоима (виши. конкуренција ће показати своју делотворност. Да би спремно дочекала ''сутра''. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење. У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама. На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. Економски факултет. тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. стр. 48.

Д. Симпозијум агроекономиста. menagment in agriculture. С. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа". МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. Београд. Б. 1991. Пословна политика. СТЕВАНОВИЋ. Ш.. M. 1995. 1975. Београд. МИРИЋ. 3. Пословна политика. 1994. НИКОЛИЋ. competition. essenceof the category businessman and doing business. МЕНАЏМЕНТ. Београд. Г. 1993. 1993. ЂОРЂЕВИЋ. 13. Пословна политика.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". Ж. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. Informator. Novi Sad. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine. Key words: doing business..: Poljoprivreda u tranziciji. 15. Р. At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture. и РИКАЛОВИЋ. Београд. ТОМИЋ. З.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". before. М. Зборник радова. Београд. A. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ. creativity. 1993.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи". 4.2. 1994. as well as in legal base and skill of menagment in agriculture.: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса".: Основе својинске трансформације у агрокомплексу. profit centre. ВУКОЈЕВИЋ. DROBAC. M.: " Менаџеризам као метод руковођења". DAEJ. menagment and running a business. 2000. CKD.: " Историјски преглед теорија о предузетништву". 6. education in agriculture. 1982. Б. 8. 1996. 9.: Путеви приватизације. menagment. Београд. Београд. 5.M. Његован. 1993. М. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. Т. M. 10. М. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде. Економски факултет. SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize. R.: "Предузетништво и менаџмент". 7. entrepreneur agriculture. Ж. Zagreb. efficiency of business. Приштина. БОГОВАЦ. that this function directly have an effect on the success of company trading. 1993. ШОМОЂИ. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. Пољопривредни факултет. Пословна политика. ЗОРНИЋ. J. Београд. 1993. 12.: Основе менаџмента. Д. 11. Економика. број 1 – 3. Београд. 14. Београд. СДКЈ. ЧАКИ. 154 . Симпозијум агроекономиста: Менаџмент. ZAGREB. Ч. Пољопривредни факултет. МИЛИЋЕВИЋ.

Дарко Малетић. У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. дипл. године. В. Поред осталог. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. Кључне речи: рачуноводство. Нови Сад.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ. Департман за економику пољопривреде и социологију села. МАЛЕТИЋ. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система. 155 1 финансијски . доцент. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније. више или мање успешно. неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. газдинство. Д. пољопривредa. Др Вељко Вукоје. Пољопривредни факултет.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује.1:657. посебно у домену пољопривреде.FADN ВУКОЈЕ. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. резултат 1. инж.УДК: 631.. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике. пољопривредници све више схватају важност овог процеса. Примењује се од 1965. постдипломац. Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао.

o 2. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља. која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ. свакако je постепенo увођење FADN система. Узорак садржи око 80.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. а у оквиру тога различити типови фарми. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. мада је већи број тек у фази припреме. већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду.ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. односно у процедури усвајања. 156 . Једна од следећих активности. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду. прихваћен је концепт директних исплата произвођачима.000 пољопривредних газдинстава. објашњења и упутства за примену FADN методологије. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе. субвенције се повећавају по износу и разноврсности. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. дефинисање адекватних мера аграрне политике. који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“. са ког су преузете разне дефиниције. планове.

000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU).200 €). 1 ЕSU = 1. Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку. упутства. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. године од стране Европске Комисије. захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података. захтеви за путствима. Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . газдинство са укупном просечном зарадом од 12. повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ. било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ.1. Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји. уговори уговори. У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units. Метод је усвојен 1985. подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. софтвери.газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама). На пример. као и измерити и презентовати добијени резултати.

Рад и остали извори употребљени да повећају. Вредности се изражавају без ПДВ-а. 158 . изузимајући премије и субвенције. лична осигурања. пензије. а 2007. и као такве искључене су из текућих расхода. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. тип специјализације и економска величина. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01.) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам. генералне поправке машина.2. Подаци се односе на све производне активности газдинства.000. власништво мимо пољопривредног газдинства. наслеђе итд. Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. године 1ЕСУ = 1000 €. 2004. специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU. године 1ЕСУ = 1200 €). исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе). лична примања чланова породице. осим у посебним случајевима. Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр.јануара – 01. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. зависно од земље чланице. тј.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1. Укратко. Једну групу могу нпр. примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку. према одређеним критеријумима: регион коме припадају.јула. приватни рачуни у банци. Такође се узимају само ''нето вредности''. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50).

Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера.Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства. локација газдинства. Б. трошкови машина. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству. трошкови сточарства.Сточни фонд Е. земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује. инвестиције. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима. национални узорак коме припада и број газдинстава које представља. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника.Поседовање земљишта Ц. субвенције. продаја.3. категорија газдинства. 1АWU= 2200 h) 2. амортизација. залихе и обртни капитал: почетна вредност. бројно. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника. односно делова. неплаћених. 159 . организациона форма газдинства. У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада. општи трошкови газдинства.Рад Д. који садрже различите врсте података. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената.Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. трошкови ратарства.количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) .квадратни метри) . крајња вредност.површина: у арима (изузев печурки .сточни фонд: бројно и вредносно .вредности: у еврима (€) или у националним валутама .Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г. Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи.Јединице мере које се користе у FADN методологији: . трошкови земљишта и трошкови камата. Сегмент А. вредносно и просечан број у току године.рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. рад власника газдинства. менаџера.

Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: . које су детерминисане њиховом производном специјализацијом. излазни и обрачун ПДВ-а. вино и грожђе .сточарских производа .воће.услуге .ратарских производа . Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ.ПДВ Ј.Квоте М. 2.остали приходи . које се након извршене обраде. поврће.Х. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства. економском величином. Приказује ратарску производњу по усевима: површине. а један од главних јесте ''Farm income'' тј. приход газдинства. Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација. Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 .Премије К.4.Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно. класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава. Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја.Обавезе И. приносе и вредност производње. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују. Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају.Производња Л.

који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ. од Министарства пољопривреде. типова специјализације и региона којима припадају. Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини. Поред тога. затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава. преко образовно-научних установа. FADN се. приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво . појединих региона и земаља чланица ЕУ. 161 . није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде.трошкови рада .Од тога: . 3. односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора.трошкови материјала o семе. односно доношењу адекватних мера аграрне политике. односно базе поузданих података. У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја. саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. дакле. указује да без добре информационе основе.амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства.

докторска дисертација. Пољопривредни факултет. ЛИТЕРАТУРА 1.пољопривредних станица. 2006-2007. planning and decision-making. 3. Неопходно је наравно основати и нове институције. саветодавне службе. income indicators 162 . 2007.. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом.hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa.. ВУКОЈЕ. model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. Д. D. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје. В. Key words: accountancy.. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU. according to the type of production and the economic size. www. 4. МАЛЕТИЋ. In addition. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings. V. до самих фармера. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. farm.int/comm/agriculture/rica 2.". Т. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. 4. MALETIĆ. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE. horizontally and vertically.eu. agriculture. Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture.akii. Нови Сад. ЗОРАНОВИЋ. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators.

redovni profesor. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine. AP Vojvodina. pavlaku. Novi Sad. Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz. jogurt. maslac. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka. zaštitne i gradivne materije. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. Novi Sad. 1. Poljoprivredni fakultet. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. B. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. 1 2 dr Branislav Vlahović. mleko. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve. Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima. takođe. Ključne reči: Izvoz. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina. koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. mr Dejan Tepavac.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ.2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini.564 (497. D. Cilj je. mlečne prerađevine. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine.. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”).UDK:637:339. kajmak i dr. Ministarstvo odbrane. 163 .1 TEPAVAC. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda. Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju. Mleko sadrži bitne energetske.

81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje.19%. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. (2006). “Nutrisia International” – Holandija. dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. Ostvareni izvoz rezultanta je. Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. iznosio je 839 hiljada tona godišnje. kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. 2007). Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”. 2006). 000 105 0. merama za unapređenje izvoza.1. sa ili bez tržišne intervencije. Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. kada je iznosio 1. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. mil. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3.60 Proizvodnja mleka – milk production. uvoznim ograničenjima. regresima za proizvodne inpute. Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka. pored ostalog. pretežno. svega 0. “Bongren” – Francuska. (Vlahović i sar. što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1). 214 hiljada dolara. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara. 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno. Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows.54%). i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85.378 litara (Bošnjak Danica. istovremeno. direktnim subvencijama farmerima.8% (Lovrić. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini.2.05%. “Avanmor” – Irska i dr.lit. tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju. takođe. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada. Obeležje 164 . 309 2.1 milion dolara (grafikon 1). Rodić Vesna. Vlahović i sar. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene. Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu. kako priplodne stoke. “Parmalat”. sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43.80%). REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2. najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. “Gala Italia” – Italija. nižim kamatnim stopama i dr.

Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005). ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. neznatno je učešće Mađarske i Konga. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka. praktično. pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005). kvaliteta proizvedenog mleka. zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). 165 . usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu. Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”.). Regionalna destinacija izvoza ukazuje da. cene i prometne tokove. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”.One značajno utiču na povećanje produktivnosti. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. dominiraju dve zemlje.

pre svega. u odnosu na izvoz konzumnog mleka.Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. sir i urda 166 . Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina. Mere agrarne politike.1% i uz koeficijent varijacije od 46. koji su činili više od polovine izvoza. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu. ostale masnoće o mleka. Proizvodni asortiman. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%).3 miliona dolara. 3 Maslac. visina izvoznih stimulacija i sl. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona. Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina.1%.2. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku. U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina.

odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka.Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka.000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda. Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). – 2005.). godine prikazan je na grafikonu 2. tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu. modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl. sirnih namaza. 167 . koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina. koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. raznim proizvodima. Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno.

168 . Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”. odnosno “ekološki čiste” hrane. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. međutim. Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu. i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić. za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali.Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. unapređenjem kvaliteta proizvoda. maslac i dr. koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. u narednom periodu. Ipak. Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir. promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. 2007). koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike.

IVANOVIĆ. ⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. S. Poljoprivredni fakultet.) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. BOGAVAC. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%). “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza. 2. agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije... D. pored ostalog. (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju. forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. 6. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. megistarska teza. Beograd. broj 3-4. Beograd. VIOLETA. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine. pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina. koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. MILANOVIĆ. 7. Beograd. R.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji. kapacitete industrije za preradu mleka i sl. Ekonomika poljoprivrede.: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 1. takođe. 4. 4. KOVAČEVIĆ. maslac. dobar kvalitet izvoznih proizvoda. a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. 2007. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . 2007. BOŠNJAK DANICA. 8.). (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%).moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. LOVRIĆ. Poljoprivredni fakultet. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. LITERATURA 5. GORDANA. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. M.. Novi Sad.. 1993. KOVAČEVIĆ. ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov.3. Beograd. ½. Novi Sad. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. kajmak i sl. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva. 3. organizovan nastup. Novi Sad. Savremena poljoprivreda br. IVANOVIĆ. DUŠANKA. savetovanje jugoslovenskih ekonomista.

for the time period from the year of 2000 to 2005. Key words: Export. B. PEJANOVIĆ. DAES. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export.. RADULOVIĆ. PEJANOVIĆ. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. M. Beograd. 170 . Magistarska teza. Beograd. Republički zavod za statistiku. 10. Novi Sad. D.. B. TEPAVAC. Republički zavod za statistiku... VLAHOVIĆ. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ.: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu. TEPAVAC.. D. 12. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. Novi Sad. Factors which have determined the realized export are being shown..: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije. Miločer.: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. ZELENJAK. 13. 17. 2002. TICA. MILETIĆ.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji.... milk. B. STEVANOVIĆ.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. Beograd. 14. (2001. (2001. NIKITOVIĆ. broj 4. ŽIVKOVIĆ. 2006. V. Beograd. N. Novi Sad. 2007. spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . R. are being analyzed. milk products. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. Beograd. B.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije.): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori. Zbornik radova sa savetovanja SEJ... 16. B. D..: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine.. 2) Industrija Srbije. S. R. kultura i razvoj. RADOJEVIĆ. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. SILVIJA. D. PEJANOVIĆ. 1996. VLAHOVIĆ. D. Hrana i razvoj.. 15. R. (2000.. M.9. Subotica. Kopaonik. Poljoprivredni fakultet. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. TOMAŠEVIĆ.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 11. Agrarni program AP Vojvodine. 1987. VLAHOVIĆ. AP Vojvodina. TOMAŠEVIĆ. Beograd. M. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine. VLAHOVIĆ. VLAHOVIĆ. Summary In this paper. Ekonomika poljoprivrede. Zbornik sa savetovanja: Nauka. B..

okruzima Vojvodine. domaćinstava i stanova 2002. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. U 2004. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%. pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. red. da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović. NIKOLIĆ-ĐORIĆ.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004. površina okruga. godine. EMILIJA.prof. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva.314:636 (497. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine.. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. asistent. mr Emilija Nikolić-Đorić. Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. MUTAVDŽIĆ. KATARINA. odnosno. asistent. godinu. Ključne reči: rangovi okruga. broj svinja na 100 ha oranične površine.UDK: 311. godinu. Kruskal-Valis test. mr Beba Mutavdžić. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine. Novi Sad 171 . BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima.

koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. 1991. godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke. dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1). godini. koji je manje precizna verzija ovog testa. REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa. 58. broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. Severno-banatski (6). Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije. Sledi Zapadno-bački okrug (4). godini prikazani su u Tabeli 1.64/100 ha) i ovaca (11. što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1). Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga. kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Kirk. Južno-banatski (8) i Južno-bački (12). Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3). kao neparametarski test. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama. Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91.63/100 ha). učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10. Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004. Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane.8% (svinje). Srednje-banatski (5). najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24. je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650.7% (ovce). a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18.8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1). Kruskal-Valis.1). odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković. dok je broj goveda (12. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. Sremski (7).80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu.9%). na primer. Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004. na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima.1%). 172 . Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine. Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71. 48. 2006).32/100 ha) približan. a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13.1% (goveda). godine. i 2. pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7.7% (Čobanović.se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede. Petrović. Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen. 1968).6%. Tako.

50 X5 74.59 24.62 27. Grafikon1).89 25.16 89.06 23.35 X7 20.88 15.32 76.00 334.11 21. broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1.13 68. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.97 13.15 X2 35.15 10.88 17.36 52.50 489.18 14.70 103.77 23.4).24 76.95 48. Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.21 76.99 98.00 313. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.45 23.13 605.80 387.55 22.46 21. 173 .00 510.35 28. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).16 17. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1).76 23.Rezultati korelacione analize. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).55 75.20 8.00 65.38 12.43 9.95 52.80 X8 55.03 X2 28.57 10.90 9.50 83.55 X6 14.16 18.98 90.30 12.65 11.63 X9 5.33 81. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.63 X7 20.00 324.15 14.56 18.80 9.82 18.83 531. Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.66*)(Grafikoni 2.40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.35 12.80 85.79 90.39 11.32 Tabela 2.20 45.30 21.60 27.68 89.60 X4 91. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.40 20.55 86.33 12.3.40 31.00 478.52 28. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).07 89.00 X4 91.18 80. Broj goveda.10 74. površinu okruga.70 66.95 80.25 11.00 400.30 17.20 12.90 14.53 67.70 90.50 14.15 9. površina okruga (X3).75 498. Severno-banat.57 12.98 25.30 71.87 20.85 124.51 83.65 5.50 446.80 89.90 15.78 18.90 86.20 X9 5.53 83.85 10.90 75. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4).40 17.62 X3 596.00 525.10 10.31 55.64 X8 68. Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.21 16.67 650.20 9.75 13.51 X3 594.40 10.22 X5 95.60 12.68 90.60 74.89 11.00 X6 13.75 9.58 19.83 46. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.19 90. Severno-banat.03 24.96 17.20 5.68 13.70 12. Tabela 1. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.08 12.56 23.55 44.10 85.47 12.68 18.10 77.38 10.

Grafikon 1. Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 .0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 .0 1 1 4 +0 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.

Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 .Grafikon 3.3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 .412 6-1 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 .8 8 7 +0 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4.

Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca. rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug).Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. Što se tiče broja goveda. S obzirom na broj svinja. rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja. Grafikon 5. a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7). rang 1 pripada Sremskom okrugu. Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6). Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 . Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri. Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug). U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”.

Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7). Grafikon 6. Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7.

Poljoprivredni fakultet. Broj 121.1 (2006). (1968). Zbornik Matice srpske za društvene nauke. χ2=8.81.05(6)=12. Belmont. Beograd STATISTICA 7.69 za broj svinja. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5. uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ. Republički zavod za statistiku Srbije. Novi Sad 178 . ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. U 2004. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. Novi Sad KIRK. Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da.01(6)=16. Kritične vrednosti su: χ20. LITERATURA ČOBANOVIĆ. H=15. (2006).54 za ovce. dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%. University Licence. Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. svinja i ovaca. StatSoft. Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu. dok je broj goveda i ovaca znatno manji.94 za broj ovaca. (1991). Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj. svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje. Međutim. godini. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja. S. H=10.51 za svinje. Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences. broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.16 za broj goveda. PETROVIĆ Ž. OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006).95 za goveda.59 i χ20. R. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda. California. KATARINA. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca.Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. χ2=15. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja. Brooks /Cole Publishing Company.E.

The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. MUTAVDŽIĆ.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. Key words: Ranks of counties. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina. Kruskal-Wallis test. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. KATARINA. first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. first rank belongs to North-Backa county for cattle. Concerning the average number livestock. EMILIJA. indicators of livestock production 179 . BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004.

SAVE i dr. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. Kanada. THERMIE. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno. PHARE. Engleska i Wels. Slovenija.434:631. SVETLANA. Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji. M. model. Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. Poljoprivredni fakultet. 1 Prof. 180 . šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. ŠKORIĆ.1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. dr Svetlana Potkonjak.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje. Novi Sad. prof.UDK:338. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže. dr Mićo Škorić. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje.

Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih.700 miliona € što čini 1. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. veća domaćinstva za tri ili 3. Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju.5 jedinice zagađenosti. Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat).5% bruto nacionalnog proizvoda. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže. U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. za 537 opština. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge). Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi. Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. 181 . Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima. Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa. 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu. problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. odvodnjavanje i tretman otpada. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije.

Cena vode za piće (1997. Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. rast i zaštitu okoline. U 1997.Naknada za vodne odbore (u 2000. mesečno. Velikim korisnicima su često smanjene. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta. Naknada za zagađenost (u 2000.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije). korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. cena . Npr. 2. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano. Tako npr. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2). R. zaštita od poplava. tarifa je bila u proseku 82 €.7 €. Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela.2 i 41. rehabilitaciju. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova. Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0. I – faktor intenzivnog razvoja. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. taksa – mesečna taksa ($). godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000. godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje.faktor padavina.71 do 1. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. za sadašnje i buduće održavanje. Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra.jedinična cena ($/m2). vlasnici zgrada. Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2. Kanada. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. koja signifikantno zavisi od prirode. Tarifa za ha (zemljišta). godini između 7. U 1996 gosini.57 €. 182 . veličine i korišćenje sredstava. Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda.2 $. rangirano od 45 do 272 €. zakupci zemljišta. obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena. godine prikupljeno je 1.

U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank. godine). Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. Isti je razrađen za period 2003 – 2012. Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. godine. veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940).Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova. U ovom slučaju poznati su : London plan (2004.org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru. 4. 3.) i Croydon plan (iz 2003. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina. 183 . Tako npr. Engleska i Wels. Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti". Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi).

rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. društveni investicioni fondovi. fond za vode. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. republički i pokrajinski fondovi voda. Tako je npr. obično 10-60% od ukupnih investicija. BOO. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet. Srbiji. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. 184 . jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline. Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. itd. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. Doduše. poslednjih 50 godina. te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6.) Izamortizovano (za prodaju) 5. THERMIE i SAVE. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države.■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. interesne zajednice za vodoprivredu. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom. prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi.

000. Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže. Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program.21. Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice. udružena sredstva investitora (do 8.Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%).000. Bankarski krediti (domaći i ino).0%). Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan.5%) i fondovi (do 35%). Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora. kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta. Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije.000 € (iz različitih izvora) . • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala. finansijski krediti (do 37. Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene.000. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže. Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina). podrivači). Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima. Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih. I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje. Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene. 185 .

PHARE. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R. Working Paper 15. DOLLERY B. Washington. model. Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. Belgrade. Srbiji. Canada. reimbursement for drainage 186 . potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. 2.. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country. THERMIE. ZABEL T. University of New England. 1999. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector". POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management. The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj. 2005.: Economic and financial aspects of water management policies. BUCHLAND J. Poljoprivredni fakultet. LITERATURA 1. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema.: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales. Roterdam. World Bank.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. Key words : drainage financing. 1998. 1999. AA. Novi Sad. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country. Selected Issues in Water Resources Management in Europe.: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. 2001. Agricultuure & Rural Development. 3. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. Mc NEILL JUDITH. England and Wels. 4. Balkena. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. 5. Slovenia). SAVE at al. HOEVENAARS J.

29 €. docent. N.303. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva. pri ovakvoj dinamici potrošnje. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva.017 dinara/toni (na parceli). Nedostatak. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta. Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije.48 dinara. 1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici. Ključne reči: valorizacija. odnosno energija biomase.40 godina. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente.UDK: 662. odnosno obilje energije. Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije. kao i u svetu. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način. TICA. prof. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta.636:631:572]:338. slama. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. odnosno slama strnih žita. sveo bi se na manje od deset godina. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom.200.2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije. oduvek dostupna. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. dr Nedeljko Tica. Novi Sad 187 . čije se rezerve procenjuju na period 30 .. a posebno Kine. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. redovni profesor. odnosno 16.V. ova mogućnost sve više postaje izvesna.

vezanim proizvodima. Ovakva praksa. odnosno realnost primene u praksi. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. a negde predstavljaju sirovinski balast. proizvodnja pšenice. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. prouzrokuje i brojne negativne posledice. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. Obračun troškova 188 . Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase. odnosno princip zamene. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. Tako na primer. gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. 2) princip cene koštanja. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti. Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip.

93. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva. Bubalo. str.4-32. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1. Tabela 1.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”.5 >32. Sombor. Brkić. M.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”.5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage. 2000. Novi Sad.htm Zubac. a u isto vreme nema drugu primenu.100 18. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19.3 19.: “Sagorevanje balirane biomase”. kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab. Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16. 2). P. Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”.. M. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14.com/facts/Energy Density of Coal. http://hypertextbook.7 24. Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6. “Dacom”. magistarski rad. Regionalna privredna komora. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.com/facts/Energy Density of Coal. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami.38 tone slame za 1 tonu uglja.6 14. 118. str..3 MJ kg7. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić. V.200 17. Tabela 2.korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program.htm 189 . PTEP.6-19. 1998. Apatin. Janjić. T. http://hypertextbook.3-26.

00 42.60 1.00 24.98 2.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.58 27.17 1. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1.200.98 1. K. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj. u desetogodišnjem periodu korišćenja.00 83.559.24 8.29 29. Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova.17 24. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina.15 2.225.321 dinara.050 časova. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW.126.07 100. 83. str.042.83 Struktura (% ) 8. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine. Tabela 3.82 974.33 46. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . BVL. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.15 0. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni. dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta.91 3. Műnchen. Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4.00 2. Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja.71 92.22 0.00 Iznos po času korišćenja (d) 121. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine.12 Renijus. 1985.82 71.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove.79 8.00 877. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109.153.200. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13.00 1.00 27.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”.538. 190 . Verlagsunion – Agrag.313.791.53 26.80 1.004.080.00 1. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina.nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. Verlagsgesellschaft.99 30.66 0.361.54 litara dizel goriva po času korišćenja8. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju.54 900.300.43 6.00 27.

Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592.07 1. model 1.97 14.54 15.82 519.79 5.80 1.43 0.00 27.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.33 do 2. Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.31 10.54 900. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara.00 42.21 litra dizel goriva po času korišćenja.55 59.11 100.02 Struktura (% ) 13.619.Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3.98 1. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 . Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3.75 24.080.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109. dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta.00 467.33 46.300.00 14.498.153.02 0.96 8.71 92.00 879.65 1.00 Iznos po času korišćenja (d) 121. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova.81 M regular.17 1.77 1. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ . Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali.58 8.06 3.44 27.089. Tabela 4.200.00 83.000 radnih časova.98 m3. 5).00 13.538.99 30. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.024. daje se u tabeli 2.042.791.00 791.23 3. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma.

00 0. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj .49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame.60 135.37 18. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.08 35.48 100.377. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.41 0.932.428.06 0.74 6.20 284.72 0.12 3.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere .93 33. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401. Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .00 21.43 0.800.67 18. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6.83 400.428.23 28.69 1.083.11 17.00 33. Ove troškove čine: troškovi 192 .375.96 474.00 Iznos po času korišćenja (d) 85.402. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala.82 35.47 21.41 11.00 190.68 16.21 100. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.96 Struktura (% ) 45.31 1.52 0. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85.401 pri eksploataciji u procesu utovara.40 11.98 1.12 468.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.292.760.26 981. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.16 3.10 54.39 12.98 0.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.40 190.060.722.00 85.40 0.59 452.35 18.717.81 1.25 11.485.08 5.61 Struktura (% ) 47.561. upotreba manipulatora je neophodna.00 Iznos po času korišćenja (d) 739.

transport do mesta skladištenja. 1997. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora. Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5.korišćenja traktorskog agregata. U konkretnom slučaju. troškovi korišćenja manipulatora.028. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj . Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka.040. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10. Tabela 7. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati.04 1. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. 193 .03 6. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.525. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3. Univerzitet u Novom Sadu.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”.36 7.41 Struktura (% ) 34. U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka. Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije.40 1.70 13.516. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju. zarade traktoriste.000 radnih časova.52 14.87 100. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije.00 Iznos po času korišćenja (d) 5. Ekonoimski fakultet. troškovi zarade traktoriste. Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić. odnosno slame na samoj parceli. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište. i sar.940.85 14. Subotica. 237. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7.402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8. odvijanja.94 1. te troškova utrošenog veziva. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala. str. T.16 6. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila.08 44. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora. troškove manipulacije i skladištenja.00 1.. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame.

Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat.722.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17.5 hektara na čas rada.52 54. Obračun troškova (tab.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.820 Presa John Deere . odnosno 7 do 8 bala po parceli.96 28. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta. što iznosi oko 0.pričvršćen na prikolicu.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .30 6.25 Učinak po času rada (t/h) 7.50 7.14 181. Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali.00 Iznos po času korišćenja (d) 142. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu.38 kilograma po toni balirane slame.592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. 194 .402 Ukupan iznos (d) 42.89 10. veziva za povezivanje bala. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2.79 19.12 1561. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2. prese i zaradu rukovaoca traktora. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7. ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg. Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva.22 5.87 29. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z . U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320.81 18.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala.22 244. Troškovi baliranja .50 7.13 82.56 0. Tabela 8. Tabela 9.559. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10.06 8. dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru.5 do 3 tone po hektaru.689.17 406.07 0.686.48 208.5 tona balirane slame po času rada.00 16.56 1361. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora.461.96 275.55 8.19 Struktura (% ) 51.52 100.94 10.756. te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli.

86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj .40 Troškovi transporta slame.20 tone balirane slame na sat. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta.56 2.49 2. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala. Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820). Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti. Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame. Tabela 11.750 kilograma. pošto je reč o samoistovarnoj prikolici. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0. stanja puta i drugih faktora.27 435.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128. obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti.75 319. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13.Tabela 10. Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica. prosečne težine 350 kilograma. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu.38 Cena veziva (d/kg) 130.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49.85 69.820 Prikolica Zmaj . Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2.58 2.75 190. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca. baliranih u obliku velikih valjkastih bala.75 879. te se obračun troškova daje u tabeli 12. Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .75 tona slame po času rada. Obračun troškova (tab. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820. 195 . odnosno ukupnu nosivost od 1. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice.401 na koju se stavlja 5 bala. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala. 11) uključuje troškove traktora.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46.

Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12.56 879. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%. u skladu sa napred navedenim metodom.74 13. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom.Tabela 12.69 79. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru.10 77. Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .20 1.820 Odmotač Zmaj .20 Učinak po času rada (t/h) 11.20 66. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame.47 Troškovi skladištenja se.63 13.00 11. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja. Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj . Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame. transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala.820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja.402 i troškovi zarade rukovaoca traktora.02 116. te se obračun troškova daje u tabeli 13. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128. Tabela 13. odvijanja.20 9. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat.00 11.58 275.56 879.96 25. 196 .58 14. transporta i manipulacije.

303. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije.79 33. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja.017 dinara/toni (na parceli).43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva.24 1. S jedne strane. odnosno 16.94 8. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. pri ovakvoj dinamici potrošnje. S druge strane.67 217. odnosno slama strnih žita.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1.21 3. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1.47 116.95 16.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3.40 435.Tabela 14.67 100. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje.44 5. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog. poljoprivrede. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta.86 77.200. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta.303. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase. a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima. Pored toga. te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu. transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama. a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje.29 €. usled iskorišćenja biomase. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. drvne industrije.43 dinara.00 197 . povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi.79 49.

Subotica.017 dinars/ton (on a parcel).: “Menadžment poljoprivrednih mašina”.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”.: “Sagorevanje balirane biomase”. 2000. i sar. Key words: valorisation. through the calculation of expenses. LITERATURA 1.303.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. straw. 2. BVL. 1995.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). It has been shown. 1995. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy.29 €. T. Műnchen. 9.com/facts/Energy Density of Coal. Ekonoimski fakultet. SCHMID A. in other words cereals’ straw. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa. due to its great potential and ability of renewal. DR VLADISLAV ZEKIĆ. are most convenient for the energetic utilisation.energije.273021 198 . i sar. 1985. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. Novi Sad. ZEKIĆ. RENIJUS. PTEP. is especially interesting for energetic exploitation. 7. where its storage can be organised in an efficient manner. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1. 1998.. Institut za poljoprivrednu tehniku. Zadružni savez Vojvodine. Univerzitet u Novom Sadu. 6. T. magistarski rad.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). Novi Sad.38 tons of straw for 1 ton of charcoal. harvests remaining of crop farming. Project evidence number. R. 1997. Darmstadt. K. http://hypertextbook. M. 4. Considering the ratio of the exchange rate of 1. doktorska disertacija. NIKOLIĆ. PROF. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta. 2005. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. Novi Sad. ZEKIĆ. 2006.. Verlagsunion – Agrag. Biomass.00 dinars. JANJIĆ. 5. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. 8. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”. and calculated charcoal purchase price 3. or 16.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC. Verlagsgesellschaft. V.200. BRKIĆ. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings.48 dinars. 3. KRMPOTIĆ. V. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1.

padu stočarske proizvodnje. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. spoljno-trgovinskom deficitu. sporost reforme agrarne politike. Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. dinamički i međusobno povezane. dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . Takođe.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. navedeni fenomeni prate. kako agrarnog sektora. rast otpora promenama.Prikaz monografije «TRANZICIJA . kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. takođe. kao i metode za ocenu investicija. u svetlu novog sistema vrednosti. zatim nezaposlenost u poljoprivredi. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima. ruralni razvoj i agrarna politika. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. i Biotehnologija u proizvodnji hrane. Posebno se naglašava da su tranzicija. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. demografski problemi. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. Autori. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. prikazani su alternativni modeli finansiranja. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. Knjiga je izdata 2007. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. tako i agrarnih subjekata. koje se razmatraju u ovoj monografiji. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti.

koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. strateški pravci promena. naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE. mr Katarina Marković. Reforma poljoprivrede EU. Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. od njenog zaživljavanja do danas. pored prikaza Evropske povelje o MSP. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva.poljoprivredi. bar donekle. analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. asistent 200 . reforme agrarne strukture. pisanu jasnim stilom. Na kraju ovog poglavlja. Monografiju. dilemama vezanim za ovu oblast. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. reforme agrarne politike. kao i stavovima EU i FAO. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. U skladu sa opštim razvojnim procesima. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje. Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. Takođe. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije. autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. zanimljive sadržine. U cilju da se.

Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. Autor knjige je dr Radovan Pejanović. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. odnose hijerarhije. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. kategorije. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. ulaganje u ljude. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. njihove ciljeve i preferencije. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. sadrži 355 strana. kao važne determinante društvene proizvodnje. menadžment. aktivnosti. tehniku. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. Udžbenik nudi ekonomske pojmove. ono je i nosilac potreba. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. raspodelu. 201 . autor navodi i stanovništvo. U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. gde su izmene u nastavnom planu i programu. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. potrošnju i reprodukciju. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. Autor se osvrće na finansijska tržišta. a takođe. razmenu. ekonomija i ekonomika. Ukazuje na značaj. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. u skladu sa savremenim shvatanjima. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. Autor. društveno bogatstvo. ljudske resurse i proizvodne resurse. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. znanje i nauku.

autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. poverenje.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. osnove i protivrečnosti. zakon tražnje i faktore tražnje. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva. industrijskog i postindustrijskog društva. navodi njene karakteristike. Takođe. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. odricanje. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. 202 . navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. feudalizma. Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih. bilans imovine preduzeća.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. istorijski razvoj ekonomskih sistema. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. Autor takođe navodi i podelu. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. pogodnu političku klimu. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. Zatim. Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. Prema autoru. autor objašnjava kapital. zakone i razvojnu logiku. U drugom delu ovog poglavlja. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. ekonomske ciljeve savremenog društva. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. pored vremena i sredstava. Autor naglašava da tranzicija zahteva. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. organizaciju preduzeća. uspostavljanje tržišne ravnoteže. valutni paritet i devizni kurs. bilans uspeha preduzeća. kako će se proizvesti i za koga?. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. kao i agrarnog. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. kapitalizma. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. veru u uspeh. bez obzira na tip ekonomskog sistema. evoluciju i motivisanost). Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. U skladu sa tim. kredita i navode njihove podele. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. Definiše pojam globalizacije. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). socijalizma. društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju. njegove etape. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke. strpljenje. procena njegove imovine i obaveza. valutu.

istraživač i saradnik u nastavi 203 . Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi. Nataša Andrić.Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. grafikona i pregleda. dipl. podele i definicije. a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. ing. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan.

predmete istraživanja. Institicionalizam. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. itd. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. razmena. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. ima i određene metodološke specifičnosti. Neoklasična škola. odnosno. njihove karakteristike i međuzavisnosti.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Monetarizam. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. Knjiga je izdata 2007. ekonomskim školama. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. raspodela. Novi Sad. jedinstva logičkog i istorijskog. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. Fiziokrati. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji. godine. redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. odnosno. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. metode ekonomskih analiza. potrošnja i reprodukcija. Škola klasične političke ekonomije. W. Tu spadaju: proizvodnja. 204 .

a takođe. Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. njihove ciljeve i preferencije. Zatim. aktivnosti. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. bilans imovine preduzeća. menadžment. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. zakon tražnje i faktore tražnje. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. uspostavljanje tržišne ravnoteže. ulaganje u ljude. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. odnose hijerarhije. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost.Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. Autor. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital). autor navodi i stanovništvo. Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova. 205 . autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. ono je i nosilac potreba. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. na poljoprivrednu proizvodnju. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. evoluciju i motivisanost). tehniku. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. znanje i nauku. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. društvenom bogatstvu. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). u skladu sa savremenim shvatanjima. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize.

Autor takođe navodi i podelu. Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. krivu indiferentnosti. dipl. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. kategorije. Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. procena njegove imovine i obaveza. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara. Nataša Andrić. ali može i da je suštinski deformiše. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. U skladu sa tim. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. istraživač i saradnik u nastavi 206 . ing.bilans uspeha preduzeća. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. upotrebe zajmovnog kapitala. organizaciju preduzeća. Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. a to su monopolska konkurencija. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja.

др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. трансформација случајне променљиве. у издању Грађевинског факултета из Београда . повезаност са другим расподелама. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. У додатку на 363. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама. ознаке бројева. случајних променљивих. карактеристична функција. узорачких величина. Рецензент проф. што је чини јединственом на овим просторима. За сваку од расподела дата је густина. Весна Јевремовић. ентропија. у ком су дате опште ознаке. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић. математичарима. моменти. Нови Сад 207 . Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. показатељи асиметрије и спљоштености. као и графичке методе испитивања сагласности. Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. људима из праксе. фамилије расподела. Пољопривредни факултет. Књига је штампана у Београду на 376 страна. моделирање случајне променљиве. специјалних и елементарних функција. график густине. Слободан Нићин. Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. Према речима рецензента проф.инг. функција расподеле. Након предговора. основне нумеричке карактеристике. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. оцене параметара. параметри. као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. на неколико страна дат је списак ознака. тестови сагласности. дипл.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела). генератриса момената . магистрант. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић. као и још неке карак теристике. моменти расподеле.ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. бета и неке друге посебне функције). тип расподеле.

са оценом 8. на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7). пошто му је решено стамбено питање. Служи обавезни војни рок. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком. организовао је практичну обуку студената. Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. Земун-Београд. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву. Бошњане (Варварин). као и студентске стручне екскурзије. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи. године. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. Завршава га о року (оцена 8. учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф.IN MEMORIAM ПРОФ. непосредно после пензионисања и кратке тешке болести.(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. а школске 1974/75. Станка Мирића. није прекинула али је битно пореметила. Успешну универзитетску каријеру. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви. најзад. научном. Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања.87). 208 . у настави на Економском факултету у Суботици. ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ . затим за ванредног (1988) и.71). (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. Нови Сад бива изабран за асистента (1970). Запошљава се на Пољопривредном комбинату. Варварин. стручном раду и на пољу друштвених активности. После избора. који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету. конкурисао је и изабран за доцента (1982). августа 1940. На Пољопривредном факултету. напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић.

Преминуо је 12. Др Јан Марко. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. захвалница и повеља. године. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села.Руководио је израдом великог броја дипломских. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. Дело и активност проф. као помагала студентима. организација и институција факултета и Универзитета. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака. Београд и Агроекономика. проф. главни и одговорни уредник листа Агроном.03. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије. научни. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. у пензији 209 . секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине. За свој педагошки. плакета. У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. стручни и друштвени рад проф. Сахрањен је у Новом Саду. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду.2006. Нови Сад. Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. 8 монографија и књига. као и Економског факултета у Суботици. обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија. члан разних научних и стручних органа. магистарских и докторских радова.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful