UDK: 338.

246:631

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA
POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“

BROJ 36 VOLUME 36

NOVI SAD, 2007.

UDK: 338.246:631

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA
Tematski zbornik „AKTUELNI PROBLEMI TRANZICIJE AGROPRIVREDE“
Redaktor Prof. dr Radovan Pejanović

Broj 36. Novi Sad, 2007.

AGROEKONOMIKA
ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Desanka Božidarević Dr Lazo Mihajlović Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Đoko Lučić Dr Živojin Petrović SEKRETAR REDAKCIJE: Mr Todor Marković, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Durec Ana, ecc UDK: Radmila Kevrešan ŠTAMPA: Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138 Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd)

AGROEKONOMIKA BR. 36/2007. Sadržaj
Pejanović, R.: Predgovor ------------------------------------------------------------ 5 Pejanović, R., Tica, N. : Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja-------- 7 Dilemmas about the concept of our agrarian development------------------------ 7 Njegovan, Z.: Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji ------------------------------------------------------ 25 Local strategi planning as a base for efficient rural development in the Republic of Serbia.-------------------------------------------------------------- 25 Jovanović, M, Vukoje, V., Maletić, D.: Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske unije ----------------------- 40 Analyses of production results in agriculture of Vojvodina compare it with average production results in EU15 ----------------------------------------- 40 Paraušić, Vesna, Cvijanović, D.: Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU ------------- 51 Small profitability as a main barrier of competitiveness Serbian agricultural in the process of associate to EU--------------------------------------- 51 Janković, D.: Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva ----------- 58 Organization models of agricultural extension ------------------------------------- 58 Bošnjak, Danica, Miladinović, J., Stamenković Aleksandra: Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine----------------------- 71 The main characteristics of soybean production in crop production ------------ 71 Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić, Đ.:Ekonomski efekti u proizvodnji sušene šljive ----------------------------------------------------------------------------- 78 Economic effects in lum dried production ------------------------------------------ 78 Katić, B., Cvijanović, D., Potrebić, V.: Stanje i mogućnosti razvoja stočarstva u tri okruga Republike Srbije (Južno-banatski, Mačvanski i Zlatiborski -------- 84 Breeding in three districts of Republic of Serbia ----------------------------------- 84 Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji ----100 Development of crop insurance in Serbia -------------------------------------------100 Vidicki, B.: Upravljanje biohazardnim otpadom na bazi piralena ---------------111 Biohazardous waste management based on the pyralene--------------------------111

: Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu u zemljama EU-FADN---------------------------155 Model for collecting accountancy data from farms in the states members of the EU---------------------------------------------------------------------------------155 Vlahović.: Menadžment aktivnosti i razvoj efikasnog privredjivanja u preduzećima poljoprivrednog sektora ---------------------------------------------142 Activity menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector------------------------------------------------------142 Vukoje. S. Škorić. M. Nataša: Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE” -----------------------. D. Tepavac. Nikolić – Đorić Emilija. S. Beba: Rangiranje okruga AP Vojvodine prema nekim pokazateljima stočarske proizvodnje -----171 Ranking of counties of AP of Vojvodina according to some indicators in livestock production ----------------------------------------------------171 Potkonjak.. Svetlana.. M.199 Andrić. Mutavdžić.: Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------163 Export of milk and milk products from AP Vojvodina ----------------------------163 Čobanović. B. N. V. M. Tica. Katarina.: Valorizacija vrednosti slame strnih žita ---------------------187 Valorisation of the cereals’ straw value ---------------------------------------------187 Marković. Nataša: Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ -----------------------------------.: Prikaz knjige „ATLAS RASPODELA“ -----------------------------------.207 In memoriam---------------------------------------------------------------------------208 . Nada: Kvalitet hrane i brend kao faktori konkurentnosti agropivrede Republike Srbije ---------------------------------------------------------132 Food quality and brand name recognition as factors of competitiveness within the agricultural industry of the Republic of Serbia ------------------------132 Drobac. Katarina: Prikaz monografije „TRANZICIJA – RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA“ ----------------------------------. V.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine--------------------------------------------------------------------------------121 Agrotourism as inducement factor for economic development of Vojvodina----------------------------------------------------------------------------121 Kosanović.Vujović.204 Nićin.201 Andrić. Maletić.D..: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu -----------------------------------------------------180 Drainage system financing with especial review on horizontal pipe drainage ----------------------------------------------------------------------------180 Zekić.

Допринос “Агроекономике” развоју агроекономске науке и струке је вишеструко позитиван. Циљ нам је. Реч је о актуелним темама. нулти број “Агроекономике” изашао је 1972. Сама чињеница да је до сада објављено десет тематских зборника говори о значајном доприносу. То потврђује и категоризација часописа (ISSN: 0352-9665. 04. кога издаје Департман за економику пољопривреде и социологију села.2007. које прате друштвено економски и аграрни развој у нашој земљи и иностранству. Са понуђеним радовима и компетентним ауторима надамо се да смо у томе успели. др Радован Пејановић главни и одговорни уредник   5 . али излази. Тема овог броја је “Актуелни проблеми транзиције агропривреде”. некада са закашњењем. као и да назначимо путеве развоја. да анализирамо домете и ограничења. године и од тада до данас излази редовно.10. Реч је о теми транзиције којом се већ бавила “Агроекономика”. Први. Проф. као организациона јединица Факултета и носилац научне. наставне и истраживачке делатности.Предговор Овај број (36/2007) часописа “Агроекономика” посвећен је јубилеју Катедре за економику пољопривреде и социологију села (50 година) и агроекономског смера (30 година) Пољопривредног факултета у Новом Саду. Нови Сад. “Агроекономика” је један од водећих часописа из своје области. Развој наше агроекономске науке и струке пратио је наш научностручни часопис “Агроекономика”. да пратимо овај важан друштвени процес. међутим. 22/2007) по којој је “Агроекономика” рангирана на одличном 51 месту од 477 часописа Републике Србије.

  6 .

Naša država je. nizak nivo tržišnosti proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika i visok nivo naturalnosti. na primer. LUTANJA I NEDOUMICE NAŠE AGRARNE POLITIKE Od novog Zakona o privatizaciji iz 2001. poljoprivrednici su pred setvu ove godine (2007. Uprkos zaokreta posle promena 2000. UVOD * Naša poljoprivreda. efikasnost poljoprivrede nije na nivou koji obezbeđuje održivi razvoj i održivost reformi. suše i poplave. O tome svedoči podatak po kome je učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji palo sa 48 na 33 odsto. str. U prvom slučaju »nemo« je * 1 Prof. Svi ti i drugi negativni indikatori razlog su za ponovno preispitivanje koncepta naše agrarne politike. hronični nedostatak repromaterijala (mineralnih đubriva. niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede. (Pejanović. Za to. izazove.021:631 Originalni naučni rad Original scientific paper DILEME OKO KONCEPTA NAŠEG AGRARNOG RAZVOJA PEJANOVIĆ. u želji za postizanjem slobodnog tržišta u svim oblastima. zbog odluke o privremenom finansiranju.1 a jedan od njih je. Podatak po kome. koje se ionako nalazi na dugoročnoj »nizbrdici«. svakako. problem finansiranja i kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje. R. energenata). N. To potvrđuju i ovogodišnji događaji oko niske cene žive vage svinja. opadanje tehničko-tehnološkog nivoa opremljenosti. pa i u ovoj. iskušenja i lutanja (o čemu smo svojevremeno pisali i upozoravali). 2006). godine naša agrarna politika je »lutala«. naime. neadekvatna agrarna politika. Naša agrarna politika. 2. govori rečito o stanju u ovoj. godine napustila garantovane cene otkupa tovljenika. do novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. sredstava za zaštitu bilja.II 2007. dr Nedeljko Tica. dezinvestiranje u poljoprivredu. 2005. Novi Sad Najznačajniji uzroci krize naše poljoprivrede su sledeći: dugoročan nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. za Srbiju strateški važnoj privrednoj grani. Novi Sad. 7 . dr Radovan Pejanović.2. 10. neadekvatna agrarna politika i dr. godine. što je ozbiljan »udarac« stočarstvu. prolazi kroz mnogobrojne dileme. Pored toga. Poljoprivredni fakultet. na svim nivoima. 1. prolazi kroz duboku i sveobuhvatnu krizu. To je. TICA. već je izgledalo da neće biti ni kratkoročnih kredita. 11). još 2001. između ostalog. od osam poslednjih godina čak pet je imalo pad proizvodnje (negativnu stopu rasta). sporost i neuspešnost tranzicionih reformi u poljoprivredi. od oktobarskih promena 2000-te godine. uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta. dovelo do ekstremno niske cene žive vage svinja. već deceniju i po.) ostali na »cedilu« (»Dnevnik«.UDK: 332. jer ne samo da nije bilo premija ili subvencija. pad produktivnosti i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje. Prof. navodno. Na to se nadovezala suša. međutim. nema novca u budžetu. Uzroci krize su mnogobrojni.

a biljna proizvodnja treba da se zasniva na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. uz aktivnu podršku države. sa prosečnom veličinom od oko 20 hektara. elementarne zakonitosti. Takav. »otimačine« i rasparčavanja su neprimerene modernom demokratskom društvu i pravnoj državi. transparentnosti. Srbija bi trebalo da ima oko 350. voluntaristički pristup u ovom slučaju.2007.03. socijalnoj prihvatljivosti. Politika diskriminacije. ne konsultujući širi krug poljoprivrednih aktera i institucija. od kojih je ogromna većina.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava. Centralno mesto zauzimaju krupni robni proizvođači. višestruko je štetna i negativna i mora se napustiti i zabraniti. dominira politika nad ekonomijom. uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta oko 800 parcela državne zemlje u staropazovačkoj opštini grupisano je u 262 parcele. predviđa neke opšte poznate. Ekonomskim merama neophodno je podsticati delovanje zakona koncetracije i centralizacije kapitala u poljoprivredi. na žalost. netrpeljivosti i antagonizma agrarnih subjekata. 3 Metode nasilja. čak 237 veličine od 5 do 25 hektara („Dnevnik“. To podrazumeva tranziciju zasnovanu na zakonitostima. 10. Međutim. Ukrupnjavanje poseda zahteva period od više decenija. str. prosečne veličine od oko tri hektara. Kod nas. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi i kod nas trebalo da ima dominantnu ulogu. agrarna struktura razvijenih zemalja sastoji se iz centra i periferije. a na periferiji se nalaze sitni i srednji robni proizvođači. što je prosek EU. sistematski. U drugom slučaju aktivno se uključila u izradu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. brzopleto i ishitreno zalažući se za pojedine članove. koji dovodi do uvećanja razmera kapitala. Novi Sad. koji tranzicijom moraju biti prevaziđeni. od početka 70-tih godina prošlog veka. Zato je usitnjavanje uređenih zemljišnih parcela kod nas-ekonomski apsurd.posmatrala surovi proces rasprodaje prirodnih resursa (nacionalnog blaga). Potrebna je i kod nas agrarna politika koja će imati uravnotežen i ravnopravan odnos prema svim subjektima agrobiznisa (sitnim i krupnim proizvođačima. kooperativnost i organska povezanost. uz konstruktivnu i podsticajnu ulogu države i tržišta kao regulatora ekonomskih odnosa. među njima ne postoji isključivost. kao deo strategije razvoja poljoprivrede. a pravnim sredstvima sankcionisani.2 Umesto sadašnjih 778. put naše tranzicije treba da bude evropski put razvoja privrede i poljoprivrede. kao što su dezintegracija. kao i na koncenzusu svih društvenih slojeva i Tako na primer. Ukrupnjavanje poseda u zemljama EU radi se planski. kao i do ukrupnjavanja zemljišnih poseda. Naprotiv.3 Četvrto. po Mansholt-ovom planu. što ima za posledicu retrogradne procese. 11). Treće. usitnjavanje i rasparčavanje velikih poseda. partnerstvo. još uvek. netrpeljivost. ne oglašavajući se i ne učestvujući u tom istorijskom i sudbonosnom procesu. dugoročno i ekonomskim merama. 2 8 . u poljoprivredi razvijenih zemalja dominiraju ekonomske zakonitosti. potrebna je i kod nas politika ukrupnjavanja poseda.000 komercijalizovanih gazdinstava. kao što su: Prvo. posebno zakon koncentracije i centralizacije kapitala. antagonizam. programom zaštite. Iskustvo ovih zemalja pokazuje da je prilagođavanje posedovne strukture potrebama tehnike i tehnologije – spor ali dostižan proces. zadrugama). One su instrumenti totalitarnih režima. Peto.

i kada je u pitanju celokupna poljoprivredna delatnost. teret za potrošače.poljoprivreda kao cilj.svođenje obima proizvodnje na niži nivo. . B.cenovna podrška proizvodnji.komercijalna poljoprivreda odvija se samo na kvalitetnim zemljištima uz visoku intenzivnost.nema podrške proizvodnji. sa posebnim naglaskom na ruralnom razvoju. . primjenjujući umeren i fleksibilan sistem zaštite. I na kraju. . . . Protekcionistički koncept. . poljoprivredna delatnost. predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih oblasti u Srbiji. sa nekontrolisanim pogubnim društvenim posledicama. čak ni podrške koja nema 9 .visoka cena hrane. Liberalni koncept u kojem je sve u potpunosti prepušteno tržištu. Naša agrarna politika je. koji znači najvišu moguću tržišnu zaštitu i vođenje politike preko visokih cena. . . Očekivani rezultati .niska konkurentnost proizvođača. Šema 1: Pregled mogućih koncepata agrarne politike Koncept / karakteristike Protekcionistički . Država mora obezbediti uslove za normalno i prihvatljivo odvijanje ovog važnog. teret za potrošače. . . C.niska konkurentnost proizvođača. . kao stabilizatora oscilacija u ponudi i cenama. pogrešna i po mnogo čemu štetna i kada je u pitanju stočarstvo i kada je u pitanju odnos prema krupnim robnim poljoprivrednim proizvođačima.visoki finansijski troškovi (pogotovo kad je zemlja izraziti neto izvoznik hrane) za finasiranje tržišnih viškova.povećava se proizvodnja i svim mogućim merama podržava dohodak. dakle. 3.liberalno tržište.negativni uticaj na životnu sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). .slobodno formiranje cena. potpora. . postoje tri osnovna pristupa ili koncepta agrarne politike: A.visoka cena hrane. prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima u proizvodnji i preradi. Generalno posmatrano. istorijskog društveno – ekonomskog procesa. Nepoštovanje navedenih i drugih principa vodi u anarhiju.potpuno slobodan uvoz. Koncept razvoja održive poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept) polazi od višestruke uloge poljoprivrede.ekonomskih aktera.negativni uticaj na životnu Liberalni . Mere . .visoka carinska zaštita. DILEME OKO KONCEPTA AGRARNE POLITKE Naša agrarna politika »luta« u izboru koncepta razvoja. .različiti oblici direktnih plaćanja proizvođačima.intervencije na unutrašnjem tržištu.

koja dodatno podržavaju proizvodnju i dohodak. . A. Ako je zemlja neto uvoznik hrane.bezbednost hrane.negativan uticaj na tržište. ipak je još uvek oko 40% agrarnog budžeta (2005) Srbije usmereno na mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih proizvoda ili povećanje prihoda proizvođača putem različitih oblika direktnih plaćanja. sredinu (zagađenje zbog industrijalizacije poljoprivrede). . .proizvodno nevezana direktna plaćanja. Carinska zaštita je u tom slučaju toliko visoka da je moguće kontrolisati uvoz.zaštita životne sredine. Naravno. . kroz uvozne kontingente. . Koncept razvoja održive poljoprivrede .potrebna analiza efekata koji zavise od razrade mera i obima sredstava.uravnotežena razvojna uloga države.6% na 16.povećanje proizvodnje do nivoa optimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. 4 Iako se od 2000-te godine nastoji napustiti ovaj koncept. . jer je tada ovaj koncept veoma skup. 10 .veća mogućnost rešavanja razvojnih problema. .8%) i pored toga poljoprivreda je ostala visoko zastupljena u grupi proizvoda sa maksimalnom carinskom zaštitom (od ukupno 655 proizvoda sa maksimalnom carinskom stopom od 30% poljoprivredni proizvodi su činili trećinu).integrisana politika za lanac proizvodnje hrane. . Iako je prosečna carinska stopa u poljoprivredi smanjena za četvrtinu (sa 22. onda je moguće da je taj koncept budžetski neutralan. .ravnomerniji regionalni i ruralni razvoj. Njihov oblik može biti od subvencionisanja inputa do direktnih subvencija proizvodnje po ha površine ili po broju grla. Sa celim paketom mera.multifunkcionalna poljoprivreda.skupa politika i visoki budžetski troškovi. Jak budžet je u najvećoj meri usmeren u tržišno cenovnu politiku. . . drukčije je ako je država neto izvoznica hrane. .mere za stabilizova nje tržišta. Protekcionistički koncept Razvojni problemi u ovom konceptu rešavaju se visokim cenama hrane. O snažnima elementima ovoga koncepta kod nas potvrđuje nedavna zabrana izvoza žita od strane Vlade R.održivi razvoj ruralnih sredina i poljoprivrede.4 Ovaj koncept podrazumeva visoku zaštitu preko ad valorem carinskih stopa i prelevmana (uvoznih taksi u obliku vrednosti po jedinici proizvoda). Unutar ovog koncepta mogu postojati i razna budžetska direktna plaćanja. ili čak da puni državni budžet. . .umerena intenzivnost. preko intervencija na domaćem tržištu i izvoznih subvencija na spoljnjem. . . Srbije.ruralni razvoj. .moguća i veća ekološka orijentacija. država plaća znatne troškove visokog nivoa cena. Prvenstveno se nastoji povećavati proizvodnja i rešavati profitni problem u poljoprivredi. kada je ta zaštita nešto niža i propušta toliki obim proizvoda koliko je potrebno da se održi viši nivo cena i da je domaća proizvodnja favorizovana.veliki značaj politike ruralnog razvoja.veće mogućnosti podsticanja ravnomernog ekonomskog razvoja proizvodnje hrane.

Hrana je veoma skupa. Liberalni koncept Ovaj koncept je potpuno suprotan prethodnom. bezbednost hrane) predstavlja »bačeni novac«. godini prosečna carinska stopa (ekvivalent) za poljoprivredu je smanjena za oko 22%. povećana intenzifikacija može voditi i u negativne uticaje na životnu sredinu (voda. a zemlja u takvom slučaju troši znatna finansijska sredstava za uvoz hrane. Liberalizacija spoljne trgovine otpočela je ukidanjem kvantitativnih ograničenja za većinu proizvoda. ali žive na rubu siromaštva i proizvode na tradicionalan i neefikasan način. uz najmanje troškove. ogleda se u znatnom podizanju proizvodnje i rastu produktivnosti. koji se puno efikasnije može upotrebiti u druge svrhe5. a ne proizvode se u dovoljnoj meri u zemlji. a usled toga i u postizanju primerenog dohotka. bolje i za društvo i za te pojedince. specijalizaciju i intenzifikaciju proizvodnje. izmenama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju i Zakona o deviznom poslovanju. veoma su različiti i teško ih je proceniti. B. Podrška nije dovoljna da bi zadržala male proizvođače u brdskim područjima. taj stilizovani koncept može prepoznati strukturne deficite i druge probleme u kojima se nalazi svaka poljoprivreda u modernom društvu. Večiti je odgovor zagovornika ovog. ili napuštaju ruralna područja i getoiziraju se u urbanim sredinama. To barem važi u razvijenim zemljama. osim nekih javnih usluga (nauka. koji se mogu najbrže razvijati. Kod određivanja carinskih stopa za poljoprivredne proizvode generalno se poštuje princip po kojem se carinuju proizvodi (i oprema) sa nižim stopama (1%. Zapravo. teoretski potkrepljeni osnovnim udžbeničkim stavovima ekonomske teorije. U slučaju nerazvijenih i tranzicijskih zemalja. Ljudi ostaju da rade u poljoprivredi.). teoretski snažnijeg koncepta od prvog. prema protagonistima ovoga koncepta. Poljoprivreda se seli iz područja sa težim uslovima poslovanja u područja sa nižim troškovima.Učinak ovog koncepta. Svaka budžetska podrška poljoprivredi. Na drugoj strani. U krajnjoj liniji to vodi formiranju manjeg broja većih i efikasnijih gazdinstava na jednoj strani i znatno manjem iskorišćavanju proizvodnih resursa na drugoj strani. Više stope (10% i 20%) predviđene su za proizvode koji mogu biti upotrebljeni i kao repromaterijal. aditivi. niti se efikasno upotrebljavaju resursi. samo na prvi pogled. Tako jedino »slobodno tržište može. godine. smanjenjem broja proizvoda na režimu izvoznih kvota i usvajanjem Zakona o carinskoj tarifi. voćni koncentrati. što negativno utiče na makroekonomsku stabilnost. jer se ostali opredeljuju za druge aktivnosti. Niti se razvija efikasna poljoprivreda. 5% i 10%) koji se ne proizvode u zemlji ili se ne proizvode u dovoljnoj meri (priplodna grla stoke. itd. pogotovo za ona gazdinstva koja idu u koncentraciju. zemljište). obrazovanje. Slobodno tržište favorizuje najsposobnije i najkonkurentnije proizvođače hrane. iako je zasnovan na snažnoj podršci poljoprivredi ne zaustavlja strukturne promene. pogotovo zemljišta. voditi poboljšanju stanja«. 11 . što je. a cenovne podrške utiču i na cene inputa. ako je veoma izražen. koji mogu raditi nešto efikasnije. Jedino bi potrošač imao jeftinu hranu. Područja gde nije moguće proizvoditi konkurentno sama će se isprazniti i vratiti u prirodno stanje. iz dosadašnje razvojne prakse može se videti da ovaj koncept ne vodi u željenom pravcu. Ovaj koncept. 5 Reforma spoljno-trgovinske regulative u Srbiji započela je 2000. Učinci ovog koncepta. da je država slab gospodar i da na sve te probleme ne daje pravi odgovor. U 2004.

koja je počela razvijati ciljeve i mere u tom smeru. u regionu Zapadnog Balkana zaključen je tzv. godine Srbija se nalazi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Svi nabrojani integracioni procesi imaju. koja tržište ne može proizvesti ili regulisati. Reč je. spoljni šokovi kojima su izložene otvorene privrede. delimično. Dozvoljeni instrumenti carinske zaštite. Pored toga. To nije u suprotnosti sa principima međunarodnih organizacija. putem pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). pažljivo razmotriti njegovo eventualno uvođenje u domaću praksu. idr. jer to ne vodi uvek ka društveno poželjnim rezultatima. Ovaj instrument carinske zaštite može biti koristan u godinama nakon pristupa Srbije STO. teoretski se snažno razvija koncept vrednovanja dodatnih efekata privrednih aktivnosti. a ne nagle. Moderna ekonomska teorija i neke aplikativne teoretske grane (ekonomika životne sredine. Od 2004. Takav pristup poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja samo u pogledu doprinosa ukupnom nacionalnom dohotku (GDP-u). To 12 . sa stanovišta principa međunarodne trgovine agrarnim proizvodima u okviru STO. socijalna dimenzija). takođe. Koncept razvoja održive poljoprivrede U poslednje vreme. izraubovanu poljoprivredu. Osnovno polazište u ovom konceptu jeste višestruka uloga poljoprivrede (Multifunctionality) u razvoju zemlje. Taj koncept je samo delimično teoretski korektan. CEFTA sporazum (2006). organizacije FAO) koji baš ističu aktivnu ulogu države u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u zemljama koje još nisu dostigle odgovarajući nivo razvoja. kao što su OECD. po našem mišljenju. predstavljati zaštitu domaće proizvodnje. Srbija se nalazi pred nastupajućom liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda u okviru SSP-a i STO-a. dakle. međutim. a pogotovo nekih njenih grana. posebno javnih dobara. Ne vodi ka poboljšanju konkurentnosti i efikasnosti čitave nacionalne ekonomije. pa bi trebalo. Stoga je neophodno imati u vidu određene instrumente koji mogu. sa svim teškoćama usled grešaka pređašnje politike. radi unapređenja trgovine. što može da bude pogubno za našu iscrpljenu. Reč je. Postoje deklaracije i teorijski koncepti (razvojna ekonomija i preporuke UN. jesu tzv. o poodmakloj fazi u kojoj se nalazi Srbija po pitanju integracionih procesa u međunarodne organizacije. koju treba osposobiti za inostranu konkurenciju. kao zajedničku tačku. kako bi se sačuvalia domaća proizvodnja. uglavnom protekcionističkog koncepta. C.Polazišta ovog koncepta poduprta su temeljnim aksiomima ekonomske teorije i kritikama protekcionističke poljoprivredne politike u razvijenim zemljama. kao i Evropskoj uniji (EU). a pogotovo njeni efekti na ruralni razvoj (održavanje prirodnih resursa. To konkretno znači direktno smanjenje carinske zaštite domaćeg agrara. agrarna ekonomija) ukazuju da sva razvojna pitanja nije moguće rešavati samo mehanizmima tržišta. Zaboravljaju se. liberalizacije spoljne trgovine. zapuštenu. pogotovo u Evropskoj uniji. Svetska banka. nespremnu na inostranu konkurenciju i spoljne udare. carinske kvote ili količinska ograničenja liberalizovanog uvoza pojedinih roba. životne i radne sredine. I pored toga. razvojna ekonomika. Na tome se baziraju moderni pristupi u agrarnoj politici. naime. liberalizaciju domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Moderni koncepti agrarne politike uzimaju baš tu argumentaciju za buduću ulogu države u razvoju poljoprivrede. o nužnosti postepene.

junećeg mesa (“bejbi bifa“). Učinci ovakvog koncepta nisu tako jednosmerni i pozitivni kako bi se to moglo očekivati. dok će jedan broj proizvoda.). šećer i mnogi drugi). bescarinske kvote za izvoz ribe. promenom carinskih stopa i izmenom u podsticajnoj politici (veća izdvajanja u mere ruralnog razvoja i servise u poljoprivredi na račun subvencija za pojedine proizvode). pogotovo do nivoa kada privatna inicijativa postaje sposobna da samostalno nosi razvoj i da se održava u sve složenijim konkurentskim uslovima6. kakao. Za taj koncept postoje i jasne teoretske osnove u ekonomskoj teoriji. pa i stanja u kojem se nalazi poljoprivreda i ruralne sredine (stepen konkurentnosti i stanje resursa).« Vlada R. doprinoseći porastu nacionalnog dohotka.7 6 U Strategiji poljoprivrede Srbije koju je usvojila Vlada R. Takođe. sir. Tako je gotovo nemoguće vraćanje na raniju praksu bez ozbiljnijih posledica na proces pristupanja STO i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. začini. osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede. kao što su održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. Dobili smo dosta prostora (narednih pet-šest godina) za unapređenje domaće poljoprivrede merama agrarne politike uz podršku evropskih razvojnih fondova. Za tu svrhu potrebno je razviti modernu pravnu državu sa transparentnim mehanizmima i procesima. a snažno ga je primenjivala Evropska unija do reformi CAP-a u devedesetim godinama. Ovaj koncept ne negira tržišne principe. Razlika je u tome što država pokušava podstaći razvoj ekonomije i tržišta stvaranjem efikasne tržišne strukture i konkurentnih proizvođača. Dakle. šećera. sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje.. maslac. pšenica i pšenično brašno. Najvažniji poljoprivredni proizvodi će ostati zaštićeni carinama tokom prelaznog perioda (stoka za klanje. To znači i kraj jednosmernog sektorskog pristupa i postepeni preobražaj poljoprivredne u ruralnu politiku. kao i liberalni koncept. pokušavaju se regulisati i podstaći razvojni elementi. temelji na privatnoj inicijativi i ekonomskim principima. meso svih vrsta. liberalizacije se odnosi na četiri grupe 13 . su. navodno. 7 Rezultati četvrte runde tehničkih pregovora Srbije sa EU. Srbija je taj koncept znatno napustila ukidanjem kontingenata pri uvozu. Posebno mesto u ovom pristupu ima komponenta ruralnog razvoja. egzotično voće. Zapravo. pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO (»Strategija razvoja poljoprivrede. realizacija ovog koncepta veoma zavisi od kvaliteta mera. čajevi i dr. obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti. pozitivni. koje inače ne proizvodimo. a bazirane su na izraženoj državnoj razvojnoj funkciji. Srbije). biti odmah liberalizovan (kafa. protekcionistički koncept postojao je pre tranzicije i u prvom tranzicijskom periodu. obima sredstava. Srbije (2005) definisani su opšti strateški ciljevi: izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu. Za strateško voće i povrće zadržane su sezonske carine. mleko.znači da se ni jedna od nabrojanih karakteristika koje daju poljoprivredi karakter multifunkcionalnog sektora ne sme zanemariti.. ZAŠTO JE KONCEPT RAZVOJA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE POTENCIJALNO NAJBOLJE REŠENJE? Koji se od ova tri teoretska koncepta može primeniti u Srbiji? U određenom smislu. pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU. Naprotiv. Dobili smo asimetričnu kvotu za bescarinski izvoz vina. osigurati podršku održivom razvoju sela. ulje od suncokreta. nego se istovremeno moraju uvažavati i razvijati. konditori. 4. on se. održani jula 2007.

Čak i kada bi bilo moguće uspostaviti potpuni protekcionistički sistem, takav koncept bi u kraćem vremenskom periodu možda i dao dobre rezultate, ali bi zaštićeni i nekonkurentni sektori u prvom suočavanju sa ozbiljnijom konkurencijom došli u ogromne teškoće. Ovaj je koncept, iako bi možda imao puno pobornika među proizvođačima, nerealan, dugoročno neproduktivan i udaljavao bi Srbiju od međunarodnog integrisanja. Samim proizvođačima bi u konačnom više štetio nego koristio. Usled specifičnih teškoća u ukupnoj ekonomiji početkom i tokom 2000-tih godina Srbija ima izvesno iskustvo i sa liberalnim konceptom agrarne politike. Proizvodnja hrane bila je izložena gotovo potpunoj liberalizaciji u pogledu zaštite domaće proizvodnje, budući da su uvozni lobiji omogućavali uvoz svega i svačega (i što treba i što ne treba). Ovaj koncept vodio je vrlo brzo do negativnih efekata na poljoprivredu u vidu pritiska jeftinih roba iz uvoza i uticaja na otkup i domaću proizvodnju hrane. Deo tog uvoza imao je i dampinški karakter, jer je bio poduprt snažnim domaćim podsticajima, kao i izvoznim subvencijama (zemlje u regionu i zemlje EU). Proizvodnja hrane u Srbiji jednostranim otvaranjem nije bila u ravnopravnom konkurentskom položaju. Stoga su se počele uvoditi dodatne mere i povećavali podsticaji, tako da je srbijanska agrarna politika počela odstupati od potpuno liberalnog koncepta. Nisu potrebna velika istraživanja da se oceni da bi dugoročna realizacija potpuno liberalnog koncepta dovela u velike teškoće znatan deo poljoprivredne proizvodnje, a pogotovo ogromna ruralna područja. Nekolicina manjih konkurentnih proizvođača koji proizvode u najboljim uslovima proizvodnje i na veoma malom prostoru, bio bi krajnji rezultat ovakvog koncepta. Komercijalna proizvodnja bi se teško razvijala, u relativno kratkom roku došlo bi do gašenja znatnog dela koji ne bi bio unapređivan strukturnim promenama. U najudaljenijim područjima, koja predstavljaju veći deo zemlje, poljoprivreda bi se praktično svela samo na nivo socijalne i naturalne proizvodnje, odnosno na proizvodnju isključivo za potrebe članova domaćinstva. Moguće stanje po pojedinim sektorima poljoprivrede u takvim uslovima ilustruje „pesimistički scenario" razvoja, po kojem bi se korišćenje resursa i obim poljoprivredne proizvodnje značajno smanjili. Bez mera koje bi podsticale opšti ruralni razvoj i podupirale razvoj i drugih industrija, jasno je da bi se pojačale tendencije migracije i napuštanja seoskih područja, te rast siromaštva i neiskorišćavanje proizvodnje hrane za potrebe razvoja turizma i drugih delatnosti u ruralnim regionima. Liberalni koncept agrarne politike ne rešava, dakle, probleme naših ruralnih sredina, te je stoga zavaravajući i štetan. Ako ni protekcionistički, ni liberalni koncept ne daju odgovore na efikasno i dugoročno rešavanje nagomilanih problema, postoji li „treći put", odnosno koncept politike koji bi uspeo preusmeriti negativne trendove u pozitivnu stranu i podići blagostanje u ruralnim sredinama? Teorijski i praktično, rešenja koja bi mogla dati odgovore na to pitanje nudi pomenuti treći pristup - koncept održivog razvoja

proizvoda. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu (oni koji se ne proizvode kod nas). Drugu grupu čine oni proizvodi kod kojih će se smanjivanje carine do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. (od 20-30 odsto-carine). U trećoj grupi su oni za koje su predviđene sezonske carine. Konačno, proizvodi za koje se naša strana zalagala da ostane postojeći nivo carinske zaštite od 30 odsto (meso, mleko i neke vrste voća koje štitimo). Prema: “Danas“, Beograd, “Dnevnik“, Novi Sad, 18.VII 2007.

14

poljoprivrede (eko-socijalni i tržišni koncept agrarne politike).8 Ovaj je koncept zapravo jedini pravi izbor ukoliko je Srbija odlučna da aktivno rešava nagomilane probleme vezane za ruralne sredine, poljoprivredu i životnu sredinu. To je logički nastavak održivog razvoja koji je već definisan u strateškim dokumentima. Takav koncept, ako bi bio građen na pozitivnim iskustvima Evropske unije, u najvećoj meri omogućava brže prilagođavanje i integrisanje u evropske procese, a zbog uvođenja modernog koncepta agrarne politike nije sporan ni sa stanovišta pristupa STO. Njime bi bilo moguće u znatnoj meri razviti koncept održivog razvoja i do određene mere izbeći greške prekomerne industrijalizacije, a pogotovo intenzifikacije poljoprivrede. Potencijal naše poljoprivrede bi se realizovao u većoj meri i mogao bi se približiti nivou koji proizilazi iz "optimističkog scenarija" razvoja poljoprivrede.

4.1. Principi i funkcije koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Koncept razvoja održive poljoprivrede je logička i konceptualna razrada već prihvaćenih odluka o razvoju naše države i privrede. Njegov je primarni cilj definisanje uloge poljoprivrede u razvoju zemlje i modernizacija državnog aparata radi realizacije strateškog opredeljenja za održivi razvoj i integrisanje Srbije u međunarodnu zajednicu. Koncept ima smisla samo ako postoji najširi konsenzus o njegovom usvajanju. Koncept razvoja održive poljoprivrede u agrarnoj politici preuzima evropsko poimanje uloge poljoprivrede. U postavljanju osnovnih i operativnih ciljeva polazi se od sledećih opredeljenja: - opredeljenja da Srbija izgrađuje koncept održivog razvoja, - dostignutog nivoa ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije, činjenice da primarna poljoprivreda i prerađivačka industrija čine nerazdvojivu celinu, - činjenice da je poljoprivreda osnov za razvoj ruralne ekonomije, - potrebe uključivanja u regionalne, evropske i međunarodne integracione procese, - maksimalnog uvažanja principa multifunkcionalnosti poljoprivrede. Održivi razvoj poljoprivrede i time vezani koncept agrarne politike proizilazi iz višestruke uloge poljoprivrede - multifunkcionalnosti, koja se u našim okvirima ogleda u sledećem: > Funkcije održivog ruralnog razvoja - Ulaganje u poljoprivredu istovremeno znači i ulaganje u ruralni razvoj, jer je nemoguće očuvati seoska područja od napuštanja njegovog stanovništva bez

8 U dokumentu „Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012 godine“ Vlada Republike Srbije, na indirektan način, prihvata ovaj koncept. U dokumentu se kaže: „...doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i podrške jačanja fondova usmerenih na strukturne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanja standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljoprivredu treba istaći promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život“. (Nacionalna strategija..., Vlada R. Srbije, Beograd, 2006.).

15

poljoprivrede. To posebno važi za Srbiju, s obzirom na prirodne i druge uslove u kojima se odvija poljoprivreda; - Razvojem održive poljoprivrede utiče se i na balansiranje razlika u razvoju pojedinih područja; - Integralnim ruralnim razvojem rešava se i problem nezaposlenosti, jer bi se tim razvojem otvarala nova radna mesta za raspoloživu radnu snagu sa sela. Time bi se ublažili i rešili problemi prenaseljenih gradova, praćeni socijalnim problemima. > Ekološka funkcija

- Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenta, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovane upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnike – uslov je za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane; - Gazdovanje na optimalan i održiv način poljoprivrednim zemljištem, kao neobnovljivim prirodnim resursom, predstavlja garanciju za očuvanje potencijala razvoja čovekove okoline u najširem smislu9; - Upravljanje prostorom i davanje poželjnog izgleda pejzažu; - Za strateško planiranje razvoja biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i mendžment životne sredine), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. - Na makro i mikro nivou utvrditi odgovarajuće ekonomsko-ekološke mere zaštite životne sredine.10 > Ekonomska funkcija

- Proizvodnja hrane je privredna delatnost za koju važe ekonomski principi, kao i za druge delatnosti. Koncept održive poljoprivrede ne negira ekonomsku funkciju, nego je nadopunjuje; - Veliki broj domaćinstava ostvaruje u poljoprivredi osnovni ili dopunski izvor prihoda; - Poljoprivreda je osnov za razvoj prehrambene industrije, ona podstiče razvoj i brojnih drugih sektora (industriju inputa za proizvodnju opreme, mehanizacije, ambalaže, transporta, brojne usluge i servise);

Najveći deo teritorije Srbije je ekološki čist. Preko 80% zemljišta u Srbiji se nalazi u prvoj i drugoj zoni zagađenosti radionukleidima. Poljoprivredno zemljište u Srbiji spada u nazagađena ili malo zagađena zemljišta u odnosu na Evropu, gde preko 95% poljoprivrednog zemljišta ne ispunjava uslove za proizvodnju zdrave hrane. To je komparativna prednost Srbije za proizvodnju biološki kvalitetne hrane. 10 Srbija se suočava sa ekološkim incidentima, u kojima stradaju ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i UNESCO-a. Samo u toku dva meseca 2007. u vodama desetak reka Srbije uginulo je više od 20 tona ribe. Uzrok su otpadne vode, koje se ne prečišćavaju (“Politika“, Beograd, 25. VIII 2007., str. 11).

9

16

- Korišćenjem znatnih površina raspoloživih livada i pašnjaka, koje se sada veoma malo ili gotovo ne koriste, može se uz relativno veoma male inpute stvoriti značajna nova vrednost. > Funkcija potpore razvoju turizma - Posebno je za Srbiju važna komplementarnost poljoprivrede sa turizmom. Bogat izbor viskokvalitetnih domaćih proizvoda znatno obogaćuje turističku ponudu. Takođe, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih srbijanskih proizvoda turizam može da bude snažan generator razvoja poljoprivrede; - Poljoprivreda nudi mogućnost za rekreaciju, odmor i razvoj određenih sportskih aktivnosti. Otuda treba podržati razvoj seoskog, agro i etno turizma. > Socijalna funkcija

- Poljoprivreda i sa njom povezane delatnosti mogu da obezbede posao znatnom delu stanovništva, čime se ublažava pritisak na radna mesta u drugim oblastima; - Mogućnost vlastite proizvodnje hrane na gazdinstvu smanjuje socijalne tenzije; - Razvojem poljoprivrede istovremeno se doprinosi borbi protiv siromaštva na seoskim područjima. > Prehrambena funkcija - Sigurnost u obezbeđivanju hrane standardnog kvaliteta i po pristupačnim cenama za potrošače strateški je interes svake zemlje. > Nacionalno-kulturna funkcija Multifunkcionalnost znači i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa na selu.

4.2. Osnovni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede
Rešavanje razvojnih, strukturnih i opštih problema ruralnog razvoja poljoprivrede moguće je ostvarivanjem sledećih osnovnih ciljeva održivog razvoja poljoprivrede: 1. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine (održivo gazdovanje resursima); 2. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena (bezbednost hrane); 3. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja (primereni životni standard i ruralni razvoj); 4. Stalno podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu (podizanje konkurentnosti).

17

itsl. jasno je da se taj cilj može ostvariti samo sprovođenjem dobro osmišljene politike ruralnog razvoja. uključujući stvaranje uslova za formiranje poljoprivredne berze i licenciranje otkupljivača. uključujući ukrupnjavanje poseda. Podizanje konkurentnosti proizvođača hrane na domaćem i inostranom tržištu: povećanje veličine porodičnih gazdinstava sa komercijalnom proizvodnjom uz istovremeno sprečavanje dalje fragmentacije poseda (smanjenja veličine parcela). bez ikakvih kontradiktornosti između ova dva cilja. Bezbednost hrane i konkurentnost moraju se ostvarivati u potpunoj harmoniji. povrće. poslovno povezivanje poljoprivrednika (zadrugarstvo. npr.). mleko. znatan broj stanovnika gradskih sredina će birati seoska područja kao svoj životni prostor.Postavljeni razvojni ciljevi su potpuno ravnopravni. meso. stručno osposobljavanje i dodatno školovanje poljoprivrednika. veći nivo tehničke opremljenosti poljoprivrede i podizanje efikasnosti u nabavci osnovnih inputa. tako da nema hijerarhije u pogledu njihove važnosti.grad. Održivi razvoj u sve oštrijoj formi nameće potrebu gazdovanja resursima koje je maksimalno usklađeno sa očuvanjem životne sredine. veća fleksibilnost i dinamičnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta i očuvanje celine razvojno sposobnih gazdinstava. umesto migracije selo . Ostvarenju ovog cilja danas teži agrarna politika svih zemalja. navodnjavanje i melioracije. odvijanje novog investicionog ciklusa na poljoprivrednim gazdinstvima. 18 . udruženja i drugi vidovi) radi eliminisanja nedostatka ekonomije obima i podizanja konkurentnosti. razvoj tržišta kredita i obezbeđivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne proizvođače. uključujući i nove oblike kreditiranja (kao lizing. 1. 4.3. putem podrške mladim da se bave poljoprivredom i istovremeno ranijim penzionisanjem starijih. upravo kvalitet u najširem smislu treba da bude osnov konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu. bilo da se radi o izrazito razvijenim ili zemljama u razvoju. Imajući u vidu specifičnosti naše poljoprivrede.) za korisnike sa nižom kreditnom sposobnošću. uređivanje poljoprivrednog zemljišta. Sve mere za podizanje konkurentnosti uvek moraju voditi računa o bezbednosti hrane i ni u jednoj od njih ne sme se žrtvovati kvalitet za račun nekih drugih ciljeva. razvoj klastera (»grozdova«) koji okupljaju sve učesnike u lancu nekog agrobiznisa (klaster za voće. Operativni ciljevi koncepta održivog razvoja poljoprivrede Operativni ciljevi predstavljaju razradu osnovnih ciljeva. Potrebni su za lakše razumevanje koncepta i definisanje mera. dobra politika ruralnog razvoja doprineće da stanovništvo ostaje na seoskim područjima i da se u dužem periodu preokrene proces. Ravnomernim ostvarivanjem navedena četiri cilja realizovaće se i peti najopštiji cilj: obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva. Budući da ruralna područja čine najveći deo Srbije. poboljšanje starosne strukture poljoprivrednih proizvođača. Dalje. razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture.

uz sprečavanje erozije. sa posebnim naglaskom na različitim vidovima turizma. očuvanje zemljišta kao proizvodnog i ekološkog resursa. očuvanje vodnih resursa od potencijalnog zagađivanja. specijalizacija i povećanje stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta u prerađivačkoj industriji. 19 .genetičkih resursa u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. usklađivanje politike ruralnog razvoja sa politikom školstva. socijalnih i dr. sprečavanje ugrožavanja opšteg biodiverziteta. razvoj područja sa otežanim uslovima privređivanja. očuvanje tradicionalnih i održivih proizvodnih tehnologija. održavanje pejzaža u njegovoj estetskoj i funkciji razvoja turizma. uravnoteženost regionalnog razvoja. 2.jačanje vertikalne integracije u poljoprivredi. osposobljavanje menadžmenta i razvoj ljudskih resursa u celom lancu proizvodnje hrane. podrška samozapošljavanju na gazdinstvima. davanje prioriteta programima koji su usklađeni sa očuvanjem čovekove okoline. zaštita i afirmacija prava žena u ruralnim sredinama. jačanje marketing funkcije celog lanca proizvodnje hrane radi podsticaja prodaje i potrošnje poljoprivrednih proizvoda. 3. Gazdovanje resursima na dugoročno održiv način uz promociju poljoprivrede. uključujući i trgovačku mrežu. valorizacija očuvanih zemljišnih resursa kroz snažniji razvoj organske poljoprivrede. zagađivanja i drugih vidova njegove degradacije. zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na selu. modernizacija tehnologije. Obezbeđivanje primerenog životnog standarda za seosko stanovništvo i celovitog ruralnog razvoja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti ruralnih područja: obezbeđivanje adekvatnih životnih uslova na seoskom području uz podršku ekonomskim i socijalnim aktivnostima koje omogućavaju zadržavanje stanov ništva u ruralnim područjima. očuvanje i održivo korišćenje agrobiodiverziteta . podrška investicijama u prerađivačke kapacitete i kanale distribucije. koja je maksimalno usklađena sa očuvanjem životne sredine: ugrađivanje principa zaštite životne sredine u tehnološki razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije. horizontalna integracija u prerađivačkoj industriji. diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka u ruralnim regionima. obezbeđivanje afirmacije različitosti (nacionalnih. privlačenje inostranog kapitala u sektor proizvodnje hrane.) u ruralnim sredinama. razvoj seoske infrastrukture u najširem smislu. verskih. kulturnih. radi obezbeđivanja adekvatnih uslova školovanja dece u ruralnim područjima.

4. iskorišćavanje voda i uređenja vodnog režima. reformu institucija. zaštita poljoprivrednog zemljišta i njegovo osposobljavanje za intenzivnu proizvodnju. Investicionom politikom država treba da podrži programe koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju. uključivanje Srbije u međunarodne privredne tokove. minimiziranje rizika od GMO. razvojna. izgradnja i stalno unapređivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane.4. Obezbeđivanje stabilne i prihvatljive ponude bezbedne hrane u pogledu kvaliteta i cena: poboljšanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i uspostavljanje sistema za podršku. specifični proizvodi. (6) finansiranje 20 . 4. kao sistem sledećih mera: (1) premije za određene poljoprivredne proizvode. (3) mere strukturne podrške. beneficiranja kamata na poljoprivredne kredite za određene namene. proizvodi organske poljoprivrede. razvoj i osposobljavanje poslovnih banaka. zaštitu konkurencije i antimonopolsku politiku. svojinsku i upravljačku transformaciju privrednih subjekata. klasterizaciji agroprivrede. rentabilnost i profit. Odgovarajućim privrednim i agrarnim zakonodavstvom država bi trebalo da obezbedi: funkcionisanje integralnog tržišta. Važna uloga države je i u obezbeđivanju: uključivanja u svetske finansijske organizacije i institucije. primena međunarodnih standarda u proizvodnji hrane. privlačenja stranog kapitala. modernizacija poljoprivrede radi podizanja kvaliteta proizvoda. razvoj veterinarske službe. jačanje poljoprivrednih gazdinstava. (2) regrese za upotrebu bioloških faktora rasta i drugih troškova proizvodnje. subvencije. standardizaciji proizvodnje i prerade. Poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim proizvodnim investicijama najmanje sa 16%. Izvršavanje operativnih ciljeva treba da ima snažnu institucionalnu podršku kroz: usklađivanje legislative sa međunarodnim standardima. proizvodnja ekološki zdrave hrane. razvoja finansijskog informacionog sistema.). uvođenje sistema sledljivosti . razvoj seoske i poljoprivredne infrastrukture. Uloga države u koncepu održivog razvoja poljoprivrede Uloga države u poljoprivredi je višestruka (regulatorna. (4) beneficiranje kamata. odgovarajućih kompanija i penzionih fondova kao potencijalnih institucionalnih investitora. (5) subvencije izvoza. razvoj stručno-savetodavne službe i permanentno obrazovanje farmera. kao i da ispunjavaju kriterijume povećanja izvoza i oživljavanje sela. promocija specifičnih karakteristika i osobenosti srbijanske proizvodnje hrane (visokovredni. itsl. poboljšanje rada inspekcijskih i stručnih službi. Razvojnom politikom država treba da podrži velike projekte kao što su: oživljavanje sela i poljoprivrede.praćenja bezbednosti hrane od "njive do trpeze". idr. uključujući standardizaciju autohtonih tehnologija. sprovođenje ekonomskih reformi. Sredstva iz agrarnog budžeta država bi trebalo da koristi za podršku. stabilizaciona). proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. tj.

kvalitetnog sadnog materijala voćarskih kultura i bezvirusnih kalemova određenih sorti vinove loze. (3) za uljanu repicu i uljanu tikvu (po hektaru).troškova intervencija na tržištu. (b) bremenita šilježad. (4) za šećernu repu (po hektaru). uzrasta 7-10 meseci i telesne mase 110 kg i testirani nerastovi. po hekatru). sezonske zalihe i rezerve. Regresiranje ulaznih troškova potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDVa): dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu. Regrese za inpute potrebno je utvrditi po jedinici proizvedenog i realizovanog proizvoda. krastavac. (6) za industrijsku proizvodnju povrća (grašak. Premije je potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (ha ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda. odnosno diferencirano po pojedinim namenama. Država treba da obezbedi premije: (1) za proizvodnju svežeg mleka i to (a) po priplodnoj kravi. građevinski matrijal za ulaganja u izgradnju i proširivanje poljoprivrednih gazdinstava. Sa poslovnim bankama zaključiti ugovore kojima će se limitirati kamate. potrebno je utvrditi srazmerno dužini ciklusa proizvodnje. u odgovarajućem procentu od iznosa kamate obračunate po eskontnoj stopi NBS. mere podrške dohotku i druge mere. paradajz. uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kg i testirani priplodni bikovi. (7) za hmelj (po hekatru). Premije treba isplaćivati svim proizvođačima ovih proizvoda. (5) za duvan (orijentalnog i krupnolisnog tipa – berlej i virdžinija. odnosno koeficijenta obrta. kvalitetnog sortnog semena krompira. (d) pčelinja društva. određenu opremu i rezervne delove. uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kg. mere unapređenja stočarstva. semena krmnog bilja (leguminoze. Podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda mora biti u skaldu sa pravilima i propisima STO. smeše trava). Mere strukturne podrške treba da obuhvate razne mere: podsticaje za podizanje novih zasada vinograda i šljiva (odnosno voća). (2) za uzgoj priplodnog podmlatka: (a) steone junice plemenitih rasa. podrška nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. Izvozne subvencije potrebno je obezbediti za domaće proizvode i proizvode više faze prerade. kornišon (po hektaru). sa visokim učešćem domaće supstance. (7) mere ruralnog razvoja. (c) suprasne nazimice plemenitih rasa. Regresiranje kamata na ukupne kratkoročne kredite korišćene preko poslovnih banaka za proizvodnju. priplodne ovce i testirani priplodni ovnovi. (b) proizvođačima koji uzgajaju pet i više krava i isporučuju tržištu više od 3000 litara mleka mesečno. zaštitu. Premije za biljnu proizvodnju treba da obuhvate: (1) za merkantilnu pšenicu (po hektaru). (c) proizvođačima ovčijeg i kozijeg mleka koji isporučuju tržištu mleko. Regresiranje inputa treba da obuhvata regrese za proizvodnju: kvalitetnog sortnog semena pšenice i soje. Kada je u pitanju stočarstvo posebno je značajna uloga države u obezbeđenju funkcionisanja veterine i veterinarske službe. po standardima EU. trave. (8) mere podrške izgradnji institucija. nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika. uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. (3) za utovljenu stoku i to (a) za utovljenu jagnjad. telesne mase preko 30 kg. (2) za soju (po hektaru). odnosno za 21 . paprika.

vodovodne i kanalizacione mreže. svinjsko meso i slanina. te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. kriza stočarstva. vino. godini. Ovakav pristup pokazao se opravdanim. (5%). pekmez. nabavku sistema za navodnjavanje. tradicionalnih zanata i prerade.proizvode sa većim neto deviznim efektom (u visini 10-15% vrednosti planiranog izvoza). treba da budu oni koji su mlađi od 40 godina u regionima sa nepovoljnim uslovima za razvoj konkurentske i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. plastenika. na kratkoročne rezultate. ulje (10%). ZAKLJUČAK I PORUKA Naša poljoprivreda se nalazi. sveže. nezavršena privatizacija. Registar poljoprivrednih gazdinstava. Mere podrške izgradnji institucija treba da ubuhvataju niz mera: unapređenje rada stručne poljoprivredne službe. za ove projekte. naime. mehanizacije. krmne smeše isl. a posebno zemlje EU. premije osiguranja). neadekvatna agrarna politika. doprineo rastu vrednosti izvoza agrarnih proizvoda sa 321 miliona evra u 2000. stoke. Uprava za zaštitu bilja. koja su sudbinskog karaktera: nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. godini izvozni podsticaji su se odnosili na sledeće proizvode: juneće meso (20%). mleko i mlečne prerađevine (20%). džemovi. nerazvijeno preduzetništvo. 22 . obezbediti podsticajna sredstva za mnogobrojne projekte ruralnog razvoja: rekonstrukciju i širenje lokalnih puteva. Zatim tu su i transportne refakcije. mesne prerađevine (10%). (3) finasiranje troškova rada agencija za intervencije na tržištu (direkcije za robne rezerve). (Ne)uspešnost tranzicionih reformi u ovoj privrednoj grani ponovo je pokrenula niz pitanja. 11 Izvozne subvencije u poređenju sa onim koje daju zemlje u okruženju. kao instrument smanjenja ruralnog siromaštva. iako je ušla u sedmu godinu tranzicije. ponovo. vermut ili ostala alkoholna pića (10%). itd. 5. Ministarstva poljoprivrede. 11 Pored direktnih izvoznih subvencija podsticanje izvoza se ostvaruje i povraćajem plaćenih carina za izvezene sirovine i repromaterijal za proizvodnju robe za izvoz. na 597 miliona evra u 2003. uglavnom. sokovi od voća ili povrća 10%). tu su i poljoprivrednici mlađi od 55 godina starosti u područjima sa manje povoljnim uslovima za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje. odnosno za preko 85%. U 2005. Mere ruralnog razvoja treba da imaju za cilj podržavanje multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima. osim šljive i višnje (10%). goveđe meso. Uprave za veterinu (zdravstvenu zaštitu životnja). Finansiranje intervencija na agrarnom tržištu iz budžeta i to za: (1) sufinansiranje troškova interventnih kupovina određenih proizvoda (kamate na kredite. osvetljenja. Očigledno je da su kreatori tranzicije poljoprivrede i agrarne politike skoncentrisani. Ciljna grupa poljoprivrednika. (2) finansiranje troškova držanja zaliha za tržišne intervencije. negativna posedovna struktura. Potrebno je. silosa. i tsl. unapređenje razvoja šumarstva i lovstva (Uprava za šume). S tim u vezi treba obezbediti sredstva za revitalizaciju – oživljavanje sela. itd. konzervisano i sušeno povrće i voće (7%). oslobađanje izvozne robe od poreskih obaveza. mešaona. kod nas su izuzetno skromne. Pored toga. eko turizma. promociju seoskog. višenamensko korišćenje voda (Republička direkcija za vode). jer je uz druge promene. itd. na prekretnici.

pa izvezemo najviše 2. Sve to govori o teškom stanju u našoj poljoprivredi.000 junadi. kvalitet hrane kao ključni faktor konkurentnosti. naime. LITERATURA BOGDANOV NATALIJA: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije.000 tona mesa. od blizu 10. posebno u stočarstvu. Mora se krenuti pravcem uklanjanja ključnih neuralgičnih tačaka. odobrenje za izvoz mesa u EU. monografija. ni na nivou grane. ali i zbog svrsishodnosti obrazovnog sistema. sve manji nivo proizvodnje i potrošnje hrane. Država treba da iskoristi sredstva od privatizacije za investiranje u strategijske sektore.000 tona junećeg crvenog mesa. kakav je poljoprivreda. a danas proizvodimo najviše 450. Investicije treba da omoguće rast produktivnosti. nekonzistentna. Koncept razvoja održive poljoprivrede potencijalno je najbolje rešenje za Republiku Srbiju. 6. Protekcionistički i liberalni koncept agrarne politike su dve krajnosti. naša poljoprivreda ne poseduje konkurentske prednosti. između ostalog.000 tona i trošimo samo 40 kilograma. Potrebna nam je takva agrarna politika koja će uvažavati ekonomske zakonitosti. i nužnosti nove agrarne politike. po ugledu na EU. 23 . Potrebno je. Za taj izvoz potreban je tov od 100. U finansiranju investicija država se mora osloniti na sopstvene snage. voluntarizam i samovolja nosilaca političke vlasti u poljoprivrednom sektoru. (4) ubrzati integracije sa EU. 1. Nekada smo u svetu prodavali i 100. Pri svemu tome investicije treba da budu osnovni faktor nove strategije ekonomskog razvoja. Beograd. ulaganja pod povoljnim uslovima finansijskog kapitala.00020. ni na nivou subjekata. (3) intenzivirati tržišne reforme. On podrazumeva. To se najbolje vidi na primeru mesa. Već punu deceniju imamo. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč to znači uvođenje subvencija po hektaru i grlu stoke. pored agrarne i ruralnu politiku. sledeće: (1) povećati nivo konkurentnosti poljoprivrede kao grane i njenih subjekata.000 tona mesa i prerađevina. (2) uspostaviti trajno održivi razvoj. Navedenu tvrdnju potvrđuje. DAEJ. primer izvoza junećeg mesa. koga smo devedesetih godina prošlog veka proizvodili oko 650. takođe. O tome svedoči. 2004. razvoj multifunkcionalne poljoprivrede. a mi imamo samo 15. koja je u dosadašnjoj tranziciji predstavljala zabranjenu temu. Za realizaciju takvog koncepta potrebna su znatno veća izdvajanja u agrarni budžet. stoga. strateški nedefinisana i koncepcijski neodređena i neefikasna. sa nizom negativnih posledica po razvoj domaće poljoprivrede. (Do)sadašnja agrarna politika je logički nekoherentna. kao i privlačenje stranog kapitala u agrobiznis Republike Srbije. Prisustvo države u strategijskim sektorima je potrebno zbog stvaranja platforme za sopstveni tehnološki razvoj. u kojoj neće dominirati politika nad ekonomijom.000.000 tona godišnje i trošili 65 kg po stanovniku. rast zaposlenosti i povećanje izvoza. Taj koncept je kompatibilan sa modernim evropskim modelom razvoja poljoprivrede.I pored komparativnih prednosti. Na ovaj način jačala bi komponenta državnog kapitalizma.

Novi Sad.7. market.. 6. Beograd. Ekonomski institut. 8-24. krediti. “Dnevnik“. magazin Poljoprivreda. 10. TICA.: O (ne)uspešnosti naše agrarne politike.: Stranputice i putevi naše agrarne politike. NJEGOVAN. R. R. DILEMMAS ABOUT THE CONCEPT OF OUR AGRARIAN DEVELOPMENT 7. subvencije. Departman za stočarstvo. B. 15-21. Poljoprivredni fakultet. R. 11. PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE. br. tematski zbornik (»Tranzicione reforme i agroprivreda«). Novi Sad.. VESNA: Evropska agrarna podrška i održivi ruralni razvoj. 2007. PEJANOVIĆ. LJUTIĆ. Savremeni farmer. Magistar biznis administracije. 3. br. 2003. PEJANOVIĆ. monografija. tranzicija i poljoprivreda. DONALD. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Predlog mera za subvencionisanje poljoprivrede u 2007. he is framing the role of the state in that concept. N. Poljoprivredni fakultet. MBA press. magazin »Poljoprivreda«. R. OSBURN: Moderni agrobiznis menadžment. BOŽIĆ DRAGICA. Poljoprivredni fakultet. str. country. R. 4. str. 249-256.: Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede. godini. Beograd. propisi.. TICA. sustainable development. 2005. 2003.: Podsticaji. Poljoprivredni fakultet. br.. 5. br. str. 7. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. IEP. 2007. Summary The author is referring to the concept of agricultural policy of Republic of Serbia. PEJANOVIĆ. N. SCHNEEBERGER. Novi Sad.. Novi Sad. concept. 3-4/2004. Author is pleading for the concept of sustainable agricultural development. Ekonomika poljoprivrede. TICA. br. Novi Sad. Savremeni farmer.7. br. Poljoprivrednik. 15-18.: Tranzicija i agroprivreda. Novi Sad. monografija.: Pogrešna agrarna politika.. str. 2360/2007. str. str. PEJANOVIĆ. D.. 24 . 14/2003. Agroekonomika. monografija. Novi Sad. MUNĆAN P. 13. Poljoprivrednik. 2007. Beograd. R.. 2361/2007. BOGDANOV NATALIJA. S. Novi Sad. C. Beograd. “Dnevnik“. PEJANOVIĆ.2.: Tržište. str. PEJANOVIĆ. 8. POPOVIĆ. Key words: agricultural policy. država. Poljoprivredni fakultet. Z..: Strategija ruralnog razvoja. R. JEVTIĆ.: Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika. 34-35/2005-2006. PEJANOVIĆ. 36/2007. mart. 21/2005. br. Novi Sad. Concerning that. 14. Departman za stočarstvo. 1617. PEJANOVIĆ. KENNETH. R. 9. Novi Sad. 12.: Ocena efekata integracije u WTO i EU na poljoprivredu Srbije..

Stoga.UDK: 005. Poslednjih nekoliko decenija iskustva Republike Srbije na ovom segmentu se ne mogu smatrati posebno značajnim. „dobroj upravi“ čija osnovna pretpostavka mora da bude strateško akciono planiranje na lokalnom nivou. u uslovima 1 Prof. razvoj mora da počiva na tzv. Ove suprotnosti je neophodno što hitnije rešavati promenom modela društveno-ekonomskog razvoja obzirom da su negativni efekti pogrešno primenjivanih strategija i politika razvoja u prethodnom periodu kulminirali do neslućenih granica. Ona su pokazala da primena centralizovanog administrativnog modela upravljanja društveno-ekonomskim tokovima nije u stanju da efikasno razreši nagomilane suprotnosti ni na nacionalnom niti na regionalno-ruralnom a posebno ne na lokalnom nivou. politika ruralnog razvoja se svodi na pitanje efikasnog upravljanja i korišćenja komparativnih i konkurentskih prednosti u vremenu i prostoru. To je istovremeno i osnova ruralnog razvoja ali i faktor konkurentnosti.51:631(497. Univerzitet u Novom Sadu. zatim. Ovakav pristup je neophodan i zbog činjenice da se Srbija opredelila za ulazak u Evropsku Uniju a to podrazumeva poštovanje njenih standarda i obrazaca regionalnog / ruralnog / lokalnog razvoja. posebno u razvijenim tržišnim privredama? U odgovoru na ovo pitanje neophodno je istaći značaj planiranja u svetlu permanentno vodjenih rasprava o redefinisanju pojma razvoja.11) Originalni naučni rad Original scientific paper LOKALNO STRATEŠKO PLANIRANJE KAO OSNOVA ZA EFIKASNIJI RURALNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI NJEGOVAN. POJAM STRATEŠKOG PLANIRANJA U TRŽIŠNO ORIJENTISANOJ I ODRŽIVOJ EKONOMIJI – ISTORIJA PROBLEMA I NOVI PREDLOZI Eksplikaciju ove teme bi trebalo započeti sledećim pitanjem: Šta se u medjuvremenu dešavalo sa funkcijom planiranja u Srbiji i u medjunarodnom okruženju. Poljoprivredni fakultet 25 . U takvom pristupu moraju biti fokusirani svi formalni i neformalni akteri kao i formalne i neformalne strukture kako bi se postavljene odluke donele na prihvatljiv način i zatim efikasno implementirale.1 Apstrakt: Posmatrano sa ekonomskog stanovišta. dr ZORAN NJEGOVAN. Z.

bilo ne samo važan deo sistema. njegov značaj u uslovima veoma razgranatih funkcija države. itd. institucionalnu organizovanost. proces industrijalizacije. Ove grupacije su se vremenom morale orijentisati na planiranje kao element od značaja za tržite koje ima atribute ¨organizovanog tržišta¨ ili ¨humanizovanog tržišta¨. “Glocal-nog”3 pristupa regionalnom razvoju i razvoju uopšte je veoma zastupljeno u mešovitim ekonomijama i integracijama zemalja. Takvo planiranje kao sastavni deo tzv. neophodno je da se ukaže i na stepen medjuzavisnosti i komplementarnosti koja se ostvaruje u trouglu koji se obeležava kao tržište . budućom orijentacijom zemlje ali mora ići u korak i sa dostignućima koje su na ovom segmentu ostvarile zemlje sa razvijenim tržišnim privredama. ¨istočnog greha¨. korigovala laissez-faire pristup i usmeravala mehanizam ¨nevidljive ruke¨ o kome je svojevremeno pisao Adam Smith.ekonomska politika a svakako poseban aspekt predstavlja i segment organizovanosti privrede i društva. sa čijim se pominjanjem u ovim ¨savremenim¨ vremenima. u praksi je permanentno ostvarivano administriranje makroekonomskim tokovima u bimodalnoj privredi. No. odnosno. regionalni razvoj. Umesto toga. koji je smer. već možda i najistureniji faktor i snaga ekonomskog. Već sama ta činjenica. kulturni razvoj. Praćenje novijih medjunarodnih iskustava u oblasti regionalnog razvoja i planiranja dovode nas do zaključka da se nekada veoma zastupljeno indikativno planiranje postepeno transformisalo u oblik označen kao strateško strukturno planiranje na lokalnom nivou. odnos izmedju nacionalizacije i transnacionalizacije razvoja. 26 . dubina i poželjni domet takvih promena? Posledice primenjivanog sistema planiranja su očite i u odnosu na tretman samog planiranja. Ovakav koncept je nastao i kao odgovor na pitanje uspostavljanja konkurentnosti pa samim tim i dugoročne dinamičke privredne ravnoteže. i konačno. razvoj životne sredine. 3 Pristup poznat u praksi kao hibridni model – kombinacija Globalnog i Lokalnog pristupa razvojnim tokovima. upućuje na zaključak da je planiranje nužno transformisati saglasno novim promenama i okolnostima.planiranje . tehnološki razvoj i disemenacija. Takodje. Osim toga. lokalni razvoj. danas se slobodno može sugerisati pristup koji treba da redefiniše pojam razvoja i planiranja u saglasnosti sa poželjnim usmeravanjem privrednih i ukupnih društvenih tokova. i pored odredjenih promena koje su se u nekoliko reformskih pokušaja dešavale. najčešće bude asocijacije koje planiranje vezuju za korene tzv. praktično od drugog svetskog rata na ovamo. Planiranje u našoj zemlji je u proteklim decenijama. postavlja se pitanje. Ono je uslovljavalo karakter i modalitete društva koje se izgradjivalo. održivi razvoj. novi pristup je neophodno izgradjivati i zbog toga što je do sada i medju naučnicima i medju stručnjacima bila rasprostranjena dosta čudna i simplficirana formula: imamo tržište – planiranje nije potrebno. planiranje je sve vreme zadržalo bitna obeležja ¨vladajućeg¨ društveno-ekonomskog sistema. Umesto intervencije države koja bi posmatrano dugoročno. ruralni razvoj. političkog i svakako ideološkog delovanja. Neophodnost izgradnje novog pristupa je neminovna i on mora biti u saglasnosti sa temeljnim identitetom društva. odnosno. razvoj ljudskih sloboda. privredni sektori. 2 Najznačajnija razvojna područja predstavljaju: medjunarodna razmena. Pritom. On je svakako prisutan i u Evropskoj Uniji koja je upravo iz tih razloga i nastala.postojanja široke lepeze potencijalnih razvojnih područja2.

Kada se ovo odvija u uslovima ekonomske krize kakav je slučaj i u našoj zemlji. i Rast uticaja ili čak ostvarenje dominacije tehnološkog razvoja ili tehnološke transformacije kao osnovnog preduslova. već dolazi do naprezanja da se pobegne od težih uslova koji su nastupili i to često na nedopustiv način. teoriju anomije4 po kojoj razvoj vodi ka tome da se društvena svest i struktura poretka. kvaliteta života (tj. uticaj postojeće društvene svesti i društvenih normi u odredjenom trenutku bivaju sve veće ograničenje. obrazovanja. Ovaj proces gura mnoge pojedince i porodice na niži nivo materijalnog položaja kome bi oni trebalo da prilagode svoje ponašanje . Ovo vodi ka slaboj ili gotovo nikakvoj integraciji. vlasništvom Spremnost da se tolerišu različiti vrednosni stavovi. U takvoj situaciji se gube prednosti društvenog uticaja pa bi i društvo moralo promovisati rigoroznije oblike moralnog ponašanja sa osobinama kakve su samokontrola i solidarnost primerene ovoj pojavi. dolazi do pojave koju Durkheim naziva dekvalifikacijom. Suprotno. Naravno da do ovakvog ponašanja ne može brzo doći. itd. etno-razvoj ili ekorazvoj. i tome slično.lokalni razvoj. tendenciji ka involuciji i povratku na staro stanje. napetostima i sukobima kao obeležuju nastalih društvenih promena – odnosno. slabe. tako da sve manje obavezuju – dolazi do anomije. Naime.Zajednička obeležja raznolikih interpretacija strateškog planiranja i upravljanja razvojem se mogu obeležiti kao: • • • • • • • • • Pretežan parcijalni pristup. nosilaca. odnosno. u slučaju kada se društvo brzo razvija i kada postojeće norme nisu dovoljno dobre da bi mogle da prate 4 Dürkheimova teorija koju je u novije vreme obnovio Neil Smelser.samokontrolu. Javlja se sve više javnih istupa. odredjen jasnim konkretnim ciljem. štrajkova. moral i način života. Jasno odredjena razlika a nekad i nagalašene kontroverze izmedju rasta i razvoja koje strateški planovi treba da obezbede Sve izrazitije naglašavanje značaja i uloge vanekonomskih činilaca. diferencijacijom i širenjem društvene podele rada sve više destabilizuje i decentralizuje.) koje nisu jasno uslovljene ekonomskom moći. itd. različite ekonomske orijentacije i različito uočeni i odredjeni strateški ciljevi Razvoj i planiranje razvoja dobija i sve značajnije vrednosne konotacije. organizacija. 27 . kulturnog identiteta. novih ideja i pokreta. prvenstveno informisanja i komuniciranja. područjem koje uglavnom nosi prefikse . cilja i smisla strateškog planiranja Možda bi na ovom mestu trebalo navesti i teorijske pristupe kao npr. koji se ne mogu podvesti pod stare kalupe. što upućuje na specijalizirano delovanje Pozivanje na multidisciplinarnost ili interdisciplinarnost i naglašena potreba da se utvrde veze izmedju različitih razvojnih područja. rasnog ili nacionalnog obeležja (man-centered development) Stavljanje u lokalni kontekst ukupnih civilizacijskih promena kao npr. tj. Identifikacija korisnika ili nosilaca razvoja kao posledice strateškog planiranja bez klasnog. humanističkih vrednosti pojedinaca i sl.

Razvoj se pre svega tiče subjekata razvoja a to u prvi plan stavlja pitanje sopstvene percepcije subjekata. slobodu političkog samoorganizovanja. To znači »merim kako mi je bilo« i kako se to što imam odnosi prema onome što očekujem. To se po pravilu odnosi na manji broj od ukupno mogućih jedinica (leader-a) dok ostale jedinice sa odredjenim time-lag-om predstavljaju sledbenike (folow-ere) na istovetnom putu. ovaj proces se naziva inkluzija. Imajući u vidu sve navedeno kao i karakter ovoga rada. Njima se ruše stare strukture i uspostavlja ambijent za nove institucije i njihove medjusobne veze. Diferencijacija omogućuje kreiranje novih centara proizvodnje i/ili usluga. često nove ideje ne nalaze mesto u postojećem poretku pa su neophodni srazmerno veći napori za prevazilaženje anomije. govora.) 28 . kao osnovna vrednost koju ističe neoevolucionistička teorija ističe se adaptivnost kao povećanje kapaciteta prilagodjavanja novim situacijama i novim dogadjajima. slobodu posedovanja. No. Ona se uglavnom postiže stručnošću. • Neophodnost da se obezbedi realizacija naučnih/praktičnih mogućnosti a ne da se ceo koncept bazira na konceptu da se samo unapredjuje proizvodnja. • Potrebu da se akutni problemi rešavaju. neophodno je kao prvi element vrednosti istaći subjekat razvoja i razvojni ideal. kako rešiti pitanje nepostojanja društvenog koncenzusa o ulozi države. specijalizacijom. tehnološkog razvoja i slično ali i kako stvoriti pretpostavke za jednu realnu percepciju sopstvene stvarnosti. i on uključuje sve veći deo stratuma u pojedine nivoe odlučivanja. Polazeći od toga. ako do toga dodje nakon duboke ekonomske krize. itsl.ovaj razvoj – odnosno. novih centara kulture kao i političkih centara izmedju kojih se uspostavljaju odnosi konkurencije ali i saradnje. takodje je moguća pojava anomije. 5 Najznačajnije područje diferencijacije predstavlja odvajanje pojedinca kao gradjanina sa osnovnim pravima (pravo na gradjansku slobodu – sloboda svesti. budu dovoljno podsticajne da još više stimulišu ovaj razvoj. Pritom. • Neophodnost da se društvo decentralizuje kako bi se obezbedile jake lokalne istraživačke grupe. S druge strane. To nas svakako dovodi do dileme kako trasirati moguće pravce razvoja a pritom zaobići »slepilo prevelike blizine«. Ovakva diferencijacija ne samo da otvara prostor za decentralizaciju već i za demokratizaciju ukupnog društva. nadam se ili želim. profesionalizacijom i usavršavanjem tehnologije. Kao funkcionalni proces na kome se gradi razvoj. Ovakva praksa često dovodi do postepenog uspostavljanja osnovnih funkcionalnih i strukturnih procesa kojima se uspostavlja društveni napredak. Jedan od početnih procesa jeste proces diferencijacije5 koja po pravilu počinje specijalizacijom čiji je uzrok dezintegracija i decentralizacija. razvojni ideal ne predstavlja puko sanjarenje o onome što bih mogao imati već je bitno povezano sa sopstvenim kapacitetom i usvojenom i izgradjenom sposobnošću da se u razvojni proces na pravi način uključim. strateško akciono planiranje na lokalnom nivou treba da respektuje sledeće faktore: • Nacionalne ciljeve kojih ne treba da bude mnogo ali moraju da budu jasno koncipirani. mišljenja.

relativni odnos faktora u radno i kapitalno-intenzivnim granama industrije. naročito u istraživački intenzivnim granama. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. vodjeno namerama. dijagram 1. sa strane eksternih uticaja. Pritom. Dakle. naročito transnacionalnih korporacija. itd. greške unapred zaobidjene. Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. Usled toga.).adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. i odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. zasnovano na pravu. struktura tražnje na tržištima pojedinih zemalja i regiona. kao i razlozima kontrolisan proces. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju. tehnički progres uopšte. - 29 . strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . OSNOVNI ASPEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. strategije velikih poslovnih grupa. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. pojedinim zemljama i regionima. epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. neophodno je istaći da će u budućnosti presudan uticaj na pravce razvoja. dinamiku i konkurentnost i na lokalnom nivou imati: • • • • • • strategije multilateralnih saveza država.Istovremeno. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najrazličitijim kontekstima. strategije pojedinih zemalja i grupa zemalja. neophodno je istaći da odgovarajuća priprema i prosvećeni pristup planskoj funkciji na lokalnom nivou predstavlja garanciju za efikasan sistem tržišne privrede i njenu dugoročnu makroekonomsku stabilnost.

Dijagram 1: Osnova strateškog planiranja Strateško Planiranje Institucije Profesija Problematika Epistemika Pragmatika Tematika & Metodika Sistematika & Heuristika Nauka o strateškom planiranju Teorija planiranja 30 .

Strateško planiranje je ujedno i krajnje transparentan proces koji omogućava da svi relevantni subjekti učestvuju u planiranju budućnosti lokalne zajednice. Opštine koje vrše strateško planiranje su po pravilu uspešnije. Zasnovan na iskustvu stečenom u implementaciji medjunarodnih Projekata u Srbiji (Topola Rural Development Project funded by SIDA and Implemented by OPTO International. na primer. To znači da se mora vršiti u redovnim intervalima i time postati rutinska funkcija u radu lokalne samouprave (obuhvata tri do četiri godine). Kao takvo može se koristiti za rešavanja pitanja kapitalnih ulaganja.” Prema ovoj definiciji. U oba slučaja. pristupačnije gradjanima i pokazuju veću odgovornost za potrebe lokalne zajednice. ŠTA JE STRATEŠKO PLANIRANJE? Jedna od prihvaćenih i često korišćenih definicija u projektima je sledeća: “Strateško planiranje je stematski proces u kome lokalna samouprava zajedno sa lokalnim poslovnim subjektima i gradjanima. najznačajniji elementi procesa strateškog planiranja su sledeći: • Planiranje nije ad hoc funkcija već proces koji je sistematski. optimalna raspodela sredstava mora da bude zasnovana na prioritetima razvoja opštine definisanih u procesu strateškog planiranja. Strateško planiranje se. zadatke i strategije za rešavanje tih pitanja. implementaciju i ocenu postignutih efekata. može koristiti za planiranje privrednog razvoja ili kapitalnih ulaganja. utvrdjuje značajna pitanja i postavlja realne ciljeve. • Planiranje je složen proces u koji su uključeni svi relevantni subjekti lokalne zajednice: o Lokalne vlasti o Gradjani i grupe gradjana o Javna preduzeća o Preduzeća • Planiranje je sredstvo upravljanja kojim se rešavaju potrebe i problemi sa kojima je suočena lokalna samouprava. Municipal Support Project Eastern Serbia funded by EAR and Implemented by GTZ. kontinualan i cikličan. javnih usluga i budućeg privrednog razvoja. Fideco & Associates.ELEMENTI MODELA STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI6 Strateško akciono planiranje na lokalnom nivou mora biti tako metodološki postavljeno da je u stanju da pruži odgovore na sledeća veoma važna pitanja: ZAŠTO JE STRATEŠKO PLANIRANJE VAŽNO? Uspešan i efikasan razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez sveobuhvatnog procesa strateškog upravljanja koji uključuje planiranje. efikasnije. Ono je podjednako važno za opštine koje imaju obilje finansijskih sredstava kao i za one koje imaju nedovoljno sredstava. etc. 6 31 .

IV Identifikacija strateških pitanja i definicija prioritetnih stvari Strateška pitanja RAD.Struktura Procesa Lokalnog Planiranja 1 Politička saglasnost i privrženost sprovođenju procesa strateškog planiranja 2 Dijagnostika o sadašnjem stadijumu razvoja i učinka službi opštine 3 Kordinacija i praćenje učinka Analiza interesnih grupa i identifikacija oblasti problema i specifičnih problema Analiza Vrednosti i izjava o Misiji. III SWOT analiza RAD. VI Javne debate i proces učešća građana Javne debate Revizija plana prema rezultatima javne debate. V Stvaranje projektnih ideja i predlog za 3-godišnju investicionu strukturu Priprema 1-vog nacrta opštinskog strateškog plana Projekat & Investiciono planiranje RAD. Priprema finalnog nacrta strateškog plana Zasedanje skupštine Odobrenje opštinske skupštine 32 . I Identifikacija problema RAD. II Bazirano na sistemu indikatora učinka 4 5 6 7 8 9 10 Vrednosti i Misija RAD. SWOT analiza opštine Analiza interesni h grupa RAD.

o Mora postojati volja da se uzimaju u obzir mišljenja poslovnih i političkih subjekata. naročito od strane rukovodilaca procesa. o Utvrdjivanje potreba za obezbedjivanjem pomoći sa strane. o Proces treba struktuirati tako da njegovi očekivani rezultati budu realni i ostvarivi. • 33 . mora se uzeti u obzir sledeće: • Proces treba prilagoditi lokalnom nivou u svim bitnim aspektima: tehnički. a naročito spremnost da se prihvate ili izvrše neophodne izmene lokalnih okvira za pravilnu realizaciju procesa • Saglasnost u definisanju ciljeva . uverenje i političku hrabrost da reaguju na kolektivne predloge ostalih. takodje je potrebno razjasniti svu terminologiju vezanu za strateško planiranje. zadataka i rezutata bude moguće u okviru datih finansijskih ograničenja opštine. pravno i privredno a pogotovo: o o Dovoljno široka i jasna ovlašćenja nad lokalnim resursima za uspešno strateško planiranje na lokalnom nivou Razumevanje okvira u kome treba da se odvija strateško planiranje. • Spremnost zvaničnika. o Lokalno osoblje i predavači koji znaju kako se vrši strateško planiranje i koji poznaju materiju: planiranje kapitalnog razvoja. Imajući ovo na umu. vlasti i javnosti. odnosno onih koji odlučuju na saradnju i timski rad u lokalnoj samoupravi i celokupnoj zajednici: Zvaničnici moraju imati viziju. politički i kulturološki.oni koji rade na realizaciji procesa su ti koji prezentuju informacije. što znači da ostvarenje ciljeva. kao i da se uspostavi saradnja izmedju pomenutih strana Razumevanje načina vodjenja procesa strateškog planiranja. To se naročito odnosi na sledeće: o Proces je potrebno prilagoditi specifičnim lokalnim uslovima i uvažiti mogućnost da postoji nedovoljno poznavanje koncepta procesa strateškog planiranja.konačan cilj i najbitniji delovi procesa moraju biti sasvim jasni učesnicima i moraju biti prezentovani javnosti. o Dostupnost informacija neophodnih za proces strateškog planiranja . o KAKO SE VRŠI STRATEŠKO PLANIRANJE NA LOKALNOM NIVOU? Izabrano rukovodstvo opštine. odnosno ekonomskog razvoja i budžetiranja.KOJI SU PREDUSLOVI NEOPHODNI ZA POČETAK PROCESA STRATEŠKOG PLANIRANJA? • Odgovarajuće okruženje – političko. a šta ne. uz pomoć imenovanog rukovodstva treba da razvije proces strateškog planiranja i utvrdi šta će postati deo strateškog plana upravljanja.

u cilju širenja ideja i iskustava stečenih tokom procesa. Neki od ključnih elemenata i/ili svojstava procesa na koje je potrebno posebno obratiti pažnju kako bi se izbegao koncept “jednokratnog pokušaja” su sledeći: • • • • • • • • Svi lokalni učesnici moraju biti uključeni u proces od samog početka Proces mora biti transparentan i javnost upoznata sa informacijama Proces se ne sme odvijati ad hoc. što podrazumeva da su sve faze uključene u planirane aktivnosti. Tipičan model sadrži nekoliko 34 . KAKO UČINITI PROCES ODRŽIVIM? • o o o Od suštinskog je značaja izbegavati situacije u kojima proces strateškog planiranja postaje teorijska vežba bez uticaja na stvarni život. uključujući i celokupnu zajednicu. se može postići samo ukoliko strateško planiranje doprinese postizanju neposrednih i svima vidljivih rezultata. kao i podršku lokalnih stručnjaka. drugim subjektima i lokalnim samoupravama Vreme i sredstva moraju biti planirana tako da omogućavaju dugoročnost planiranja MODEL STRATEŠKOG AKCIONOG PLANIRANJA NA LOKALNOM NIVOU Model strateškog planiranja koji je ovde prikazan se može smatrati pogodnim za primenu u Srbiji. ili samo “jednokratni pokušaj” bez planova da se realizuje u budućnosti. zbog toga što predstavlja jedan od uspešno standardizovanih modela koji su razvili i primenili gradovi na Zapadu.• Poverenje i razumevanje svih učesnika. uključujući i analizu prednosti. Proces treba realizovati u fazama. svima prihvatljivog) prostora za održavanje sastanaka tima za strateško planiranje Faza prikupljanja informacija. kao i procenu raspoloživih sredstava (lokalnih i spoljašnjih) Utvrdjivanje raspoloživih alternativa Utvrdjivanje prioriteta i donošenje odluka uz učešće javnosti Redovno informisanje javnosti o rezultatima i fazama implementacije. mora se zabeležiti i detaljno opisati za potrebe buduće primene Struktura i procedure procesa se moraju redovno uspostavljati Veoma je važno da učesnici načine poseban napor da bi se postigao uspeh u prvom pokušaju implementacije procesa Tokom implementacije i na kraju procesa lokalna samouprava treba da vrši ocenu odvijanja procesa i predvidi neophodne izmene za buduće implementacije Proces treba da ima medjunarodnu podršku. mogućnosti i izazova projekta. slabosti. i to: o o o o o Razvoj misije i vizije Definisanje ciljeva i zadataka Obuka i upoznavanje sa procesom (ukoliko je potrebno) Obezbedjivanje odgovarajućeg (neutralnog.

Sistemi. unutrašnje (organizacione) kulture i opšteg ponašanja unutar organizacije i društva. Spoljašnje okruženje može biti takvo da lokalna samouprava nije u stanju da promeni odredjene uslove koji se propisuju na višem nivou vlasti. se mora bazirati na realnoj proceni uslova okruženja unutar zajednice. Struktura se odnosi na način na koji je uspostavljena organizaciona struktura opštinske vlade kako bi ispunila viziju i misiju. Vizija i vrednosti – na osnovu procene radnog okruženja lokalne zajednice. Strategija se odnosi na opšti plan delovanja za postizanje prethodno odredjenih ciljeva. Ovo podrazumeva procenu spoljašnjih i unutrašnjih faktora. kao i za druge subjekte uključene u taj proces. a koji se tiču svrhe. Ciljevi – Ciljevi su sredstva upravljanja čija je svrha da tačno objasne na koji se način mogu realizovati vizija i misija društvene zajednice. Misija i liderstvo – Dok vizija društvene zajednice odslikava širu perspektivu. definišu sposobnosti. a pogotovo procesa strateškog planiranja. misija se može definisati kao jedinstveni. umeća i znanja potrebna da bi se realizovale aktivnosti. Vizija društvene zajednice predstavlja širu perspektivu za budućnost i treba da posluži kao smernica za sve učesnike u procesu strateškog planiranja. od suštinskog je značaja da se razvije sistem lokalnih vrednosti i vizija prihvatljivih za većinu predstavnika lokalne vlasti i širu zajednicu. mišljenja i stavovi svih učesnika. misija društvene zajednice jeste jasno definisan širok sistem ciljeva koji služi da pojasni ovu širu sliku na detaljniji način. Dok misija daje širi pravac i smisao. čak i kad ne postupaju potpuno istovetno. kao i željene tendencije i pravci u rastu opštine. lokalne vlasti mogu i moraju biti spremne da utiču na uslove na lokalnom nivou. misija i ciljevi. a naročito sledeće: • Okruženje – Planiranje bilo kog procesa. Vizija takodje ima ulogu da osigura da svi učesnici u procesu. Takvi ciljevi se često definišu tokom procesa izrade budžeta kako bi se postigla utvrdjena vizija i misija društvene zajednice uzimajući u obzir dostupne resurse. Strategija. Njome se definišu aktivnosti (oblasti) koje društvena zajednica želi da razvije. Obično je to kratak opis budućnosti opštine (sa ili bez kratkog objašnjenja). Vizija društvene zajednice kao i njene vrednosti su obično dugoročne i menjaju se tek tokom dugog vremenskog perioda. sistemi se odnose na sredstva upravljanja za postizanje strategije unutar definisane strukture. Vrednosti jesu zajednička znanja. odnosno gradjane i privredne subjekte. Medjutim. kao što je godišnji budžet (koji je pre svega upravljačko sredstvo). ostanu na istom putu tokom procesa. Glavna uloga vrednosti jeste da osiguraju da se vizija društvene zajednice i njena budućnost ne naruše budućim promenama uzrokovanim političkim ili van-političkim faktorima. U suštini. struktura i sistemi – su “sredstva” pomoću kojih se sprovode vizija. Najzad. su izradjeni zarad raspodele resursa i odgovornosti za javne rashode prilikom ostvarenja misije i vizije društvene zajednice.komponenata koje se moraju uzeti u obzir prilikom formulisanja procesa strateškog planiranja u lokalnoj samoupravi. 35 • • • • . koji imaju negativan uticaj na proces. najširi cilj društvene zajednice. višestruki ciljevi se uspostavljaju kako bi se konkretizovalo usmerenje za svakodnevni rad opštinskih vlasti.

U zavisnosti od toga koliko je dobro obavljen posao tokom prethodnih faza. koji će otvoriti vrata za nove mogućnosti. Od najvećeg je značaja da ova važna poluga za reformu lokalne samouprave ne bude zanemarena i da ne ostane neiskorišćena. a da se u dovoljno dugom vremenskom periodu koji obuhvata čitav niz generacija obezbedjuje evolucija i sukcesija umesto revolucije i stalnog otpočinjanja razvojnih procesa iz početka. Prednosti koje proističu iz primene ovih sredstava reforme lokalne vlasti trebalo bi da imaju kao efekat opipljive i merljive rezultate sa direktnim uticajem na svakodnevni život gradjana Srbije i na njihovu želju za ponovnim dostizanjem visokog kvaliteta života. treba sprovesti istovremeno. povećani učinak i odlične finansijske rezultate. Na osnovu rezultata ove ocene preporučuju se korektivne mere kako bi se poboljšao sveukupni učinak strateškog planiranja za sledeću godinu. završetkom ovog koraka dolazi se do početka jednog potpuno novog procesa koji se sprovodi u narednoj godini. kako bi pozitivno uticala na dalekosežnu budućnost društvenih zajednica u Srbiji. strateško planiranje kao uostalom i svaka druga praksa planiranja zahteva dva osnovna preduslova: . implementacija bi trebalo da bude efikasna (uz najniže troškove). Usled toga. primena procesa strateškog planiranja i razvoj dugoročnog plana strateškog upravljanja zasnovanog na misiji i viziji društvene zajednice. On služi da se uporede strateški plan sa delovanjem lokalnih vlasti. Njime se takodje ustanovljuju nivoi uspeha. Istovremeno. Po uzoru na “tri stuba reforme” koja čine novi zakoni: o lokalnoj samouprvi. Zakon o budžetskom sistemu. koji obezbedjuje veću autonomiju lokalnim vlastima i iziskuje organizaciono restruktuiranje celokupne lokalne vlasti širom Srbije.• • Iplementacija – Ovo je faza u kojoj se sve komponente procesa aktiviraju. što bi trebalo da obezbedi visok nivo usluga. moguće prepreke i poteškoće. o budžetskom sistemu i o porezu na promet i zarade – možemo da kažemo da proces strateškog planiranja predstavlja stub reforme na lokalnom nivou. efektivna (sa što je moguće boljim rezultatima). i 36 . koji obezbedjuje veće resurse lokalnoj vlasti. koji iziskuje usvajanje novog funkcionalnog sistema klasifikacije i kontnog plana. Strateško planiranje u osnovi počiva na želji i potrebi da se na lokalnom nivou vrši odgovarajuća promena i da se u kvalitativnom i kvantitativnom pristupu na srednji i duži rok ostvaruje rast i razvoj. Gore navedeni model jeste jedan od primera kako lokalna vlast može da restrukturira svoje postupke i procedure. kao i Zakon o porezu na promet i zarade.adekvatnu institucionalnu osnovu koja uspostavlja medjusobne odnose svih aktera – zainteresovanih strana u okviru odredjene zajednice – zajedničke arene. Efikasno restrukturiranje opštinske organizacije. Ocena rada – Samoocenjivanje jeste završna faza procesa strateškog planiranja. UMESTO ZAKLJUČKA Republika Srbija je nedavno usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi.

Niš. and JANSSON B. 8. 3. 9. 4. i TONTIĆ S. Germany JAKOPIN E... Njihov cilj je da se ostvari realan pristup u elaboraciji relevantnih predloga na bazi validnih – prihvatljivih pravila – propozicija. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja". (2003) Training in local development: Course on agriculture cooperatives and development. (1999) Decentralizacija. 37 . Project Proposal for A Local Area Development Project in FRY. Ekonomski institut. aktivirane su u saglasnosti sa potrebom da se eliminišu unutrašnje frikcije i eksterne tenzije te da se strateškom planiranju daju atributi koji se najčešće izražavaju kao: bazirano na znanju. A "Reader". mannual. University of Karlsruhe.NJEGOVAN Z. 2. (Development of 15 Municipalities). NJEGOVAN Z. monografsko izdanje povodom naučnog skupa “Planiranje i implementacija” Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. (1984) The constitution of Society. coauthors (2004) Municipal support programme – Eastern Serbia. Ovakvo strateško planiranje počiva uglavnom na pouzdanosti nalaza.. greške unapred zaobidjene.European Agency for Reconstruction. deo: Problemi vlasničke transformacije u agrarnoj privredi republike Srbije. GIDDENS A. GB GTZ. Srbija Kolektiv autora .. i Tranzicije jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi. Univerzitet u Nišu.. Cambridge. kao i razlozima kontrolisan proces. HADZIĆ M. ANDREN U.Njegovan Z.- odgovarajući fond profesionalnog znanja koje obezbedjuje lokalnim učesnicima na različitim nivoima da doprinesu kreiranju efikasnih akcionih programa (u kojima su promašaji unapred eliminisani. UNDP. Beograd 5.. Pritom.NJEGOVAN Z. Stockholm Group for Development Studies. (1992) Regional Planning. monografija. NJEGOVAN Z. (2001) Rural Development in municipality of Topola. LITERATURA 1. financed by EU . Fideco and Associates . deregulacija i diferencijacija regionalnog razvoja Srbije. 6. GTZ – Germany FILIPOVIĆ M. Ovo ide ruku pod ruku sa iskustvom u profesionalnoj implementaciji odredjenih naučnih postulata koji u tom procesu po pravilu utiču na rekombinaciju u najraznolikijim kontekstima. Serbia FILIPOVIĆ M.. mogućim perspektivama i kompetentnim ocenama koje se kao pristup mogu izraziti epistemičkim i pragmatičnim znanjem. Polity Press. koautor (2003) Evaluation of Regional development plan of Province of Vojvodina.). epistemika i pragmatika u strateškom planiranju ne predstavljaju čiste derivate nauke o strateškom planiranju i planske teorije već predstavljaju rezultate ukrštanja koja nastaju iz bogate prakse strateškog planiranja. Zaječar HEIDEMAN C. rukovodilac i koautor (2001) Pravno-ekonomski okviri privatizacije i deregulacije javnog sektora privrede. vodjeno namerama. Stockholm. and NEUBAUER E. Sjenica.. NJEGOVAN Z. Beograd. Sweden Ekonomski institut . (2002) Uloga tržišta i planiranja i uskladjivanje tržišnih i planskih odluka u uslovima tranzicije.. zasnovano na pravu. Ekonomski fakultet. itd. 7. Institucionalni aranžmani kao uostalom i profesionalne prakse koje se primenjuju.

pg. TOMIĆ D. Kolektiv autora . OSTROM N.. (2003) Topola Rural Development Project. 1-4. zbornik: Strategija konkurentnosti Srbije 2005 – 2010. Univerzitet u Nišu. Beograd 15. NJEGOVAN Z.. Srbija 21. Srbija 20. (2001) Agriculture rehabilitation in FR Yugoslavia. na lokalnom nivou. časopis Industrija br. Beograd 12. Ekonomski Institut.10. Greece 19. program integracije izbeglica. i ZARIĆ V. privredna izgradnja. radna grupa Vlade Republike Srbije. Stockholm. NJEGOVAN Z. i ZARIĆ V. NJEGOVAN Z. Beograd 11. 3. Ekonomski institut. časopis Industrija broj 1/4. NJEGOVAN Z. (2004) Ekonomski instrumenti kao element održive politike zaštite životne sredine. Ekonomski fakultet. efekti. Srbija 22.. (2001) Structural adjustment of Yugoslav agriculture: transition from sectoral to more rural oriented policy. (2005) Lokalno strateško akciono planiranje kao osnova regionalnog razvoja i faktor konkurentnosti u Republici Srbiji. NJEGOVAN Z. zbornik: "Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja".. (2001) Od planski orijentisane ka tržišno orijentisanoj i održivoj ekonomiji – Predlozi planiranja agrarnog razvoja. časopis Industrija br. Ekonomski institut. Forum o Ekonomskoj politici. NJEGOVAN Z. rukovodilac i koautor (2001) Program integracije izbeglih. Beograd.SIDA (monitoring and evaluation of the project). Ekonomski Institut. časopis Agroekonomika. Srbija 38 . Niš. Volos. Beograd. SEGERROS M. (1994) Industrijalizacija poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji.. Univerzitet u Nišu. Ekonomski fakultet. Beograd 16. Novi Sad. strukturne promene i funkcionisanje privrede Srbije".. UNDP. Odbor Vlade Republike Srbije za pripremu nacionalne strategije. Srbija 13. Stockholm. organizacija i upravljanje. 3-4. Ekonomski institut. koautor (2001) Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih. Kopaonik biznis forum. Beograd 17. Sweeden 23. prognanih i raseljenih lica. Scandiaconsult Natura. paper. Six QG progress reports on the first pilot rural development project in Serbia . i NJEGOVAN Z. Novi Sad. (2001/2002) Razvoj novog privatnog sektora: preporuke za razvoj. (1998) Prilog za obrazovanje i razgraničenje regiona. nosioci projekta i aktivnosti. Ekonomski fakultet.NJEGOVAN Z. (2002) Ocena održivosti ulaganja u razvojne projekte malih i srednjih preduzeća. Ekonomski institut i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z. br.NJEGOVAN Z. NJEGOVAN Z.. (2001) Study of the Rural and Agricultural Sector Serbia/Montenegro. and NJEGOVAN Z. (1999) Savremeni pristup izboru indikatora održivog razvoja. 18. sekretarijat i UNHCR. Kragujevac. Sweden 24.. Njegovan Z. Begrade. NJEGOVAN Z. Srbija 14. HUNT R. Stability and Development in Southeastern Europe. Kolektiv autora . proceedings from international conference: Restructuring. zbornik: "Rast.. Univerzitet u Kragujevcu. 45. (1997) Tranzicija jugoslovenske poljoprivrede i strukturni problemi: povezana pitanja. prognanih i raseljenih lica u SRJ. Center for International Private Enterprise – CIPE. časopis.

It also represents the base of rural development but also a factor of competitiveness. The Republic of Serbias experience in that area in the last few decades couldn’t be judged as a significant one. World Bank. Ekonomski institut. All the time it was in play centralized administrative model of management in the sphere of socioeconomic development. Svetska banka (WB). As a cause. Jugoslavia 1998.25. Economics institute. Washington DC. That means adititional efforts in the direction of implementation of EU standards and rules. Development must relay on so called „good governance“ in which patern is incorporated strategic action planning on the local level. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. coauthor (2002/2003) Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. coauthor (2002) Report on Rural development in the Republic of Serbia. Summary From the economic point of view it could be said that rural policy represents the model of efficient management and usage of comparative and competitive advantages of an country seen in the space and time. In such process it must be present all formal and informal structures and players as a key participants and also garant for the more efficient implementation. (strategija za smanjivanje ruralnog siromaštva) Ministarstvo za socijalna pitanja. It is pushed additionaly in the circumstances when Serbia is undergoing the process of becoming the member of EU. Yugoslavia. autor dela: Uloga države u poljoprivredi 26. (autor dela: Regional Differences) 27. UNDP . the whole system wasn’t efficient enough and with a lot of disbalancess. 39 . USA LOCAL STRATEGI PLANNING AS A BASE FOR EFFICIENT RURAL DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA.NJEGOVAN Z. Beograd. coauthor (1998) Human Development Report. Beograd 28. UNDP . coauthor (1996) Human Development Report.NJEGOVAN Z. WORLD BANK – NJEGOVAN Z. Belgrade. The negative effects are visible and must be solved in relatively short period of time.

тако и са аспекта производње.52:633 (4 . у истом раздобљу анализирани су и производни резултати укупне пољопривреде Војводине (друштвени и приватни сектор).1 Резиме:Обзиром да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају одређене промене.UDK: 005. Повремена анализа основног правца кретања пољопривредне производње. дипл. В. како са аспекта својинских односа. кукуруз. 40 . Осим тога. у раду се анализирају остварени производни резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) пољопривреде Војводине у десетогодишњем периоду (1996-2005). шећерна репа.113) Оригинални научни рад Original scientific paper УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДНИХ РЕЗУЛТАТА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЈВОДИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ. Институт за економику пољопривреде и социологију села. сунцокрет и соја). Изведена упоређења производних резултата друштвеног и приватног сектора пољопривреде указала су на постојање незнатних разлика. како у тенденцијама производње. Пољопривредни факултет. Д. као и остварени просечни резултати Европске уније (ЕУ 15). М. Најважнији задатак при планирању развоја пољопривредне производње је правилно дефинисање развојне политике уз истовремено одређивање приоритета 1 Др Миленко Јовановић. укупна производња 1. утврђивање динамике и темпа развитка карактеристичног за поједине временске периоде. ВУКОЈЕ. приватни сектор. принос. редовни професор. инг. друштвени сектор.672EU:497. тако и у нивоу производње. Кључне речи: линије производње у пољопривреди. упоређивање резултата остварених у датом периоду и упоређујући их са постављеним задацима јавља се као неопходност и сврха им је да омогуће уочавање грешака и слабости аграрне политике.. анализирајући најважније линије биљне производње (пшеница.. доцент. Дарко Малетић. УВОД Пољопривреда Војводине у периоду деведесетих година прошлог века имала је период стагнације па су самим тим и нека основна обележја имала вредности карактеристичне за такав период. др Вељко Вукоје. МАЛЕТИЋ.

Велика Британија. Испитивање се односи на одабране линије биљне производње (пшеницу. Холандија. елиминисања структурних неусклађености и раста укупног прихода. У складу са напред изнетим.са опредељењем у правцу повећања пољопривредне производње. анализирају се и резултати укупне остварене производње оба сектора власништва. Наиме. Финска. Данска. долази до промена остварених производних резултата. Португал. Немачка. Грчка. инвестициону политику и заштитне мере пољопривреде. како на друштвеном сектору. имајући у виду чињеницу да су у нашој пољопривреди присутна два сектора привређивања. Међутим. у пољопривредним предузећима се још увек постижу нешто већи просечни приноси него на индивидуалним пољопривредним газдинствима а упоређујући остварене приносе наше пољопривреде са оствареним просечним приносима ЕУ 152 уочава се драстична разлика у корист ЕУ 15. Полазећи од претпоставке да процеси транзиције у пољопривреди Војводине условљавају трансформацију носилаца пољопривредне производње. Луксембург. приноси основних ратарских усева показују стагнацију са благим повећањем. Циљ рада је да се статистичком анализом испитиваних линија биљне производње прикаже пресек стања ратарске производње Војводине са аспекта својинских односа. како би се видело колико су далеко резултати наше пољопривреде од резултата пољопривредне производње најразвијенијих земаља Европске Уније. шећерну репу. друштвени и приватни и да се резултати оба сектора упореде са просечним резултатима оствареним у ЕУ 15. Ирска. сунцокрет и соју). 41 . ефикасности привређивања. Белгија. у раду се анализирају остварени резултати друштвеног (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуалних газдинстава) са постигнутим просечним резултатима Европске Уније (ЕУ 15). које се неминовно намеће и настојати интензивирати производњу како би она била што ефективнија. Шпанија. Истовремено са променама које се дешавају у погледу пољопривредне структуре и концентрације средстава за производњу. Италија. На овај начин се могу остварити повољне претпоставке успешног развоја агроиндустријског система уз истовремено подстицање даљих интеграција агроиндустријског система на економским основама. кредитно-монетарну политику. Француска. политику цена. тако и на приватном сектору пољопривреде Војводине. Осим тога. 2 ЕУ 15 обухвата петнаест земаља чланица Европске Уније: Аустрија. Изведена упоређења друштвеног и приватног сектора пољопривреде треба да укажу на постојање евентуалних паралела или диспропорција између друштвене и индивидуалне пољопривреде Војводине а поређења са оствареним резултатима ЕУ треба да покажу колики је јаз између две регије које имају приближно исте потенцијале за пољопривредну производњу. Према томе. кукуруз. потребно је прокламовати заједничку развојну политику. продуктивности рада. у нашој аграрној политици потребно је сачувати постојеће репродукционе целине независно од својинског преструктуирања. Шведска.

98%). 42 . 3.2. и да на тај начин одрже и повећају обим биљне производње. Резултати анализе остварене ратарске производње у пољопривреди односе се на следеће линије производње: пшеницу.674 кг/ха. Анализа важнијих линија биљне производње односи се на укупну производњу и принос по јединици површине. него кад се достигне одређени ниво треба се трудити да се он одржи дужи низ година. Пшеница се гаји на око 326. Испитивање је засновано на подацима о оствареним резултатима друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине и просечних резултата Европске Уније у раздобљу 19962005. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3. тако и у целокупној пољопривреди. примењена агротехника.000 ха. и соју (табела 1). Њихова неусклађеност или неповољност може да проузрокује смањење остварених производно-економских резултата. кукуруз. године. сунцокрет. Обим остварене биљне производње у функцији је засејане површине и висине приноса. на основу експоненцијалног тренда. шећерну репу. односно светским приносима. а посебно на подручју Војводине. испољена је тежња да се приноси по јединици капацитета што више приближе европским. воћарство и виноградарство". што представља 19% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 1.1. Европске Уније за одговарајуће године.56%) са трендом пораста нивоа производње (стопа промене 5.476 тона и просечним укупним приносом од 3. није довољно само настојати да се приближи резултатима највећих произвођача. Динамика и карактер производних резултата одабраних линија биљне производње анализирани су утврђивањем годишње просечне стопе промене. На остварену производњу у пољопривреди значајно утичу природни услови. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА У раду су коришћени статистички подаци о резултатима остварене пољопривредне производње публиковани у билтенима Савезног завода за статистику "Ратарство. Како се пољопривредне површине на глобалном нивоу константно смањују због изградње урбанистичких и инфраструктурних објеката. Међутим. у директној је зависности од расположивих земљишних површина и висине приноса по јединици капацитета. Приноси су значајан показатељ коришћења производних капацитета. Због тога су истраживања у нашим научним институтима окренута ка постизању високих и стабилних приноса. сортимент итд. Остварена укупна производња У пољопривреди наше земље. Остварена производња у пољопривреди уопште. а то свакако није лако и зависи од утицаја многобројних фактора. повећани приноси по јединици површине треба да компензују смањење површина. У посматраном десетогодишњем периоду укупна производња испољава драстичне осцилације (коефицијент варијације 23. и званични подаци са интернет сајта "ЕуроСтат". како у ратарској производњи.218. Упоређење и анализа производних резултата засновани су на основним параметрима дескриптивне статистике.

000 ха. У анализираном периоду просечна укупна производња је износила 214. што представља 39% укупних обрадивих површина са просечном укупном производњом од 3. односно заузима приближно 7% укупних обрадивих површина Војводине.017. Укупна производња соје такође бележи знатне осцилације у одређеним годинама посматраног периода (коефицијент варијације 33.000 ха. 43 .000 ха и заузима око 3% укупних обрадивих површина Војводине.220.881 тона и просечним укупним приносом од 4. Шећерна репа се гаји на 58. Сунцокрет заузима површину од 175.52%).541 тона уз просечан принос од 38. Просечна укупна производња у посматраном периоду износи 2.456 кг/ха.Кукуруз се гаји на око 635.97%). У посматраном десетогодишњем раздобљу укупна производња има знатне осцилације. што показује изразито висок коефицијент варијације (23.44%) али се задржава на приближно истом нивоу са благом тенденцијом пораста (стопа промене 0.270 кг/ха.814 кг/ха.38%) док ниво производње стагнира са тенденцијом благог пораста (стопа промене 3.000 ха што чини око 10% укупних обрадивих површина у Војводини. Соја се производи на 110.94%) док ниво производње испољава тенденцију пораста (стопа промене 9. Тренд нивоа укупне производње и осцилације у посматраном периоду испољавају приближне вредности као и остале посматране линије ратарске производње (коефицијент варијације 22.22%).987 кг/ха.896 тона уз просечан принос од 2. док стопа промене указује на благи пораст укупне производње (2. Просечна укупна производња за десетогодишњи период износи 291.739 тона уз просечан принос од 1. Као и код осталих посматраних линија производње долази до знатних осцилација приноса а самим тим и укупне производње (коефицијент варијације 27.34%).42%).

22 Соја принос/ха(кг) 2112 2522 1970 2753 1219 2394 2470 1711 2723 2828 2270.17 3863451 3104666 3497021 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248695 3220881.1 22.98 Кукуруз принос/ха(кг) т 4752 3203607 5686 4723 5353 2938 5588 4987 3417 5882 6542 4986.94 9.48 1424892 1529806 1143796 1123762 1465505 1272055 728565 1563390 1103782 1218475.97 Шећ.Табела 1.65 230735 255334 248550 200197 292941 258871 332787 409653 324642 291739.42 Сунцокрет принос/ха(кг) т 1966 363681 1605 1792 1476 1522 1980 1900 1791 2338 1769 1813.34 2.16 1.1 18.75 1.1 33.52 44 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Просек CV (%) Стопа промене (%) 44 . Биљна производња Војводине-укупно (1996-2005) Године 1996 1997 1998 1999 Пшеница принос/ха(кг) т 3005 829206 4009 4173 3624 3370 4068 3441 2304 4793 3954 3674.98 1.56 5.92 1.9 23.3 23.72 т 138302 139549 148756 277248 163223 193795 229864 211571 298695 347958 214896.9 13.3 27.38 3.8 22.2 19.44 0.репа принос/ха(кг) т 35971 2169076 37250 37986 42313 24709 42687 41001 27394 46762 48489 38456.89 1810783 1826820 2302646 1020080 1718711 2009706 1661902 2689373 2966316 2017541.86 0.2 22.

000 3. Војв.3.500 3.56%). ЕУ 15 Остварени принос пшенице у испитиваном раздобљу (1996-2005) показује изразиту тенденцију пораста и на друштвеном сектору (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). 45 . а приватног сектора 55%. Графикон 1.2.937 кг/ха) релативно виши од одговарајућег просека (3. Варијабилност приноса пшенице приближно је истих вредности и на друштвеном (коефицијент варијације 16.487 кг/ха) приватног сектора пољопривреде Војводине. Војв .000 1996 1997 1998 1999 2000 годинe 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект. што је последица климатских прилика у одређеним годинама. У посматраном раздобљу (1996-2005) просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи пшенице је износило 45%.000 4.84%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 20.500 5. које уједно представљају и најзаступљеније линије ратарске производње и заједно заузимају 80% укупних обрадивих површина у Војводини. приватном сектору и просеку ЕУ 15 у ратарству такође се односе на следеће линије производње: пшеница. захваљујући квалитетнијој технологији производње и примењеној агротехници. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 7. У поређењу остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносом ЕУ 15 примећује се драстична разлика у висини приноса са једне и мање варијабилности са друге стране. Принос пшенице на друштвеном.500 4. и соја. сунцокрет.000 6. док је просечан принос пшенице по јединици површине друштвеног сектора пољопривреде (3. друштвени сект. и на приватном сектору пољопривреде Војводине.000 5.000 2. Анализа остварених приноса на друштвеном и приватном сектору и поређење са Европским просеком Резултати анализе остварених приноса на друштвеном. кукуруз. То указује на постојање великих разлика у примењеним технологијама производње и мању зависност пољопривреде ЕУ од климатских фактора.500 6. шећерна репа.500 2.

ЕУ 15 2001 2002 2003 2004 2005 Графикон 3.Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) у укупној производњи кукуруза у посматраном раздобљу је око 20%. Војв. док је истовремено. У поређењу са оствареним просечним приносима ЕУ 15 такође се запажа драстична разлика у висини постигнутих приноса и у њиховој варијабилности. просечно учешће приватних газдинстава у укупној производњи кукуруза око 80%.000 друштвени сект. друштвени сект.000 7. Принос кукуруза на друштвеном. Војв. Просечан принос кукуруза по јединици површине друштвеног сектора (5.000 5. 46 .000 9.7% и 22. Варијабилност приноса кукуруза на друштвеном и приватном сектору пољопривреде је приближно иста (коефицијент варијације је 22.000 2.000 30.000 ЕУ 15 60.08%. Војв. 40.478 кг/ха) виши је у односу на одговарајући просек приватних газдинстава (4.000 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 приватни сект.000 20. Војв. Графикон 2.000 8. Принос шећерне репе на друштвеном.880 кг/ха).000 4.000 6. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 70.000 1996 1997 1998 1999 2000 године приватни сект.000 50. приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 10.000 3.

29%) приватни сектор. у посматраном раздобљу је знатно већа у односу на остале испитиване линије биљне производње. Остварени десетогодишњи просек производње шећерне репе по јединици површине друштвеног сектора (38. Графикон 4. приватни сект. као и друштвеноекономских услова производње. Принос сунцокрета на друштвеном.91%) друштвени сектор и (33. што указује на разлике у примењеној технологији производње. јер су европски приноси испољили мању варијабилност у посматраном периоду иако су у одређеним годинама биле изразито неповољне климатске прилике.000 500 0 1996 1997 1998 1999 2000 године 2001 2002 2003 2004 2005 Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде у укупној производњи сунцокрета је око 39%.000 1. Што се тиче поређења са просеком ЕУ 15 примећује се да је принос у половини посматраног периода (1996-2000) приближно исти док је у другом делу посматраног периода (2000-2001) он виши у 47 . што илуструју коефицијенти варијације (26. приватном и ЕУ 15 кг/ха 3.Вој в.49%) и на приватном сектору (коефицијент варијације 14.000 2. док је просечно учешће приватног сектора у укупној производњи сунцокрета 61%.75%). Просечан принос сунцокрета по јединици површине друштвеног сектора износи 1.500 друштвени сект.722 кг/ха и незнатно је нижи у односу на одговарајући просек приватног сектора 1.507 кг/ха) нешто је виши у односу на одговарајући просек приватнoг сектора (38.876 кг/ха.Војв.Варијабилност производње шећерне репе друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине. а што је резултат специфичног карактера производње овог усева.396 кг/ха) а у поређењу са просеком ЕУ 15 постигнути приноси на оба сектора пољопривреде Војводине скоро су двоструко нижи.500 2. ЕУ 15 1. док је варијабилност приноса изражена на оба сектора и износи на друштвеном сектору (коефицијент варијације 13. Просечно учешће производње друштвеног сектора у укупној производњи шећерне репе износи 57%. док је просечно учешће производње приватног сектора у укупној производњи шећерне репе око 43%.

Варијабилност приноса како на друштвеном тако и на приватном сектору показује значајне осцилације и достиже вредности коефицијент варијације 23. изведена на нивоу укупно остварених резултата.Војв. док просечно учешће приватног сектора у укупној производњи соје износи 42%. Графикон 5.64% за приватни сектор.Војв. 4.273 кг/ха) занемарљиво је виши у односу на одговарајући просек приватног сектора (2. Приноси соје на друштвеном. ЗАКЉУЧАК Анализа остварених производних резултата важнијих линија ратарске производње пољопривреде Војводине у десетогодишњем раздобљу (1996-2005). Просечно учешће друштвеног сектора пољопривреде Војводине у укупној производњи соје износи 58%.пољопривредној производњи Војводине него остварени просек ЕУ 15.252 кг/ха). приватном сектору и ЕУ 15 кг/ха 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 године приватни сект. Поређење остварених приноса производње соје на друштвеном и приватном сектору Војводине са просеком оствареним у ЕУ 15 показује на почетку посматраног периода значајну разлику.08% за друштвени и 22. што није карактеристика код поређења резултата осталих линија производње. с тим што се та разлика до краја посматраног периода видно смањила. као и резултата друштвеног и приватног сектора и поређења остварених резултата са просечним приносима ЕУ 15 наведених култура оправдала је у потпуности овакав приступ испитивању. Остварени производни резултати друштвеног сектора пољопривреде (пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге) и приватног сектора (индивидуална газдинства) у незнатној мери се разликују из чега се може извести закључак да се смањују разлике у примењеној агротехници на друштвеном и приватном сектору 48 . друштвени сект. ЕУ 15 Просечан принос соје по јединици површине друштвеног сектора (2.

ЈОВАНОВИЋ М. 2. 8-9. Нови Сад. РОДИЋ ВЕСНА: Обележја ратарске производње у Војводини и могућности њеног преструктуирања. сунцокрет (61%). Агроекономика бр. 5. са изузетком сунцокрета који испољава стагнацију. ГРУПА АУТОРА: Основни правци развоја агроиндустријског комплекса у САП Војводини. Српске привреде који су присутни у последњих 10-15 година.: Нека обележја досадашњег развоја пољопривреде САП Војводине. Резултати производње друштвеног и приватног сектора пољопривреде Војводине показују значајну варијабилност производње по годинама. 2001. 1978. 5.eurostat. Агроекономика бр. поред осталог. 28. Добијени резултати испитивања показују да су остварени производни резултати у највећој мери. условљени и друштвено-економским условима привређивања Југословенске. 30. тј. Пољопривредни факултет. 3. Нови Сад. ЈОВАНОВИЋ М. док је код осталих анализираних производњи нешто већа процентуална заступљеност на друштвеном сектору. осим у случају сунцокрета али да се та разлика са временом смањује.eu.int/ 49 .Остварени резултати испитиваних линија биљне производње у анализираном раздобљу показују тенденцију благог пораста. Још један битан показатељ просечних приноса ЕУ 15 је знатно мања варијабилност просечних приноса. Сличне тенденције се уочавају и у случају остварених приноса друштвеног и приватног сектора. Нови Сад. Нови Сад.: Организационо-економска обележја основних ратарских усева. http://epp. БОШЊАК ДАНИЦА.. Приватна газдинства имају доминантно просечно учешће у укупној производњи у следећим производњама: кукуруз (80%). ЈАН М. Институт за економику пољопривреде и социологију села. БОШЊАК ДАНИЦА. ЛИТЕРАТУРА 1. Поређења остварених приноса друштвеног и приватног сектора Војводине са оствареним просечним приносима на нивоу ЕУ 15 указују да су наши приноси још увек доста испод просека ЕУ 15. наравно остављајући довољно простора за даље интензивирање анализираних производњи. 1999. мада у већини случајева приватна газдинства имају нешто ниже приносе по јединици површине. што се може сматрати последицом неповољних климатских прилика у одређеним годинама. што указује да производње у ЕУ 15 нису у толикој мери зависне од климатских прилика.cec. 1980. Агроекономика бр. 4.

VUKOJE. private sector of agriculture. V... The comparisons between social and private sector in agriculture of Vojvodina showed that there is no significant differences concerning the tendencies and the level of the achieved production results. There were examined the production lines of major crop production: wheat. MALETIĆ. private sector of agriculture (private households) and total agriculture production of Vojvodina in the period 1996-2005 and compare those results with average yields in the EU 15 for the same period.ANALYSES OF PRODUCTION RESULTS IN AGRICULTURE OF VOJVODINA COMPARE IT WITH AVERAGE PRODUCTION RESULTS IN EU15 JOVANOVIĆ. total agriculture production 50 . maize. yield. Summary The paper presents the results of the analysis of production results of social sector (enterprises and cooperatives). M. sugar beet. but on the other side there is a significant differences between yields in agriculture of Vojvodina and average yields in the agriculture of the EU 15. D. social sector of agriculture. Key words: production lines in agriculture. sunflower and soya bean. It is evident that the tendencies of the examined production lines in the Vojvodina are less favorable then the examined same production lines in the EU 15.

produktivnost. eliminisana njena mogućnost da u tržišnoj utakmici konkurentski nastupa. Zajednička proizvodnja i tržišni nastup povećavaju pojedinačne ekonomske snage i ujedno eliminišu osnovne barijere rasta – sitan posed i usitnjenu proizvodnju. istraživač saradnik. a pored toga brojne sitne proizvodjače. vparausic@sezampro. ulaganje u novu tehnologiju i marketing. nerazvijeni kanali otkupa. Institut za ekonomiku poljoprivrede.yu 51 . Institut za ekonomiku poljoprivrede. udruživanje. poljoprivreda. 2 Rezime: Pitanje konkurentnosti domaće poljoprivrede direktno je vezano za kriterijume produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje. Ključne reči: rentabilnost. odsustvo bilo kakvih formi udruživanja proizvodjača.UDK:339. 063/214-231. Sve ovo skupa rezultira u maloj i oscilatornoj poljoprivrednoj proizvodnji. nepovoljni uslovi kreditiranja. čak. sudeći po mentalitetu našeg naroda. koja ne može biti konkurentna na inostranom tržištu. Naime. organizovati i udružiti u tzv. VESNA. finansijske i organizacione prirode.137:631(4 . 149007 D Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja R. pre svega. stimulisati. Volgina 15 DR DRAGO CVIJANOVIĆ. Brojni poljoprivredni proizvodi su berzanski i tu Srbija ne može da traži svoju šansu. lanac dodate vrednosti (value chain).672EU:497. U radu se ističe da su ovi osnovni ekonomski principi u poljoprivredi Srbije već dugo ugroženi. Promena na bolje danas je jedino moguća ukoliko poljoprivrednici nastupaju udruženo. Srbije. naučni savetnik. kuća 357-0-611. a to su diferencirani poljoprivredni proizvodi. tel. Srbije u EU. višeg stepena obrade. čime je značajno smanjena ili. D. veoma je teško animirati. finansiranog od strane MNZZS R.113) Originalni naučni rad Original scientific paper NISKA PRODUKTIVNOST KAO OSNOVNA BARIJERA KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE U PROCESIMA PRIBLIŽAVANJA EU 1 PARAUŠIĆ. nedostaju stimulativni i povoljni kreditni izvori za proširenje proizvodnje. 1. Volgina 15 Adresa i kontakt prvog autora Vesna Paraušić. 2 MR VESNA PARAUŠIĆ. niske cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cene repromaterijala. UVOD Osnovni razlozi nerentabilne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji su brojni: sitan posed. ograničenja su. kolebljive otkupne cene. Tamo gde može da konkuriše. koji ograničavaju nove investicije i intenziviranje proizvodnje. CVIJANOVIĆ. 1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. konkurentnost.

Tabela pokazuje da je najveći raspon ulaganja i prinosa u slučaju proizvodnje šećerne repe.5) 900 49.450 (3300*16. delimično umanjeni.000 (50. 4 Kalkulacija IEP uključuje sve troškove koje poljoprivrednik ima u proizvodnji ratarskih kultura ako raspolaže svojom mehanizacijom. cena NPK djubriva je 19. Suncokret I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u pr.2 33.3) 45.5 din/kg.2. dok minimalnu ili negativnu rentabilnost ostvaruju proizvodjači žitarica (pšenica i kukuruz) i suncokreta. cena semenske pšenice je 18 din/kg (potrebna količina je 300 kg/ha).5) 15. ukoliko bi njihove kalkulacije uključivale i troškove amortizacije mehanizacije.500 (5000*9. pšen. Šećerna repa I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.000 42.3) 23. niti kao oportunitetni trošak.12 70. OCENA RENTABILITETA RATARSKE PROIZVODNJE U nastavku se daje slika proizvodnih troškova i mogućeg profita u proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2006. potrebna količina 300 kg/ha. U kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine ne postoji trošak zakupa zemljišta (niti kao stvarni trošak.400 (2800*15.000 din/ha. pšen. za ona gazdinstva koja koriste svoju zemlju).000 44.6 28.500 43.500 54.000 52.000 43. godini Podaci Zadružnog saveza Vojvodine3 Pšenica I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) Kukuruz I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.5) 12.52 Kalkulacija ZSV uključuje sve troškove koje bi poljoprivrednik imao u proizvodnji ratarskih kultura da ne raspolaže svojom mehanizacijom. pšen.000 1.000 3. sredstva za zaštitu bilja su oko 2.400 1.000*2. 44. Soja I Potrebna ulaganja (din/ha) II Zarada u din/ha (prinos*cena) III Profit u proizvodnji/ha (II-I) IV Odnos zarade u odnosu na zaradu u proiz.400 (2800*15. Kalkulacije proizvodnih troškova i cena ratarskih kultura u 2006. pšen. zakup zemljišta 130 eura/ha. mogu da se koriste i za one poljoprivrednike.000 (5500*8) 14. koji raspolažu svojom mehanizacijom. 5 Računa se da je potrebno oko 90 litara dizel goriva.00 (50000*2.000 115. Troškovi rada poljoprivrednika delimično su uključeni kroz pružanje usluga mehanizacije.0005 47.000 92.000 44. godini (Tabela 1).5 din/kg.500 30.700 44.5) -700 51. 3 52 . a računa se cena zemljišta (trošak zakupa).000 (3100*16.000 115. u kalkulaciju je uključena cena dizel goriva od 65 din/l.950 Podaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede. za ona gazdinstva koja uzimaju zemlju u zakup. U kalkulaciji se ne računa trošak amortizacije i rad poljoprivrednika.000 1.5) 19.5) 4. potrebna količina 300kg/ha.000 (5500*8) -7.000 (4600*9. Beograd4 35. cena KAN-a 17. Ovi podaci.

5 8.3 kg pšenice 2005 16. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu.5 Premiranje suncokreta i soje U cenu suncokreta i soje je uključena premija od 2 din/kg.9 kg pšenice. cena soje 195 eura/t+5% PDV Paritet cene repe i pšenice 1 kg sunc. Kod ostalih ratarskih proizvoda nije moguć konkurentski nastup.6 kg pšenice).52 2.1 29.5 16.67 Cena pšenice u vreme žetve (din/kg) 8.1 *S obzirom na izuzetno nizak kurs dinara u odnosu na evro (na dan 23. I Šećerna repa Godina 2004 2005 2006* Cena repe (din/kg) 2.6 kg pšenice.5 1 kg sunc.7 kg pšenice 53 .=1. jedan evro vredi 78.5 kg korena repe = 1 kg pšenice). teško je utvrditi. cena soje 195 eura/t + PDV 5% + premija 2 din/kg. 1 kg soje =1.027 eura/kg).5 9. 1 kg soje =1. 1 kg soje =2.5 kg pšenice) • SOJA 260% cene pšenice (1 kg soje=2.55 din/kg + PDV (8% za prvna lica i 5% za fizička lica).5 Premiranje repe Cena repe 2 din/kg + 0. Kolika će biti konačna prosečna cena repe roda 2006. Cene su utvrdjene za digestiju od 15.1 din/kg (0.=1. ni u slučaju bazičnih (berzanskih) ratarskih proizvoda. a repa koja je zadužena plaća se po utvrdjenoj deviznoj klauzuli. Cena od 2. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS optimalni pariteti u bilnoj proizvodnji bili bi sledeći (pšenica = 100): • ŠEĆERNA REPA 30-40% cene pšenice (3.5 2006 15.din/kg Godina 2004 Cena suncokreta 14 Cena soje 15 Cena pšenice 8.8 kg pšenice 1 kg sunc. cena repe u deviznoj klauzuli je samo oko 2.11.3 2.5 19.5 din/kg. pa je šećerana Sunoko izvršila korekciju devizne klauzule i repu koja nije zadužena za repromaterijal plaća po ceni od 2. Cena suncokreta 175 eura/t+5% PDV.Prethodna analiza ukazuje da se “poljoprivreda Srbije” može naći na svetskom tržištu samo kod onih proizvoda koje može i rentabilno proizvesti (što je u našem slučaju jedino šećerna repa).4 28.8 dinara).3 8.5%.67 din/kg je cena repe roda 2006. Cena suncoketa je 175 eura/t + PDV od 5% za fizička lica + premija 1. odnosno poštovanja optimalnih horizontalnih pariteta razmene. 2006.3 din/kg premije Bez premije Bez premije Paritet cene repe i pšenice (%) 27. niti kada se radi o preradjevinama na osnovu njih. godine u dinarskoj klauzuli uz 5% PDV-a.5 9. Rentabilnost ratarske proizvodnje u Srbiji može se posmatrati i preko internih pariteta.=1. II Suncokret i soja .6 kg pšenice. • SUNCOKRET 250% cene pšenice (1 kg suncokreta=2.

Nemačka. U najkraćem. dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dugoročne kredite za poljoprivrednu proizvodnju u 2006.16% godišnje (više od prosečne stope na ukupne kratkoročne kredite). Stočarstvo je u Srbiji na izuzetno niskoj proizvodnoj osnovi. ne može biti pokretač izvoza. ova struktura u domaćoj poljoprivredi je izrazito nepovoljna. Prema podacima Narodne banke Srbije (Statistički bilten. kakva je u Srbiji. mogli bi se istaći sledeći: • Neodgovarajuća agrarna politika zemlje i nemogućnost dugoročnog planiranja i organizovanja proizvodnje (niske stimulacije.07% godišnje. pre svega. Izvoz mesa iz Srbije i dalje je simboličan. iz Srbije godišnje izlazi svega oko 2 hiljade tona junećeg mesa (po prosečnoj ceni od 4.6% od registrovanog broja gazdinstava 54 . u narednim godinama neophodno je povećavanje učešća stočarstva (u okviru njega govedarstva) u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema procenama datim u Dugoročnoj strategiji razvoja agrara na 55%). 2006. Primera radi. Poslednjih godina ovo učešće kreće se oko 35-37% (prema dokumentacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku). usitnjena.europa. upravo ono i pokreće razvoj i biljne i ukupne poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji. posmatrano po pojedinim zemljama. ss. 44-45). godini iznosila je 19. što je takodje više od prosečne kamatne stope na ukupne dugoročne kredite. u zemljama EU-15 (prosek) učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje oko 45% (www. od kvote za izvoz junećeg mesa od skoro 10 hilj. izuzev Crne Gore. kao najvažniji. Medjutim.35% godišnje. Primera radi. godini iznosila 15. krediti dati poljoprivredi krajem III kvartala 2006. u 2006. sledi Luksemburg i Danska (preko 60%). Znatno povoljniji krediti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede Srbije dostupni su samo malom broju poljoprivrednih proizvodjača. ekstenzivna. Stoga. najveće učešće stočarstva ima Irska (preko 70%). za proizvodnju i zalihe poljoprivrednih proizvoda prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kratkoročne kredite u 2006. Švedska).eu. S obzirom da je stočarstvo viša faza "organske industrije" i ujedno najintenzivnija grana poljoprivredne delatnosti. • Visoke cene stočne hrane i dispariteti cena na relaciji stočne hrane i stočarskih proizvoda. a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa svim prethodno nabrojanim atributima. a dobijena kvota za izvoz baby beef-a neiskorišćena. Velika Britanija. • Visoke kamatne stope koje uslovljavaju ekstenzivnost proizvodnje. zbog niskog učešća stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. čime bi se omogućila efikasna valorizacija ratarskih proizvoda.3. Austrija. Prema istom izvoru. godine u Crnoj Gori imali su prosečnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu od 7. novih tehnologija i sl. godini 9. Pri tom. uvodjenje inovacija. primera radi. kao i povećanje ukupnih deviznih prihoda zemlje od izvoza stočarskih proizvoda. a većina ostalih zemalja EU-15 ima učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od preko 50% (Belgija.int). a osnovni razlozi ovakvog stanja i dugogodišnjeg silaznog trenda proizvodnje su brojni. nestandardizovana i nerentabilna stočarska proizvodnja.25 USD/kg). RENTABILNOST STOČARSKE PROIZVODNJE Posmatrana kao odnos biljne i stočarske proizvodnje. Kamatne stope u Srbiji više su u poredjenju sa svim zemljama u okruženju. dok je. neuredna isplata. odnosno ograničavaju ulaganja u proširenje proizvodnje. tona. nedovoljna kreditna podrška).

38 uslovna grla stoke po hektaru obradive površine. sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv. mala i ekstenzivna proizvodnja (individualni sektor raspolaže sa prosečno 0. Ministarstvo poljoprivrede nizom mera u domenu agrarne politike podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom (www. 4. svinja za 36%. izgradnja. Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka. DP STOKOIMPEX. popravka. a svega 0. zdravstvene zaštite stoke). Bačinci. godine (Glasnik. Za izvoz u EU registrovano je sledećih pet klanica. str. u pomenutom periodu posmatrano. Usitnjen posed. ova pomoć očigledno nije dovoljna. klanica BIG BULL iz Bačinaca projektovana je po svim standardima Evropske unije i opremljena je najsavremenijom opremom i tehnologijom poznatih 55 . PIK Zlatibor. svinja. već dugo. godina brojno stanje goveda. ishrane.koja izvire iz osnovnih ekonomskih principa produktivnosti i profitabilnosti. Srbije. govori podatak da je u periodu 1985. Naime. u Srbiji danas ima između 700-800 malih i velikih klanica. U klaničnoj industriji Srbije samo je nekoliko reprezentativnih primera konkurentske snage . Čajetina. što je izuzetno malo u poredjenju sa razvijenim zemljama Evrope). a primena liste ovlašćenih klanica za izvoz stupila je na snagu 11. doo. PTP BIG BULL. Medjutim.000) dobilo je kratkoročni kredit. nege. 5. osnovne prepreke Srbije na putu da uspešno. Kako konkurišemo govori izvoz od svega 2. Primera radi. Knjaževac. ovaca za 28%. ovaca i živine u Srbiji umanjeno je za skoro trećinu. niti blagovremena. regresi za priplodnu stoku i sl. niti namera da se udruživanjem poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman. a bez njih je teško proizvoditi. decembar 2006. 2. Koliko proizvodimo.minpolj.000 tona junećeg mesa godišnje. broj goveda je manji za oko 40%. Nedostatak bilo kakvih formi objedinjavanja i udruživanja proizvodjača. Novi Sad. doo.gov. ukrštanja. dogradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke korišćenjem 30% bezpovratnih sredstava.6% registrovanih gazdinstava iskoristilo je dugoročni vid finansiranja preko Ministarstva poljoprivrede R. reprodukcije. 3. gajenja. 1. 9): . 2006. iznosio je oko 280. obeležavanje svinja i bezpovratna vakcinacija protiv klasične kuge svinja. decembra 2006. a nemoguće konkurisati. Sve prethodno nabrojano ugrožava ostvarivanje osnovnih principa ekonomije u stočarskoj proizvodnji – produktivnost i rentabilnost. Jagodina. hibridnom Zapadu. JUHOR-EXPORT. KOLBIS. posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa.sr. nabavka mašina i opreme za stočarsku proizvodnju korišćenjem 30% bespovratnih sredstava.• • • (ukupan broj registrovanih gazdinstava u 2006. a mogućnosti kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje proizvodnje su minimalne. Moglo bi se zaključiti da su svi prethodni problemi. a živine za oko 20%. Needukovana radna snaga (kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti selekcije. Naime. a svega njih pet dobilo je odobrenje Komisije EU da se njihovi proizvodi (govedje meso) mogu naći na tržištu EU.yu): unapredjenje rasnog sastava stoke putem nabavke rasne priplodne stoke iz uvoza uz korišćenje 40% bespovratnih sredstava.

časopis Ministarstva poljoprivrede R. 2. a ekonomske efekte ovako profitabilne proizvodnje ulažu u nova znanja. edukaciji radnika o tome šta znači higijena na visokom nivou. Medjutim. www. žitarice i stočna hrana.yu 56 . U radu je pokazana negativna ili niska stopa rentabiliteta koja se ostvarila u ratarskoj proizvodnji u 2006. novembar 2006. Podgorica. To što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne uslove za stočarsku proizvodnju danas ne znači mnogo. 4.sr. septembar 2006. GLASNIK. INTERNA DOKUMENTACIJA Udruženja za poljoprivredu. opremu i marketing. decembar 2006. U poslednjih petnaest godina znatno su se izmenili zahtevi i postupci isporuke mesa po propisima EU.europa. 5. decembar 2006. 4. ujednačenosti isporuke po količini i kvalitetu.int www. direktno je vezana sa njenom sposobnošću da učestvuje na evropskom i svetkom tržištu. njenom genetskom potencijalu. prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.2. Istovremeno. prisustvuje međunarodnim sajmovima. a zaposleni se konstantno edukuju i usavršavaju. IZVEŠTAJ GLAVNOG EKONOMISTE. Prethodna analiza pokazala je da je jako teško ispunjavati sve standarde i zahteve EU u pogledu kvaliteta stoke i mesa za izvoz. Srbije. pristup tržištu imaju samo konkurentni. 13. 3. počev od uzgoja stoke pa sve do krajnjeg potrošača. Uvođenjem HACCP sistema prati se sledljivost mesa. klaničnih proizvoda. Najviše pažnje ova klanica upravo posvećuje kontroli sirovine i repromaterijala.gov. Primera radi. Narodna banka Crne Gore. Srbije. STATISTIČKI BILTEN NARODNE BANKE SRBIJE. tj. neispunjavanje kvote za izvoz junećeg mesa u EU direktna je posledica smanjenja proizvodnje u stočarskoj proizvodnji.eu. 9. 8.2007. BILTEN STIPS ”Živa stoka. decembar 2006. decembar 2006. ZAKLJUČAK Mogućnost da poljoprivreda Srbije opstane u budućnosti. (ne)ispunajvanju visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti stočarskih. Klanica prati svetske trendove u ovoj proizvodnji. tačnije ekonomski jaki i organizovani učesnici. već i u: kvalitetu stoke. zbog nestimulativnih uslova njenog organizovanja. godini. kada u Srbiji osnovne pretpostavke rentabilnog bavljenja jednom proizvodnjom nisu ispunjene. Anketno istraživanje rentabilnosti ratarske proizvodnje Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd. 7.minpolj. koji ostvaruju visoke stope produktivnosti i rentabilnosti. Ministarstvo poljoprivrede R. inovacije. a sve to u cilju izbegavanja eventualnih problema na kritičnim tačkama u proizvodnji. problem neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini junadi. LITERATURA: 1. savremenu tehnologiju. posebno sa ulaskom u EU. 6.svetskih proizvođača. INTERNA DOKUMENTACIJA ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE.

productivity. research was sponsored by a research grant from the Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia. 6 57 . As a part of project “Multifunctional agriculture and rural development in Serbia”. Because of that. association. The only way for progress is association of the individual agricultural producers. agriculture. Collective production and marketing accession can raise strength of each producers and reduce basic barriers of growth – miniature hold and pulverous production. profitability.SMALL PROFITABILITY AS A MAIN BARRIER OF COMPETITIVENESS SERBIAN AGRICULTURAL IN THE PROCESS OF ASSOCIATE TO EU6 Abstract: Competitiveness of the domestic agriculture is measured by productivity and profitability. Keywords: competitiveness. These fundament economic principles in Serbian agriculture are endangered for a long time. strength of agriculture for competitively accession is signification reduced or eliminated.

D.UDK: 631. odnosno. FAO. Rad je deo istraživanja na projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“. u poslovima savetodavstva je u svetu bilo angažovano više od pola miliona stručnjaka.. Oni često variraju od države do države i stoga je takav poduhvat prilično težak. organizacija. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Teški ekonomski uslovi zemalja u tranziciji prouzrokuju velike lomove u privrednom sistemu i ne obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova poljoprivrede kao grane delatnosti. Rome. Iz tih razloga pronalaze se različite forme organizovanja i finansiranja savetodavstva: različite vrste nadoknade troškova. komercijalizacije pa sve do potpune privatizacije. (urednici). A. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. U zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama koje imaju ili tek uspostavljaju „modernu“ savetodavnu službu. B. Ključne reči: poljoprivredno savetodavstvo. najčešće putem finansiranja koje obezbeđuje nivo „preživljavanja“ ovih službi. kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. imaju drugačije razloge za pokretanje procesa transformacije ovih službi. Međutim. 1 Swanson. nedostatak budžetskih sredstava za finansiranje poljoprivrednog savetodavstva je za očekivati. nemamo nameru da sistematski predstavimo sve organizacione modele i modele finansiranja savetodavstva.153:336 Originalni naučni rad Original scientific paper ORGANIZACIONI MODELI POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA JANKOVIĆ. Sofranko.yu . što je bio nedostatak birokratizovanih državnih savetodavnih sistema. finansiranje UVOD Prema podacima iz 1990-te godine. Bentz. poljoprivredno savetodavstvo je (manje ili više namerno) na udaru. Umesto toga. s druge strane.ns. već početkom osamdesetih godina dolazi do preispitivanja dotadašnje politike savetodavstva. Najveći broj od njih je bio zaposlen u javnim/državnim savetodavnim sistemima. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. * Rezime: Poljoprivredno savetodavstvo širom sveta ima različite organizacione modele koji su u tesnoj vezi sa načinom finansiranja ovog sektora. veliki troškovi za finansiranje iz budžeta. Iako se i u slučaju razvijenih zemalja može govoriti o Mr Dejan Janković.. U toj situaciji. Razvijene zemlje.ac. Razlozi za ove procese su prilično jednostavni: novac. R. e mail: jankovic@polj. 1998. u radu je dat osvrt na neke od osnovnih organizacionih aspekata koji se mogu pojaviti u savetodavnim sistemima. ali i potreba da se više odgovori na potrebe farmera. U ovom radu. * 1 58 . Ministarstva nauke i zaštite životne sredine (Projekat br. 149007).

DRŽAVNA ORGANIZACIJA SAVETODAVSTVA I NJENE REFORME Odgovor na ovu „krizu identiteta“ jeste redukovana uloga države. a to je zaštita životne sredine i prirodnih resursa. U tom smislu. ustvari važe i u slučaju nerazvijenih i zemalja u razvoju. ogroman birokratski aparat u gotovo svim javnim sektorima zemalja u tranziciji. s time i neminovna birokratizacija ovih službi. Farmeri se sve više posmatraju kao ravnopravni privredni subjekti na tržištu kojima de facto više ne treba više „besplatna“ pomoć od strane države koja je pružana putem institucija savetodavstva u poljoprivredi. na sceni je proces relativnog opadanja značaja poljoprivrede za ekonomski rast (učešća u društvenom proizvodu zemlje). moramo biti oprezni kada govorimo o tzv. kvalitet menadžmenta savetodavnom službom i obučenost savetodavaca. S druge strane.2 Međutim. Znanje i informacije koje su putem savetodavne usluge dobijene. te organizacije postaju nefleksibilne i ne prilagođavaju se dobro na dinamiku tržišta i društvene realnosti i ne odgovaraju potrebama farmera (top-down organizacija). kao i relativno dobar ekonomski položaj farmera. Zbog toga je realno očekivati da se iz dela tog profita direktno naplati savetodavna usluga. smanjenje procenta stanovništva koje se bavi poljoprivredom i smanjenje ruralne populacije uopšte. Najčešće je uzrok tome različita mogućnost finansiranja. 59 . Značajan uticaj u ovoj oblasti sve više imaju i potrošačke grupe i ekološki pokreti (i uopšte državna politika u oblasti ekologije) koji vrše pritisak i lobiraju za održivi razvoj i zdravu ishranu. Farmeri od toga imaju koristi i zato moraju da plate. ono je najčešće pod upravom različitih ministarstava (najčešće ministarstava za poljoprivredu). na koji način i koliko kvalitetno. Pojedine zemlje savetodavni rad u ovim oblastima i dalje finansiraju iz državnog budžeta i time kontrolišu ostvarivanje planiranih ciljeva i prioriteta ustanovljenih na nivou čitavog društva. u ovim zemljama je hroničan nedostatak budžetskih sredstava osnovni razlog preispitivanja politike prema poljoprivrednom savetodavstvu. dovele su do procene da su troškovi preveliki. istovremeno i jedan od razloga nedovoljnih finansijskih sredstava. Naprotiv. savetodavstvo se sve više vezuje za ideju birokratske organizacije. navedeni u kontekstu razvijenih zemalja. a naročito u oblastima koje su u domenu javnih interesa. Iako su modaliteti organizacije različiti od zemlje do zemlje. proizvodnji zdrave (bio) hrane i tome slično. Tako posmatrano. u kontekstu razvijenih zemalja mogli bi se istaći i neki drugi razlozi koji indirektno dovode do ovih procesa. efekti loši ili nedovoljni (sa stanovišta ulaganja i očekivanog rezultata). oficijelnom 2 Ovi razlozi. varira od zemlje do zemlje. izvođene. U razvijenim zemljama. dovodi do smanjivanja učešća javnog finansiranja sektora savetodavstva. Oni su privredni subjekti koji su u mogućnosti (i zato moraju) da plate za ovu vrstu usluga. poljoprivredno savetodavstvo je najčešće organizovano i finansirano od strane države. To nikako ne znači da se negira značaj poljoprivrednog savetodavstva. finansiranih iz državnog budžeta. za svoj direktni ili indirektni efekat imaju veći profit. veliki broj zaposlenih. ustvari.nedostatku novca za finansiranje ovog sektora. važni razlozi za redefinisanje politike prema savetodavnim službama su sledeći: velika javna administracija. Visoko industrijalizovana poljoprivreda i mali procenat populacije koja se bavi ovom delatnošću. Koje će oblasti savetodavnog rada biti finansirane. svest o višestruko korisnim efektima savetodavnog rada ustvari sve više raste. Kao što je već pomenuto. Međutim. jeste. pre svega u finansiranju ovih institucija.

privatni sektor smatran je generalno „slobodnijim“ od administrativnih i političkih prepreka. Ipak. A. stvara konkurenciju na tržištu savetodavnih usluga. efikasnijim.3 publikacija itd. Oficijelno državno savetodavstvo je. Seljak/farmer nezadovoljan uslugom ponaša se kao potrošač i kupuje neki drugi proizvod. Journal of Rural Studies. top-down pristup. Тabela 1. 97. 2000. grupni rad. Hoffmann.. V. ministarstva za poljoprivredu. sa druge. J. a time i kvalitetniju uslugu.. slabu organizaciju i metode savetodavnog rada. Ponekad određene kategorije farmera (krupni farmeri sa velikom proizvodnjom) imaju 3 To znači da savetodavna organizacija na taj način može da pribavi određene prihode. odnosno traži savet od drugog savetodavca. što znači da seljaci/farmeri plaćaju određenu naknadu za savetodavnu uslugu koja može biti pružana u organizaciji privatnih savetodavnih kompanija. najčešće kritikovano zbog toga što: nema primerene koncepte savetodavnog rada. No. semena ili bilo kojeg drugog inputa. P. 60 . Postoji niz različitih mehanizama koje država koristi da bi se oslobodila tereta finansiranja i obezbeđivanja funkcionisanja sistema savetodavstva. sa većom motivacijom savetodavaca/konsultanata. nevladinog sektora ili državnih savetodavnih službi. savetodavni ugovori. više orijentisan na klijente. javne birokratije. Lamers. U tom se smislu često daju kritičke ocene o lošim efektima oficijelnog savetodavstva pod upravom ministarstava za poljoprivredu i navode se samo njegove lošije strane. SAVETODAVNI UGOVORI. ima nedovoljno motivisano osoblje. ali takođe i prodaja npr. Međutim. postoji niz drugih načina organizacije i finansiranja savetodavstva. Plaćanje za savetodavnu uslugu povećava odgovornost savetodavca za pruženu uslugu. VAUČER SISTEMI PRIVATNE SAVETODAVNE KOMPANIJE PRIVATNO Izvor: Kidd. Ficarelli. Ovo je važno napomenuti iz razloga što su u proteklih dvadesetak godina (a i danas) komercijalizacija i privatizacija savetodavstva prilično aktuelne teme. predstavljaju samo dva moguća (krajnja) rešenja.. Ono može biti delimično ili potpuno komercijalizovano (u smislu finansiranja).16. kao što je već pomenuto. vaučer sistemi. potpuna privatizacija ili komercijalizacija savetodavnog rada s jedne strane. birokratizovani aparat. „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. fleksibilnijim i prilagodljivijim potrebama seljaka/farmera. i besplatno savetodavstvo. S druge strane. str. Generalno treba razlikovati finansiranje savetodavstva od izvođenja/pružanja savetodavnog rada. ovo se čini pomalo diskutabilno sa stanovišta etike savetodavnog rada i njihovog profesionalizma. Strategije finansiranja i izvođenja savetodavnog rada u poljoprivredi FINANSIRANJE SAVETODAVSTVA IZVOĐENJE/PRUŽANJE SAVETODAVNE USLUGE JAVNO JAVNO BESPLATNA JAVNA SAVETODAVNA SLUŽBA NADOKNADA TROŠKOVA DRŽAVNIM SAVETODAVCIMA PRIVATNO SUBVENCIJE PRIVATNIM SAVETODAVCIMA.savetodavstvu pod upravom npr. Nasuprot tome. To može biti sistem delimične nadoknade troškova . Ono je na taj način organizovano u mnogim zemljama.subvencija.

No. U novije vreme. religijske zajednice . Usmeravanje finansijskih sredstava moguće je u različitim pravcima: direktno javnim službama preko budžeta ili za konkretne projekte.obavezu plaćanja savetodavne usluge. U tu grupu ne spadaju fakulteti i instituti (osim u SAD. često i uz pomoć donatorskih sredstava za konkretne projekte i kampanje.. Journal of Rural Studies. osiguravajuća društva. One mogu biti finansirane na različite načine.. Sve u svemu. V. U. gde su oni aktivno inkorporirani u savetodavni sistem). usmeravanje sredstava na seljake/farmere (vaučer ili neki drugi sistem).. trgovačke organizacije (prodavci poljoprivredne opreme. Sofranko. u najvećem broju slučajeva postoji nekoliko izvođača savetodavnog rada. 26. ugovaranjem sa različitim izvođačima savetodavnog rada. chapter 2. pesticida itd.. PROJEKTI/KAMPANJE. stvoreno je tržište savetodavnih usluga. DOPRINOSI PROGRAMI. 1998.5 Tzv. u Swanson. Hoffmann.D. FAO.16. B. FIKSNE NADOKNADE. semena. „Alternative approaches to organizing extension“. Ficarelli. privatnim ili državnim. UGOVORI. 25.J. PROMENJIVI TROŠKOVI. VAUČERI PODELJENA DODATNA VREDNOST (ZAVISNO OD PROFITA . sve je veće prisustvo nevladinih organizacija koje se takođe bave savetodavnim radom. prerađivači. Rome. str. između ostalog. razna udruženja.savetodavni rad. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. A.). na farmerske organizacije ili lokalnu samoupravu koja dalje kanališe sredstva na savetodavne institucije itd. Lamers. banke. str. modaliteti organizacije i finansiranja su veoma raznovrsni. Bez obzira da li je ono državno ili u nekoj drugačijoj organizacionoj formi. R. Bentz. „institucionalni pluralizam“ u Nagel.. 2000.. J. dok drugi to ne moraju. P. J. koje relativno često 4 61 . „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. Prvo. Postoji niz „alternativnih pristupa“ organizaciji savetodavstva: o o o o o o o o »javno versus privatno vladino versus nevladino top-down (birokratsko) versus bottom-up (participativno) profitno versus neprofitno besplatno versus nadoknada troškova opšte versus sektorsko višenamensko versus jednonamensko vođeno tehnologijom versus orijentisano ka potrebama«4 Ovakvi trendovi u poslednjih dvadesetak godina doveli su do značajnog poboljšanja na više nivoa.) Izvor: Kidd. 99. A (urednici). Tabela 2. 5 Ovde mislimo na savetodavne organizacije čiji je prevashodni cilj . Mogućnosti usmeravanja finansijskih sredstava u savetodavstvu NEZAVISNO OD ZADATAKA ZAVISNO OD ZADATAKA JAVNO BUDŽET PRIVATNO POREZI.

S druge strane. Planirane mere agrarne politike često nisu bile u interesu seljaka/farmera. Potrebno je izvršiti „dekoncentraciju moći“. Ovo je trajni problem u savetodavstvu iz razloga što savetodavci obično ne mogu da pružaju svoje usluge svim seljacima/farmerima.seljaka/farmera . zatim aplikativnim istraživanjima. S druge strane. centralnog rukovođenja i izvršiti prenos ovlašćenja na regionalne i lokalne institucije (regionalne savetodavne centre. Sprovođenje dogovorenih mera (odozgo nadole) često nije imalo očekivane efekte ili su efekti bilo kratkoročne prirode. dosada često nije bio u stanju da adekvatno odgovori na potrebe seljaka/farmera i čak štaviše.6 Iz ovih razloga. top-down pristup sa stanovišta centralizovanog sistema. Kao delegirani predstavnici. primenjuju savete. gde obema stranama odgovara saradnja. usmeravanje sredstava itd. odgovornost za pruženu uslugu i usmerenost na klijente. pre svega u upravljanju. različiti agroekološki. Od velikog je značaja obezbediti što veće učešće seljaka/farmera i njihovih organizacija. Osnovni nedostaci glomaznih savetodavnih organizacija pod upravom ministarstava za poljoprivredu (pored već pomenutih) jesu prevelika centralizacija i top-down pristup. ali ne kao primarnu (profesionalnu) delatnost za koju su plaćeni. koji. imaju realne efekte primenjenih saveta itd. bivaju polako „izbačeni“ iz tržišne utakmice. On se ostvaruje identifikacijom potreba krajnjih korisnika novih tehnologija i savetodavnih usluga . Pri tome. uz pomoć participativnih metoda. Stoga je suštinska preporuka za uspešan rad ovih službi. značajno je da im se obezbedi da budu u mogućnosti da direktno utiču na kreiranje obavljaju neku vrstu savetodavnog rada. 6 Svaka vlast ceni savetodavstvo kao instrument koji može da koristi kao produženu ruku u ostvarivanju svoje politike i uticaja na značajnu biračku masu iz ruralnih područja.). donošenju odluka. već političkih struktura. oni mogu vršiti kontrolu i uticaj na savetodavne planove i programe. prirodom. Uz to. Centralizacija u odlučivanju i upravljanju ovim organizacijama nikako ne može da efikasno reši probleme koji nastaju „na terenu“. u velikoj meri zahtevaju diferenciran pristup pojedinim regionima poljoprivredne proizvodnje. za koje treba brz i adekvatan odgovor. s druge strane. Takva situacija vodi do usmeravanja savetodavnog rada često samo na krupnije i inovativnije farmere. evaluaciju postignutog. 62 . socio-kulturni. a borba protiv ruralnog siromaštva ostaje „mrtvo slovo na papiru“. lokalnu samoupravu i tome sl. pristup „bottom-up“. sami intenzivno traže pomoć. pa i politički uslovi.savetodavstvu je uvek poželjna situacija u kojoj se stvara „tržište“ savetodavaca. odnosno njihovih predstavnika u upravljačkim i kontrolnim strukturama savetodavnih službi. sitniji seljaci ostaju zapostavljeni. planiranju. čime oni ostvaruju funkciju vezivnog tkiva u poljoprivrednom sistemu itd.„osluškivanjem povratnih informacija od strane seljaka/farmera i kontaktom sa njima putem manje ili više institucionalizovanih i permenentno otvorenih kanala komunikacije. među ljudima. Pretpostavka je da bi one mnogo bolje odgovorile lokalnim/regionalnim potrebama za savetodavnom službom. unapređuju proizvodnju. U toj situaciji. životinjama (stokom). opštine. da realno proceni kakve su potrebe za savetodavnim radom. koje svojim tržišnim zakonima ima višestruke efekte: pre svega na kvalitet rada. imaju sredstava da primene preporučene mere. monopolističkih faktora itd. urbane populacije (jeftini proizvodi). ekonomski. „feedbackom“ savetodavaca istraživačima. veća ponuda savetodavnih organizacija automatski znači veću „pokrivenost“ populacije savetodavnim radom. »odozdo na gore“ je od suštinskog značaja za kvalitetniji rad savetodavnih službi. decentralizacija.

1987.C. proizvodnje. 1985. u Volker Hoffman (Ed. mora da bude obostrano i zahteva dugačak proces prilagođavanja. H. Washington.. nalaže da se i njihovi predstavnici takođe nalaze u upravljačkim strukturama i odborima... „Das Training and Visit System in der Landwitschaftsberatung. od menadžmenta savetodavne službe. 1977. Weikersheim. seoskim savetodavcima/ kontakt farmerima koji su trebali biti sistematski obučavani .. Transfer nove tehnologije bio je od istraživačkih instituta. The World Bank. U početnom periodu. zabeleženi su dobri efekti u povećanju prinosa u nekim zemljama (često se navode primeri Turske i Indije). 1984. koji su potom obučavali „kontakt farmere“ na što jednostavniji način..seoski savetodavci bili su odabrani seljaci/farmeri od kojih se očekivalo da prenesu nova znanja Šire o Training & Visit sistemu u brojnim studijama Svetske Banke. FAO. A. u cilju lakšeg prihvatanja inovacija od strane ostalih seljaka/farmera. pojedinih autora. M. kojim tempom.Q. i brojne druge studije.C.(u)trenirani za te zadatke.) “Beratung als Lebenshilfe”. An analysis of operations and effects“. putem kojih „poruka“. doživljava velike kritike i gubi na značaju.. „Agricultural extension: The training and visit System“. Značaj prehrambene/prerađivačke industrije i njihove povezanosti sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. D. Höper. SMS savetodavci bi ih posećivali i prenosili im nova znanja i nove zadatke. Karakteristike ovog sistema bile su jednostavnost u organizaciji. kada. preko specijalista u određenim oblastima poljoprivrede („SMS Subject Matter Specialists“).. Navodimo samo neke: Benor. pri čemu je „lanac komandovanja“ bio klasični top-down pristup. ponajviše na prostorima Afrike i Azije. Dissertation TU Berlin. „The Training and Visit System. J... Washington D.. „Training and Visit System“. usled velikih troškova i neuspeha da ostvari priklamovane ciljeve. Kontakt farmeri . a koji je interesantan iz razloga što je bio u najvećoj meri podržan od Svetske Banke i implementiran od strane četrdesetak zemalja. U dogovorenim terminima. Feder. R. G. sve do seljaka/farmera. Kasnije (nakon poražavajućih evaluacija efekata u nekim zemljama). Albrecht.savetodavnih programa i raspodelu postojećih sredstava.Ansatz der Weltbank“. Bakxter. Ovo razumevanje. PRIMER TRAINING & VISIT SISTEMA Takozvani Training & Visit sistem je jedan oblik organizacije savetodavnog rada putem ministarstva za poljoprivredu.The World Bank. jer se oni moraju razumevati kao partneri i sagovornici. 7 63 . Benor. Sofranko. et Al. Obećavajući efekti ovog sistema doveli su do njegove brze rasprostranjenosti osamdesetih i devedesetih godina. Osnovne premise ovakvog sistema bile su da seljake/farmere treba neko da nauči kako da primenjuju nove tehnologije.Margraf.7 Osnovni pristup Training & Visit sistema bio je transfer tehnologije („TOT“). D.. 1998. (urednici). kritika ovog sistema sve više dobija na značaju. 1992. Rome. ODI London. nakon čega sredinom devedesetih Training & Visit sistem biva zvanično napušten i od strane Svetske Banke. na koji način. koji su određivali koje će se tehnologije. Analyse seiner Funktionalitäten im Konzept des landwirtrschaftlichen Wissensystems“.. Bentz. pri čemu je taj zadatak bio namenjen terenskim.. Harrison. u kojoj oblasti polj. B. dalje širiti na ostale u nižim slojevima ove hijerarhije. FAO-a. Swanson. relativno dobra uklopljenost ciljeva u prethodno definisane zadatke i podelu rada. B. a ne kao »protivnička strana«. naravno. Discussion Paper 14. „Einsichten aus Erfahrungen mit dem „Training und Visit“ . D.. na nekom od postojećih nivoa. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“.

nego kod drugih modela organizacije savetodavstva pa je kod većine zemalja finansiranje ovog sistema bilo naprosto nemoguće nakon ukidanja donatorskih sredstava. “Agricultural Extension . one su se širile preko savetodavaca. pogotovo tamo gde je trebalo obučiti veliki broj savetodavaca. Savetodavci su okrivljavani da su izabrali „pogrešne“ kontakt farmere. u Précis. a farmeri su morali da prihvate i koriste te tehnologije. No..god. 198. World Bank OED. Evaluacija Svetske Banke (1999. Isto tako. Kritike su međutim. odozgo na dole.i informacije na svoje komšije (koji su imali slične probleme u poljoprivrednoj proizvodnji). bile su zanemarene. Standardizovana tehnička rešenja nisu bila adekvatna za rešavanje mnoštva različitih problema i nisu odgovarala potrebama seljaka/farmera. koji su privlačili i ostale seljake/farmere. Karakteristika lokalne prakse bila je rigidnost. dobijali (najjednostavnije agronomske poruke/uputstva).) je pokazala da je postojala „nepodudarnost između onoga što su seljaci/farmeri želeli da dobiju (savet ili demontraciju. inicijativu. a savetodavci praktikovali (kućne posete). preovladale: o T&V sistem se primenjivao u veoma različitim agroekološkim uslovima. o širenje novih tehnologija bilo je top-down karaktera. praktični prikaz) i onoga što su. kao i u metodologiji koju su seljaci/farmeri želeli (demonstracije). ovaj sistem se gradio na difuzionističkim idejama da pojedini „odabrani“ seljaci/farmeri („zvezde“) svoje novo znanje dalje (horizontalno) „difuzionišu“ na ostale seljake/farmere. to naprosto nije bilo moguće. Iako je javno proklamovana potreba da se izvrše adaptacije tehnologija na lokalne agroekološke (i druge) uslove. o »koncept »kontakt farmera“ .koji je podrazumevao dvostepeni tok informacija. U osnovi. Stoga je veza između poljoprivrednih istraživača. tradicionalnog znanja („indigenous knowledge“). troškovi T&V su bili veći. T&V je bio top-down pristup. Metode koje su se koristile. sa malo mesta za participaciju.2. Korisnost i efekti T&V modela su kontraverzno diskutovani. kao uostalom i postavka čitavog sistema koji je potpuo zanemario značaj lokalno specifičnog. U praksi. navode se povećanje prinosa i povećanje interesovanja seljaka/farmera za savetodavnom uslugom. bile su grupni sastanci i diskusije sa kontakt farmerima. 8 64 . i od kontakt farmera do ostalih farmera . sprovodile su se demonstracije na farmama i „dani polja“. str. kao i seminari za njih i za ostale farmere. savetodavaca i seljaka/farmera. Participacija seljaka/farmera bila je onemogućena i njihova uloga se svela samo na pasivne primaoce informacija“8 o T&V sistem je podrazumevao velike finansijske troškove i nije bio finansijski održiv na duži period..je najčešće bio neuspešan. Ali i u drugim slučajevima. ali koren problema je ustvari bio u čisto tehničkoj filozofiji T&V sistema. bila klasična topdown. Ova pretpostavka je bila pogrešna sa mnogo aspekata. Istraživači su „stvarali“ nove tehnologije. od savetodavca do kontakt farmera/terenskog savetodavca. ustvari. pre nego fleksibilnost. Direktni troškovi su bili veliki. sposobnosti za rukovođenje i organizacione sposobnosti. 1999. Nakon toga. Kao pozitivni efekti. Svi drugi aspekti poput komunikacionih veština. u već formiranom nefleksibilnom sistemu. kritički „feedback“ i (samo)evaluaciju. standardizovane poruke su često bile World Bank Operations Evaluation Department.The Kenya Experience”.

kulturnog konteksta u kome se takva transformacija dešava. Privatno savetodavstvo. 1998. odnosno.jeste da farmer plaća troškove. Ono je u potpunosti usmereno na klijenta koji praktično ima kontrolu nad radom savetodavca. Osnovna pretpostavka ovakvog modela savetodavstva . ostavljajući iza sebe nezainteresovane farmere i demotivisane savetodavce. međutim. poglavlje br. Privatne savetodavne kompanije mogu biti i angažovane od strane države. Rome. u Swanson. ali i za neke zemlje u tranziciji koje se.. 28. B. fameri koji mogu da ostvare profit iz poljoprivrede i omoguće sebi privatni savetodavni servis. U.. često se označava i povećanje izvesnog oblika participacije privatnog sektora u savetodavnom radu. međutim. Stoga je svakom konsultantu od izuzetnog značaja da „zadrži“ klijenta i da ostvaruje sa njime dugoročnu saradnju. „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“. ostaje za diskusiju i zavisi u velikoj meri od socio-ekonomskog. kao i načini finansiranja savetodavnog rada. Svaki savetodavac ili savetodavna kompanija je ustvari konsultant koji je plaćen za svoje usluge i zavisno od kvaliteta pružene usluge rangira se njegov položaj na tržištu. odlučuju na komercijalizaciju ili čak totalnu privatizaciju ovih službi.irelevantne za lokalne useve. za razvijene zemlje sa razvijenom i snažnom poljoprivredom. A.. koji se moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. Ovaj pojam u pravom smislu reči značio bi prodaju (dela ili celokupne) državne imovine savetodavne službe i predaja njenih nadležnosti u ruke privatnog savetodavnog servisa.10 U diskusiji o transformaciji savetodavnih službi često se ipak neprecizno koristi pojam privatizacije. str. Ovakve reforme savetodavstva pokreću se često radi unapređenja rada savetodavnih službi (boljeg odgovora na potrebe farmera) i iz razloga nemogućnosti njihovog potpunog finansiranja i one per se ne moraju da budu ni dobre ni loše. J. (urednici). do različitog nivoa učešća privatnih savetodavaca/kompanija u savetodavnom radu.koje se delimično ili potpuno naplaćuje od korisnika .. Bentz. Sofranko. odnosno da se profitom (ostvarenim/ materijalizovanim efektima pruženih saveta) pokrivaju nastali troškovi za savetodavnu uslugu. odnosno. FAO. pri čemu se ugovorima regulišu prava i obaveze. pre svega. R.«9 PRIVATNO SAVETODAVSTVO ILI SAVETODAVSTVO KAO KOMERCIJALNA DELATNOST Komercijalno savetodavstvo je relativno nova pojava. drugačije rečeno. 2. vraća se kao bumerang i utiče na njegovu angažovanost i zaradu. Nekvalitetan rad konsultanta. 10 Koliko je to dobro rešenje.. Ovo je naročito važno jer je njihova delatnost usmerena na seljake/farmere. Ovi procesi su raznovrsni: od različitih oblika nadoknade troškova i delimičnog ili potpunog plaćanja za savetodavnu uslugu (koja je pre bila besplatna). Ono je karakteristično. političkog. i suštinski se bazira na drugačijim osnovama. 9 65 . svojevrsna komercijalizacija i restruktuiranje organizacije savetodavnih službi (što definitivno predstavlja trendove u reformi savetodavstva gotovo svugde u svetu). koji uvek imaju određene specifičnosti u svome Nagel. „Alternative approaches to organizing extension“. Ovim pojmom. To u velikoj meri zavisi od društva u kome se ovaj proces dešava i efekta konketnih savetodavnih aktivnosti na terenu. usled nedostatka finansijskih sredstava i drugih razloga. Uslovi za ovakavu »računicu« jesu tržišno orijentisana poljoprivreda i farmeri finansijski sposobni da plate savetodavnu uslugu.

Janković. Institut za ekonomiku poljoprivrede. međutim. Velika ulaganja u razvoj istraživanja iz oblasti biotehničkih nauka. «Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi». savetodavstvo po pitanju zaštite životne sredine. Ekonomski fakultet – Subotica. informacijama. ali je samo izvođenje savetodavnih usluga delimično prebačeno i na privatni sektor. PRIMER HOLANDSKE REFORME SAVETODAVNOG SISTEMA Kratko ćemo osvetliti holandski primer reforme savetodavstva. koji je bio gotovo tri puta 11 Šire o tome. njihove mogućnosti. D. kao i bruto-prinos/učinak po jedinici radne snage. Potpuno ili delimično finansiranje savetodavnih usluga iz budžeta. država često na različite načine finansira npr. sa iniciranjem dobrovoljne promene u ponašanju i radu farmera na njegovom gazdinstvu. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. prihvati i trajno primenjuje stručne savete savetodavca. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. a time i savetodavne službe bili su raznovrsni. (2004). Ona čak može i da zadrži jedan deo savetodavaca pod svojim okriljem u cilju obavljanja ovog „specijalizovanog“ savetodavnog rada. Razlozi za reforme u oblasti poljoprivrede. ostavlja prostor državi da vrši (manju ili veću) kontrolu rada ovih službi i da utiče na realizaciju javnih interesa kroz rad savetodavstva. u kome seljak/farmer izgubi (teško sticano) poverenje u savetodavca/konsultanta. Ovakva kontinuirana ulaganja u istraživanja. U nekvalitetnom savetodavnom odnosu. savetodavstvo i obrazovanje farmera. da se farmeru pomogne da prevaziđe lošu ili neadekvatnu praksu u radu i da farmer razume. 66 . Holandija je dostigla bruto prinose po hektaru koji su bilo dvostruko veći od evropskog proseka. Čak i u potpuno privatizovanoj savetodavnoj službi. postojanje tržišta savetodavnih usluga – različitih izvođača savetodavnog rada. kao i velika ulaganja u formiranje tzv. a tu se pre svega misli na uvek prisutan oprez prema svemu što dolazi sa strane. proizvodnji na gazdinstvu ili njegovom budućem razvoju. koji se međusobno »nadmeću« u kvalitetu svojih usluga i ostvaruju svoju funkciju u okviru određenog poljoprivrednog sistema. odnosno. odnosno. «Kapital u poljoprivredi». pokazala da privatno savetodavstvo ima najviše uspeha da odgovori na potrebe klijenta na ovakav način. „Kao posledica novih tehnologija i njihovog širenja. da i sam prepozna različite alternative u rešavanju problema. Praksa je. proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda itd. jeste pluralizam u savetodavnom radu. nephodno je vrlo aktivno i sistematično angažovanje stručnih. odnosno. Savetodavni rad je u najužoj vezi sa znanjima. metodoloških i organizacionih resursa savetodavaca. dovela su Holandiju do pozicije jednog od najvećih svetskih izvoznika hrane. to najčešće znači kraj njegovog angažovanja i loš marketing u lokalnoj seoskoj zajednici. činilo je osnovu onoga što bi mogli nazvati holandskim AKIS-om (Sistemom znanja i informacija u poljoprivredi11). U većini slučajeva države su formirale različita prelazna rešenja u kojima je savetodavstvo i dalje zadržano kao javna služba. Ono što je u svakom slučaju cilj kome svako društvo treba težiti. trougla istraživanje-savetodavstvo-obrazovanje (početkom pedesetih godina prošloga veka). Savetodavac će uspešnije raditi ukoliko je i sam sposoban da pretpostavi uzroke ponašanja farmera ili prepozna posledice njegovog (dobrog ili lošeg ponašanja). Cilj je. Beograd.radnom i životnom mentalitetu. naravno. potrebe itd. s obzirom na ciljne grupe proizvođača..

. str. Iz tih razloga došlo je do reorganizacije i privatizacije savetodavne službe: od državno organizovane i finansirane službe. kao glavnog nosioca savetodavne delatnosti u Holandiji. mora za to sam da plati.. „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized.“12 Međutim. a ne problemski orijentisani. Molhoek. navodnjavanja. više nije bila potrebna državna pomoć. W. povećanje broja zaposlenih.naglasio D. „Povod za jednu ovakvu promenu bio je jednostavan: novac . 13 Npr. br.13 Iz tih razloga. mali efekti savetodavnih kampanja. a pri tome smanjenje broja farmera. IALB. W.org/akis 12 67 . nav. povećana proizvodnja vs. nova strategija razvoja orijentisala se na smanjivanje proizvodnih viškova.. koja je sve više ugrožavala prirodne resurse i životnu okolinu. 1. 2 (rada). stvaranja farmerskih asocijacija itd. „druga strana medalje“ očitovala se u hiperprodukciji poljoprivrednih proizvoda i (hiper)intenzivnoj proizvodnji. ko danas u Holandiji želi savet. grupni i masmedijski savetodavni rad prouzrokovao je nedovoljne face-to-face kontakte između farmera i savetodavaca. Rezultat velikih ulaganja u razvoj farmerske poljoprivrede. po mišljenju kreatora agrarne politike i ostalih aktera u procesu poljoprivredne proizvodnje. iz tih razloga uvele su se mere kojima se za čitavih 50% smanjuje upotreba pesticida (hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji). Ovakva socio-ekološka situacija dovela je i do promena i u oblasti poljoprivrednog savetodavstva. koji su doveli do privatizacije savetodavne službe. sa ciljem besplatne podrške farmerima i razvoju poljoprivrede kao delatnosti. Vidi.98. bili su relativno jaki i bogati farmeri kojima. ukrupnjavanja zemljišta.J. Client-Oriented Organization“. saveti su bili opšteg karaktera.. konflikti uloga.delo. izostanak finansijskih inicijativa/sistema nagrađivanja za dobro obavljene zadatke. 2.) politike davan je prioritet u odnosu na ciljeve/interese farmera problemi za savetodavce: zbog konflikta uloga. rastuća kolizija između interesa farmera i vladine politike. 14 Taken. Pojedini autori navode nekoliko vrsta uzroka/problema: »problemi za vladu: visoki troškovi. str. jer su farmeri u Holandiji finansijski sposobni da plate za savetodavnu uslugu. koja je bila potrebna zbog sve većeg broja farmi sa najmodernijim tehnologijama.worldbank. nedovoljna motivisanost savetodavaca. 98. R. sve veće nezadovoljstvo poslom« 15 Molhoek. R. str. postojalo je niz drugih uzroka/problema. „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. Arbeitstagung. koje je dugo bilo jedan od zadataka državne (agrarne) politike. ka komercijalnoj savetodavnoj organizaciji. Osnovna premisa bila je da država više ne mora finansirati savetodavstvo. očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne okoline. str. Ausbildung & Beratung. www. ekološki problemi i visoki troškovi subvencija.veći od evropskog proseka. odnosno da kupi savetodavnu uslugu“14 S druge strane. male mogućnosti za specijalizaciju.37. 15 Tacken. izostanak finansijskih inicijativa.2003. gubitak dela najkvalifikovanijeg osoblja (od kojih je najveći deo počeo da radi kao privatni konsultanti za farmere) problemi za farmere: savetodavna usluga nije bila orijentisana ka njihovim potrebama.5. ciljevima (agrarne. (1997). Dresden . kao 50% smanjenje utroška energije po kilogramu proizvoda. (1998). „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“. farmeri nisu imali poverenja u savetodavce.

smatramo da je moguće učiti na iskustvima savetodavnih službi razvijenih zemalja. „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. može se izvesti osnovna hipoteza da ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi i da bi nekritičko preslikavanje modela organizacije i finansiranja iz bilo koje zemlje u velikoj meri bilo unapred osuđeno na neuspeh. farmerskih organizacija. farmeri i njihove organizacije. vlada.delo. 18 Proost. W.Veoma je važno napomenuti da je proces privatizacije DLV savetodavne službe trajao punih 10 godina. ključne osobe iz parlamenta). oni se podvode pod sferu „javnog interesa“ i koordiniraju od strane države. str. uticajna i brojna farmerska udruženja 16 Vidi rad.. Washington. što mora biti važno upozorenje svim pokušajima „brzog“ rešavanja i privatizacije (ili komercijalizacije) savetodavnih službi. Duijsings. ekonomskom. Iz razloga što su ovi procesi od strateškog značaja za razvoj poljoprivrede jedne zemlje.) nakon procesa privatizacije i komercijalizacije“18 Pored toga. izuzetno važna za donošenje ključnih odluka. predlagala alternativne finansijske i strukturne modele. U prilog postepenom i racionalnom pristupu govori i činjenica da je 1985.. nav. W.J. ali da se to promenilo (na lošije .delo. ne mogu sebi da priušte savetodavnu uslugu i tako bivaju »zanemareni« od strane privatizovanog savetodavstva. „Privatizacija i smanjeno državno finansiranje stvara kompeticiju u okviru sistema znanja. pri čemu su analizirani svi predlozi i dobijena je povratna informacija. (što znači šest godina pre početka procesa privatizacije) formirana posebna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za poljoprivredu i farmerskih organizacija. njihova karakteristika su specijalizovani i finansijski „jaki“ farmeri. relativno veliki posed. od 1991-2001. obrazovanja.. profitabilnu i tržišno orijentisanu poljoprivredu. ali i njenim regionalnim specifičnostima.. Proost i Duijsings navode da je „holandski AKIS bio karakterističan po otvorenosti toka informacija i jakim vezama među svim akterima. J. agroekološkom kontekstu Srbije.. Ova komisija rukovodila je pripremama za početak ovog procesa i njegovu koordinaciju. znači da se usled privatizacije savetodavstva kidaju izuzetno značajne veze u trouglu istraživanjesavetodavstvo-obrazovanje. što sprečava komunikaciju između istraživanja. J.. Duijsings. privatnih konsultanata i trgovaca inputima. imaju snažnu. primetno je da određeni farmeri koji žive u zabačenijim krajevima i koji nemaju toliko važne useve. Ovo je slučaj iz prostog razloga što je teško očekivati da se privatni savetodavci rukovode principima koji su u javnom interesu. koja u ovom smislu. U kontekstu budućeg razvoja poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji. godine (u uslovima agrarnog i ruralnog konteksta Holandije). Taken.2. delo. stvarala uslove za diskusiju i participaciju svih relevantnih aktera (savetodavci. P. str.“17 Slično tome. 2002. Neke od najvažnijih karakteristika društvenog konteksta razvijenih zemalja su: ona predstavljaju moderna društva u pravom smislu te reči. ZAKLJUČAK Iz svega navedenog.dodao D. World Bank. Proost. 5 (rada).16 Jedna od negativnih posledica privatizacije savetodavstva je gubitak državne kontrole nad celokupnim procesom (AKIS-om). nav. 68 . nav. P. Neophodan uslov za to je da se iskustva tih zemalja prilagode društvenom. 17 Taken. u “Contracting for Agricultural Extension”.

Ruralni razvoj nije samo dodatak modernizaciji poljoprivrede. V. Usled zaoštravanja tržišne utakmice u poljoprivredi. značajan deo ruralne populacije u Srbiji biće primoran da napusti rad u poljoprivredi ili da se njime bavi samo kao dodatnom aktivnošću. P.. u “Contracting for Agricultural Extension”.(farmerski lobi). DUIJSINGS. predstavlja samo jedan od faktora koji može da doprinese razvoju poljoprivrede. Journal of Rural Studies.. FICARELLI. Društveni kontekst srpskog društva je poznat i ne treba ga posebno elaborirati. World Bank. Proces razvoja naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i prenošenje znanja i informacija do krajnjih korisnika seljaka/farmera . Rome.savetodavne nauke. da bi imali modernu poljoprivredu. 3. očuvanju dobre prakse u obrazovanju. Washington. je rad na uspostavljanju optimalne organizacije i modela finansiranja savetodavne službe samo jedan od prioriteta razvoja u ovom sektoru. Moraju se obezbediti pravni i drugi uslovi za razvoj procesa udruživanja proizvođača i stvaranje kooperativa (zadruga – koje bi i same organizovale savetodavni servis u okviru udruženja i vrlo efikasno kontrolisale “odgovore stručnjaka na njihove potrebe”. U takvoj situaciji potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i vrlo oprezno pristupiti unapređenju postojećeg savetodavnog sistema. istraživanjima i savetodavstvu u poljoprivredi. ali i ruralnih sredina Srbije. i kao poslednje (ali ne manje važno) stogodišnja tradicija rada savetodavne službe u poljoprivredi. (urednici) (1998) „Improving Agricultural Extension-A Reference Manual“.. kao i očuvanju stručnih i profesionalnih kadrova koje Srbija ima u poljoprivredi. Važno je napomenuti da ono svoju funkciju u potpunosti može ostvarivati samo ako je čitav niz drugih relevantnih činilaca i uslova u sektoru agrara prisutan i zadovoljen. SWANSON. Takođe. R. HOFFMANN.. već složeni proces razvoja ruralnih sredina. LITERATURA: 1. J. (2000) „Privatising agricultural extension: caveat emptor“. J. orijentacija na ruralni razvoj i pomoć ruralnom stanovništvu da aktivira svoje kapacitete za endogeni razvoj.. Srpsko društvo mora da reformiše i unapredi sopstveni Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i na optimalan način poveže sve relevantne aktere u ovom sistemu. 69 . ruralne ekonomije i podizanja kvaliteta života u ruralnim područjima. ali i pravnu legislativu kao preduslov i okvir razvoja sektora poljoprivrede. (2002) „Going Dutch in Extension: 10 Years of Experiences with Privatized Extension in The Netherlands“. No. B.predstavljaju imperativ procesa modernizacije poljo. Ono mora obezbediti mnogo veću finansijsku i drugu potporu investicijama u poljoprivredu. BENTZ. A. Iz tih razloga. Poljoprivredno savetodavstvo. Stoga. SOFRANKO. PROOST. primer Danske). dugogodišnji razvoj društvenih nauka u poljoprivredi . 2. neophodna su mnogo veća ulaganja u poznati trougao: naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka u poljoprivredi i savetodavnu službu. P. KIDD. Proces uspostavljanja adekvatne organizacije savetodavne službe u Srbiji biće dug i složen i moraće da odgovori zahtevima tranzicione poljoprivrede i pripreme za ulazak u EU. takođe moraju biti na spisku zadataka buduće savetodavne službe u Srbiji. ruralne sociologije i sociologije ruralnog razvoja. u tom smislu. povoljni socio-ekonomski/tržišni uslovi za razvoj poljoprivrede.16.privrede.. Ovi uslovi deteminisali su povoljan socijalni kontekst za određeni model organizacije savetodavne službe i trend ka privatizaciji savetodavstva. A. LAMERS. FAO.

DEJAN JANKOVIĆ* Summary Agricultural extension around the world has different organization models that are strongly connected with ways of it's finance.ns. Internet stranica: www. TACKEN. u Précis. Department of Agricultural Economics and Rural Sociology. finance of extension * M.A.5. The paper is part of the research of the Project “Multifunctional Agriculture and Rural Development” supported by the Ministry of Science and Environmental Protection (Project no: 149007).4. In the paper. br.worldbank.2. (1997) „Die landwirtschaftliche Beratung in den Niederlanden“.37. (1998) „Globalisierung des Arbeitsmarktes“. No. Faculty of Agriculture Novi Sad. 6.ac. Arbeitstagung. 5. W. str. 70 . Instead.yu . (2003) „The Dutch Extension Service: The Change from a Publicly Founded Extension Service to a Privatized. 198. MOLHOEK.A Dejan Janković. W. TAKEN. World Bank OED. ORGANIZATION MODELS OF AGRICULTURAL EXTENSION M. we do not intend to present all the organization models and their finance forms in a systematic way. “Agricultural Extension .The Kenya Experience”. Client-Oriented Organization“. Dresden . Key words: agricultural extension.org/akis WORLD BANK OPERATIONS EVALUATION DEPARTMENT. R. 98. Very often they vary from state to state and therefore that kind of attempt would be too abmitious. in the paper the emphasis is on some of the basic organization aspects that could emerge in extension systems. 1999. Ausbildung & Beratung. 7. organization. e mail: jankovic@polj. IALB. str.

J. Na njima se proizvede prosečno 1. DANICA. U narednom periodu od posebnog značaja je širenje soje na seljačkim gazdinstvima i to u rejonima gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat).ing. 1 MILADINOVIĆ.34 (497. Soja se uglavnom gaji u Vojvodini. Pored toga od nje se dobijaju proizvodi važni ishrani životinja.2 STAMENKOVIĆ. poljoprivrede 71 . proizvodni rejoni. ALEKSANDRA 3 Rezime: U radu se analiziraju površine.402 ha (Južna Bačka). U celini posmatrano soja je biljka od velikog privrednog značaja. Požete površine soje variraju od 693 ha (Severni Srem) do 37. Poljoprivredni fakultet. Dve trećine navedenih površina je skoncentrisano u tri države i to SAD (1/3) i Brazil i Argentina (1/3). Ključne reči: soja.11 svetskih površina. što je svega 0. prinosi. prinosi i proizvodnja soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine u periodu 2003-2005 godine.000 ha. Novi Sad 3 Aleksandra Stamenković. Ranija istraživanja (Bošnjak i Rodić.. odnosno 7. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.1 milion tona zrna soje. Na području Srbije soja se gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 100.2 % površina u Evropi. redovni profesor. Vojvodina UVOD Soja je jedan od osnovnih ratarskih useva iz grupe industrijskih biljaka. Međutim ukoliko se rangiranje izvrši u pogledu požetih površina i visine ostvarenog prinosa izdvajaju se rejoni Južna i Zapadna Bačka u kojima se proizvede 60% ukupne proizvodnje soje.113) Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE SOJE U RATARSKIM REJONIMA VOJVODINE BOŠNJAK.2 tone zrna soje po hektaru. Rangiranje ratarskih 1 2 Dr Danica Bošnjak. 2006) ukazuju da se soja danas u svetu. pri prosečnom prinosu od 2.9 t/ha. Površine u Evropi zauzimaju svega 1. dipl.5% svetskih površina. postoje razlike u agrološkim uslovima na osnovu kojih Stojković (1972) razlikuje 10 rejona ratarske proizvodnje. Međutim. Poseduje važna nutritivna svojstva pa se stoga koristi kao značajna sirovina u prehrambenoj industriji.UDK: 633. Najveći prinosi soje su ostvareni u Južnom Banatu (2529 kg/ha) a najniži u Severnom Banatu(1636 kg/ha). Područje Vojvodine je sa aspekta prirodnih uslova predodređeno za biljnu i prateću stočarsku proizvodnju. naučni saradnik. što daje prosečnu proizvodnju od oko 2. Površine pod sojom u ovom području danas čine oko 94% ukupnih površina ovog useva u Srbiji. gaji na površini nešto veći od 90 miliona hektara i ostvaruje ukupna proizvodnja od 204 miliona tona. Novi Sad Dr Jegor Miladinović.

U ostalim proizvodnim rejonima požete površine soje su manje od 10. Požete površine soje u pojedinim proizvodnim rejonima U posmatranom trogodišnjem periodu (2003-2005) soja se u Vojvodini gaji na prosečnoj površini od 120. Rejoni Banata učestvuju sa 23. U organizovanju proizvodnje učestvuju poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. zatim izvršeno razvrstavanje opština u pojedine ratarske proizvodne rejone.15% dok se na području Srema soja gaji na najmanjim površinama (16. prinosima i proizvodnji po proizvodnim rejonima dobijeni su tako što su prvo prikupljeni podaci po opštinama. 72 .779 ha. Ostalih 30% površina je razmešteno u sedam rejona pri čemu je pojedinačno učešće rejona u ukupnim površinama manje od 10% (Tab. Južni Srem). Šire posmatrano. Podaci o površinama. Doprinos ukupnim površinama ovih subjekata je podjednak. ovaj rad ima za cilj da ukaže na disperziju površina. U radu je primenjen komparativno – analitički metod. prinosa i proizvodnje soje po pojedinim ratarskim rejonima Vojvodine. izuzev preduzeća sa područja severnog i južnog Srema. 1991). a nešto manje površine pod sojom ima zapadna Bačka (13.1).proizvodnih rejona u pogledu veličine oranične površine pokazuje da je rejon Južne Bačke sa najvećim fondom oranica. Posmatrani proizvodni rejoni se značajno razlikuju u požetim površinama soje (Tab.000 ha.404 ha. dok najmanje oranica je u rejonu Severnog Srema.) Prosečne požete površine variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. kao i odgovarajuća dokumentacija Pokrajinskog zavoda za statistiku u Novom Sadu. Realnija slika mesta soje u pojedinim ratarskim proizvodnim rejonima Vojvodine dobija se sagledavanjem odnosa požetih površina soje i raspoloživih kapaciteta za proizvodnju (oranica).1. U ovim rejonima.1). poljoprivredna preduzeća organizuju proizvodnju soje na većim površinama u odnosu na seljačka gazdinstva (Tab. zapaža se dominantno mesto rejona Bačke u požetim površinama soje u Vojvodini (60. Vremenska analiza obuhvata razdoblje od 2003-2005 godine.591ha). Stoga. Analiza pokazuje da je 70% površina soje skoncentrisano u tri proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka. IZVORI PODATAKA I METOD RADA Za realizaciju postavljenog cilja istraživanja korišćeni su podaci Republuičkog zavoda za statistiku. Prostorna analiza obuhvata proizvodnju soje u ratarskim rejonima Vojvodine koje navodi Stojković (1972). Najveći deo ovih površina nalazi se na području južne Bačke (14.402 ha (Južna Bačka).79%) pri čemu se više od polovine požetih površina pod sojom u Vojvodini nalazi u rejonima južne i zapadne Bačke. U celini posmatrano ratarski proizvodni rejoni imaju različit proizvodni potencijal iskazan oraničnom površinom pa samim tim i različite mogućnosti za organizovanje proizvodnje soje (Bošnjak Danica. Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno.06%).384 ha). Poljoprivredna preduzeća u Vojvodini soju gaje na prosečnoj površini od 60.

49 41.402 3.788 2. Zap. Nasuprot tome u Banatu i Sremu ove razlike među rejonima nisu toliko izražene.56 9 6.591 22.375 100 1.39 12. Banat 5.04 60.87 9. preduzeća gazdinstva 14.83 7.09 10 1.654 11.49% oranica ovog sektora.96 6 2.51 6.Tabela 1.859 693 2.06 10 714 1.86 4 60.11 9 1.38 14.52 8.42 8.13 1 671 1.480 10.70 4 640 1.73 4. Južni Srem Vojvodina U posmatranom trogodišnjem periodu soja angažuje 7.57 18. Ist.40 3 60. Zap. Istočni Srem 10. Poslednjih godina zapaža se širenje ovog useva na seljačkim gazdinstvima što je rezultovalo veći udeo soje u oraničnim površinama. preduzeća gazdinstva 54.24 4.11 16.10 4.16 7. Južna Bačka 4.57 3.86 22. Primećuje se da u Bačkoj severni deo ima mnogo manju zastupljenost soje u oranicama od ostalih rejona.22 2 1.65 13.97 2. Banat 8.384 23.444 5. Banat 8. Bačka 2.57 1.018 38.65 13.545 2. Prosečne površine soje u proizvodnim rejonima Vojvodine PROIZVODNI REJONI Prosečna površina (ha) 30.14 6.27 25.29 44.67 10. Kada se posmatra proizvodnja soje u pojedinim ratarskim rejonima zapaža se da je različiti deo oranica namenjen proizvodnji soje (Tab.81 U INDUSTRIJSKOM BILJU Polj.361 7.24 30.42 10.036 28.028 8.93 1.51 0. Bačka 3.41 4.49 19.36 17.86 32. Zastupljenost (%) soje u oraničn.46 30.021 1.10 4.97 1.69 7 23.88 49.52 0.05 20.73 60.22 7 14.97 35.99 7.779 UKUPNO % učešća 25.382 37. Južni Banat 7. dok se na porodičnim gazdinstvima proizvodnja organizuje na 5.41 6. Porodič.59 3.563 10.11 35. Tab. Banat 5. Sev.2). Južni Srem U ORANICAMA (%) Polj.31 6 54 0.50 17.2.48 10.357 3. godine.54 3. Porodič. Sev.63 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 13. Sred. Severni Srem 9.52 2.87 13.49 13.im i površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini PROIZVODNI REJONI 1. Bačka 3.404 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % Rang površina učešća (ha) 17.67 49. Severni Srem 9.38 13. Poslednjih godina poljoprivredna preduzeća za proizvodnju soje koriste oko 13% svojih oranica.62 23. Bačka 2.18 8 9.627 5.04 8. Ist.92 53.09 38.43 28.58 3.96 3.81 1 2. Banat 6.259 16. Banat 6.95 Ukupno Ukupno 73 .02 3 6.69% oraničnih površina Vojvodine. Južni Banat 7.71 0. Sev.415 7. Ranija ispitivanja Reljina i saradnika (1997) ukazuju na zastupljenost soje u oranicama Vojvodine svega 3.139 3.38% u periodu od 1986 do 1995.97 2.78 16. Južna Bačka 4. Istočni Srem 10.34 1.36 4.619 7. Sev.904 16.02 12.50 2 4. Sred.93 44.442 8.90 8 6.73 5 4.54 5 3.467 120.

Južna Bačka (16. Ove razlike ukazuju da seljačka gazdinstva u pojedinim rejonima ratarske proizvodnje još uvek mali deo oranica koriste za setvu soje.Proizvodni rejoni koji imaju veću zastupljenost površina soje u oranicama u odnosu na prosek svih poljoprivrednih preuzeća su: Zapadna Bačka (17.10%) i Južni Srem (10. što potvrđuje prisustvo ovog useva u poljoprivrednim preduzećima. Najmanju zastupljenost ima Severni Srem (10.65% (Zapadna Bačka). jer površine pod sojom čine nešto manje od 1/3 ukupnih površina industrijskog bilja u Vojvodini. gde površine ovog useva čine više od polovine ukupnog industrijskog bilja. Pokazatelji zastupljenosti (Tab.81%). Zastupljenost požetih površina soje u industrijskom bilju poljoprivrednih preduzeća je 36. Nivo prinosa je jedan od pokazatelja nivoa intenzivnosti proizvodnje. Udeo površina soje u oraničnim površinama u vlasništvu porodičnih gazdinstava u pojedinim ratarskim rejonima je različit. U odnosu na prosek Vojvodine (5.108 kg/ha) (Tab. Analiza ostvarenih prinosa po pojedinim proizvodnim rejonima pokazuje da je najviši prinos soje ostvaren u rejonu Južnog Banata (2. Južna Bačka (12. dok se u Sremu soja gaji na nešto iznad 15% oraničnih površina ovog područja. Najniži prinosi su na području severnog Banata (1. što je nešto iznad proseka Vojvodine.3). poljoprivredna preduzeća ostvaruju za šest indeksnih poena više prinose (2.2) ukazuju na izraženu zastupljenost soje u industrijskom bilju u rejonu Zapadne i Južne Bačke. Posmatrano po proizvodnim rejonima zastupljenost varira od 3. Prosečno ostvareni prinosi soje Ostvareni prinos po jedinici površine je važno obeležje svakog useva.97%) a najveću južni Srem (49.39%). U tom pogledu treba spomenuti i rejon Južnog Srema gde je soja vodeći industrijski usev sa učešćem od oko 45%. veće učešće površina pod sojom u oranicama imaju seljačka gazdinstva u tri rejona i to: Zapadna Bačka (12.49%). Treba napomenuti da su u posmatranom periodu.529 kg/ha).02%).52%) i Južni Srem (7. Prosečno posmatrano.42%.235 kg/ha) u odnosu na seljačka gazdinstva (2.16%).04%). Utvrđene vrednosti indeksa ukazuju da su proizvođači u pet rejona ostvarili više prinose u odnosu na prosek svih proizvođača. Na području Banata je to 11%. 74 . iako prirodni uslovi za organizovanje ove proizvodnje postoje. Treba napomenuti da su razlike u prinosu poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava sve manje na šta ukazuju i ispitivanja Bošnjak i Rodić (2006). u svim proizvodnim rejonima izuzev Severnog i Istočnog Banata ostvareni prinosi iznad 2 t/ha.36% (Severni Banat) do 60. Poljoprivredna preduzeća sa područja Bačke oko 14% svojih oranica koriste za proizvodnju soje. Južni (13. U analiziranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine u Vojvodini iznosi 2.93%) i Istočni Banat (19.636 kg/ha). Značaj soje kao industrijske biljke posebno dolazi do izražaja. Za razliku od poljoprivrednih preduzeća procenat učešća površina soje u ukupnim površinama industrijskog bilja seljačkih gazdinstava je nešto manji i iznosi 29.225 kg.10%.97%).49%) pri čemu je približno ista zastupljenost soje u površinama industrijskog bilja na području Južne Bačke (49.

U celini posmatrano u pogledu nivoa prinosa izdvajaju se proizvodni rejoni: Južni Banat. Zap. dok je kod seljačkih znatno niža 655 kg/ha. Raspored proizvodnih rejona prema ostvarenom prinosu u poljoprivrednom preduzećima pokazuje da se maksimalni prinosi soje postižu u rejonu Istočnog Srema (2.491 111 5 2.Utvrđene vrednosti prosečnih prinosa ukazuju da proizvodni rejoni unutar Bačke i unutar Srema imaju male razlike u ostvarenim prinosima soje.664 kg/ha). Prosečno ostvareni prinosi soje (kg/ha) PROIZVODNI REJONI Prosečan prinos (kg/ha) 2.949 92 8 2. prosečno posmatrano ostvaruju nešto niže prinose u odnosu na poljoprivredna preduzeća. Banat 6. Ako se izvrši grupisanje rejona u pogledu visine prinosa može se konstatovati da su samo u tri rejona (Istočni Srem. Međutim. Proizvodni ratarski rejoni Vojvodine se veoma razlikuju u pogledu obima proizvodnje. kao područja gde su ostvareni prinosi oko 2. Sev.427 115 1 2.5 t/ha je takođe tri rejona .568 115 3 1.090 2. Najviši prinosi na ovom sektoru su u rejonu Južnog Srema.965 93 7 2. Banat 8. Bačka 3. u proizvodnim rejonima Severnog Banata i Severnog Srema na seljačkim gazdinstvima ostvaren je viši nivo prinosa soje.059 2. Južni Banat 7.485 2.097 2. Istočni Srem 10.777 84 9 1.157 102 4 2.443 2.133 kg/ha. Sev. Sred.108 100 6 2. Bačka 2.225 UKUPNO Indeks 112 92 112 73 94 114 88 94 111 110 100 Rang 3 8 2 10 7 1 9 6 4 5 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2.3).664 119 1 2. Ist. Tabela 3.529 1.679 75 9 2. Razlika između najvišeg i najnižeg prinosa posmatranih rejona u poljoprivrednim preduzećima je 1.952 2. Južna Bačka 4.531 kg/ha).235 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečan Indeks Rang prinos (kg/ha) 2. Razlike u delovanju proizvodnog rejona više dolaze do izražaja kad se posmatraju pojedini subjekti u organizovanju proizvodnje.384 113 3 1.502 112 4 2. Severni Srem 9.531 69 10 2.636 2.772 84 10 2. kako je već naglašeno.419 115 2 1.108 100 1.123 101 5 1.641 118 2 1.500 kg/ha.486 1.475 2. Tako Južna Bačka ima približno 60 puta veću 75 .000 kg/ha. dok se minimalni prinos registruje u rejonu Severnog Banata (1. Prosečno ostvareni obim proizvodnje soje Područje Vojvodine u posmatranom periodu ostvaruje prosečnu godišnju proizvodnju soje od 287.169 97 6 2.140 96 7 2. Zapadna i Južna Bačka i Istočni i Južni Srem.5 t/ha. Seljačka gazdinstva u Vojvodini.868 t (Tab. U grupi od 2 do 2.963 88 8 1.4). Banat 5. Ove razlike su nešto izraženije jedino u proizvodnim rejonima Banata. dok je u ostala četiri ostvareni prinos manji od 2. Južni Srem Vojvodina Analiza ostvarenih prinosa u poljoprivrednim preduzećima ukazuje na širi interval prinosa soje u odnosu na seljačka gazdinstva. a najniži na području Srednjeg Banata (Tab. Južni Banat i Zapadna Bačka) poljoprivredna preduzeća ostvarila prinos viši od 2.

09 6 157 0.475 39.51 3.54 1.39 0.452 9. odnosno 36% površina pod industrijskim biljem. U poljoprivrednim preduzećima Vojvodine soja se gaji na prosečnoj površini od 60.Srednji Banat 17.Istočni Banat 15.779 ha i angažuje 7.452 0.Vojvodina 287.84 3 141. Zapaža se da 57% ukupne proizvodnje soje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka).11 10 4.252 6. Soja se u posmatranom periodu (2003-2005) na području Vojvodine gaji na prosečnoj površini od 120.687 2.90 32. Seljačka gazdinstva proizvodnju organizuju na 60.Južna Bačka 93.Istočni Srem 5.Južni Banat 20.26 5. U rejonima južne i zapadne Bačke.Zapadna Bačka 76.880 4.proizvodnju od severnog Srema i 17 puta veću proizvodnju od severnog Banata.Južni Srem 40.Severni Banat 5.96 10 1. Relativno učešće pojedinih rejona u ukupnoj proizvodnji soje kreće se u intervalu od 0. Najveću proizvodnju soje ostvarili su južna i Zapadna Bačka i Južni Srem.316 2. ZAKLJUČAK Na osnovu izvršenih analiza može se zaključiti: 1.220 3.656 4.231 100 Odnos ostvarenog obima proizvodnje soje poljoprivrednih preduzeća i seljačkih gazdinstava u pomenutom periodu razlikuje se za 4.Severna Bačka 11.01 8 25.35 7 57.93 5.53 % (Tab. učešća Rang (t) 42.108 17. Ovi odnosi pokazuju da je obim proizvodnje više pod uticajem požetih površina a ne ostvarenih prinosa.140 6. Ove razlike su rezultat požetih površina a ne ostvarenih prinosa soje.461 11.478 1.868 PROIZVODNI REJONI % učešća 26.637 100 SELJAČKA GAZDINSTVA Prosečna % proizvod. U celini posmatrano najviše se soje proizvede u rejonu južne Bačke a najmanje u severnom Sremu bez obzira koji se subjekti u proizvodnji posmatraju.566 9.970 23.52 6 4.50 5 16. Kod ostalih proizvodnih rejona Vojvodine primat u proizvodnji imaju poljoprivredna preduzeća.54% do 32.404 ha što je 13% oranica.359 10.95 7.62 4 8. kao i u južnom i severnom Sremu seljačka gazdinstva ostvaruju veću proizvodnju soje u odnosu na poljoprivredna preduzeća.99 9 3.554 10. 4).96 2 1.466 11. (t) 1.90 8 13. 76 .968 1. 4.17 3 146.03 5 6.428 3.53 1.54 1 4. čine 32% ukupnih površina pod industrijskim biljem na ovim prostorima.504 8.06 100 Rang 2 7 1 8 5 4 6 10 9 3 POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA Prosečna % proizvod.076 2.557 5.98 2 9. učešća Rang (t) 33.105 2. odnosno površine pod sojom.53 7 36.346 28. Prosečno ostvaren obim proizvodnje soje (t) UKUPNO Prosečna proizvod.623 6.88 9 15.93 14. 2. Tab.30 1 1.69% oranica.890 7.71 4 1. Poljoprivredna preduzeća učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 49% dok seljačka gazdinstva sa 51%.181 25. što je 5.Severni Srem 1.409 0.375 ha.49% njihovih oranica ili pak 29% površina pod industrijskim biljem na ovom sektoru.594 t u korist seljačkih gazdinstava.

Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad. where about 60% of total soybean production produces.statserb.gov. 3. Poljoprivredni fakultet. BOŠNJAK DANICA (1991): Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine. Ini institut za ratarstvo i povrtarstvo. LITERATURA: 1. a najniže Severni Banat (1.. Južni Srem) u kojima površine pod sojom imaju najveće učešće u oranicama. production regions. 7. BOŠNJAK DANICA.529 kg/ha) and the lowest in Northern Banat region (1. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. www.486 kg/ha) može se konstatovati da su ova dva rejona najznačajnija za proizvodnju soje. Bečej 4. The share of soybean in total industrial crops’ areas is the highest in Western Backa region (54.529 kg/ha). 2. and the lowest in Northern Banat (8. Vol. Vojvodina 77 . (1997): Soja – ekonomika proizvodnje. U posmatranom periodu (2003-2005) prosečan prinos zrna soje po jedinici površine je 2. www. a seljačka gazdinstva 2. but share of soybean in production structure is still small.225 kg/ha.636 kg/ha). RELJIN S. S obzirom da su površine u južnom Banatu manje u odnosu na zapadnu i južnu Bačku iako je prinos u ovim rejonima nešto niži (2.000 t zrna soje.org. U narednom periodu treba težiti širenju soje na seljačkim gazdinstvima jer je zastupljenost soje mala (obzirom na raspoložive kapacitete oranica). In the period analyzed (2003-2005) the highest yields were achieved in South Banat region (2. (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine – Preštampano iz „Zemljišta Vojvodine“. JOVANOVIĆ M. Novi Sad.108 kg. Key words: soybean. One can say that further increasing of soybean production is justified in the regions where high yields are achieved.3.yu THE MAIN CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION IN CROP PRODUCTION REGIONS IN VOJVODINA Summary The average harvested soybean areas vary from 693 ha in Northern Srem to 37. Beograd. 4. 5..235 kg zrna soje. Sojaprotein.485 kg/ha i 2. Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečno po hektaru 2.38%).48%). Zbornik radova. 42. yields.fao.636 kg/ha). Prosečno požete površine soje posmatrane pod proizvodnim rejonima variraju u intervalu od 693 ha (Severni Srem) do 37. RODIĆ VESNA (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje. The most important regions for the soybean production are South Backa and Western Backa. U Vojvodini se prosečno godišnje proizvede oko 288. About 70% of harvested soybean areas are concentrated in three regions (South and Western Backa and South Srem).402 ha in South Backa. 6. TICA N. 6. STOJKOVIĆ L. Nešto manje od 60% ukupne proizvodnje se realizuje u dva proizvodna rejona (Južna i Zapadna Bačka). 5. Oko 70% površina skoncentrisano je u tri rejona (Južna i Zapadna Bačka. Novi Sad. Najviše prinose ima rejon južnog Banata (2. Širenje površina posebno je značajno za one proizvodne rejone gde se postižu visoki prinosi a zastupljenost useva je mala (Južni Banat).402 ha (Južna Bačka).

односно губитак од 3. по сценарију А. по сценарију Б. у крајевима где има доста радне снаге. СРЕДОЈЕВИЋ. КУКИЋ. Пољопривредни факултет.. Воћарска производња захтева по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. Пољопривредни факултет. 1 2 3 Др Душан Милић. финансијски резултат. Производњом воћа се остварује 1020 пута већа вредност производње по хектару. после отпочињања бизниса у оба приказана сценарија се може очекивати реална годишња добит од око 8. То је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. Поцерина ДОО. Високо је ангажовање радне снаге и у низу пратећих делатности. Нови Сад 78 . него при производњи пшенице и кукуруза. посебно ако се пође од чињенице. Резиме: Производња сушене шљиве на породичној фарми може бити профитабилан посао. инвестициони трошкови. може допринети њиховом рационалнијем искоришћавању. 2004).85 Оригинални научни рад Original scientific paper ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ У ПРОИЗВОДЊИ СУШЕНЕ ШЉИВЕ МИЛИЋ Д1. Добро је познат плод шљиве за потрошњу у свежем стању и за различите видове прераде. Бављење воћарством захтева доста живог рада. У години изградње погона и набавке постројења и прибора за сушење због високих почетних улагања и потребних експлоатационих трошкова за сушење шљиве се очекује губитак од 6. Ниједна пољопривредна грана не може донети толику зараду. ван. Ђ3. Институт за агроекономију. поготову у брдско-планинским подручјима (Кесеровић.22:664.УДК: 338.Земун Мр Ђуро Кукић. која вишеструко надмашује рентабилност других пољопривредних грана.професор. а посебно континенталних. експлоатациони трошкови. Кључне речи: сушена шљива.5:634. које су везане за воћарску производњу. а уједно и задржавању пољопривредног становништва у тим крајевима. Нови Сад Др Зорица Средојевић. као воћарство. тако да се производњом воћа. у другој години.422 € . редовни професор. Београд . да се због сезоности сушења чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком другом делатношћу на фарми.670 €. 1. ЗОРИЦА2.000€. Међутим. УВОД Природни услови наше земље (клима и земљиште) изузетно су повољни за успевање различитих воћних врста. Шљива се највише гаји у брдовитим и планинским подручјима.

Може се користити и у декоративне сврхе. концентрат. за коју је приказана инвестициона калкулација за изградњу погона за сушење. које се најчешће после истека експлоатационог периода може користити у различите сврхе. пастеризоване полутке. Поред тога. џем. релативно скромним захтевима у погледу примењене агротехнике и могућностима успевања и на већој надморској висини. У Србији постоји традиција производње сушене шљиве. 79 . Сушена шљива је најзначајнији производ од шљиве са аспекта њихове хранљиве вредности. На остале производе од шљиве отпада 21% (Влаховић. Поред потрошње у свежем стању. јер се од укупне производње сушене шљиве у Србији. преко 95% извози (Обрадовић. Осечине. слатко. Међутим. суве полутке шљиве са орасима. Време пристизања шљиве је од краја јуна до средине септембра. месната. лепог спољашног изгледа. При избору сортимента предност треба дати стоним сортама различитог времена пристизања. 2000). Коцељевe. Квалитетна сушена шљива је само она. 2001).000 сорти различитог времена зрења и квалитета плода (Станчевић. Шљива је воћна врста која ће још дуго остати једна од водећих у нашој земљи. добро осушена. плодови шљиве се могу користити у производњи различитих прерађевина: сува шљива. и дрво шљиве има одређену техничку вредност. Због тога је основни циљ истраживања утврђивање економских ефеката у производњи сушене шљиве. економске корисности. пекмез. Постојећи обим прераде воћа на породичним фармама Србије је занемарљив. кандирана свежа шљива. а посебно обима девизног прилива. компот. У преради воћа постоје значајне могућности за развој малих и средњих фарми (предузећа). 2003). 1990). Водеће место шљиве у воћарској производњи Србије се може објаснити њеним широким ареалом распрострањености и скромним захтевима према земљишту. трошкови производње и финансијски резултат у производњи сушене шљиве. здрава. воћна салата и кнедле од шљива. Профитабилност погона за производњу сушене шљиве је сагледана са аспекта породичне фарме. мармелада. посебно на породичним фармама. која је крупна. са очуваним природним укусом и мирисом (Митровић Олга и сар. У свету се гаји преко 6. Главна производња сушене шљиве лоцирана је у околини Ваљева. међу којима посебно место заузима сушена шљива. у нашој земљи највећи део производње шљиве се користи за производњу ракије шљивовице (око 65%) за потрошњу у свежем стању (око 8%) за производњу сушене шљиве (око 4%) и производњу пекмеза (нешто испод 2%). 2. слатка. Међу значајним производним програмима се налазе и производи од сушеног воћа. ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ПОГОНА ЗА СУШЕЊЕ ШЉИВЕ Основни параметри погона за производњу сушене шљиве су приказани у табели 1. ракија шљивовица. Шабца и Коштунића. сок.

1% у укупним инвестиционим трошковима.000 200 14.Сечење и лепљење стреч фолије .5 7.682-2002) * Износ у еврима 7.1 1.) .Ручне избијачице за искоштичавање (6 ком.Остали материјал (траке.03€/ком.6 6. x 0.) .6 0. x 0.3 2.880 1. односно за погон по сценарију Б је потребно за 13.) Сценарио А – производња сушене шљиве искоштичавањем и паковањем Сценарио Б – производња сушене шљиве са коштицом (14.Инфраструктура (вода.Табела 1.000 кг/дан свежих шљива Рандман 1:4-5 Годишња производња 8 тона сушене шљиве Период сушења 20-30 дана Период дораде и паковања 10-15 дана Период припреме постројења и горива 20 дана Инвестициони трошкови за изградњу сушаре су утврђени за две варијанте (сценарио А и сценарио Б). кесе.4 1€ = 80 дин.6%). Табела 2.) .Амбалажа – пластичне гајбе (200 ком.Картонске кутије (10 кг – 800 ком.Посуда за диповање и пастеризацију са агрегатом на течно гориво .4 2.682 12. 80 .080 350 300 240 32 2.8 1.1%). 3. Постројење за сушење са набавном ценом од 7. струја) 5.Прибор и материјал (укупно) .. Разлике између споменуте две варијанте су у томе.100 1. Основни производни параметри у производњи сушене шљиве Дневни капацитет коморне сушаре 800-1.2 19.Грађевински објекти (монтажни 48м2 x 60€/м2) 4.102 1.6% мање финансијских средстава (табела 2). Разлика у потребним инвестиционим средствима између сценарија А и Б износи 2002 €.1 7.4 100.500 3.Постројење (сушара) 2.0 86.5€/ком. што погон за сушење из варијанте А располаже и додатном опремом за искоштичавање сушене шљиве (шест избијачица за избијање коштица) и паковање осушених плодова у тацне са стреч фолијом.Џамбо пластичне кесе – 800 ком. Високо учешће у укупним инвестиционим трошковима имају прибор и материјал (21.1 21. лепак.500€ заузима учешће од 51. Инвестициони трошкови за изградњу погона за производњу сушене шљиве Инвестициони трошкови (трошкови изградње сушаре) 1. као и грађевински објекти (19.680 Удео (%) 51. x 1.04€/ком..

Високо учешће у укупним трошковима имају трошкови енергије (20.Укупни трошкови производње сушене шљиве износе 8.2%).4€/кг) Укупни годишњи расходи Сценарио А (14.490) Добит.Остали трошкови Сценарио А – Укупни трошкови са искоштичавањем Сценарио Б – Укупни трошкови без искоштичавањем Износ у еврима 1.000 € 22. Табела 4.240 7.15€/кг 4.5€/кг) 6.422 € -3.422€ по сценарију А.Енергија (лож уље – 0.000 кг x 0.варијанта без искоштичавања 3. Финансијски резултат у производњи сушене шљиве а) б) ц) Укупни годишњи приходи Сушена шљива са коштицом (3. односно 7.5 100.Шећер за припрему (100 кг x 0.500 € 4.9 3. тако да су трошкови производње по сценарију Б нижи за 9.2% у структури експлоатационих трошкова сушења шљиве (табела 3).0 90.500 € 12.варијанта са искоштичавањем 2.2 9.240€ по сценарију А.21€/кг сушене шљиве) 5.1% у односу на сценарио А (у којој се врши избијање коштице).6 2.000кг x 2.4 0. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ Остварени финансијски резултат у производњи сушене шљиве је израчунат као разлика између укупних годишњих прихода и укупних годишњих расхода – збир инвестиционих и експлоатационих трошкова (табела 4). Трошкови сировине (свеже шљиве) са износом од 4.922 € 20. односно губитак од 81 .240) Сценарио Б (12.5€/кг) Сушена шљива без коштице (5.682 + 8. Трошкови производње сушене шљиве Експлоатациони трошкови (трошкови коришћења сушаре) 1.490€ по сценарију Б. Табела 3.680 50 210 8.670 € Произвођач.4%) и бруто зараде радника (18. губитак (а-б) Сценарио А Сценарио Б 16.800€ учествују са 58.000кг x 1.Сировина (свежа шљива) 32.2 20. односно породична фарма у години започињања посла сушења шљиве може очекивати губитак од 6.Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x4 радника) .Бруто зараде (бруто месечна плата 375€x2 радника) .800 1.490 Удео (%) 18.1 58.500 750 4.170 € -6.680 + 7.

490€ по сценарију Б. цене и квалитета. Претпоставља се да породична фарма у потпуности инвестира у подизање нових грађевинских објеката. Финансијски резултат израчунат као разлика укупних прихода и укупних расхода у години започињања бизниса је негативан и износи – 6. као и доприносу ове воћне врсте одрживом развоју пољопривреде и заштите животне средине. 82 .2005.422 € по сценарију А. да се чланови породичне фарме могу истовремено бавити и неком допунском делатношћу на фарми.000€. Укупни трошкови производње сушене шљиве су 8.680 € по сценарију Б.682 € по сценарију А.000 €. ангажованошћу радне снаге у њеној производњи. Укупна инвестициона вредност погона за производњу сушене шљиве капацитета 1. преради и промету. године. Са износом од 7.04.670€ по сценарију Б. Сушара капацитета 350 кг сушене шљиве на дан потребно је да ради 100 дана да би се отплатила са зарадом од 50 центи по килограму сушене шљиве. Према Живковићу и сарадницима (2006) трошкови изградње сушаре капацитета 1.1% у укупним инвестиционим трошковима. односно – 3.000€ (Рајић и сарадници.500 € трошкови постројења (сушаре) учествују са 51. У оба приказана сценарија (А и Б) у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. предложени програм производње сушене шљиве може бити веома профитабилан. ЗАКЉУЧАК Привредни значај шљиве одређен је њеном употребном вредношћу.670€ по сценарију Б. заступљеношћу у воћарској и укупној пољопривредној производњи. Сировина (свежа шљива) са износом од 4.000 кг/дан свеже шљиве износи 14. начина финансирања и слично. пројекта евиденционог броја БТН-341-002Б под називом „Производи од сушеног воћа“ у оквиру „Националног програма биотехнологије и агроиндустрије“ од 01. у оба приказана сценарија у другој години после отпочињања бизниса може се очекивати реална годишња добит од око 8. 4. учешћем у спољнотрговинској размени.240 € по сценарију А. односно 7.900 до 16. Под претпоставком да се пројектовани погон уз одређене адаптације може експлоатисати 20-так и више година. посебно ако се пође од чињенице. опреме и прибора за сушење шљиве. односно 12. Трошкови изградње објекта и сушаре износе око 15. У структури инвестиционих трошкова највеће учешће имају трошкови изградње постројења. Највеће учешће у трошковима сушене шљиве заузимају трошкови почетне сировине. Међутим. НАПОМЕНА: Резултати истраживачког рада су настали захваљујући финансирању Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.000 кг сушене шљиве по једном пуњењу износе од 13.100€ у зависности од начина изградње објекта. 2005).3.2% у укупним трошковима производње.800€ заузима учешће од 58.

Because seasonal character of drying plum. ЖИВКОВИЋ М. ГАВРИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА. аутори. Зборник радова. В. respectively loss of 3. ZORICA. КАНДИЋ М. Задружни Савез Војводине.. 7. Нови Сад.22-35). (2003): Тржиште пољопривредно-прехрамбених производа.72-80). (2001): Организација сушења шљиве у индивидуалним газдинствима.26-28). costs of investments. Summary Plum dried production on family farm can be profitable business.. ECONOMIC EFFECTS IN PLUM DRIED PRODUCTION MILIĆ D. profit. cost of dried. (2003): "Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа". РАЛЕВИЋ Н. 8. Зборник радова. 2. Нови Сад (стр. Породична газдинства Србије у променама. ОБРАДОВИЋ. expected loss is 6. ЗАРИЋ В. КЕСЕРОВИЋ З. Београд (стр. Нови Сад. the members of family farm can simultaneous to concerned with the other activity at the farm. МИЛИЋ Д. РАДОЈЕВИЋ Р. (2004): "Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке. Ж. Б.151-171). 5. (2006): Анализа економских ефеката сушења воћа коришћењем различитих техничких решења ПТЕП – часопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди 10:1-2. However. КАЛАНОВИЋ БРАНКА. прераде и пласмана шљиве у Србији за период 2000-2007. In year of building plant and supply of equipment to drying.000€. 3. 83 . because of high unitial investment and costs of dried. МИТРОВИЋ. Коштунићи (стр. 6.. Чачак. (1990): Практично воћарство. (2001): Програм унапређења производње. 1-36).22€ by scenario A.. ВЛАХОВИЋ.. РАДОЈЕВИЋ В.ЛИТЕРАТУРА 1. KUKIĆ.. Нови Сад (стр. Монографија. Key words: plum dried. Коштунићи (стр. године. Пољопривредни факултет. РАЈИЋ З. ЉУБАНОВИЋ – РАЛЕВИЋ ИВАНА (2005): Откуп и прерада пољопривредних производа на породичним газдинствима у брдско-планинском подручју Републике Србије.670€ by scenario B. Đ. Књига I и II.. МИТРОВИЋ ОЛГА. 4. in second year after start the business at both scenario review can expect real annually profit by 8. SREDOJEVIĆ. Литопапир. Пољопривредни факултет. СТАНЧЕВИЋ А.

74 stanovnika na km2. koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.iep. prof. Rejon je pogodan za značajno veći uzgoj preživara. 90 jaja po kokoški i 12 kg meda po košnici.11) Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE I MOGUĆNOSTI RAZVOJA STOČARSTVA U TRI OKRUGA REPUBLIKE SRBIJE (JUŽNO-BANATSKI. Posebnu prednost pruža mogućnost zasnivanja organske (stočarske) proizvodnje.ac. 9 ovaca i 15 uslovnih grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. To su činjenice.yu. pa i kozarstvo. kao ravničarsko područje. 2 Abstrakt Poslednjih petnaestak godina stočarska proizvodnja u Srbiji opada.442 litre mleka po kravi. Republika Srbija je Prostornim planom podeljena u tri rejona po značaju za poljoprivrednu proizvodnju: Ratarskostočarski. E-meil:iepbgdyu@eunet. dr Drago Cvijanović. kao nizijsko područje.): 2. V.bg. 011/2972848 1 84 . 49 svinja. posebno proizvodnju svinjskog. Stočarstvo. i godišnjim prinosom (u 2004. B. jer obiluje površinama pod prirodnim travnjacima. Mačvanski okrug kao mešavina Rad predstavlja deo istraživanja na projektima: BTN-351010B „Optimizacija i standardizacija autohtonih mlečnih proizvoda sa zaštitom oznake porekla“ i 149007 „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Srbije u EU“.. različitom strukturom površina i načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta./faks: 011/2972-858. tel. Njega karakteriše različitost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Smanjuje se broj stoke i proizvoda koji od nje potiču. 43 litre mleka i 3 kg vune po ovci. tel. u ovom rejonu ima pogodne prirodne uslove za dinamičniji razvoj i Stočarski rejon čine planinski predeli. Stočarsko-voćarsko-vinogradarski rejon sačinjavaju brežuljkasti i brdoviti tereni.. Predmet analize su: Južno-banatski okrug.UDK: 336(497. nasuprot povoljnim prirodnim uslovima za značajno bolje rezultate u ovoj oblasti. MAČVANSKI I ZLATIBORSKI)1 KATIĆ. Institut za ekonomiku poljoprivrede. U radu je analizirano stanje stočarske proizvodnje u tri okruga Republike Srbije koji spadaju u veće okruge po površini. 9 grla goveda. 94 naselja. sa različitim prirodnim uslovima. junećeg. sa: osam opština. 100 katastarskih opština. www.Volgina 15. 2 Mr Branko Katić. istraživač saradnik. ovčarstvo. 11050 Beograd. naučni savetnik i Velibor Potrebić.yu. Pored ratarske i povrtarske proizvodnje ovaj rejon je pogodan i za stočarsku proizvodnju. na kojima je zastupljeno pašnjačko stočarstvo. u kome je zbog nesklada između biljne proizvodnje i stočarstva došlo do pogoršanja strukture oraničnog sloja. D. POTREBIĆ. CVIJANOVIĆ. istraživač pripravnik. Ul. 81% poljoprivrednih površina. pre svega govedarstvo. živinskog i ovčijeg mesa i mleka.

67. 28 grla goveda. daju se i relacije prema Republici. date odabrane relacije prema republičkom proseku i istaknuti mogući pravci unapređenja u stočarskoj proizvodnji ovih okruga. 215 katastarskih opština (66 spada u brdsko-planinsko područje). brojne i značajne podatke sadrže dve ta bele u okviru teksta. u radu su: obrađeni i drugi faktori. sa: osam opština. 147 svinja. kao jedinice lokalne samouprave. da skraćenice u tekstu imaju sledeće značenje: RS – Republika Srbija. 362 katastarske opštine. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka i potrebnih preračuna upoređena je: njihova površina (spadaju u veće okruge u Srbiji). i četiri tabele. broja članova po domaćinstvu. i prinosom: 1920 litara mleka po kravi. Imajući u vidu brojna obeležja na koja se u ovom radu skreće pažnja i nivoe po kojima se analiziraju (Republika. vune. od kojih se 346 ubraja u brdsko-planinsko područje. koje se daju u prilogu rada.ravničarskog i brdsko-planinskog područja. 101 stanovnikom na km2. 51 stanovnik na km2. učešća poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka. tranzicije u kojoj proces privatizacije još nije okončan. nivoa i strukture narodnog dohotka. struktura poljoprivrednog zemljišta i njegova osnovna namena (izostavljeno je zemljište pod voćnjacima i vinogradima). APV – Autonomna pokrajina Vojvodina. U okviru okruga. nivo razvijenosti preko visine narodnog dohotka po stanovniku. područje Centralne Srbije. Zlatiborskom kao brdsko-planinskom području i Mačvanskom kao području koje predstavlja mešavinu ravničarskog i brdskog terena. 39 grla goveda. 12 svinja. Međutim. rad i u samom tekstu sadrži obilje podataka. Rad je posvećen sagledavanju mogućnosti. mera agrarne politike. 228 naselja. broj domaćinstava i pros. 29 litara mleka i 1 kg vune po ovci. košnica). Napominje se. stanje i mogućnosti. 438 naselja. 20 litara mleka i 1 kg vune po ovci. Posebno se obrađuje stanje i dinamika (upoređenje stanja iz 2000. broja zaposlenih. 85 . JBO – Južnobanatski okrug. tri okruga i 26 opština). iz kojih se jasno vide odnosi. 150 jaja po kokoški i 15 kg meda po košnici. ovaca i živine i daju uporedni podaci o prinosima mleka. broj i struktura stanovništva. od kojh se okruzi i sastoje. poput strukture stanovništva po više obeležja. poljoprivredne površine. koje pružaju prirodni i društveni uslovi za razvoj stočarstva u tri orkruga Republike Srbije: Južnobanatskom. U pitanju je 26 opština: 10 u okviru Zlatiborskog i po 8 opština u okviru Južnobanatskog i Mačvanskog okruga. poljoprivredna gazdinstva i prosečno korišćenje obradivog zemljišta po gazdinstvu. daju se i bitne karakteristike za opštine. Pored tri pomenuta okruga koji se međusobno porede po navedenim obeležjima. Najveći ograničavajući faktor trajnije prirode za dinamiziranje stočarske proizvodnje je proces depopulacije koji je zahvatio celu Republiku. 66 ovaca i 33 uslovna grla stoke na 100 ha poljoprivrednih površina i prinosom 2. 64 ovce i 61 uslovno grlo stoke na 100 ha poljoprivrednih površina. jaja i meda po jedinici (grlo. zatim. Pored prirodnih činilaca koji uslovljavaju takve razlike u broju stoke i pojedinim prinosima. svinja. 55. MO – Mačvanski okrug. a posebno ogroman broj ruralnih naselja i sva brdsko-planinska područja.6% poljoprivrednih površina. 93 jaja po kokoški i 14 kg meda po košnici i Zlatiborski okrug kao izrazito brdsko-planinsko područje sa: 10 oština. CS – područje Centralne Srbije.7% poljoprivrednih površina.) osnovnih vrsta stoke: goveda. koji spada u ravničarsko područje Republike. strukture korišćenja poljoprivrednog zemljišta.008 litara mleka po kravi. odnosno nezaposlenih lica. sa stanjem iz 2006. prema AP Vojvodini za Južnobanatski okrug i prema području Centralne Srbije za ostala dva okruga (Mačvanski i Zlatiborski). AP Vojvodina. ZO – Zlatiborski okrug.

72% od ukupnog stanovništva.3 godine).5 na 1. u opštinama Kovačica i Plandište 90% ukupne površine čine poljoprivredne površine.3 godine). stepenu razvijenosti. i 2002. broju domaćinstava i gazdinstava. oranice i bašte zauzimaju 93. koju sledi Alibunar sa 19.23%. broju stoke koju gaje. Preko 40% stanovnika Okruga živi u opštini Pančevo.35%. što je najviše.02% poljoprivrednih površina. U pogledu poljoprivrednih površina i njihove strukture.1% od njegove ukupne površine. Rezličiti su potencijali. ali je za nijansu povoljnija od prosečne u Republici. a znatno više od republičkog proseka (65.90%). smanjenje je karaktkeristično sa sve druge opštine Okruga.5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. kao najviše. a najmlađe u opštinama Pančevo i Kovin (sa po 39.03% poljoprivrednih površina. a u opštini Kovačica svega 0. Okrug poseduje 341. Livade zauzimaju svega 2.51%). godine) godišnje se smanjivao broj stanovnika u celom okrugu za 0.25%). Iz ove 86 .9% u Opštini Vršac. i gotovo identična proseku APV (39.5% poljoprivrednih površina. U opštini Pančevo.5 u opštini Alibunar do minus 0. Starosna struktura u Okrugu nije povoljna (39.OSNOVNO O PREDMETNIM OKRUZIMA Okruzi koji su predmet ove analize razlikuju se međusobno po brojnim obeležjima: površinini.4.8 na 1000 stanovnika.41%. Sledi ga Vršac sa 17%. pa i perspektive daljeg razvoja. Između dva popisa (1991.38%). godine imao 314 hiljada stanovnika. a pašnjaci 7. gde je bilo godišnjeg rasta od 2.75%.3 u opštinama Vršac i Kovin. To je malo povoljnije od prosečnog za Republikku (67. postoje razlike među opštinama Okruga. a najmanja opština Opovo sa 203 km2. U opštini Bela Crkva pašnjaci obuhvataju 14. gde je rast bio 3. broju stanovnika. Stanovništva starijeg od 64 godine u okrugu je bilo 15. a manje livada i pašnjaka. od kojih na oranice i bašte otpada 87. ali i suprotno u odnosu na APV. Najmanje stanovnika bilo u opštini Opovo – svega 11 hiljada ili 3. Po površini je najveća opština Pančevo sa 759 km2.28%). Ono se kreće u intervalu od minus 7.64%.28%.12%) i slabije od prosečnog za APV (68. U proseku je najstarije stanovništvo u opštini Plandište 42.21).54%) i nešto slabije od prosečnog za APV (15. a najmanje u opštini Pančevo (13. što je najviše među opštinama okruga. Tako.5% poljoprivrednih površina. JBO je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002. obimu.86%.3%).8%).5% od ukupnog broja u Okrugu. strukturi i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. kao najniže učešće pašnjaka u poljoprivrednoj površini. U ukupnom stanovništvu. radni kontingent (stanovništvo od 15 do 64 godine) učestvuje sa 67. što je povoljnije od prosečnog za Republiku (16. što je znatno više od Republičkog proseka (66%) i nešto manje od proseka za APV (83. a u opštini Opovo 1. prema 77.000 stanovnika. i sl. Čine ga osam optšina. Najveće učešće ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Plandište (20. u kojoj je i najniže učešće u Okrugu. što je približno prosek APV (88. U ovom okrugu. koje je i centar Okruga. Sa izuzetkom opštine Pančevo. kao najniže. U opštini Vršac na livade otpada 5. među opštinama Okruga. što je upola manje nego na nivou Republike (bez KiM).9 godina u proseku). na poljoprivredne površine otpada 80.250 km2. Ovaj okrug u odnosu na ostala dva koja su predmet analize ima daleko više poljoprivrednih površina i daleko više oranica i bašti u okviru poljoprivrednog zemljišta. a u opštini Bela Crkva 75. Južnobanatski okrug JBO ima površinu od 4. s najnižim učešćem.

što je malo povoljnije od republičkog proseka (45. U JBO je u 2004.39%).30%).46) i pokrajinskog (3.92%).59%). kao opštini sa najnižim dohotkom po stanovniku u Okrugu.455%) i Vršca (15. u ostalim oštinama ovog okruga poljoprivreda ima veoma važno učešće u stvaranju narodnog dohotka. Mačvanski okrug Mačvanski okrug ima površinu od 3.31%) i proseka za APV (44. odnosno 2.97%. Od ukupnog broja stanovnika. koji pored poljoprivrede obuhvata i lov. Sa izuzetkom Pančeva (10. Najmanja opština po teritoriji je Mali Zvornik.84%) i proseka za APV (10.59%). koja obuhvata 24. godini.85 u APV. To je znatno više od republičkog proseka (17. Ogromne su razliku u nivou narodnog dohotka po stanovniku u opštinama okruga. ali je iznad proseka za Republiku (66%) i područja Centralne Srbije (59.37% u opštini Kovin.6% ukupne površine Okruga.52) proseka. Poljoprivredno stanovništvo u opštini Opovo činilo je 27. a najslabije u opštini Alibunar (63. u Okrugu je aktivnog stanovništva bilo 45. koju sledi Pančevo sa 46.97 u Republici. Na oranice i bašte otpada 80.29%).05% u Republici i 6.51%.85% od ukupnog broja).1 puta veći nego u Plandištu.71% ukupnog stanovništva.5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva i 7. što je bilo najviše u Okrugu. Sastoji se od osam opština (kao i JBO). U strukturi narodnog dohotka Okruga poljoprivreda3 učestvuje sa oko 22%. prema 2.18% u APV.37%).71% ukupnog broja domaćinstava Okruga.27%). šumarstvo i vodoprivredu. Gazdinstvo okruga u proseku koristi 3. U Okrugu je bilo 33.40%. dok je u opštini Pančevo činilo svega 4.56% u opštini Alibunar.1% ukupne površine.04%). U 2002.3% ukupnog broja u Republici. U ukupnom stanovništvu Okruga.84%).3% površine celog okruga.36% tih površina. godini u JBO bilo je 106.55% ukupnog stanovništva. što je manje nego u JBO (80. do 68. najbolje stanje je bilo u opštini Pančevo (69.7%. a u oštnini Opovo najmanje (5. što je znatno 3 Podatak se odnosi na ceo sektor A prema klasifikaciji delatnosti.2% ukupnog broja domaćinstava u Republici (bez KiM).kategorije stanovništva. Šabac je po površini najveća opština u Okrugu. narodni dohodak po stanovniku iznosio oko 157 hiljada dinara i bio je veći od prosečnog u Republici za 312.80% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. U Pančevu je narodni dohodak bio za 3.90%. Na poljoprivredne površine.6 hiljada domaćinstava ili 4.79%).53%.90%. U okrugu se nalazi 222 hiljade hektara poljoprivrednih površina. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u okrugu činilo je 58.92 člana. poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 12.96 hektara obradivog zemljišta. U Pančevu je ovih gazdinstava bilo najviše (25. čija površina čini svega 5. što je više i od republičkog (2. što je iznad republičkog proseka (10. a od pokrajinskog za 37. U domaćinstvu su prosečno živela 2.269 km2. dok je najniže učešće bilo u opštini Plandište (41. U Pančevu je bilo 40. U opštini Bela Crkva aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 61.74%) od ukupnog broja gazdinstava. U opštini Plandište to učešće je najniže i čini 52.1%. 87 . Ono se kreće u rasponu od 44. ali niže od proseka za APV (23. u Okrugu otpada 68. Opština Opovo je imala najveće učešće aktivnog stanovništva (47. prema 7. dok ih je najmanje bilo u opštini Plandište (4.6 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ili 4.

a u ukupnom stanovništvu 16.6 hiljada stanovnika ili za oko 15.4) i RS (40.14%). prema 16.9).08%. U ukupnom stanovništvu.30% u ukupnoj površini opštine. Ova kategorija stanovnika u ukupnom stanovništvu bila je najzastupljenija u opštini Vladimirci (21.35%. svega 4. U opštini Šabac je bilo 37. U Okrugu je zabeležen minimalni godišnji rast stanovništva u periodu između poslednja dva popisa (0. dok je najmanje u opštini Mali Zvornik sa svega 42.31%) i proseka za CS (45. kao i njihova namena.32% ukupnog stanovništva Okruga.38% ukupnog broja u Okrugu). a najslabije u opštini Vladimirci (42.16%).01% u CS.9). Najviše domaćinstava bilo je u opštini Šabac (38. što je nešto niže od republičkog proseka (67.11%.96% učešća.54% u Republici i 16.89% u Republici i 11. u ostalih šest opština poljoprivredno stanovništvo u ukupnom učestvovalo je u rasponu od 20.15%.61%. Rasta je bilo u tri opštine: Loznica (3.93% u opštini Bogatić. domaćinstvo je u proseku bilo je najbrojnije sa 3.5% od ukupnog broja u Okrugu). stanovništvo se smanjivalo u rasponu od minus 1.više od republičkog proseka (65. Po opštinama je različito učešće poljoprivrednih površina u ukupnoj površini. CS (40. a najnepovoljnije u opštini Vladimirci sa 61. U proseku je gazdinstvo ovog 88 .97) i CS (3.13 što je iznad prosečnog u Republici (2. Aktivnog poljoprivrednog stanovništva u ukupnom poljoprivrednom stanovništvu Okruga bilo je 70%.16% ukupnog broja domaćinstava u RS.05%. Stanovništvo iznad 64 godine učestvovalo je u ukupnom stanovništvu sa 16.46%). dok je najmanje članova bilo u opštinama Vladimirci i Šabac – po 3. Pašnjaka je u poljoprivrednim površinama takođe bilo najviše u opštini Mali Zvornik (27. Mačvanski okrug ima 329. a najmanje u opštini Šabac (1. ili 6% ukupnog broja gazdinstava u Republici.2).86%). prema 10.82% poljoprivrednih površinaa i na pašnjake 7.42%. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Loznica sa 68.10%). Starosna struktura stanovništva u Okrugu (prosečno 39. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. a najmanje u opštini Mali Zvornik (4. U opštini Koceljeva najviše je bilo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu (55.1 na hiljadu stanovnika).05%).39%) i proseka CS (53. Prosečan broj članova u domaćinstvu Okruga bio je 3. Među oštinama.1) i Šabac (1.93% u CS.1%). Mali Zvornik (2. Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) bilo je u opštini Šabac (26. Najmanje stanovnika je bilo u opštini Mali Zvornik.37 članova.7). Radni kontingent stanovništva u ukupnom stanovništvu učestvovao je sa 66.88%. Najbolje stanje u tom pogledu je u opštini Mali Zvornik (37. a najmanje u opštini Mali Zvornik (43.01). poljoprivredno stanovništvo je učestvovalo sa 24.22% (dvostruko više negu u JBO). a najmanje u opštini Bogatić sa svega 0. u Šapcu do 49. a najmanje ih je u opštini Mali Zvornik sa 52.5 hiljada više od JBO.09%.9% i CS 7.60% Oranice i bašte u poljoprivrednim površinama su najzastupljenije u opštini Bogatić sa 91.18% (u RS 7.8 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.87%. U Okrugu je bilo 46.72%). Na livade se odnosi 3. U opštini Bogatić.94%) i Loznice (10.05. U opštini Vladimirci poljoprivredno zemljište učestvuje sa 81.71%).12% i nešto više od proseka za CS (66. što je i najviše u Okrugu.27% ukupnog stanovništva Okruga. što je znatno više od republičkog proseka (45.65%). Osim Malog Zvornika (5.2).1 u opštini Botgatić do minus 6. livade su najzastupljenije u opštini Mali Zvornik sa 12.6 u opštini Vladimirci.42%). U Okrugu je aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu bilo 49.6 godina) je za nijansu povoljnija nego u JBO (39. U Okrugu je bilo 105 hiljada domaćinstava ili 4. U ostalih pet opština.4 godine). a najmanje učešće je bilo u opštini Mali Zvornik (13.38%).39%).

a u CS 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih.10 hektara).85%). koje obuhvata 26.9%). godine bilo je 313.6 hiljada hektara (gotovo identično kao i u JBO) poljoprivrednih površina. Na 1000 stanovnika u 2004. Od toga na oranice i bašte se odnosi svega 21. i manje od proseka za Republiku (66%) i CS (59. Učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka u Okrugu.03%. I u ovom okrugu. što je najmanje u Okrugu.28%. a najniži je bio u opštini Mali Zvornik od svega 45. U Okrugu najveću površinu ima opština Sjenica. dok su najmanje zastupljene u opštini Arilje sa 21.72 u CS). što je za 27. Republički prosek je 11. a najmanje ih je bilo u opštini Bajina Bašta (23. U ZO.6% niže od proseka u CS. dva okruga.10% za pašnjake.05%).2% u Bajinoj Bašti do minus 15. U opštini Čajetina pašnjaci čine čak 64% poljoprivredne površine.3%). jedino je u Užicu zabeležen rast od 0.5 hektara obradivog zemljišta. što je najveće učešće u Okrugu. prema 17. Njegova površina je 6.6% prosečnog za Okrug. ali i od prosečnog za JBO. Na poljoprivredne površine otpada 55. kao i od prosečnog za RS i CS. a najmanje u opštini Vladimirci (76 na hiljadu stanovnika). što je višestruko manje nego u JBO i MO. Nezaposlenih je najviše bilo u opštini Loznica (181).4% od ukupne površine. godišnje je na 1000 stanovnika bilo 5.75% ukupne površine opštine. Najviše stanovnika je u opštini Užice. U ovom okrugu su površine pod livadama i pašnjacima znatno zastupljenije. po popisu iz 2002.7%). a najmanje u Opštini Vladimirci (108). livade su najzastupljenije sa 37. Po pitanju zaposlenosti stanje u ovom okrugu je nepovoljnije od prosečnog u Republici i CS. dvostuko je veće od republičkog proseka (34. Najmanje učešće stanovništva je u opštini Kosjerić sa 4. a za CS 16. godini bilo je 192 zaposlena lica i 153 nezaposlenih (u RS 257 zaposlenih i 130 nezaposlenih. Između dva poslednja popisa.8% ne od republičkog proseka i za 24.69% za livade i 16.24% površine Okruga. što je malo više od prosečnog za Republiku (2. koja čini 17.41% za pašnjake. Najmanju površinu ima opština Arilje sa 5. što je samo za oko 500 žitelja manje nego u JBO. Jedino je u opštini Šabac narodni dohodak po stanovniku bio iznad republičkog proseka (za 7. ovde posmatrana. U MO narodni dohodak po stanovniku u 2004. ali manje i od republičkog proseka (65. nego u ostala dva posmatrana okruga. prosečna 89 .okruga koristilo 2. a najmanja u opštini Priboj (32. a u opštini Čajetina svega 8.5%.39%) i proseka za CS (53.47% u Okrugu.4 stanovnika manje.30%).27% u Republici. a u svim ostalim opštinama smanjenje i to u intervalu od minus 0.91%).68% površine Okruga. Zlatiborski okrug Zlatiborski okrug je po površini najveći okrug u RS.45% poljoprivrednih površina Okruga.4 hiljade stanovnika.47%. Najveća poljoprivredna površina je u opštini Sjenica sa 76. što je znatno manje nego u ostala.22%. godini iznosio je 85. Ovaj okrug kao brdsko-planinsko područje karakteriše izraženo smanjivanje broja stanovnika. Oranice i bašte u opštini Požega obuhvataju 34. Na livade otpada 29. a na pašnjake čak 43.8% godišnje na 1000 stanovnika. a najviše u opštini Bogatić (čak 77.2% u Sjenici.17%. Među 10 opština ovog okruga.48% stanovništva Okruga.9 hiljada dinara.2% prosečnog u RS i na nivou od 62.46 hektara) i više od prosečnog za CS (2. Najviše zaposlenih bilo je u Šapcu (229). odnosno 14.89% za livade i 21. U poljoprivrednim površinama u opštini Priboj. U Okrugu se nalazi 341.142 km2. To učešće je bilo u opštini Šabac najniže (19.3% ukupne površine Okruga. Očigledno je da poljoprivreda u ovom okrugu igra izuzetno značajnu ulogu.

Najmanje ih je bilo 90 . prema 275 zaposlenih i 130 nezaposlenih u RS.3 hiljade dinara. Po opštinama to učešće se kreće u intervalu od 4. prema 17.7%. a najmanje u opštini Priboj (svega 12. nego u MO (34. Prosek za RS je 2. a najmanje u opštini Prijepolje (42.4 godine).5 hiljada domaćinstava ili 3.6%.39%. Među opštinama u Okrugu. što je bilo za 10% manje nego u MO.93 u CS. Bilo je 310 zaposlenih na 1.12%). U domaćinstvu je u proseku bilo 3. što je približno stanju u prethodna dva okruga (JBO i MO) i nešto povoljnije od republičkog proseka (40.3 godine). U 2004.88%).5%).23% u RS i 14.53%.97) i proseka za CS (3.6%). U ukupnom stanovništvu.81% nešto više od proseka za RS (45.24%) od ukupnog broja gazdinstava u Okrugu.000 stanovnika.72%). To učešće po opštinama se kreće u rasponu od 8. a najnepovoljnije u opštini Čajetina (64. a najmanje u opštini Kosjerić (4.2% u Užicu.17% stanovnika starijih od 64 godine.13%). Jedino je u opštini Kosjerić narodni dohodak po stanovniku bio veći od prosečnog u RS (za 33. a u CS sa 7. Gazdinstvo Okruga u proseku je koristilo 2. I za ovaj okrug je karaktreristično manje zaposlenih i više nezaposlenih lica od prosečnog za RS.86% u Sjenici. a u svim ostalim opštinama manji u rasponu od 72% u Sjenici do 15% u Užicu. godini bilo je 234 zaposlenih i 141 nezaposleno lice na 1.31%) i proseka za CS (45. a više je od republičkog proseka (2. Aktivno poljoprivredno stanovništvo činilo je 67.139 poljoprivrednih gazdinstava ili 5.10 hektara obradivog zemljišta.35%). ali niže i nego u JBO (21. a najmanje u opštini Kosjerić (7. U 2004. Jedino je u opštini Užice.8% poljoprivrednog stanovništva i 9.01%). prema proseku u RS od 10. U ukupnom stanovništu. Najviše gazdinstava je u opštini Užice (16.28% ukupnog broja u RS.67%) domaćinstava u Okrugu.000 stanovnika.2) i proseka za CS (40. Na radni kontingent u ukupnom stanovništvu Okruga obuhvata 67. Aktivno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom po opštinama kretalo se u rasponu od 3.18 članova. a više od prosečnog za CS (66.28% ukupnog stanovništva u Okrugu.5% u Sjenici. što je približno republičkom proseku (67. koliki je i prosek za područje CS.starost stnovništva je visoka (39. za oko 50% manje nego u JBO i za 35% manje od proseka za RS i za 32% manje od proseka za CS. Stanovništvo je u proseku najmlađe u opštini Sjenica (35.05%. prema 16.46%).46 ha po gazdinstvu. aktivno stanovništvo je učestvovalo sa 46. odnosno CS.77% u CS. a najstarije u opštini Čajetina (42. do 45. U ovom okrugu bilo je znatno niže učešće poljoprivrede u stvaranju narodnog dohotka.02%) U ukupnom stanovništvu ZO. do 18.97% u Užicu.89% i proseku u CS (11.12%). Najviše domaćinstava (kao i stanovnika) ima u opštini Užice (27.54% u Repubblici i 16.12%). Poljoprivreda u ostvarivanju narodnog dohotka učestvuje sa 20. učešće poljoprivrednog stanovništva u Okrugu bilo je 13.01). što je približno broju članova u MO (3.48% u Užicu do 30.47%). godini u Okrugu narodni dohodak po stanovniku iznosio je 77. U okrugu je bilo 41.2%).31%). U Republici je aktivno poljoprivredno stanovništvu u ukupnom učestvovalo sa 7.53% u Sjenici.94%). odnosno 278 zaposlenih i 124 nezaposlenih lica u CS.95%). U ZO bilo je 98. Najpovoljnije stanje je bilo u opštini Priboj (70.3 godine). broj zaposlenih bio veći od prosečnog u RS.91% ukupnog broja domaćinstava u RS. ove kategorije stanovništva bilo je u opštini Kosjerić (21. u Okrugu je bilo 15. najveće učešće u ukupnom stanovništvu. Najveće učešće stanovnika iz ove kategorije bilo je u opštini Arilje (51.

Ukupno je bilo 32 hiljade ovaca (oko 2% broja u RS). različito je stanje i po posmatranim okruzima. nego 2000. i Plandište za 50%. Prinosi su u odnosu na prosek u Republici bili: 20% više mleka po muženoj kravi.7%). U pogledu broja ovaca.9%) i 97. Njihov broj je bio veći u pet od osam opština i to u intervalu od 269% u opštini Plandište do 11% u 100 ha obradive površine za goveda. što čini 4. i dosta povoljnih prirodnih uslova za gajenje stoke. ovaca i živine. stanje u stočarstvu je veoma nepovoljno. s tim što je njihov ukupan broj bio veći za oko 8%. U ostalim opštinama okruga broj goveda je smanjen u rasponu od 0.5 hiljada goveda (3. nego u 2000. po kojima je broj grla osnovnih vrsta stoke: goveda. U ovom okrugu u 2005. 619 hiljada ovčijeg mleka (4.6 tona meda (2. s tim što je njihov broj bio za 21% manji. a broj priplodnih grla manji za 4%. svinja i živine bilo je u opštini Pančevo. svinja i živine u opštini Opovo. Tendencija je ista i za priplodna grla goveda. nego 2000. Bez izuzetka. svinja 56 i ovaca 9 grla. Naravno. Za područje APV situacija je povoljnija. negu u 2000. gajeno je: goveda 10. kao i odnos prema 2000.2%).4% broja u RS. a najviše ovaca u opštini Vršac.7% proizvedenog u RS). samo sa većim intenzitetom. godini. Živine je bilo 803 hiljade komada. bilo je 33. 100 ha oranične površine za svinje i 100 ha poljoprivredne površine za ovce. godini proizvedeno je 39. Na to ukazuju činjenice koje proizilaze iz statističkih podataka. Posmatrano prema 2000. Po jedinici površine3 u 2005. Najviše goveda. početkom 2006.2 miliona litara kravljeg mleka (2. Tako je u RS u 2006. godine. godini: povećan je broj goveda u opštinama: Alibunar za 96%. STANJE I TENDENCIJE U STOČNOM FONDU I pored izvesnih podsticajnih mera. o čemu će naknadno biti reči. svinja. kao i broj priplodnih grla za 16% manji. godini. 3 91 . kao i u opštinama na njihovom području. kao intenzivnijeg dela primarne poljoprivredne proizvodnje.5%). u Okrugu je značajno bolja situacija.5 miliona jaja (3.4% broja u Republici). U ovom okrugu broj goveda. koja je ovde uzeta kao bazna. broja ovaca za 36% (priplodnih grla za 35%) i živine za 4%. kao i priplodnih grla bio je veći za 5%. nego pre šest godina. godine manji nego početkom 2000. odnosno 14%. koje se preduzimaju poslednjih godina. U Južnobanatskom okrugu. Najmanje goveda i ovaca bilo je u opštini Plandište. Broj živine je smanjen čak za 47%. svinja i ovaca za celu Republiku. Nezaposlenih lica bilo je najviše u opštini Priboj (223). 30% manje jaja po kokoški i 8% manje meda po košnici pčela. godine.1% ukupnog broja u Republici). 50% više vune po ovci. respektivno. godine. Smanjenje se kreće u rasponu od 40% u opštini Bela Crkva do 15% u opštini Opovo. u 2006. Svinja je bilo 176 hiljada (5. Broj stoke po opštinama bio je veoma različit. 51. Kovačica za 7%. a najmanje u opštini Čajetina (83). jer je zabeležen rast broja goveda od 3% (priplodnih grla 9%). dok je i u ovom delu Republike svinja bilo manje (18.u opštini Bajina Bašta (180). svinja je bilo 3 miliona i 216 hiljada ili za 21% manje. u svim opštinama Okruga bilo je manje svinja. 5% mleka manje po muženoj ovci. godini. Isti pravac kretanja broja stoke je i za područje Centralne Srbije. Vršac za 21%. To je osnovna karakteristika stanja broja stoke za Republiku (bez KiM). 46 tona vune (1.12% u Kovinu do 22% u Opovu. godini bilo 1 milion i 96 hiljada goveda ili za 14% manje nego šest godina ranije. ovaca 1 milion i 612 hiljada ili za 1% manje i živine 17 miliona i 905 hiljada ili za 22% manje nego 2000.5%).

5 miliona jaja (5. a priplodnih grla za 6%. svinja za 13%. ukupan broj ovaca je bio manji i to od 17% u Malom Zvorniku do 5% u Šapcu. Pančevo za 54% i Plandište za 23%. i to u intervalu od minus 39% u Loznici do minus 7% u opštini Vladimirci. godini proizvedeno je: 119 miliona litara kravljeg mleka (8.8 miliona komada jaja (4. nego u 2000.8% više meda po košnici.2%). 24% manje jaja po kokoški i 5. godini. Broj živine je bio veći samo u tri opštine: Opovo za 7%. porastao broj priplodnih grla goveda.4 hiljade (1. Pored ovih opština. Prinosi navedenih proizvoda u odnosu na prosek u Republici bili su: 17. gajeno: goveda 43. i 97. počev od 22% u Loznici do 10% u opštini Koceljeva. broj ovaca je bio u porastu. prema 2000. svinja 57 i ovaca 66 grla. 152 hiljade ovaca (9.2 tone vune (7.4%) i 1. u kojima je u porastu bio i porast priplodnih grla ovaca. i živine 478 hiljada (2. manji. u rasponu od 39% u opštini Kovačica do 20% u opštini Kovin. U četiri opštine. U Zlatiborskom okrugu u 2005.7%). 27% manje mleka po ovci.3% broja u RS). Ohrabrujuće je. karakterističan po značajnom broju preživara. beleži smanjenje broja svih vrsta stoke. što čini 9% ukupnog broja goveda. a priplodnih grla za 2%. godini i to u rasponu od 23% u opštini Loznica do 1. manji. Krupanj (takođe 15%) i Ljubovija (17%).3%). Broj goveda bio je manji za 14%. a manje u svim ostalim opštinama Okruga.5% više jaja po kokoški i 15% više meda po košnici. njihov broj je povećan i opštini Šabac. godini. Manje ovaca je bilo u opštinama Bela Crkva za 41%.3%). bilo je 98. U ostale četiri opštine. Ovaj okrug. Svinja je bilo 42. ovaca 225 hiljada (14%). da je u svim opštinama broj priplodnih grla svinja bio u 2006.7%).4 hiljade svinja (12%). svega 3.025%). Kovačica za 24% i Opovo za 22%.5% u opštini Bogatić.3 miliona litara ovčijeg mleka (10%). koliko i priplodnih grla ovaca i živine za 17%.1% ukupno proizvedenog u RS). svinja 182 i ovaca 64 grla. broj ovaca za 6%. Interesantno je. 260 tona vune (10.3%). Krupanj (20%) i Šabac (2%). U Zlatiborskom okrugu 2006. godini proizvedeno: 89. U ostalim opštinama bilo je u 2006. godini. koliko i priplodnih grla goveda.1 hiljada goveda (8. broj svinja za 24%. 1. Prinosi ovih proizvoda prema republičkom proseku bili su: 21% manje mleka po muženoj kravi.1% proizvedenog mleka u RS).5 tona meda (2. Rast se kretao u rasponu od 54% u opštini Loznica do 13% u opštini Bogatić.6% manje mleka po muženoj kravi. 69.3 miliona komada živine (7. čiji je broj u porastu (13% ukupnih i 17% priplodnih grla). Smanjenje broja bilo je u rasponu od 92 . Svinja je bilo više u tri opštine: Koceljeva (15%). Po jedinici površine u Okrugu je u 2005.5 hiljada litara ovčijeg mleka (0. bio je manji nego u 2000.5 hiljada goveda. godini gajeno je: goveda 49.5%).5% mleka manje po ovci. sa izuzetkom opštine Nova Varoš (rast od 44%). manje živine. bio je u 2006. 19. 193. 50% manje vune po ovci. tako da se u njima u narednom periodu može očekivati i porast ukupnog broja goveda. Živine je bilo više samo u opštini Ljubovija (za 26%). nego u 2000.2 miliona litara kravljeg mleka (6. 2. Smanjenje je bilo u ostalim opštinama u rasponu od 32% u opštini Mali Zvornik do 3% u opštinama Vladimirci i Loznica. 58. U ovom okrugu je u 2005. Broj goveda u svim opštinama okruga u 2006. a priplodnih grla za 21% i živine za 14%. Broj goveda u svim opštinama okruga.opštini Pančevo. broj ostale stoke se smanjuje: goveda za 15%.8%). mereno u 2006. istu količinu vune po ovci (2 kg). U Mačvanskom okrugu bilo je 90. Po jedinici površine u 2005. što je ipak u tri opštine: Koceljeva (4%).6%) i 228 tona meda (6. 384. Sa izuzetkom broja ovaca.

83 376.18 Živina 87.67 162.36 Svinje ukupno priplod 78.12 67. Priboju (12%).28 99.90 82.20 130.27 79.72 75.30 84.61 111.40 114.03 87.77 93.00 77.75 103.47 106.26 Napomena: Indeksi su na osnovu parametara RZS – za 2000.56 97.37 110.15 105.82 98.82 90. pored Nove Varoši (21%).27 63.62 122. godine (2006/2000) Nivo R.02 84.06 82.48 90.77 83.25 90.35 88.44 151.93 116.29% u Prijepolju do 1.54 69.96 150.95 82.78 152.77 44.42 112.09 84.01.54 113.97 78.61 78.64 146.76 146.66 74.05 59.09 128.89 107.81 107.18 83.76 80.57 87. Srbija Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda ukupno priplod 86.6%).58 153.20 103.21 84.77 101.69 93.25 76.33 114.00 61.4% u Čajetini.14 108.70 121.70 84.71 72.90 99.92 77.17 116.57 105.93 81.00 244.20 56.35 88.87 102.89 128.40 104.54 144.81 60.78 92.71 81.14 67.59 60.24 135.34 110.94 92.95 87.35 60.6% u Arilju do 36% u Sjenici. U ostalim opštinama broj ovaca je smanjen u rasponu od 3. Bgd. godinu ’’Opštine u Srbiji 2000’’.03 52.32 123.98 priplod 95.74 98.32 68.59 87. U ovim opštinama je povećan i broj priplodnih grla svinja. Srbija C.40 77. s tim što je.87 96.79 519.80 79.80 86.33 109.55 73.00 87.15 94.06 142.56 146.32 85.25 121. 01.83 118.58 96. 2006.32 95.64 104.43 120. Sjenici (14%) i Čajetini (27%).20 195.79 81.81 75.79 78. i 15.95 63.47 124.74 106.17 94.52 72.67 85.95 85.77 81. U ostalim opštinama broj je smanjen u intervalu od 41% u Bajinoj Bašti.59 77.00 94.38 93.61 92.26 81.24 114.66 103.29 121.83 78.96 89. Broj priplodnih grla ovaca je smanjen u dve od prethodnih pet opština: Priboju i Čajetini.52 74.05 96.54 126.16 84.93 85.71 93.49 71.32 116.25 55.52 110.25 84.12 60.23 58.29 56.42 59.49 67.4%).25 76.14 73.36 90.89 63.63 113.18 82.81 78.75 95. njihov broj povećan i u Čajetini (3.50 91.91 87.32 64.09 91.29 95.27 134. Užicu (10%) i Čajetini (3%).99 77.57 83.97 71.55 369.46 119.12 71.83 64.2000.83 117.96 80.91 109.59 91.34 76.57 80.49 98.95 94.84 154.75 178. s tim što za Sjenicu tog podatka nema.16 65.09 74.48 76.59 74. I broj živine bio je veći u četiri opštine: 93 .65 68. Tab.43 86.34 48.92 48.26 111.64 Ovce ukupno 99.96 79. Ukupan broj svinja povećan je u četiri opštine Okruga: Arilju (23%).50 97.58 75. Indeksi broja osnovnih vrsta stoke po okruzima i opštinama prema stanju 15.61 98.35 77.09 103.77 85.70 70.04 131.34 81. Požegi (22%).24 86.08 171. I broj ovaca je bio veći u pet opština: Bajinoj Bašti (7%). Novoj Varoši (4.69 81.49 140.20 89.51 89.22 77.02 121.92 79. 2001.81 118.11 93.84 65.74 95.1.15 98.77 62.39 89. Ista tendencija je i sa priplodnim grlima goveda. do 5% u Užicu.89 85.19 126.56 134.97 95.

Beograd.9 76 41 53.3 131.6 33 48 68.7 3 3 100.8 58 46 79.2 56 45 80.5 136.8 104.5 8 11 137.9 Izvor: RZS „Opštine u Srbiji 2000“.2 73.0 1 4 400.4 10 7 70.7 452 281 62.2 51 40 78.7 69.3 76 51 67.4 44 38 86.1 68.7 69.1 83.0 106.9 39 29 74.3 80. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede Srbije. po okruzima i opštinama Nivo R.8 169 164 97.8 85. MERE AGRARNE POLITIKE U toku 2005.5 21 19 85. i preračuna autora. površine 2000 2005 Indeks 30 25 83..0 5 9 180.5 76.7 59 55 93.0 61 64 104.4 80 59 73.9 77 67 87. a ostalim opštinama manji u rasponu od 55% u Sjenici do 14% u Novoj Varoši.0 16 14 87. Bajinoj bašti 3%.0 9 8 88.0 44 42 95.0 103.9 26 15 57.7 96.0 10 10 100.0 197 155 78.1 100 85 85.5 13 13 100.3 83. 2001.1 89.8 106 140 132.2 70.1 118 45 77 94 122 161 45 75 63 44 34 88 77 99 44 66 91 128 122 33 90 65 31 22 99 80 83.0 93 75 80.9 97.0 7 9 125.4 52 37 71. 2006.3 120.5 9 9 100. Srbija CS Vojvodina JBO Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište MO Bogatić Vladimirci Koceljeva Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Šabac ZO Arilje Bajina Bašta Kosjerić Nova Varoš Požega Priboj Prijepolje Sjenica Užice Čajetina Goveda na 100 ha obrad.7 13 10 76.5 143 112 78.0 71.0 7 12 171.2 228 185 81. koja i kao dosta uopšten dokument (potrebna je njena operacionalizacija) upućuje 94 . i 2005.1 83.5 26 34 130. Beograd.1 182 158 86. Užicu 18% i Čajetini 11%. površine 2000 2005 Indeks 121 95 78.5 83.8 73.4 158.9 5 7 140.0 58.7 142 138 97.3 96 75 78.1 90.6 69.0 Ovce na 100 ha poljopr.1 74 56 75.0 52 43 82.9 77 82 106.8 75.9 95.5 8 9 112.9 Svinje na 100 ha oranič.6 81.4 50 36 72.4 26 15 57. 2: Broj vrsta stoke po jedinici površine u 2000.7 9 13 144. površine 2000 2005 Indeks 31 31 100.2 65.0 247 182 73.Arilju za 21%.5 64.7 112.0 37 52 59 41 57 59 36 65 42 64 76 56 73 23 44 49 37 44 41 49 54 37 44 62 47 70 62.2 84. i „Opštine u Srbiji 2005“. Tabela br.5 103.6 106 72 67.3 40 33 82.5 12 12 100.3 71.2 162 243 75 50 151 99 26 150 24 7 12 122 87 142 169 57 53 88 71 18 98 20 5 19 98 114 89.0 52 39 75.

regresira se nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva. Sve ove mere mogu da koriste poljoprivredni proizvođači samo ako su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinastava. što ih čini konkurentnijim na stranim tržištima. mleka i mlečnih proizvoda. koja bi trebalo da postanu profitabilna i konkurentna. ovaca. a sredstvima namenjenih investicijama u poljoprivredi stimuliše se izgradnja. Podsticaji se kreću od mera za očuvanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. Priboj. Užice i Bajina Bašta. podsticaja davanja zemljišta u zakup od strane gazdinstava koja nemaju perspektivu ili ga ne obrađuju. Među njima su premije za mleko. stočarstvo se pomaže i zaštitom od prevelikog uvoza i stimulisanjem izvoza stoke i stočarskih proizvoda. usmeravaju se i sredstva na koja proizvođači stočarskih proizvoda imaju pravo pri njihovom izvozu. Postoji i niz mera kojima se direktno podstiče razvoj stočarske proizvodnje. kojima se podstiče razvoj tih gazdinstava. kojima se dodatno poskupljuje uvozni proizvod. podstiče se unapređenje rasnog sastava stoke iz uvoza. proizvoda od mesa. Veći iznos premije imaju brdsko – planinska područja. preko podsticajnih kratkoročnih i dugoročnih kredita za određene namene. najnižom carinskom stopom se carini uvoz stoke za priplod. kozarstva i pčelinjih matica u pčelarstvu. kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u ovoj oblasti. tovnih junadi. sufinansiranje premije osiguranja prinosa i stoke. takođe se podstiče stočarska proizvodnja. ovčarstva. koji bi u narednom periodu postali nosioci robne proizvodnje u ovoj oblasti. S druge strane. Dosta je veliki broj tih mera. Stoga bi trebalo da nosioci gazdinstava bez ustezanja i rezerve registruju gazdinstva i na taj način dobiju priliku za pomoć u unapređivanju sopstvenog gazdinstva i poboljšanju uslova života. Sjenica. Zatim. U marginalna područja svrstano je 49 opština. mesa. Kao podsticaj razvoju stočarstva. svinja i živine. Veći iznos dobijaju takozvana marginalna područja (područja na kojima postoje prirodne ili zakonske prepreke za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje). popravka. mineralno đubrivo). Pored pomenutih mera. Navedene mere treba koristiti. i tome slično. Nova Varoš. tako što se vrednost konkretnih i odabranih projekata stimuliše sa 40 do 50% budžetskim sredstvima. regresa izvesnih inputa (gorivo. Težište je na razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Tako se najvišim carinskim stopama štiti uvoz stoke za klanje. 95 . na koju imaju pravo proizvođači mleka sa područja Republike. Sredstvima u vidu dugoročnih kredita. a među njima se nalazi i osam opština.na pravce budućeg razvoja poljoprivrede u Srbiji. kao i podizanje farmi mlečnih krava. kako bi se i time pospešila nabavka kvalitetnih priplodnih jedinki. Njihov smisao je usmeravanje izvesnih finansijskih sredstava u cilju finansijske relaksacije gazdinstva i sniženja troškova proizvodnje. Prijepolje. pod uslovom da ga predaju prerađivačima takođe sa područja Republike. U tom cilju se već treću uzastopnu godinu preduzimaju i konkretne mere. Čajetina. Sredstvima namenjenim za unapređenje sela. koja su u ovom radu bila predmet obrade: Alibunar. za brojne ove proizvode propisane su i posebne uvozne dadžbine (prelevmani). dogradnja ili adaptacija objekata koji služe za smeštaj stoke. Uz to.

kako za farmerski oblik uzgoja. Ako bi se broj grla povećao na broj iz 2000. u kojoj još proces privatizacije nije okončan. slabljenje ekonomske snage individualnih poljoprivrednih proizvođača. 115-124. čak i vrlo kratkom roku.. pored ostalog. rad pripremljen i prihvaćen za Simpzijum (sa međunarodnim učešćem) „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. za brojna naselja verovatno i nerešiv problem predstavlja smanjenje stanovništva.. karakterističnih za dato podneblje. ništa od navedenog sada nemamo. takođe za znatan broj seoskih naselja. za određeni broj proizvoda.. pokretati postupak zaštite geografskog porekla. za povoljnije rezultate u ovoj oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje postoje dosta povoljni prirodni uslovi. Zbornik naučnih radova sa XX savetovanja agronoma. CVIJANOVIĆ D. CECIĆ NATAŠA. Institut PKB „Agroekonomik“. (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta života ljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. Dugoročan. posebno stočarsku proizvodnju. smanjivanje broja stanovništva. U posmatrana tri okruga broj stoke opada. u područjima kao što je Zlatiborski okrug u najvećoj meri se opredeljivati za organsku poljoprivrednu. upornost na njenoj realizaciji i mnogo sredstava. preko zakasnele tranzicije. To je svakao moguće. pp. u okviru realizacije „Nacionalnog programa biotehnologija i agroindustrija“ – Razvojni program BTN 351010B. Kako se moglo videti. shodno prirodnim uslovima i raspoloživim materijalnim mogućnostima i ljudskom potencijalu. a brojne društvene farme ugašene. MIJAJLOVIĆ NADA: „Značaj stočarske proizvodnje za razvoj brdsko-planinskih područja Srbije“. čija je tražnja u porastu. jun 2006. a cene više nego u konvencionalnoj proizvodnji. Izuzetak je broj ovaca u JBO.. potrebno je u najvećoj mogućoj meri koristiti podsticajna sredstva. U tom pogledu. Vrnjačka Banja. zatim. za koja je stočarska proizvodnja direktno vezana. Beograd. Nažalost. koja je zapala u krizu još pre petnaestak godina. KATIĆ B. koja se iz budžeta usmeravaju u razvoj stočarstva.ZAKLJUČCI Iz izloženog u ovom radu. pa sve do niske kupovne snage na domaćem tržištu. CVIJANOVIĆ D. 96 . nepovoljna starosna struktura stanovništva. što proizvođačima predstavlja nespornu konkurentsku prednost. veterinara i tehnologa. prisutno decenijama. još uvek nije oporavila. Primer toga je postupak koji je u toku. za određene mlečne proizvode sa područja Nove Varoši (Zlatara). KATIĆ B. posebno u ruralnim područjima. opredeljivati se na najpogodniji vid gajenja stoke uz pažljiv odabir vrste stoke za koju se gazdinstvo odlučuje. (2006): „Mogućnosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Zlatiborskom okrugu“. proističe. perspektiva je dosta sumorna. VUKOVIĆ P.. gde stanovništvo postaje sve starije (i malobrojnije). 26. i niske konkurentnosti na stranim tržištima. Razlozi tome su brojni. VUKOVIĆ P. KATIĆ B. koje je. Za bolje rezultate u ovom pogledu. 3. LITERATURA 1. Za zaokret u tom pravcu potrebna je veoma osmišljena strategija. stanje bi bilo značajno povoljnije. Tematski zbornik: Međunarodni naučni skup „Multifunkcionalna poljo- 2. počev od sveopšte krize u zemlji. godine. da se stočarska proizvodnja. tako i za pašnjačko stočarstvo.

in which has come to structure aggravation of field coat. KATIĆ B. Niš. 2005. br. pp. Researcher . Rad pripremljen i prihvaćen za Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj Ruralnih područja“. 5 Branko Katić. Stock farming. especially production of pork. br.Trainee. br. Institut za ekonomiku poljoprivrede i dr. M. Scientific Adviser and Velibor Potrebić. SUBIĆ J.privreda i ruralni rauzvoj“.. TAPISAREVIĆ LJ. („Službeni glasnik RS“. 5-6.. 011/2972-848 4 97 .. CVIJANOVIĆ. Ekonomika poljoprivrede. OSTOJIĆ M. It is cognizable by variety in using the agricultural land. Institute of Agricultural Economics. (2006): „Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG“.. for agricultural production important districts: Crop-farming / stock . pp. („Službeni list SRJ“.bg. br.iep. Beograd. Ekonomika.iep.. Researcher . V. Beograd.. 5 Abstract In last fiftheen years stock production in Serbia is decreasing./fax: 011/2972-858. u organizacijiji Fakulteta za poljoprivredno prehrambenu ekonomiju i oruženje iz Bukurešta. 5. tel. 719-725.: „Državna podrška razvoju ruralnih područja u Srbiji“. za 2000. MIJAJLOVIĆ NADA. STATE AND POSSIBILITIES OF CATTLE – BREEDING IN THREE DISTRICTS OF REPUBLIC OF SERBIA4 KATIĆ. 28/2000). RZ za Statistiku. but most of all cattle This work represents a part of research on Projects: BTN-351010B “Optimisation and standardisation of original milk products with an origin protection mark” and 149007 “Multifunctional agriculture and rural development in the function of Serbia's joining EU”. E-mail:office@mail. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. Zakon o organskoj poljoprivredi. POPOVIĆ VESNA. 6.). Beograd..farming.Associate. SUBIĆ J. B.449-463. pp..Volgina 15 Street.ac. These are the facts. Number of livestock and their outputs is decreasing. Ekonomika poljoprivrede. www. SAVIĆ MIRJANA. VUKOVIĆ P. financed by Ministry of Science of Republic of Serbia. godine.yu. koja se održava u Bukureštu 23-24.76/2005). in lowland areas. Ph. 13/96. 3.yu... POTREBIĆ. opposite of favourable natural conditions for significantly better results in this area. KATIĆ B. 8. 9.ac. prof. br. D. „Opštine u Srbiji“. tel. chicken and mutton meat and milk. „Zemljište – najznačajniji privredni resurs u poljoprivredi“. 11050 Belgrade.A. 7. 3. young beef. 11. Among cropfarming and gardening this region is appropriate also for cattle breeding. Republic of Serbia has been split (by Spatial plan) in 3. (2006): „Geografska oznaka porekla autohtonih sireva“.D. („Službeni glasnik RS“.. juna 2006. due to discordance between cattle-breeding and vegetable production. i 2005.bg. Stock-farming / Fruit-growing / Viticulture district consists of hilly and mountainous terrains. Zakon o prostornom planu Repbulike Srbije. KATIĆ B. 591-604. 10. Drago Cvijanović. 4. br.

94 settlements. 12 pigs. State and dynamics (comparing the state from 2000. 67. development level by the level of national income per an inhabitant. 438 settlements.008 l of milk per a cow. The biggest restrictive factor for long-term dynamic activities of livestock production is depopulation process that has overtook whole Republic. number of employees. Special advantage is in possibility for starting organic (stock – farming) production. 362 cadastral municipalities. 220 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. 43 l of milk and 3 kg of wool per a sheep. Zlatibor (hilly-mountanious area) and Mačva (as mixtured area of lowland and mountainous terrain). The work is dedicated to possibilities perception which is provided by natural and social conditions for stock – farming in 3 districts of Republic of Serbia: South – Banat (lowland area of the republic). with the state from 2006.e. 215 cadastral municipalities (66 belong to hilly-mountanious region). Mačva district as a mixture of lowland and hilly-mountainous terrain with: 8 municipalities. in this region have favourable natural conditions for more dynamic development. and annual yield (in 2004. 93 eggs per a hen and 14 kg of honey per a hive. 101 infabitants per km2. agricultural surfaces. 49 pigs. 55. Zlatibor district as expressively hilly-mountanious region with: 10 municiplities. This district is favourable for significantly better ruminants breeding. such as population structure by few parameters. with different natural conditions. and here is present pastoral stock – farming. transition in which privatisation process is not over yet.7% of agricultural surfaces.442 l of milk per a cow. different surface structure and agricultural land's utilisation method. out of whose 346 belongs to hilly-mounainous region.. 90 eggs per a hen and 12 kg of honey per a hive. 64 sheep and 61 of livestock units /100ha of agricultural surfaces and yield: 1920 l of milk per a cow. especially huge number of rural settlements and all hilly-mountanious areas. This paper work analyses the state of stock-farming production in 3 districts of Republic of Serbia which rank among larger districts by surface. owing to surfaces under natural meadows. Accoding to available statistical data and needed calculations have been compared: their surface (they belong to larger districts in Serbia).breeding. level and structure of national income. measurements of agrarian policy. agricultural land structure and its basic purpose (soil under orchards and vineyards has been omitted). in this work have been elaborated some other factors. 9 sheep and 15 of livestock units/100ha of agricultural surfaces. 28 heads of cattle. i. Stock – farming district consists of mountainous regions. structure of agricultural land utilization. 39 heads of cattle. 100 cadastral municipalities.) of elemental livestock 98 . agricultural participation in creation of national income. 66 sheep and 33 of livestock units /100 ha agricultural products and yield of 2. 74 inhabitant per km2. 228 settlements. Beside natural factors which stipulate such differences in livestock number and some yields. husbandries and average utilization of manageable land per a husbandry. Analysis objects are: South – Banat district. 9 heads of cattle. as the lowland region with: 8 municipalities. 81% of agricultural surfaces. 51 inhabitants/km2. households number and average number of members per a household. chosen relations according to republic average and possible aspects of improvement in livestock production in mentioned districts. unemployed persons. sheep – farming and goat-farming.6% of agricultural surfaces. 29 l of milk and 1 kg of wool per a sheep. 147 pigs. than population number and structure.): 2. 150 eggs per a hen and 15 kg of honey per a hive.

APV – Autonomous Province of Vojvodina. Besides three mentioned districts which are mutually comparable by mentioned parameters. AP Vojvodina for SouthBanat district and toward area of Central Serbia for the rest two districts (Mačva and Zlatibor). from which these districts consist of. hive) are given. Within districts are also given significant characteristics for municipalities. pigs. It is about 26 municipalities: 10 within Zlatibor district. here has been given relations toward the Republic. which clearly point out to relations. SBD – South Banat district. Observing numberous marks mentioned in this work and levels by which they had been analysed (the republic. sheep and poultry and comparable data about yield of milk. AP Vojvodina. state and possibilities. text contains a plenty of information. numberous and significant data are given in two tables within the text. eggs and honey per a unit (head. CS – Central Serbia area. ZD – Zlatibor district. We have to remark that abbreviations in text have following explanations: RS – Republic of Serbia. area of Central Serbia. wool. Nevertheless. and four tables given in attachment. 8 municipalities in Macva district and 8 municipalities in South-Banat district. MD – Mačva district. 3 districts and 26 municipalities). as units of local autonomy. 99 .categories are specially processed: beeves.

.1 Резиме: Аутори износе карактеристике појединих периода у развоју осигурања усева и плодова у Србији. имајући у виду различите фазе друштвено-економског развоја Србије (капитализам. Др Миленко Јовановић. Осигурање је савремени 1 Мр Тодор Марковић. Осигурање се јавља као важан фактор стабилности сваке производње. осигурани ризици УВОД Пољопривредна производња. Истраживање се односи на законску регулативу која је пратила осигурање уопште. сарадник у настави. социјализам.). период транзиције). осигуравајуће организације. услови осигурања. јер оно надомешћује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. па и пољопривредне (биљне). Кључне речи: осигурање усева и плодова. често са катастрофалним последицама. За смањење и отклањање последица од штета користе се разне економске мере. М. Анализира се и однос државе према осигурању. уредбе и услове осигурања у вези са усевима и плодовима. као и на законе. повећава се ризик наступања неког штетног догађаја (град. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. пожар. а у оквиру ње и биљна. Пољопривредни факултет. Будући да се ова производња одвија у специфичним условима и да је мање-више незаштићена. као и низ других релевантних чинилаца који су имали пресудан утицај на развој осигурања усева и плодова у појединим етапама.УДК: 368. Нови Сад 100 .11) Оригинални научни рад Original scientific paper РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У СРБИЈИ МАРКОВИЋ. ЈОВАНОВИЋ. него производње неких других привредних грана. је много више изложена бројним опасностима од елементарних и других непогода. а у оквиру њих осигурање заузима значајно место за решавање овог економског проблема. ризици од којих су се усеви и плодови осигуравали и обухваћеност појединих усева и плодова у предмету осигурања. поплава и сл. развој. Департман за економику пољопривреде и социологију села. редовни професор. почевши од краја XIX века. Т.5(497. Истражује се и постојање обавезног односно добровољног осигурања усева и плодова. субјекти који су вршили послове осигурања.

1.облик економске заштите производње. а као могући модел узиман је и Баварски закон о осигурању против града. Тако је 1892. виногради и воћњаци обезбеђивали само у оним окрузима. лан. кућа и миљкова против ватре и воде. и 799. Долази до прикупљања средстава у натури. стр. Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”. бр. којим се обезбеђује коначни резултат рада и средстава уложених у производњу. хељда и сва стрна жита. 101 . али њихов значај је био знатно већи тек у Краљевини Југославији. где се за то одлучи окружна скупштина. Почеци неке врсте заштите произвођача у биљној производњи се јављају у другој половини XIX века. као осигурање еспапа на води и на суву. поменути Закон никада није ступио на снагу. свим техничким и осигуравајућим захтевима 2 Грађански законик за Краљевину Србију (1844).”2 Прве послове осигурања су обављали странци. донет Закон о осигуравајућим друштвима („Српске новине Краљевине Србије”. у члановима 798. док би се дуван. Обезбеђивали би се кукуруз. оно мора бити правилно. репица. наводи: „Што се тиче осигурања штете на случај неизвесни за наплату. и особитим прописима за разна ова осигурања судити. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У Србији се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из 1844. Тако се у члану 798. конопља. У развоју осигурања значајно место је заузимало питање обавезног увођења осигурања против града. као и плаћање улога за исто. напуштање социјалистичког концепта и прелазак на тржишни начин привређивања (1988-2007). који се углавном односио на страна осигуравајућа друштва. У свом обраћању народним посланицима др Милован Пачић истиче да „осигурање противу града не сме бити недоношче. као израза организоване солидарности произвођача у односу на опасности које прете усевима и плодовима. године настао Пројект закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града. Почетком XX века много се писало о осигурању против града. Било је разних предлога како би се оно могло увести у Србији. године. Почетком XX века у нашој земљи су створена домаћа осигуравајућа предузећа. посматран кроз четири етапе: Краљевина Србија (1882-1918) Краљевина Југославија (1918-1945) Социјалистичка Југославија (1945-1988) Распад заједничке југословенске државе. Обезбеђење усева и плодова би било обавезно за све земљораднике. Међутим. Предмет рада је историјски развој осигурања усева и плодова. било је неопходно донети закон којим би се уредило њихово пословање. Београд 1937. 127/1892). У овом пројекту било је предвиђено да се у сваком округу оснује Завод за обезбеђење усева и плодова од града. Тако је 1896. 267. то ће се по основама наведеним. Будући да је број страних осигуравајућих друштава нагло порастао.

виногради. Ш. воћњаци и маслињаци. На овај начин није било стварног обезбеђивања. У току трогодишње примене овај закон није имао запажене резултате. године донет Закон о фонду за накнаду штета пострадалима од града („Српске новине Краљевине Србије”.решено. 2. Швајцарске и Чешке. одмах се пришло подстицању осигурања у овој области законским путем. те тиме да да довољну гаранцију. У случају штете власници усева и плодова су требали писмено или усмено да известе своју општинску власт. године донет је Закон о обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. којих није ни било. 189/1923). у којој је и осигурање имало све карактеристике капиталистичког осигурања. окружних. Држава је за ову намену издвојила милион динара и сталну годишњу помоћ за коју се наплаћивао додатни прирез од свих пореских обвезника. углавном приватна. воћњака и винограда који су се налазили по окућницама у варошима и варошицама и општинских. М. Француске. Овај закон је донет пре него што су организоване области. Овај закон је више био закон о пружању помоћи оштећенима од града. без обзира што су их закупци обрађивали. са изузетком воћњака и винограда који нису стигли на род. кукуруз. Половином 1923. број 266/1905). Од града су се обезбеђивала сва стрна жита. среских. 3 Пачић. стр. осигуравајућа предузећа. и Краљевина Југославија је била капиталистичка земља. лан. после више припремљених предлога. репица. крајем 1905. 3 и 4. На следећи закон се морало чекати скоро петнаест година. Овим законом се прецизирало да су сопственици свих усева и плодова имали право на накнаду штета нанесених градом. до доношења новог закона. Примену је нашао само у бившој Приморско-крајишкој области. конопља. него закон о обезбеђењу усева и плодова у правом смислу те речи. Енглеске. Све до распада Краљевине Југославије највећи део послова осигурања припадао је странцима. 102 . године основан један завод за обезбеђење усева и плодова од града. како држави тако исто и земљорадничком сталежу. Наиме. државних и манастирских усева. Немачке. а имао је и других техничких недостатака. Београд 1902. нити пријављивања усева и плодова ради плаћања улога. из помоћи Министарства пољопривреде и вода као и из помоћи обласне скупштине.: Осигурање противу града. али у много мањем обиму осигурање пољопривредних усева од града. ПЕРИОД КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Као и Краљевина Србија. У овом периоду присутна су осигуравајућа друштва из Италије. Остварење профита је био основни циљ коме су тежила. дуван. Због озбиљних недостатака обустављено је његово даље извршење. хељда. Средства завода су се обезбеђивала из новца који се добијао од осигураника. Она су обављала све врсте осигурања. Ј. градинарски усеви. бр. једино је у овој области 1928. за потпуно извршење свога задатка. Електрична нова трговачка штампарија. Будући да је земљорадња била основна грана привреде у Краљевини Југославији. а ова је опет била дужна о томе известити ондашње Министарство Народне Привреде. народним посланицима.”3 Најзад је. којим су се у свакој области оснивали Заводи за обезбеђење усева и плодова од града.

године донет Закон о унапређењу пољопривреде („Службене новине Краљевине Југославије”. уредбом пропише обавезно обезбеђење усева и плодова од града и разрезивање трошкова око обавезног обезбеђења на сваког власника и поседника (притежиоца). У чл. 4 Привредно законодавство – књига пета. У Краљевини Југославији је деловало осам оваквих друштава. стр. Издавачка књижарница „Геца Кон”. постојали су и картели за пожарна осигурања и осигурањe аутобуских предузећа. Саме бановине су требале уредбама и правилницима да уреде организацију и спровођење обезбеђења усева и плодова од града. и то у виду паушалног улога (осигуранине) по јединици обрађене површине.”4 Након што су 1930. str. Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. Штампарија Дунавске бановине. У чл. Београд 1930. стр. 25. Поменута друштва била су удружена у картел Заједница за тучу7 са седиштем у Загребу. Обавезно су се обезбеђивали сви главни усеви и плодови (без подусева и међуусева) на површинама. 5 Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. (isto. а Министарство пољопривреде је налагало да се осигурање мора спровести по свим бановинама. које су као оранице. 6 Тasić . области и државе. почетком следеће године је донет нови Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града („Службене новине Краљевине Југославије”. 90. 3. ZOIL “Vojvodina”. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини. Узрок томе лежи у нерентабилности осигурања усева и плодова. у којима су се пољопривредници могли осигурати на добровољној основи. Осигуравајућа друштва су у знатно мањој мери вршила осигурање усева и плодова. који је спроводио обавезно осигурање усева и плодова. У Новом Саду је био основан Завод Дунавске бановине за обезбеђење од града. 43/1931). виногради и воћњаци унети у земљишни катастар. str. да по предлогу банова а за поједине бановине. бр. бр. број М. Постојање Завода за осигурање пољопривреде није био разлог за смањено интересовање приватних осигуравајућих друштава за осигурање усева и плодова. 7 У Краљевини Југославији су постојала три картела осигурања. Antonije: Osnovi osiguranja.П.Овај закон стављен је ван снаге. наводи се да ће се „посебним законом ставити осигурање од града на задружну основу уз учествовање опћина. Иако су Заводи за осигурање пољопривреде „више наличили на установе за пружање помоћи него на осигуравајућа предузећа”.6 они су ипак скоро једини спроводили осигурање биљне производње и имали значаја у развоју осигурања. Novi Sad 1975. године формиране бановине. У наредном периоду је већина бановина припремила прописане уредбе и правилнике из ове области. 33 поменутог закона. Нови Сад 197938. 221/1929).V 56364/38 г. 1 се наводи: „Овлашћује се Министар пољопривреде. који се односи на област осигурања против града (туче). када је крајем 1929. ”5 Према овом законском тексту осигурање усева и плодова је било обавезно. 92) 103 . с тим да је то претходно морао да одобри Министар пољопривреде. Поред картела за осигурање против штета од града.

новине”. Међутим. бр. предратни капиталистички систем замењује социјалистички систем. па и рад осигуравајућих друштава. лист ДФЈ”. Ипак. И у оквиру новог система дошло је до појединих друштвено-економских промена. ПЕРИОД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Након завршетка Другог светског рата долази до промене друштвеноекономског уређења у Југославији. доноси Уредбу о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољопривредна осигурања („Сл. допринос за градобитину. већ крајем 1941. Из овог се види да је ДОЗ имао монопол осигурања. 24/1947). Сви власници земље су имали обавезу да до краја априла измире тзв. а и свака друга активност. које су утицале на развој разних привредних делатности. 58/1942). а послове осигурања је спроводио преко шест републичких дирекција и више од сто филијала и агенција. 12/1945). 3. Сходно томе је почетком 1945. нека предратна осигуравајућа друштва. развој осигурања у овим ратним условима је био веома отежан и није имао неке значајније резултате. године Влада Србије. 104 . бр. Његово спровођење врши Државни завод за пољопривредна осигурања. лист ФНРЈ”. Нешто касније Државни завод за осигурање и реосигурање мења име у Државни осигуравајући завод (ДОЗ) на основу Уредбе о организацији и пословању Државног осигуравајућег завода („Сл.Након капитулације Краљевине Југославије. године донета Одлука о спајању у Државни завод за осигурање и реосигурање осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину („Сл. оглашавају наставак свога рада и позивају бивше клијенте да измире обавезе које су заостале из предратног периода. доласка окупатора и распарчавања земље. бр. Половином 1942. који је под контролом Министрарства пољопривреде и исхране. на предлог Министра пољопривреде. На основу ове уредбе је сва државна имовина морала бити осигурана код ДОЗ-а. Поред обавезног се спроводило и добровољно осигурање. међу њима и она која су се бавила осигурањем усева и плодова. Овом Уредбом је обезбеђење усева и плодова од града обавезно и спроводи се на целој државној територији.1 Период централизованог државног осигурања Још пре завршетка Другог светског рата Председништво АВНОЈ-а је донело одлуку о конфискацији непријатељске имовине. Обавезно се обезбеђују сви главни усеви и плодови без подусева и међуусева и то са земљишта која подлежу плаћању земљарине. са седиштем у Београду и испоставом за Банат у Петрограду. У новим друштвено-политичким условима неминовно је пратити промене у развоју осигурања усева и плодова у складу са развојем система осигурања у целини. За развој осигурања у социјалистичком раздобљу карактеристични су следећи периоди: период централизованог државног осигурања (1945-1961) период децентрализованог комуналног осигурања (1962-1967) период комерцијалног (тржишног) осигурања (1968-1971) период самоуправног социјалистичког осигурања (1972-1988) 3. па тако и осигурања. године. била је заустављена привредна.

године донет Закон о осигуравајућим заводима и заједницама осигурања („Сл. чија јединствена организација није била у складу са овим начелима. лозни и шумски расадници од ризика града и пожара. слане. будући да се нису раније осигуравали. што се одређивало на основу метеоролошких података о падању града у одређеним подручјима и на основу искуства. У наредним годинама су уочени и неки недостаци у спровођењу осигурања. Овом наредбом су се усеви и плодови морали осигурати од ризика града. неродни виногради и воћњаци су укључени у осигурање. Наредне године је обим покрића сужен на штете од града. У 1964. Тарифа премија има седам градобитних разреда за поједина подручја. лист ФНРЈ”. а сви су били обједињени у Југословенску заједницу осигурања. а тарифом премија је регулисана цена осигурања. и то док су у непожњевеном или необраном стању. Тарифа код усева и плодова је имала осам категорија и четири градобитна разреда. Од 1957. уводи се могућност допунског осигурања од ризика поплаве. Искључене су штете од буре и провале облака. У овом периоду су се усеви и плодови мање осигуравали и у приватном и у друштвеном сектору. Генерална дирекција ДОЗ-а је донела Правила за осигурање усева и плодова од града и премијске тарифе за осигурање усева и плодова против штета од града. поплаве и скакаваца. 14/1958). с тим да се плаћала посебна премија за усеве који се колективно осигуравају. а предмет осигурања су били усеви и плодови на ораницама и виногради. а млади.ДОЗ поклања велику пажњу осигурању усева и плодова. године дошло до промена. бр. удара грома и пожара. Овим законом ДОЗ је укинут. години је дошло до ревизије услова осигурања и 105 . те је у Правилима за осигурање усева и плодова из 1952. било је неминовно да се то одрази и на ДОЗ. Памук се могао осигурати на колективној основи од града. провале облака. године. воћних и лозних калемова су обухваћене и штете у квалитету. а код дувана. а формиран је већи број самосталних комуналних осигуравајућих завода. што се огледа у увођењу радничког управљања и децентрализације државне управе. односно буре и провале облака насталих заједно са градом. У овом периоду је осигурање у приватном сектору било добровољно. Предмет осигурања су били усеви и плодови. лист СФРЈ”. Односи према осигураницима су регулисани правилима осигурања. мраза и слане. а такође и девет тарифних група према осетљивости усева на град. који су били удружени у републичке заједнице и Заједницу САП Војводине. У току 1947.2 Период децентрализованог комуналног осигурања С обзиром да је почетком педесетих година дошло до промена у друштвенополитичком систему у земљи. Наиме. хмеља и памука је уведено допунско осигурање од пролећног мраза. године евидентан је убразани развој осигурања усева и плодова. Тако је половином 1961. а дуван и индустријско биље од ризика поплаве. Правила за осигурање усева и плодова су поново измењена 1959. године је Државни секретар за послове финансија донео Наредбу о одређивању ризика од којих је привредна организација дужна осигурати основна и обртна средства и средства заједничке потрошње („Сл. олује. мраза. Почетком 1958. који је праћен интензивирањем биљне производње. удара грома и пожара. укинута је могућност колективног осигурања памука. 3. На територији Југославије деловало је 128 завода. Код винограда. воћни. 27/1961). бр. године.

лист СФРЈ”. На овај начин су само законским путем потврђена правила осигурања. тако да је у оптицају поново била само могућност осигурања од пролећног мраза. дошло је до неких промена у односу на ранија правила. која је проузроковала лоше техничке резултате у ранијем периоду. Дошло је до широке интеграције многобројних ситних осигуравајућих завода. 8 Поменуте слабости су се огледале у многобројности осигуравајућих завода. Jelena. и то Осигуравајући завод „Војводина” и Осигуравајући завод „Нови Сад”.: Osiguranje u teoriji i praksi. пожара и олује праћене градом.3 Период комерцијалног (тржишног) осигурања Увидевши разне слабости комуналног система осигурања. 28 i Mrkšić. Код допунских ризика се јављају могућности осигурања од ризика олује. 22. Petrovaradin 1999. Beograd 2006. мраза. У условима за осигурање усева и плодова. 3. јединственим правилима осигурања и тарифама премија. 15/1965). обавезном удруживању у заједнице осигурања. године усаглашена. губитка квалитета код семенских житарица и посолице код воћа и грожђа. Овим законом је укинута обавеза осигурања биљне производње на друштвеном сектору. године је донет Основни закон о осигурању и осигуравајућим организацијама („Сл. Код осигурања усева и плодова се прописује осигурање од ризика града. str. str. D. уз искључење стварања услова за економско пословање. тако да се осигурање обављало у условима слободне тржишне „утакмице” осигуравајућих организација. удара грома. која су донета годину дана раније. тако да су и услови осигурања и тарифе премија биле јединствене. P. 7/1967). којим се налаже обавезно осигурање средстава у друштвеној својини којима управљају радне и друге организације. административним односима завода са осигураницима. jer су неке културе сврставане у различите класе осетљивости. Из групе основних ризика је искључена олуја праћена градом. Нова јединствена правила у осигурању усева и плодова су проширена ризиком олује праћене градом. у тарифама премија је било неких разлика код појединих завода. Почетком 1965. Сваки осигуравајући завод је појединачно законски био приморан да донесе услове осигурања и тарифе премија. бр. Осигуравајући заводи су изједначени у свом правном положају са привредним субјектима. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.тарифа премија.8 почетком 1967. а јављале су се и разлике код разврставања у класе опасности.: Osiguranje. док су непожњевени односно необрани.) 106 . године ступио је на снагу Закон о обавезном осигурању имовине и лица („Сл. Šulejić. У Новом Саду су формирана два завода. бр. донетих крајем 1967. Alef. У групи допунских ризика је искључен јесењи мраз. (Kočović. лист СФРЈ”. За разлику од правила осигурања. тако да је формирано нових једанаест самосталних осигуравајућих завода. Та одступања су 1971. године.

3.4 Период самоуправног социјалистичког осигурања
Прелазак на следећу етапу развоја осигурања, а то је систем самоуправног осигурања, започео је доношењем Одлуке о проглашењу Уставних амандмана („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1971), потом Устава СФРЈ („Сл. лист СФРЈ”, бр. 9/1974) и Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/1976). Према усвојеним амандманима (XXI, XXII и XXIII) основу самоуправних односа чини право радног човека да одлучује о свим пословима друштвене репродукције, као и средствима која се у ту сврху удружују. Почиње реорганизација осигуравајућих завода у самоуправне заједнице осигурања, које су назване заједнице за осигурање имовине и лица. Долази до смањења броја ових заједница на осам, с тим да је САП Војводина имала и даље две заједнице, а свака република по једну. У складу са новим Уставом и Законом о основама система осигурања имовине и лица се наводи да се осигурање остварује удруживањем средстава у заједницама осигурања, на начелима солидарности и узајамности. Такође се образују посебне заједнице ризика, којима се врши осигурање од истоврсних, односно сродних врста ризика. Тако је у појединим осигуравајућим организацијама формирана као посебна заједница ризика и осигурање пољопривреде, које је обухватило осигурање усева и плодова и осигурање животиња. Ово је било веома важно, да би се на овај начин омогућило унапређење појединих грана осигурања и да би се спречило преливање средстава осигурања из једне области у другу. То је нарочито било од значаја код осигурања усева и плодова, због чињенице да је ова грана осигурања углавном пословала са губицима или на граници изравнања. Након што су конституисане заједнице ризика, додатну потпору су добила Правила и тарифе осигурања усева и плодова, донета још 1972. године. Међутим, у 1977. години дошло је до неких измена. У услове осигурања је унето осигурање родних воћњака и винограда, осигурање воћа и стоног грожђа од губитка у квалитету и осигурање посолице. У тарифама премија за осигурање усева и плодова је дошло до премештања појединих култура из једне у другу класу осетљивости. Свака заједница за осигурање је разврставала своје подручје у класе опасности. Током 1978. године донет је Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978), па је било неминовно да се Правила осигурања и тарифе премија усагласе са истим. У Општим условима за осигурање усева и плодова то је учињено током следеће две године. Током 1981. године је урађено усаглашавање Посебних услова са овим законским прописом. Установљен је Правилник о разврставању подручја у класе опасности и Правилник за разврставање усева у класе осетљивости. 4. ПЕРИОД НАКОН РАСПАДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Нова трансформација система осигурања настала је четрнаест година након доношења Устава из 1974. године. Наиме, тада је доношењем амандмана XIV („Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/1988) на чл. 42 Устава СФРЈ, напуштен систем удруживања

107

рада и средстава и прешло се на систем тржишног привређивања. Две године касније донет је Закон о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/1990), којим су се дотадашње заједнице осигурања имовине и лица односно заједнице ризика трансформисале у деоничка друштва. Након распада СФРЈ 1991. године, настала је СР Југославија, на чијој се територији формирало седамдесетак нових осигуравајућих организација. Увођењем економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација током 1992. године, наступио је тежак период за осигуравајућа друштва. Половином 1996. године ступа на снагу Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/1996), укидају се санкције Савета безбедности и стварају се услови за поновно укључивање југословенског осигурања на светско тржиште осигурања. То се, у стварности, догађа тек крајем 2000. године, са политичким променама у земљи. У 2004. години се доноси дуго очекивани Закон о осигурању („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 55/2004), којим се обезбеђује значајније приближавање ове области законским прописима Европске Уније. Осигурање усева и плодова у овом периоду прати тренд развој осигурања уопште. Током деведесетих година прошлог века ова врста осигурања доживљава један од најтежих периода у историји, да би се ситуација поправила протеклих неколико година. Teжећи да подстакне осигурање пољопривреде, Влада Републике Србије је 2005. године донела Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова у 2006. години („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 106/2005), којим су регистрована пољопривредна домаћинства добила могућност да им се регресира део новчаних средстава за плаћање премије осигурања осигуравајућим организацијама, за осигуране усеве и плодова од ризика умањења приноса. Од великог броја осигуравајућих организација протеклих година, њих десетак се бавило осигурањем усева и плодова. Осигуравају се: усеви (укључујући подусеве, пострне и међуусеве), вишегодишњи засади, воћни, лозни и шумски засадни материјал, цвеће и украсно биље, расад поврћа и других култура, неке шумске културе, врба за плетарство, трска, топола. Основни осигурани ризици су град, удар грома и пожар, а допунски олуја, поплава и мраз (јесењи и пролећни). У зависности од ризика културе се разврставају у класе осетљивости, а подручја у класе опасности. Последњих година тржиште осигурања у Србији карактерише доминација две осигуравајуће организације, „ДДОР-а” из Новог Сада и „Дунава” из Београда. У овим двема нашим највећим осигуравајућим кућама сада је у току финализација процеса приватизације. Такође, код осигурања усева и плодова исте имају примат у односу на остале осигуравајуће куће. То се пре свега односи на остале домаће осигуравајуће организације, али и на осигураваче из иностранства, који су поново, ступањем на снагу Закона о осигурању из 2004. године, добили могућност вођења послова осигурања на територији Србије. Уласком иностраних осигуравача се подиже ниво квалитета услуга осигурања и стварају се услови за даљу либерализацију тржишта. Наредни период ће показати колико ће ове промене у осигурању имати позитивног утицаја на даљи развој тржишта осигурања код нас и колико ће то допринети његовом убрзаном приближавању Европској Унији.

108

ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. Грађански законик за Краљевину Србију (1844), Издавачко и књижарско предузеће „Геца Кон”, Београд 1937. Закон о фонду за накнаду штете пострадалима од града, Српске новине Краљевине Србије, бр. 266/1905. Закон о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града од 10/II 1931 г., Уредба о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини са изменом од 18 августа 1938 год. број М.П.V 56364/38 г. и Правилник за извршење Уредбе о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Дунавској бановини, Штампарија Дунавске бановине, Нови Сад 1979-38. Закон о обезбеђењу усева и плодова од града (Овај Закон објављен је у „Службеним новинама” у броју 189. од 21. августа 1923. год.), Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1923. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978. Закон о осигуравајућим друштвима, Српске новине Краљевине Србије, бр. 127/1892. Закон о осигурању, Сл. гласник Републике Србије, бр. 55/2004. Закон о осигурању имовине и лица, Сл. лист СРЈ, бр. 30/1996. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 24/1976. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, Sl. list SFRJ, br. 17/1990. Jugoslovensko savetovanje o osiguranju poljoprivrede, Trogir, mart 1986, Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, Beograd 1986. KOČOVIĆ, JELENA, ŠULEJIĆ, P.: Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd 2006. MAROVIĆ, B.: Osnovne karakteristike razvoja jugoslovenskog osiguranja, Privredna izgradnja, Časopis ekonomista Vojvodine, Novi Sad 1986. МИЛОРАДИЋ, Ј.: Економски ефекти осигурања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији АП Војводине, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад 2005/06. MИЛОШЕВИЋ, Б.: Од ДОЗ-а, ОЗ-а и ЗОИЛ-а до деоничког друштва: прилози за монографију новосадског осигурања, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1991. MRKŠIĆ, D.: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin 1999. Naredba o određivanju rizika od kojih je privredna organizacija dužna osigurati osnovna i obrtna sredstva i sredstva zajedničke potrošnje, Sl. list FNRJ, br. 14/1958. OGRIZOVIĆ, D.: Ekonomika osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Sarajevo”, Sarajevo 1985. Одлука о проглашењу амандмана на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Сл. лист СФРЈ, бр. 70/1988. Одлука о проглашењу Уставних амандмана, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1971. Осигурање усева и плодова, „ДДОР Нови Сад”, Нови Сад 1996.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

109

22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

ПАЧИЋ, Ј.Ш.М.: Осигурање противу града: народним посланицима, Електрична нова трговачка штампарија, Београд 1902. Pravila za osiguranje useva i plodova, Štamparija DOZ-a, Beograd 1952. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1957. Правила за осигурање усева и плодова, Штампарија ДОЗ-а, Београд 1958. Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji, Savetovanje, Vrnjačka Banja, maj 2003, Ekonomski fakultet, Naučno-istraživački centar, Beograd 2003. Привредно законодавство, књига пета, Издавачка књижарница „Геца Кон”, Београд 1930. Пројект Закона о узајамном обезбеђењу усева и плодова од града, Министарство народне привреде, Београд 1896. Savremeni trendovi u razvoju tržišta osiguranja, Četvrti međunarodni simpozijum, Vrnjačka Banja, jun 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije, Beograd 2006. СТОЈКОВИЋ, В.: Обезбеђење усева и плодова од града, Задужбинска штампарија Вардарске бановине „Немања”, Скопље 1932. TASIĆ, A.: Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica „Vojvodina”, Novi Sad 1975. TOMIĆ, Č.: Osiguranja useva i plodova – faktor ekonomske stabilnosti biljne proizvodnje, magistarska teza, OOUR Institut za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1979. Уредба о обавезном обезбеђењу од града и Државном заводу за пољо привредно осигурање, Сл. новине, бр. 58/1942. Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, Сл. гласник Републике Србије, бр. 106/2005. Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Sl. list SFRJ, br. 9/1974.

DEVELOPMENT OF CROP INSURANCE IN SERBIA MARKOVIĆ, T., JOVANOVIC, M.
Summary
The authors bring out the characteristics of certain periods in the development of crop insurance in Serbia. The investigations concerns both the legislation of insurance in general and legal acts, regulations and conditions of crop insurance, with the respect to different phases (capitalism, socialism, period of transition) of the socio-economic development in Serbia, beggining from the end of XIX century. It would be analized the relation between the state and insurance, the insurance underwriting companies, kind of risks in insurance and crops which are the matter of insurance. Obligated or voluntary insurance would be analized too, as well as other relevant factors that had crucial infulence on the development of crop insurance in the respective periods. Key words: crop insurance, development, insurance companies, conditions of insurance, insurance risks

110

koji podrazumeva upotrebu novih tehnologija i materijala. Otpad biohazardnog porekla predstavlja kategoriju opasnog toksičnog otpada biološkog porekla. kao i opasan otpad na bazi piralena. kancerogenog. upravljanje.5:547. kancerogenosti. Izvršno veće AP Vojvodine. Otpad biohazardnog porekla ima sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubraja zbog svoje toksičnosti. predstavljaju izvore toksičnog. Pouzdano i bezbedno Dr Branko Vidicki. Piralen (PCB) je visokotoksično jedinjenje koje se deponuje u masnom tkivu toplokrvnih životinja i čoveka . vode. teško degradabilnih materija životne sredine. tzv. uredbama i regulativama EU. eksplozijama i požarima industrijskih lokaliteta. koji se još upotrebljava u EPS. neophodno uspostavljanje potpune usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva u ovom segmentu sa zahtevima. Načelnik za visoko obrazovanje.621 Originalni naučni rad Original scientific paper UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA VIDICKI. 1 111 . nerešeno. Novi Sad. piralen. neregulisano i zbog toga je kao osnovni strateški cilj. jer proizvodi i materijali koji poseduju biohazardne karakteristike.rak Ključne reči: biohazardni otpad. biootpad. U sistemu organizovanog upravljanja otpadom. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. upravljanje otpadom biohazardnog porekla zauzima izuzetno značajno mesto.UDK: 628. teratogenosti i mutagenosti. Od tog otpada izdvaja se opasan otpad.1 IZVOD: Upravljanje biohazardnim otpadom na našim prostorima je još uvek neadekvatno.u bubrezima i jetri i nakon određenog vremena izaziva proliferaciju tkiva . sve češće se javlja otpad koji ima razoran uticaj na životnu sredinu. a posebno otpad biohazardnog porekla. odnosno biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni rizik zagađenja životne sredine. B. opasnog. dokumentima. koji je posebno generisan ratnim razaranjima. UVOD U vremenu naglog privrednog razvoja. vazduha i zemljišta. čak i infektivnog materijala i zagađujućih perzistentnih. U radu je diskutovano upravljanje opasnim otpadom (grupa perzistentnih organskih polutanata – polihlorovani bifenili).

u magacinima i staroj elektroopremi je oko 35% i oko 15% je nekontrolisano ispušteno. Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija. farmaceutski. kao i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Piralen na živi svet deluje kumulativno. kao i sve druge vrste opasnog otpada koje potiču iz medicinskih i veterinarskih ustanova. Na žalost evidencija je nekompletna. tj. pa je najsigurniji deo piralena onaj koji se nalazi u elektroopremi. nagomilava se u živim organizmima. označena kao piralen 1467. čak ni sukcesivno. do momenta kada je na snagu stupila zabrana. Neadekvatno. kao i iz stočarske proizvodnje i mesne industrije. 2002. Kod biljaka dolazi do promena na korenovom sistemu. donele su zabranu dalje proizvodnje i korišćenja jedinjenja na bazi PCB. koristila je oko 80 procenata od celokupne proizvodnje piralena. semenu i smanjuje plodnost.otišao je u vodotokove i podzemne vode i pošto je specifično teži. kondenzatorima i skladištima. On ostaje. Deo koji se nalazio na površini uglavnom je spran . Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. ne rastvara se.“medicinskim otpadom”.uklanjanje. 2002. Elektroindustrija. odnosno pentahlordifenila. Prilikom bombardovanja veliki deo piralena iz razorenih trafostanica je razliven i završio u raznim medijima životne sredine. Takođe. takav kakav je. neprofesionalno i rizično postupanje. kao i upravljanje otpadom biohazardnog porekla. Toksičnost piralena se najjače ispoljava na populacijama kičmenjaka. dobrom rastvorljivošću u masnom tkivu i prolaženju kroz lance ishrane u organizme životinja.8 hiljada tona piralena. da se izvrši celokupna zamena ovih jedinjenja sa mineralnim trafouljima. mora se insistirati na njihovoj implementaciji i bezkompromisnoj primeni u praksi. Pojam “biohazardnog” otpada pokriva vrlo širok spektar otpada koji pored biološkog. upravljanje biohazardnim otpadom jedan je od osnovnih imperativa razvoja savremenog društva. 2002-2003. 112 . 1995). sposobnošću nagomilavanja. 50% koristi elektroindustrija. 2006). između 15 i 20 godina i zbog toga je mogućnost trovanja piralenom izuzetno visoka. ali i javnost uopšte. koje se bave zaštitom ekosistema i životne sredine uopšte. Takođe su upozorile na moguće opasnosti od kontaminacije organo-hlornim jedinjenjima tipa piralena. U trenutku stupanja zabrane zatečene su velike količine piralena i nije bilo moguće. Ispitivanja su pokazala da od uvezenih 11. radioaktivni. a kontrola i nadzor nedovoljni. deponovanje je kod većine korisnika nepropisno. u najvećoj meri se nalazi smeša od 40% trihlorbenzena i 60% heksa . niti se razlaže. obuhvata hemijski.hlordifenila. Međunarodne institucije. a objašnjava se njegovom hemijskom postojanošću. prema klasifikaciji iz Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine (Miloradov i sar. posebno u masnom tkivu. je od izuzetnog značaja za širu naučnu. Nacionalni propisi upravljanja biohazardnim otpadom moraju biti harmonizovani sa EU regulativama. Svetska banka. kao najveći korisnik ulja koja sadrže piralen. 2001. i drugi) (Vidicki i sar. plodu. pao je na dno. Kao takav u celini je nazvan . Do ovakvog zaključka došlo se brojnim analizama stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene poslednjih nekoliko godina (Uprava za zaštitu životne okoline – Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. U našim transformatorima. ali naravno.

visoka dielektrična konstanta i dug vek korišćenja. usporivači gorenja. Prvi put su proizvedeni 1929. aditivi za boje. pod određenim uslovima mogu biti degradirani hemijskim. Uprkos preduzetim merama. svi degradacioni mehanizmi su otežani. uljima i mastima. kontaminacija PCB i dalje je prisutna i predstavlja problem globalnih razmera. zbog toksičnosti i potencijalne kancerogenosti. nizak napon pare. PCB su jedinjenja karakteristične bifenilne strukture sa vezanim atomima hlora. Na fizičko-hemijske performanse kongenera PCB. Osnovna strukturna formula PCB Picture 1. mala zapaljivost. smeša Arohlor 1260 je "lepljiva smola"). Kongeneri PCB su najčešće bezbojni kristali bez mirisa.POLIHLOROVANI BIFENILI KAO BIOHAZARDNI OTPAD Polihlorovani bifenili (PCB) predstavljaju smeše 209 sintetizovanih organskih jedinjenja sa širokim mogućnostima primene. 113 . Slabo se rastvaraju u vodi i imaju nizak napon pare. Dugi niz godina intenzivno su se upotrebljavali kao dielektrični fluidi u kondenzatorima i transformatorima. PCB jedinjenja se pojavljuju pod različitim trgovačkim nazivima. kao što su: termička stabilnost. izuzetan uticaj imaju broj i položaj atoma hlora u bifenilnoj strukturi. termalnim i biohemijskim procesima. sinergici za pesticide. Ipak. Široka primena u različitim oblastima industrije bila je inicirana izuzetnim fizičko-hemijskim karakteristikama. a kod nas se najviše koriste i primenjuju pod nazivom Piralen. godine u Monsanto hemijskoj industriji SAD pod komercijalnim nazivom Askarel. od 1-10. Sa povećanjem stepena supstitucije rastvorljivost u vodi. I pored niza prednosti. a upotreba ograničava. proizvodnja PCB se 1977. hidraulični lubrikanti. meta 3 orto 2 1 1' orto' meta' 2' 3' 4' para 4 para' 5 6 6' 5' Clx Cly Slika 1. dok su lako rastvorljivi u organskim rastvaračima. koji su supstituisali H atome (slika 1). a što je sadržaj hlora veći smeše su viskoznije (npr. fluidi za prenos toplote. plastične mase. godine zabranjuje. Basic structural formula of PCBs Komercijalne PCB smeše predstavljaju čiste viskozne tečnosti. PCB su jedinjenja sa izraženom stabilnošću i veoma teško se razgrađuju. dok hidrofobnost i sorpcija imaju tendenciju rasta. hemijska inertnost. Zbog izraženo visoke termodinamičke stabilnosti. napon pare i biodegradabilnost opadaju.

ulja za podmazivanje Bezugljenični papir za umnožavanje AROHLOR 1016. Zato je veoma bitno organizovati upravljanje otpada PCB sastava. 1260 1254 1242 Zbog izražene perzistentnosti i transportnog potencijala.Tabela 1. Kancerogeno ulje-piralen. 1254. 114 . 1242 1232. 1254. vazduhu. UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima. Polihlorovani bifenili se vezuju za najfinije čestice u atmosferi i kao aerosoli u atmosferi se depozicijom transportuju i do najudaljenijh predela na zemlji. kao i u živim organizmima. mastila. primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske deponije. 1248. 1221. akcidentalnog curenja tokom transporta. 1248. 1242. usled eksplozija i ratnih akcidenata. 1262. 1232. PCB su ubikvitarni kontaminanti životne sredine. 1254 1242. 1260 1248. 1268 1254. rasprostranjeni širom sveta. gde će se posebna pažnja pokloniti upravljanju opasnim otpadom i otpadom biohazardnog porekla. 1268 1221. 1242. 1242. 1254. 1260 1248. 1248. 1254. Upravljanje biohazardnim otpadom spada pod domen upravljanja celokupnim otpadom. U životnu sredinu dospevaju u toku proizvodnje. u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. 1254 1221. zemljištu i sedimentu. Stepen adsorpcije zavisi od broja vezanih atoma hlora u molekulu. Zato je važno napraviti strategiju i plan upravljanja otpadom u Srbiji. 1254 1221. a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se na svim nivoima. 1232. 1254. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi. 1268 1242 1242. i samo je jedan deo menadžmenta otpadom. Klasifikacija Arohlora prema vrsti primene Upotreba Električni kondenzatori Električni transformatori Vakuum pumpe Gasne turbine Hidraulički fluidi Plastifikatori u sintetičkim smolama Adhezivi Plastifikatori u gumama Sistemi za prenos toplote Aditivi u smolama Agensi za otprašivanje Aditivi za pesticide. 1260.

Tako na primer u Americi je bilo u upotrebi oko 30 rotacionih peći. Kod nas ne postoje odgovarajući insineratori. U našoj državi ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu i zdravlje ljudi. prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi definisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom. sa ukupnim trendom rasta. Odlaganje (deponovanje) otpada. Donošenje dobrih zakonskih dokumenata. u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu. ali se pokazalo da to nije dobro rešenje zbog velikog zagađenja vazduha. Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom. 2006). Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile bi: Nastanak otpada biohazardnog porekla. generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla. pravilnika. programske (odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje) (Vidicki. mora sastojati od najmanje tri imperativne komponente: zakonodavne. Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom. zahteva posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti. ali su proračunali da je bolje napraviti uređaje koji će direktno spaljivati piralen uz bolje uslove rada. a pre svega donošenje odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. kada bi se razgradnja vršila u našoj državi. Tretman i reciklaža. Veoma je važno da zakon i prateća zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog otpada.Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifičnosti. ali i da se ti propisi primenjuju u praksi. kojim se definišu pravila postupanja i tretmana biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri. Mada. da bi bio uspešan. koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja i razgradnje. Skladištenje i prikupljanje. Ranijih godina u upotrebi su bile rotacione peći za spaljivanje piralena. U Srbiji. U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko toksičnog otpada na bazi piralena. upućuje u Nemačku ili Francusku koje raspolažu sofisticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada. cena bi bila i do 30 procenata manja. poljoprivrede i zdravlja. Zbog toga neki 115 . Definisanje sistema koji se. sa posebnim naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB. i koji je usklađen sa Uredbama Evropskog parlamenta i Evropske unije. pa zato se sakupljeni otpad. Transport. propisa i uputstava za upravljanje industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti i unapređenju životne sredine. a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju. država nema finansijska sredstva da ih nabavi.

a ispod reaktora se nalazi 10 do 20 tona asorpcione mase . devedesetih godina prošloga veka. piroliza i gasifikacija. Insineraciona peć za spaljivanje otpada na bazi piralena Picture 2. slika 3 2 Jedan gram asorpcione materije ima razvijenu asorpcionu površinu od 200 do 500 m2 116 . dok se ne stvore materijalni uslovi da se piralen isprazni i dekontaminira. jer se reaktor sastoji od duplog zida. U Evropskim zemljama. povećao se interes i za druge tehnologije. Slika 2.zeolit i aktivni ugalj2. kao što su sagorevanje u fluidizovanom sloju. Osnovna šema insineracione peći za neškodljivo spaljivanje otpada na bazi piralena prikazana je na slici 2.stručnjaci smatraju da piralen ne bi trebalo dirati iz transformatora. Insineration furnace for burning pyralene waste Prilikom inseneracije životna sredina je potpuno zaštićena. Jedna od novijih metoda je i dekontaminacija pomoću LTR2 (Low-Temperature Rinsing and Re-Use/Recovery) tehnologije (Ispiranje na niskim temperaturama i ponovna upotreba).

0 kg piralena. Simens Nemačka. LTR2 tehnologija U tabeli 2.512.(Poreklo: Minel Srbija. moralo bi da se nađe adekvatno rešenje za zamenu ove opreme. ASEA Švedska). ICAR. pa ako bi se krenulo u sakupljanje i pripremu za izvoz celokupnog popisanog otpada.582. Sa druge strane popisano je 440 firmi (ili 2/3 od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB kondenzatore ili otpad sa 5454 kondenzatora koji čine ukupnu masu od 150. U Srbiji je napravljen korak napred ka upravljanju opasnim otpadom. Do sada je popisano preko 180 firmi (ili polovina od ukupno pristiglih prijava) koje su prijavile PCB trafoe ili otpad sa 185 trafoa koji sadrže u sebi 265. Ducati. Minel Srbija. 117 . Kon Hrvatska. pa je tako osnovan Konzorcijum za piralen i toksična jedinjenja. odnosno upravljanje piralenom. General Motors USA. ACEC Belgija. ABB Švedska.669. U Srbiji je registrovano preko 50% svih trafoa i kondenzatora. i oni čija bi upotreba bila najbezbednija za životnu sredinu. a ukupna masa te opreme je 852.0 kg. ACEC Belgija. Konzorcijum je izradio baze podataka piralena i ostalih toksičnih jedinjenja na teritoriji Srbije i Crne Gore po grupama.9 kg. Rusija. Treba naglasiti da nije sva ova oprema van upotrebe. (Poreklo:. dati su tretmani za različite vrste otpada koji se sada koriste.Slika 3.

mg/dm3 O O – moguća metoda x – preporučena metoda. kao i evidencije lokacija generisanja otpada. Tretmani za različite PCB otpade Deponije opasnog otpada Gradske deponije Visoko efikasni kotlovi Insinerator sa ubrizgavanjem tečnosti Rotacione peći Sadržaj PCB Vrsta otpada Alternativne metode Hemijska dehlorinacija x O O O x x O x O O O O O x Hemijska dehlorinacija O Askareli Tečni PCB > 500 ppm 50-500 ppm Kontaminirano mineralno ulje Oprema Oprema Otpaci od rukovanja sa uređajima Pakovanje Otpadno ulje Zemlja i građ.Tabela 2. PREDLOG OSNOVNIH MERA ZA UKLANJANJE I UPRAVLJANJE OTPADOM Na osnovu postojeće nacionalne zakonodavne regulative pri adekvatnom upravljanju. načinima − − prerade. Stvaranje akcionih planova za postupanje sa POPs i kako se osloboditi POPs hemikalija. 118 . količinama finalnog proizvoda. ostaci pri destrukciji PCB Otpadni mulj 30-70% x x x O < 1% < 500 ppm ≤ 50 ppm Varira Varira 10-500 ppm > 50 ppm g/dm3.POPs Usaglašavanje i primena Stokholmske konvencije i izrada Nacionalnog implementacionaog plana za POPs . otpad. skladištenju i tretmanu toksičnog otpada moraju se strogo poštovati i primenjivati sledeće radnje: Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom − Izrada katastra i baze podataka sa: količinama biohazardnog otpada.implementacionaog plana.

Kontrola kontaminacije podzemnih voda uz primenu ugradnje adekvatnih piezometara do kritične dubine. Ovaj originalni softverski paket prikazuje ključne elemente Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Program je kreiran u programskom jeziku Visual Basic. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. Pri izučavanju problematike upravljanja biohazardnim otpadom i otpadom na bazi piralena razvijen je simplificiran programski paket UOPOT (Upravljanje opasnim otpadom biohazardnog porekla). princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. Kontrola površinskih stajaćih voda i sabirnih deponija sa prelivnim uređajima. princip odgovornosti proizvođača. princip usaglašenosti i harmonizacije ekonomskih i ekoloških zahteva.− Poseban tretman sa vrstom otpada tipa biohazardnog i otpada sa komponentama PCB. Osnovni principi koji se moraju u potpunosti uvažavati i primenjivati su: princip održivog razvoja. princip preventive. − skladištima i deponijama i na potencijalno kontaminiranim lokacijama nastalih nesavesnim rukovanjem. princip predikcije. princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu. − Doneti optimalne mere sanacije korišćenja piralena u zatečenim trafo uređajima. − Mapiranje lokacija izvora pri modelu upravljanja hazardnim otpadom. princip zagađivač plaća. princip reciklirajućih ciklusa. čiji korisnički interfejs omogućava jednostavnu primenu samog programa od strane krajnjeg korisnika. Uspostavljanje kontrole nad nenamernim emisijama PCDD/PCDF Uvođenje reda u monitoring sistem za POPs − − − Kontrola kontaminiranog zemljišta. princip mreže lokaliteta generisanja otpada sa komponentama/kongenerima PCB. 119 . princip visoke odgovornosti prema životnoj sredini. proračunava selektovane parametre u vezi sa otpadom i daje grafički prikaz parametara za proračunavanje količina posmatranog biohazradnog otpada. (Vidicki. 2006). princip predostrožnosti. princip konzistentne primene kaznene politike i kaznenih mera. princip degradacije i biodegradacije. površinskog sloja i kritičnog penetracionog sloja kontaminiranog prostora.

: Model upravljanja biohazardnim otpadom. M. Fakultet tehničkih nauka. P. Novi Sad. BIOHAZARDOUS WASTE MANAGEMENT BASED ON THE PYRALENE BRANKO VIDICKI Summary Due to inadequate.. S. VIDICKI. Biohazardous waste has all the characteristics of the dangerous waste: toxicity.: Model upravljanja biohazardnim otpadom. Final report. M... explosions and fires of industrial localities...LITERATURA 1. (2006). MARJANOVIĆ. Đ. I. BAŠIĆ. VOJINOVIĆ – MILORADOV. RISTIVOJEVIĆ. (2006).(Call Identifier INCO COPERNICUS . especially the management of polychlorinated biphenyls which belong to the group of persistent organic pollutants. Assessment of the selected POPs (PCBs. generated during the war accident. Đ. Beograd. Novi Sad. pyralene 120 . (2006). it can cause adverse effects on human health and biosystem and presents a major environmental risk. 4.: Metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača životne sredine. cancerogenicity. the main strategic goal should be the implementation of EU requests. (2007).The fifth framework Programme . 6. EUROPEAN COMMISSION . B. ĆOSIĆ. A. BAŠIĆ. TURK. Key words: biohazardous waste. PSU-UNS International Conference on Engineering and Environment .: Rezidualne količine karakterističnih kongenera polihlorovanih bifenila generisanih tokom konfliktnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije. 5.. B.. 2. The paper presents hazardous waste management. Doktorska disertacija.ICEE-2007. VUKASOVIĆ. BOGDANOVIĆ. Phuket.ICFP501A2PR02). M. Magistarski rad. and therefore. PCDDs/Fs. M. B. as well as hazardous waste based on the pyralene which is still in use in Public Enterprise ”Electric power industry of Serbia”. ICA2 CT2002-10007. A. unsolved and unregulated state of biohazardous waste management in Serbia.. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. ĆOSIĆ. teratogenicity and mutagenicity.. management. (2006). Fakultet tehničkih nauka. Subotica. Međunarodna konferencija: Otpadne vode. I. B. (1995). VIDICKI.: Biohazard waste management model. VIDICKI. PAVLOVIĆ. documents and regulations in the national legislation.. MILORADOV. 3. Thailand. OCPs) in the atmosphere and water ecosystems from the waste materials generated by warfare in former Yugoslavia (APOPSBAL). VOJINOVIĆ – MILORADOV..

S. poljoprivreda od najsitnijih do najkrupnijih sfera razvoja čovečanstva. koncepata. kako prirodnih tako i antropogenih. zatim.p. zasnivala na poljoprivredi. Bijeljina 121 . Fakultet za ekonomiju i menadžment. Ključne reči: turizam. Genijalan model. Slobomir P Univerzitet. još u drevnim vremenima. razvoja teorijske osnove Agroturizma. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. Pisani tragovi svedoče da se privreda. poljoprivreda. docent.Galbraith. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. promocija novih istraživanja i sl. stočarstvu i trgovini. u odnosu na sve ostale delatnosti. u svojim naučnim analizama.e. oko 6000. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. te kasnije u doba Rima. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine.K. predstavlja fundamentalnu delatnost ili polaznu osnovu ljudskog bitisanja.UDK: 338. naučnim konstatacijama teoretičara. 1995.1 Rezime:Radova i pisanije na ovu temu do sada.113) Originalni naučni rad Original scientific paper AGROTURIZAM KAO PODSTICAJNI FAKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE VUJOVIĆ.n. U vreme Grčkih gradova-država i Atenskoga carstva. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. jeste agroturizam. rasprostiranje novih pristupa. agroturizam.48:631 (497. 7). osnovna privredna grana i Grčke i Rima bila je poljoprivreda (J. u Srbiji je bilo veoma malo. dovodio je direktno u vezu sa poljoprivredom preko proizvodnje sredstava za život-hrane. mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. UMESTO UVODA Sudeći po literaturi. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. privreda. 1 Dr SLAVOLJUB VUJOVIĆ.g. Poznati Britanski ekonomista i svećenik Malthus (Tomas Robert Malthus) rast i opstanak populacije.

prirod.Sam Aristotel (384-322 p. John Kenneth Galbraith. što potvrđuje genijalnost i vizionarstvo zagovornika obrazovanja kadrova za agroturizam u Vojvodini. tvrdnjama tipa »nije se mogao setiti niti jednog odlomka ma kojega antičkog autora u kojem bi se rast nekoga grada pripisivao uspostavljanju manufakture«2. naselja sa neg. stvarali nedoumice. Kretanje prirodnog priraštaja u Vojvodini OPŠTINE I NASELJA OPŠTINE Opštine sa negat.e) u svojim delima analizirajući suštinske kategorije ekonomije (vrednost.1. 122 .8 -73. Ukupno aktivnog stanovništva bilo je 912. prirašt. priraštaja Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. pri. bilo je i onih poput Humea (David Hume 1711-1776) koji su. OSTALA NASELJA Ostala naselja sa neg. 408. već u procesu transformacije imovinsko-pravnih odnosa. posle Aristotela kroz istoriju. i 709957 domaćinstava.1 -76. ili skeneru za magnetnu rezonancu u nekoj klinici. isti. raspodela i sl. Tabela 1. Znači.n. privreda Vojvodine se nalazi u procesu transformacije imovinsko pravnih odnosa. priro. od toga 125. Opšti pristup Pod uticajem niza različitih faktora i okolnosti.6 -75.broja 00 95.992 /M-984.800.999 lica s ličnim prihodom i 382.641 izdržavanog. GRADSKA NASELJA Grads. imali su i poznati teoretičari ekonomije Smith.942.1 2003 Ukupno 45 45 467 411 52 50 415 361 2003 % od ukup br. Ricardo.050/ stanovnika.2 -87 Videti. 2 1993 Ukupno 45 43 466 353 52 38 414 315 1993 % od up. prirašt.047. godine Vojvodina je imala ukupno 2. prir.603.506 aktivnog i 89. ili računaru. govoreći o ekonomskom razvoju i manufakturnoj proizvodnji.) i etike (moral. mada istorija beleži i obrnute situacije. što je prikazano u sledećeoj tabeli br. Leontief i dr. Po popisu 2002. priraš. Marx. razmena. ali stručan i obrazovan faktor.031. nikada nije dovodio u pitanje temeljnu poziciju poljoprivrede.603 izdržavanih lica. 00 100 -88 -96. Ž1. ukupna površina 21506 km² /94 stanovnika po 1km²/. moralne norme i načela). Međutim. Poljoprivrednog stanovništva bilo je 215. pažnju privlači kretanje prirodnog priraštaja. od toga muškarci 530. str.147 svega. Keynes. Ne u procesu tranzicije (kako i neki odgovorni subjekti kažu). Kod demografskog faktora Vojvodine i njegovog značaja u razvoju agroturizma u budućnosti. ljudski faktor ima nezamenjivu ulogu. u poljoprivredi i privredama uopšte. Da li je u pravu? Jeste rad motikom ili pletenje džempera manufaktura. ali znatno različita od prvih.197 i žene 382.7. Tranzicija (obuhvata sve fundamentalne sfere društva) podrazumeva korenite promene postojećeg stanja nabolje. manufaktura na određeni način. Sličan odnos. NASELJA Naselja sa negat. 1. ali je i rad na kombajnu.

turizam je na trećem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj je korelaciji sa poljoprivredom.. iskonske životne potrebe. gde se broj od 38 gradskih naselja sa negativnim prirodnim priraštajem u 1993-oj. zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susreće sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. S aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine.2 185 39. Sam termin–agroturizam-upućuje na neraskidivu međuzavisnost turizma i poljoprivrede. može se reći.7 154 37. tj. Ne podstiče i podržava samo orijentaciju turističkih aktivnosti ka izvornom značenju pojma »agro« (grč. što je posebno primetno kod gradskih naselja. u desetogodišnjem razdoblju 1993-2003. bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu.2 Ukupno 467 100 281 60. uvažavajući aspekte održivosti. Naselja Ukupno Pad broja stanov. % SVEGA % SVEGA % SVEGA % BR Gradska 52 100 21 40. agros. da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja. Porast broja stan.4 31 59. popeo na 50 ili 96. Tabela 2. već održivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u središtu. preko zdravlja ljudi. modela multifunkcionalne poljoprivrede. proizvodnju zdrave hrane i njen plasman na tržištu.2 Izvor: Statistički godišnjak SRB 2005. Može se reći. čine njihovu povezanost veoma kompleksnom. Naselja.može se tumačiti na više načina. »Pojmovi agrarno (poljoprivredno) i ruralno (seosko) preduzetništvo predstavljaju izvedene pojmove iz literature i prakse. 123 . koja ima bazu u poljoprivredi. 2. Samo značenje pojma –agroturizam.6 --Ostala 415 100 260 62. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne. uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma. Period 1991-2002. s druge strane direktno ili indirektno podstiče prosperitet poljoprivrede i ekonomije Vojvodine. i heterogenost zahteva ili želja s druge strane (strane turizma). APS. ager). Turizam kao pojava u proteklim vremenima i danas kao masovna pojava i jedna od vodećih delatnosti u svetu (po broju učesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou. prema tipu i porastu i padu broja stanovnika. kroz integralni razvoj poljoprivrede.10% u 2003-oj godini.2% odnosno za 23. Interdisciplinarna analiza međuzavisnosti ove dve delatnosti (više turizma od poljoprivrede) profiliše agroturizam kao citadelu ukupnog turizma. Struktura pada i porasta stanovništva po tipu naselja u Vojvodini data je u sledećoj tabeli br. God. lat.6 1 0. da je turizam životno zavistan od poljoprivrede. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju. Stan.1 1 0. Bez promena br. mada.Tabela pokazuje dinamiku kretanja negativnog prirodnog priraštaja po Opštinama i naseljima.

ruralni trizam je samo jedna od direktnih poslovnih korelacija ove dve delatnosti. Slovenci i Holanđani ruralnim turizmom podrazumevaju turističke aktivnosti na porodičnim farmama. brži tempo razvoja (poslednjih godina) u odnosu na ostale tradicionalne vidove turizma. čime bi se dugoročno omogućilo širenje pravilnog odnosa ljudi prema njihovom okruženju. «U moderno vreme `masovnog turizma` jedna od odrednica je: kompatibilna interakcija turističke ekonomije (svi segmenti nacionalne ekonomije) i poljoprivrede. direktno je uslovljen zdravom sredinom i zdravom hranom. 25)». touring). fr. središnju vertikalu. U Mađarskoj se termin »seoski turizam« odnosi samo na usluge i aktivnosti realizovane na selu. rus i ruralis.odnosno. strategija ili način efikasnog povezivanja ove dve delatnosti u cilju razvoja privrede Vojvodine. A. Međuzavisnost poljoprivrede i turizma Prirodno-geografski položaj i ostali faktori u vezi s njim. ili podzemne železnice u Londonu i sl. integralnog ruralnog i održivog razvoja poljoprivrede i sela razvijenih evropskih zemalja. eng. dok Grci kao glavni proizvod ruralnog turizma navode usluge prenoćišta u tradicionalnim sobama i obrokom domaće hrane.M. Međutim. angažovana sredstva i prihodi (uložena sredstva u ekoturizmu za period od pet godina 1993 do 1998 na svetskom nivou kretala su se od 10 do 20 biliona dolara-Williams. 1979. kao i samog funkcionisanja u ugovorenom roku. zatim. a neposredni boravak turista u prirodi bi uticao na stvaranje i produbljivanje ekološkog načina mišljenja. Prvorazredno pitanje daljeg uspešnog razvoja privrede Vojvodine. Te interakcije su (kvantitativno) veoma impresivne i (kvalitativno) veoma bitne za razvoj (Vukićević. U okviru ovoga. zatim. Vlada Johna Major u Britaniji među prvima primenjuje ovaj model u gradnji Britanskog Veleposlanstva u Berlinu. lat. jeste pitanje obima i načina investiranja u poljoprivredu i turizam. nosioce ukupnog razvoja privrede Vojvodine. posebno mesto imaju zdrava heterogena autohtona flora i fauna Vojvodine. posebno članica EU. Genijalan model. korelacija po uputima izvornih termina (grč. za koji su se ove opredelile (Milanović. Nizozemska čak i transakcije u zemljišno-knjižnim sektorima radi po ovom modelu. Zatim. da su razvoj ruralnog turizma i pravilan odnos čoveka prema prirodi. rokova i troškova gradnje. 2. Pravilna i ekonomski isplativa valorizacija vrednosti flore i faune u sinergijskom razvoju poljoprivrede i turizma. i ekoturizam sa svim pozitivnm aspektima-insistiranje na očuvanju ili nenarušavanju prirodne sredine. jeste agroturizam. Koncept javno-privatnog partnerstva (posebno kada je u pitanju izgradnja infra i suprastrukturnih objekata i sistema neophodnih agroturizmu)3 sudeći po Kod ovog modela važno je da privatni partner preuzima na sebe rizik projektovanja i gradnje. Ovaj kadar bi u saradnji sa lokalnim stanovništvom obezbedio očuvanje prirodne sredine. dok se u Finskoj ili Hrvatskoj-Istra pod ruralnim turizmom podrazumeva iznajmljivanje starih kuća sa mogućnošću sopstvene pripreme hrane. touriste. lat. agros. predodređuju poljoprivredu i turizam kao osnovne delatnosti. Nisu retke preporuke i razmišljanja. ager. 1988). U Nemačkoj se 40% javnih investicija radi po modelu javno3 124 . jedan od načina povezivanja ove dve fundamentalne delatnosti. zahteva i angažovanje stručnog i ekološki obrazovanog kadra. zatim. 2006)».

životno je upućen na poljoprivredu. sa svim svojim aspektima bez obzira na kom nivou organizovan i gde (npr. Višestruka analiza. Proizvodnja zdrave hrane rešava niz nedoumica i problema okrenutih prirodi. mnogo je jača. istovremeno kvalifikujući ih kao integrativne segmente agroturizma. Interesne sfere-tačke su da turizam radi na edukovanju turista u smeru agroturizma-zdrave hrane. indirektno podstiče niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema: uključivanje privrede u međunarodnu podelu rada. od samog ruralnog ili nekog sličnog vida turizma. Zdrava hrana može se proizvoditi u zdravoj životnoj sredini. upoznavanje turista sa kulturnim i tradicionalnim4 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu). nova radna mesta. ispoljavaju se sledeći uticaji turizma na poljoprivredu: veća proizvodnja i veći plasman poljoprivrednih proizvoda. tj. ruralni i odgovorni turizam). brojnih vidova turizma (etički. 3. kao glavnu dodirnu tačku isticati ruralni ili seoski turizam. 4 Tradicija je najlepši izbor iz prošlosti-Martin Hajdeger. veće zarade zaposlenih. Koncept održivosti takođe podrazumeva povezivanje ove dve delatnosti. Švajcarska) preko ekonomskih podsticaja direktno je zavistan od poljoprivrede-zdrave hrane. dublja i šira. podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva. održiv turizam za održivi prostor. preko ekonomskih podsticaja. Turizam je suštinski vezan za prostor. potvrđuje zdravu hranu i vodu kao primarni element razvoja predhodno navedenih vidova turizma. funkcionalnost 365 dana. Nije dobro u analizi međuzavisnosti turizma i poljoprivrede. opšte privredni i kulturni razvoj. Na kraju krajeva. zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih opština zbog nedostatka posla. Ove dve delatnosti povezuje neraskidiva «međuodrživost» preko zdrave hrane. zdravog života. u smislu obostrane uslovljenosti poljoprivrede i turizma. Kao poseban značaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma. a ova opet za zdravu sredinu-prostor. Kao direktni. boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. zeleni. privatnog partnerstva. Međuzavisnost. Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane. razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih područja. filozof XX veka. Uticaji turizma na ekonomski razvoj Vojvodine Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje međuzavisnosti i povezanosti ove dve delatnosti može se utvrđivati analizom obostranih uticaja. povećanje turističke potrošnje. održivoj poljoprivedi. 125 . veličina pokrajinskog i nacionalnog dohotka i njegova preraspodela. s druge strane poljoprivreda da radi na održivom razvoju. Kongresni turizam. i sl. svaki oblik turizma u suštini. može se navesti njegov nesezonski karakter. imao bi poseban značaj kod investicijskih ulaganja u Agroturizam Vojvodine. Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja/podsticaja na poljoprivredu. socijalna i penziona politika. s aspekta ekonomije. održivi agroturizam za održivu poljoprivredu. agronomije i sociologije. geografije.primerima u svetu. npr. Portugal i Irska su modelom javno-privatnog partnerstva izgradili veći deo infrastructure. preko proizvoda za ishranu.

pre svega. znači. pokazuju da novac ostvaren prodajom turističkih usluga stranim turistima.M. Znači. u konkretnim analizama u Vojvodini.2 do 4. da se obrnu 3 do 3. mogu se sagledati posredstvom turističke potrošnje. Koeficijent multiplikacije. J. praveći dodatne efekte za privredu. R.Međutim. godine. Zbog toga. koji pokazuje broj obrta prihoda od stranih turista u toku jedne godine. ranije.5 puta. Jasno je da postoje razlike između pojedinih regiona i zemalja zbog uticaja raznih faktora. od veličine uvoza za zadovoljenje potreba stranih turista. da prihodi odstvareni prodajom usluga i roba stranim turistima. kreće se od 3. Kada je reč o uvozu roba za zadovoljenje potreba turista. cirkuliše u privredi zemlje domaćina. dinamički posmatrano. od dinamike privrednog razvoja Vojvodine.F. Teorijske aspekte «multiplikatora»5 tj. 126 . treba uzeti u obzir samo ukupan iznos izdataka (za uvezene proizvode i plaćene usluge) koji služe direktno za zadovoljenje potreba stranih turista. Praksa u svetu. bilo bi pogrešno ako bi se na duži vremenski period. mada je englez Kahn. 1961). posebno onih proizvoda koji direktno ili indirektno učestvuju u podmirenju potreba stranih turista. Dobro je podsetiti da se koeficijent multiplikacije. u istraživanjima i projektovanju. još 1931. čak u 13 do 14 transakcija. počinje da se menja. govorio o ulozi multiplikatora u Ekonomiji. Znači da prihodi ostvareni od inostranog turizma u toku jedne godine 3. tj. da ekonomski razvijene zemlje. Već je predhodno istaknuto da Vojvodina može minimizirati uvoz proizvoda neophodnih za zadovoljenje turističke potrošnje. da se njihov uvoz u odnosu na izvoz nalazi u relativno povoljnijem položaju. Analize i istraživanja u svetu.3 mada može biti i veći. upućena je na minimalan uvoz po ovom osnovu.. Dalje. pojašnjava čuveni nobelovac Paul Samuelson 1939. Radi se o tome da privatna domaćinstva (koja učestvuju u zadovoljenju potreba stranih turista) jedan deo ostvarenog prihoda od stranih turista (nedozvoljeno naplaćuju u stranoj valuti) izvlače iz prometa i zadržavaju u obliku kućne štednje. na koeficijent multiplikacije.3 puta dodatno utiču na privredu Vojvodine. Ovaj autor ističe. multiplikativnih efekata turizma na privredu. pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement. prilikom utvrdjivanja multiplikativnih efekata prihoda od stranih turista. kao i od obima izvoza i uvoza. Ova poslednja karakteristika je tipična za turizam. Promene zavise. bogato kulturno-istorijsko nasleđe.2 do 4. zbog čega i imaju mnogo veći koeficijent multiplikacije od nerazvijenih zemalja. u toku jedne godine prođu 5-6 transakcija. jer po tom osnovu dolazi do odliva 5 Osnovne aspekte multiplikatora u Ekonomiji nauci. višestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine. kao i ukupna novčana masa koja se izvlači iz prometa i deponuje kao lična štednja građana. direktno zavisi od nivoa privredne razvijenosti domaće privrede. na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuju podmirenje većeg obima turističke tražnje. primene teorije multiplikatora u turizmu. utiče obim izdataka stanovništva Vojvodine za putovanja u inostranstvo. što je i Keynes. upravo zbog zdrave hrane i zdrave životne sredine. kasnije obrazlagao. polazilo od nepromenjenog koeficijenta multiplikacije agroturizma za privredu Vojvodine. Vojvodina ima izuzetne pogodnosti-ima zdravu hranu i zdravu životnu sredinu. Clement je obrazlagao na primeru sedamnaest zemalja Pacifika i Bliskog istoka.. menja sa promenama ili pod uticajem objektivnih uslova.

tj. pokazuje svu kompleksnost ekonomskih efekata i odnosa koji se uspostavljaju od momenta plaćanja turističkih usluga od strane turiste do trajnog nestanka jednog dela novčane mase iz prometa. Definisanje multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine. izgleda kao u tabeli br. Detaljnom analizom projektovane potrošnje turiste iz Angole po navedenoj strukturi.deviza iz zemlje.00 7.50 41.50 9. Detaljna analiza troškova po ovim stavkama.1. možemo sagledati kompleksnost uticaja potrošnje ovog turiste.00 336.50 153.15 3.272. lokalni transport i ostalo. Struktura ove turističke potrošnje. poslužit će kao osnova dalje projekcije.00 16. tabela br.50 787.00 3. kao i povlačenja deviznih sredstava iz prometa od strane lokalnog stanovništva u obliku lične štednje deviza ili njihvog iznošenja u inostranstvo.50 63. zahteva i analizu strukture turističke potrošnje. Zaključak. bez troškova za saobraćaj.50 212.28 3. Tabela 2.10 3.00 120.00 29.30 3. izdatke za posete i zabave i prevoz u lokalu. od momenta potrošnje do njenog nestanka iz prometa.483. na bazi detaljne analize projektovane potrošnje od 1000$. kupovina.00 211.00 90. 1961.27 3.50 25.00 137. plaćanjima koja su inicirana turističkom potrošnjom i dopunskim efektima koji nastaju za privredu Vojvodine u celini (Clement. 19-23).00 405. ishranu i piće. od 1000 $.50 70.00 3.50 4.00 16.00 149. podeljen je na bazi navedene strukture turističke potrošnje.60 Godišnji obrt /$ 3. Procena godišnjeg obrta (po kategorijama) iznosa od 1000 dolara turističke potrošnje Kategorija potrošnje prva Smeštaj 250 Ishrana i piće 320 Kupovina 250 Razgledanje i 100 zabava Lokalni transport 50 Ostalo 30 UKUPNO: 1000 Dodatne transakcije (od 6-13) Sve kategorije Ukup. jer i tada dolazi do odliva dohotka isto kao kad je reč o uvozu proizvoda i usluga.50 1051.00 89. u toku jedne godine. Polazeći od navedene strukture. U analizi efekata agroturizma na privredu Vojvodine treba uključiti i izdatke privrede Vojvodine po osnovu putovanja njenog stanovništva u inostranstvo.50 Ukupni izdaci 854. ishrana i piće.2.svih 13 trans druga 250 320 250 100 50 30 1000 Transakcije u USD treća četvrta 178.50 213.00 peta 64. kupovinu. po pojedinim elementima njene strukture. odvojiti od razmatranja multiplikativnih uticaja prihoda od stranih turista na ekonomiju Vojvodine. Ako predpostavimo da je potrošnja turiste iz Angole u Novom Sadu iznosila 1000$ i to na: smeštaj.50 654. kroz pet transakcija u toku jedne godine.48 127 . Na osnovu toga dalje će se analizirati pojedinačne stavke u navedenoj strukturi. izdaci za razgledanje i zabavu. 1961.50 48. (Clement. iznos od 1000 dolara potrošnje turiste iz Angole u Novom Sadu. Ovo poslednje treba posebno posmatrati. kao što su: smeštaj.06 3. dobija se potpun uvid u broj operacija koje nastaju u međusobnom podmirenju obaveza.42 3. 24).

• transportna sredstva i oprema. za vreme čak četrnaeste ili petnaeste transakcije..272. Analiza svih 13 transakcija dovodi do zaključka-ukupni efekat turističke potrošnje od 1000 dolara na privredu Vojvodine iznosio je ukupno 3. kroz plaćanja po osnovu uvoza i sl. ali se još uvek u cirkulaciji nalazi iznos od 654 dolara. Posle ove transakcije vidi se da je turistička potrošnja od 1000 dolara u toku jedne godine podstakla ukupne efekte u privredi Vojvodine u iznosu od 3. dolazimo do zaključka da je tek posle 13 transakcije u prometu ostalo svega 80 centi. Prateći dalji tok prvobitnih hiljadu dolara turističke potrošnje. Dinamika multiplikativnih efekata agroturizma na ekonomski razvoj Vojvodine bila bi impozantna pod sledećim pretpostavkama: • što veći broj proizvoda za ishranu turista. U četvrtoj transakciji još 249 dolara napušta privredu Vojvodine. U drugoj transakciji počinje potrošnja pomenutog iznosa sa stanovišta privrede Vojvodine.50 dolara iz prometa. U nekim slučajevima. daje se objašnjenje za ukupni iznos svih kategorija u vremenskom periodu od godinu dana. • smanjiti sve aktivnosti koje uslovljavaju “odliv” ostvarenih deviza od stranih turista u inostranstvo (ulaganja investicionih sredstava u inostranstvu. ulaganje novčanih sredstava u obliku štednje u inostranstvu i sl. tako da u cirkulaciji ostaje iznos od 213.Da bi se shvatila suština efekata projektovane potrošnje. To je evidentirano u okviru prve transakcije i dato po pojedinim kategorijama strukture turističke potrošnje. tj. je dosta manji. U ovom konkretnom slučaju. Treća transakcija uslovljava povlačenje iz prometa iznosa od 346 dolara (ovaj iznos napustio je privredu Vojvodine). posle pete transakcije efekti za privredu zemlje su relativno mali od daljih transakcija. piće i druge robe da budu domaćeg porekla. Međutim. Mogućnosti ekonomije Vojvodine znatno se smanjuju zbog odliva deviza po napred pomenutim osnovama i u tom slučaju je obrt od prihoda od stranih turista manji u ekonomiji Vojvodine. sa stanovišta privrede Vojvodine. prvobitni iznos se obrnuo u toj godini 3.48 puta pre nego što je nestao. zapaža se da je prvobitni novac praktično napustio privredu zemlje i efekti su tako mali da ne zaslužuju pažnju sa stanovišta analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. Peta transakcija uslovljava povlačenje daljih 191. broj godišnjih transakcija cirkulacije novca primljenog od stranih turista. pre nego što novac napusti privredu zemlje. prvobitni iznos od 1000 dolara obrnuo se 3. ali i u tim slučajevima. sa stanovišta efekata na privredu Vojvodine.). za sve kategorije. • proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća i ostala trajna dobra) nastojati da budu domaćeg porekla. tj. ispod 5 puta.60 dolara. a u cirkulaciji ostaje 405 dolara. zatim. jednostavnijem i naučno potkrepljenom shvatanju. Turista iz Angole za sve usluge platio je ukupno 1000 dolara.50 dolara. obezbediti iz uvoza. u ovoj transakciji ne dolazi do “nestanka” jednog dela iz prometa. gde je turistička potrošnja od 1000 dolara prošla kroz ukupno pet transakcija.50 dolara. projektovane analize multiplikativnih efekata agroturizma na privredu Vojvodine.27 puta. kao i gorivo. doprineo je Samulsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata. koji služe za prevoz stranih turista. tj. U nekim zemljama broj ovih transakcija ide i do 13.484. da je tek tada praktično prvobitno naplaćenih 1000 dolara “nestalo”. u cirkulaciji primljenog novca od turista. 128 .

komunalne usluge i slično). dok “promene u potrošnji” predstavljaju samo jedan deo promena u dohotku. a ukupni izdaci umanjeni za iznos dat u koloni jedan (koji označava iznos novca koji je strani turista platio za izvršene usluge) sa “promenama u potrošnji” (3272. odnosno zaključno sa trinaestom transakcijom. kupovina robe.5) može da se izjednači sa “promenama u dohotku”. po osnovu taxi koje turisti plaćaju. a pokazuje da se novac koji je strani turista utrošio u iznosu od 1000 dolara.5).5 (promena u potrošnji – S) 1. turista je potrošio hiljadu dolara u prvoj transakciji. cirkulišući u toku godine.__________________________ 3272. tj. počinje tek u drugoj transakciji i nastavlja se kroz naredne tri transakcije u toku jedne godine.5) prema iznosu “promena u dohotku” (3272. na bazi opšteg obrasca multiplikacije može se utvrditi koefiicjent multiplikacikje agroturizma u privredi Vojvodine: K = ___________________1__________________ 2272.___c____ Y Ovde se vidi da koeficijent multiplikacije zavisi od odnosa između “promena u potrošnji” (S) i “promena u dohotku” (Y). Ako se stavi u odnos iznos “promena u potrošnji” (2272. Navedeni primer omogućava sagledavanje i multiplikativnih fiskalnih prihoda od turističke potrošnje. Na osnovu predhodno navedenog. Primena koeficijenata multiplikacije uzimajući u obzir pomenuti primer turiste iz Angole. što je posebno važno za agroturizam. karakterističnu za primenu pomenute teorije multiplikatora. Predhodni podaci omogućavaju da se utvrdi i “granična sklonost potrošnji” u datom slučaju. U prethodnoj tabeli. Kao što je navedeno. 129 . od 1000$ mogla bi da se objasni na sledeći način: Iznos od 1000 dolara. U ekonomiji Vojvodine ne dolazi do potrošnje sve dok turista ne plati navedene usluge. Samuelsonova teorija multiplikatora je u ovom slučaju primenjena i u oblasti agroturizma Vojvodine. kolona koja označava “ukupne izdatke” (3272.5). da se iznos koji strani turisti utroše u zemlji koju posećuju može označi kao “promena u dohotku”. obrnuo 3. U turizmu ovo znači.27 puta i proizveo dopunske efekte na ekonomiju u iznosu od 3272 dolara. ishrana.5 (promena u dohotku – Y) Ovaj koeficijent odgovara koeficijentu koji je dobijen na bazi prethodno navedenih projekcija.4%. iznos od 2272 dolara utrošilo je stanovništvo Vojvodine u naredne četiri transakcije za jednu godinu dana. dobija se “granična stopa sklonosti potrošnje” od 69. koji se može označiti kao “granična sklonost potrošnji”. Potrošnja u privredi Vojvodine. kao osnov za utvrdjivanje koeficijenta multiplikacije. kroz privredu Vojvodine.27 dolara ukupnog društvenog proizvoda. koji je turista potrošio jeste protivvrednost usluga koje on koristi (smeštaj. Ova poslednja cifra predstavlja “promenu u potrošnji”. To dalje znači da je potrošnja od jednog dolara stranog turiste u Vojvodini u toku godine kreirala 3. kada prvobitni novac koji je utrošio strani turista napušta privredu Vojvodine.5 – 1000 = 2272.K = _______1________ 1 . Ostatak.

sojenica itd. poseban značaj ima i međusektorska analiza ili input-output analiza. Strategija održivog razvoja u Srbiji. osnove za razvoj kritičkih pristupa izučavanju ovog turizma. Strategija razvoja turizma Srbije do 2015. Preko ovih delatnosti se prvenstveno ispoljava uticaj turizma na ostale privredne delatnosti6. (www. Njihovo stavljanje u funkciju ekonomskog razvoja-starih napuštenih kuća. čak i ne pominje agroturizam. nazaobilazni su i uticaji turizma na zaposlenost stanovništva. u Srbiji je bilo veoma malo. pokazuje da se koeficijent multiplikacije prihoda od inostranog turizma na zaposlonost stanovništva kreće negde između 2 i 3. ili ko zna da li mu je uopšte uzeo 20 evra. što je pokazala i struktura te potrošnje u navedenoj tabeli po uzoru na Clementa. Vlada mora definisati instrumente da se realizuje monitoring činilaca životne sredine koji obezbeđiju uslove za proizvodnju zdrave hrane. koncepata. tako da ovaj rad između ostalog ima za cilj podsticanje disciplinarnih i interdisciplinarnih pristupa istraživanju Agroturizma. on svrati u neku privatnu ordinaciju.Apecsec. ugostiteljstvo itd. u Istri cena jednodnevnog boravka u staroj napuštenoj kući kreće se od 250 do 500 evra. Ne evidentira 20 evra nigde. kao vođica. nemoguće je sve efekte ili prihode od turizma u nekoj destinaciji evidentirati. kako prirodnih tako i antropogenih. Npr. kao i neposrednu korist koju ima budžet Pokrajine. Zakon i Strategije razvoja. (Uravić. 10% ili oko 320 dolara odnosi na plaćanje taksi pokrajini-državi. jeste da pruža mogućnosti valorizacije svih vrednosti. razvoj teorijske osnove Agroturizma. u Engleskoj. u odnosu na sve ostale delatnosti.igu-net. zatim. salaša. Turistu iz Angole u obilasku Sremskih Karlovaca zaboli zub.org. što je posebno značajno sa stanovišta utvrđivanja pokrajinskog-državnog budžeta za obezbeđenje finansiranja nacionalnog programa propagande i unapređenja razvoja agroturizma. 2005). implicira brojna pitanja i uslove iz područja ekologije. Radova i pisanije na ovu temu do sada. Pored analizirane teorije multiplikatora. moraju biti definisane tako da budu okvir i putokaz razvoju turizma uopšte i posebno agroturizma kao citadele razvoja ukupnog turizma i privrede. Primera radi. Posebna prednost agroturizma Vojvodine. U zadovoljavanju potreba stranih turista učestvuje veći broj privrednih delatnosti. trgovina.. 6 Bez obzira na metode i trud. koji je kreiran turističkom potrošnjom od 1000 dolara. Neke analize multiplikativnih efekata turizma na privredu. možda mu je uzeo i 50 evra. Tu je veoma važna uloga države.) i u kojima se realizuje veći deo turističke potoršnje (pansionska i vanpansionska). ne smeju se zaboravljati sveobuhvatni efekti koje agroturizam stvara u privredi Vojvodine.Analiza predhodnog primera pokazuje da se od ukupnog dohotka od 3272 dolara. U svakom slučaju .sg i www. nigde. novac je ostao u S. godine. kod uticaja turizma na privredu.bez obzira koliko mu je uzeo.org). nažalost. Dakle. možda se radilo o injekciji 5 evra. trebala bi definisati niz pitanja iz ovih oblasti!?. koje sačinjavaju turističku privredu (saobraćaj. ZAKLJUČAK Agroturizam pored niza pitanja iz područja turizma i poljoprivrede. Kod utvrđivanja multiplikativnih efekata agroturizma. Karlovcima-u Vojvodini. stomatolog mu reši problem i naplati 20 evra. rasprostiranje novih pristupa. započeta 2003. 130 .

(1979). Ekonomija-uvodna analiza. (1961). Ward. WILLIAMS.. Ekonomija u perspektivi-Kritička povijest. F. promocija novih istraživanja i sl. The Future of Tourism in Pacific and Far East. so this job between old hed for mark incentive science entrances explorer agriculturetourism. JOHN KENNETH GALBRAITH (1995). London. 3. June. The Relation of Home Investment to Unemployment. 1931. Poslovno povezivanje poljoprivrede i turizma. 9. propagation new entrance.. SAMUELSON. concept and type wich can will develop in study tourismagriculture. Agrarno i ruralno preduzetništvo u agrobiznisu Srbije i evropskim integracijama-Ekonomika poljoprivrede. development theoretical base tourismagriculture. Keywords: tourism.. Economic Jurnal. H. Tourism and Economic Development. MILANOVIĆ. economy. agriculture. (2005).G.2/2006. šesto izdanje. LITERATURA 1. than base for development critical entrance study this tourism.. An Essay on the Principle of Population. P. VUKIĆEVIĆ. 9. is tourism.M (1988).mreža i modela koji mogu biti razvijeni u izučavanju Agroturizma. Washington. Mate. 6. Marketing agroturizma Hrvatske i Istre. Turizmologija-Zbornik stručnih i naučnih radova.. Zagreb. promoter new explorer . Novi Sad. M. London. 7. Savremena administracija. Good master strategic or master efficiency netting that two action in mark development economy of Vojvodina. CLEMENT. Turuzam. PMF. Beograd. 5. R. URAVIĆ. AGROTOURISM AS INDUCEMENT FACTOR FOR ECONOMIC DEVELOPMENT OF VOJVODINA Summary Jobs and writs at this motive until now to Serbia was very little. 8. High-priest question to successful development economy of Vojvodine is questin space and invest in agriculture and tourism. R. br. Speciality benefit tourismagriculture of Vojvodina in respect at all action is olright giv contingency trough all value natural and warehouse. L. A. br. (1969). tourismagriculture. 4. 2. Beograd. Lock. KAHN. THOMAS ROBERT MALTHUS (1890). 131 .

„За потрошача квалитет је оно што они запазе као вредност. конкурентност. процеса и услуга. то је и приступачна цена. бренд. истраживач сарадник. која ће бити брањена на Пољопривредном факултету у Новом Саду у скором временском периоду. храна. који се односе на могућност да задовоље утврђене или индиректно изражене потребе (JUS ISO 8402:1996 IS)1“. Д. али то је и све ∗ Мр Нада Косановић.УДК: 658. НАССР.62:664:631 (497. Квалитет производа је гарант за пласман истог у условима тржишно оријентисане привреде. дефинисање конкурентности квалитетом као и значај позиционирања и робне марке-бренда за квалитет као значајних фактора конкурентности. 132 . НАДА ∗ Резиме: Истраживање обухвата дефинисање феномена квалитета. Р. Србија.11) Оригинални научни рад Original scientific paper КВАЛИТЕТ ХРАНЕ И БРЕНД КАО ФАКТОРИ КОНКУРЕНТНОСТИ АГРОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОСАНOВИЋ. Квалитет је реч савременог доба са широком гамом и фреквенцијом употребе: Америчко друштво за контролу квалитета прехрамбених производа /хране/ /Тhe American Society for Quality Control-ASQS/ наводи да је квалитет “Скуп својстава и карактеристика производа. дефинисање начина управљања квалитетом. Кључне речи: квалитет. 1 Квалитет хране као фактор конкурентности.П. услови плаћања. Технолошки факултет Нови Сад. агропривреда. др Попов Раљић Јованка. Доприноси јачању конкурентности организације на домаћем и међународном тржишту обезбеђује раст производње и профита. робна марка задовољење ега. дефинисање везе између квалитета и стандардизације. УВОД У периоду иза нас могуће је приметити да је квалитет израстао у најконкурентније оружје и да су привредни субјекти схватили да је управљање квалитетом пут управљања будућности. “Институт за примену науке у Пољопривреди'' Булевар Деспота Стефана 68б 11000 Београд Рад представља део истраживања моје докторске дисертације Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Републике Србије.

Дефинисан скуп захтева се при том односи на: хигијенско-токсиколошка својства (Qht). 2 3 Конкурентност привреде Србије. процедуре. пробирљиви потрошачи.оно што прати продају једног производа (комуникација са клијентима)2. проф. технолошка (Qt). Наведене робне марке представљају и бренд јер основна карактеристика бренда је обезбеђивање константног квалитета који је препознатљив именом (брендом). посебно из развијених земаља.“(/www. услуге. логотипа. нутритивна (Qn). „Резултат аналитичког испитивања и прецизног мерења одабраних својстава квалитета су одређене нумеричке вредности. симбола. Бренд се у нашој литератури преводи као робна марка. Бренд поседује своју „личност“ и одређене карактеристике се везују за сам бренд. а коначан израз такве активности је неутралан.hr/gospodarstvo/poslovni vodič/tset. фирме. није свака робна марка бренд. Симпозијум: ''Сточарство. др Попов Раљић Јованка. Наиме.. што подразумева објективан приступ дефинисања квалитета производа3“ У другим околностима је могуће да се позитивно мишљење о квалитету изрази као „квалитетан производ“ или супротно „неквалитетан производ“ где имамо субјективан приступ оцене квалитета производа.4“ „Бренд је збир свих опипљивих и неопипљивих карактеристика производа.html) Основну употребну вредност бренда представља карактеристика да квалитетан бренд директно доприноси повећању лојалности корисника. Истраживање обухвата анализу и дефинисање бренда у функцији конкурентности националне агропривреде. захтевају сталан и све бољи квалитет хране. У правној литератури за термин робна марка користи се реч жиг (жиговно право). Константан квалитет производа је један од основних елемената за стварање и презентацију бренда. 4 Воли Олинс. Профил – 2006. као и тржишно потрошачка (Qtp) својства. а не на квантитет. који разликују један производ или услугу од истог или сличног производа конкуренције. 133 . др Пејановић Р. Мр Папић Татјана. Томи мајонез итд. концепта итд. попут трговачког имена. Робна марка је заштићена законом о ауторским и сродним правима и представља заштићено име неког производа. све је присутнија тенденција ка интернационализацији процеса стандардизације и стварања наднационалних и међународно релевантних стандарда производа и услуга. Jefferson Institute 2003. ''О бренду''. Бренд је јединствена идеја. прецизан и поуздан суд. односно концепт у свесности људи. ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима''. Бренд те карактеристике преноси на сам производ. Херцег Нови. такмичарском свету у којем се губи могућност рационалног избора. 2005. Примери робних марки су имена типа Гранд кафа. Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект: проф. У вези с тим. Другим речима. последњих деценија. Београд. препознатљивог дизајна. Квалитет хране националне агропривреде је дефинисан скуп захтева који се поставља пред теорију и праксу савременог агропривредног развоја Србије као фактор конкурентности. “Савремени модел тржишта хране оријентисан је на квалитет. сензорна (Qs). „Бренд представља човеков идентитет у збуњујућем.

а уз све то доприноси повећању конкурентности државе из које потиче. који се односе на креирање и позиционирање бренда као значајних фактора конкурентности агропривреде Републике Србије. управљање брендом крoз све фазе његовог животног циклуса значајно доприноси стварању жељеног корпоративног имиџа и репутације. менаџмента и др. Хрватска и Румунија) показује да је конкурентност Србије на изузетно ниском нивоу. /потрошача/ и њихову заштиту. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈЕ Компаративни преглед конкурентности Србије и земаља из окружења (Мађарска. лојалности купаца. Kроз активности које се односе на креирање и позиционирање бренда.Технике које омогућују креирање бренда из робне марке дефинишу се као (branding) технике. перцепција и производа и државе из које долази. Резултати истраживања имали би практичан карактер. обзиром да ће пружити потребне информације о потребним мерама и ресурсима неопходним за производњу квалитетне хране као и о бренд менаџмент активностима. Словенија. освајању нових и задржавању постојећих тржишта. која ће допринети повећању конкурентности националне агропривреде. управљања квалитетом. 134 . Истраживање има за циљ упознавање стручне и шире јавности са перспективом производње здравствено безбедне и квалитетне хране. успостављању добрих пословних односа са пословним сарадницима. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Изучавању квалитета хране као фактора конкурентности агропривреде Републике Србије до сада је посвећивана незнатна пажња. Резултати истраживања ће омогућити да се дефинишу основни развојни проблеми који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конципирања и утемељења постојеће теорије и праксе производње хране при чему је квалитет основни и најважнији чинилац за стварање конкурентности целокупне агропривреде Републике Србије а бренд као један од основних параметара производа и услуга на тржишту. Примењена методолошка делатност моделирања циљно је усмерена ка информацијама прогностичко-пројектантског карактера. Активности у том подручју у основи се своде на парцијална разматрања ове проблематике на појединим научним скуповима као и у публикацијама из области пољопривреде.

56. др Радован Пејановић. 41. 82. Пољопривредни факултет. Економски институт. 6. 25. Земља Швајцарска Финска Шведска Данска Сингапур САД Јапан Немачка Холандија Велика Британија Естонија Чешка Словенија Летонија Словачка Литванија Мађарска Ранг 48. 125. који СЦГ сврстава на 108. поузданост и брзина испоруке. др Зоран Његован. 5 Слика 1: Транзиција. Посебно забрињава проблем квалитета. Посебно лош ранг има подиндекс – стратегије предузећа. рурални развој и аграрна политика. 7. 72. 6 EAN European Article Numbering Association Конкурентност привреде Србије. 2007. 87. 64. Нови Сад. Земља Пољска Хрватска Казахстан Русија Азербејџан Румунија Бугарска Украјина Македонија Јерменија Грузија Молдавија Србија и Црна Гора Босна и Херцеговина Албанија Ангола (последња) Закључак потврђује и анализа World Economic Forum у периоду од 2003 до 2005. 4. Ранг листа конкурентности земаља Светског економског форума за 2006. 78. 33. заступање трговинских интереса наше земље и грађење позитивног имиџа производакомпаније и промоција националног идентитета. Према индексу пословне конкурентности СЦГ је на 86 месту од 16 земаља. 51. 80. 135 . проф. стр 30. Дакле потребно је оспосбити предузећа да производе конкурентну робу и буду способна да се носе са конкуренцијом на међународном глобализованом тржишту. 86. 98. годину5 Ранг 1. 36. проф. 8. 62. трговинска марка-бренд. 9. Према индексу глобалне конкурентности СЦГ је на 85. 2. 5. месту од 117 земаља. Анализирани су индекси раста конкурентности и индекси глобалне конкурентности. способност задовољавања специфичних захтева потрошача. 89. увођење и коришћење EAN6 система. године.. проф. 10. Jefferson Institute 2003. 85. Београд стр 55. 3. Према индексу раста конкурентности СЦГ је на 89 месту од 117 земаља.Табела 1. Неконкурентност наших аграрних производа последица је низа фактора системске природе. 40. 68. др Недељко Тица. Београд. Конкурентност квалитетом указује на чињеницу да осим ценовних карактеристика на продају производа утичу квалитативне карактеристике производа: дизајн. 37. 29. амбалажа. место.

др Радован Пејановић.) 7 Транзиција. 4.Ривалство на домаћем тржишту Сродне пратеће индустрије .Јавне институције . ривалства . општи услови.Сигурност извршења уговора .М. физички ресурси .Стратегија и структура . У основи своје теорије Портер разматра проблематику конкурентности постављајући питање о разлозима међународног успеха предузећа лоцираних у одређеним земљама и регионима.Капитал. 136 . Према Портеру.Циљеви .Инфраструктура Услови тражње: . стратегија предузећа. проф. структура и ривалство међу њима.Стварање амбијента . стр 53. а не државе. др Зоран Његован. проф. проф. јављају као носиоци трговине.Сродне индустрије Улога државе . циљеви.Величина предузећа и начин раста . тј.Флексибилност запошљавања .Интернационализација тражње (увоз.Добављачи .Спречавање негативних појава у пословању Извор: приказ на основу (Потер 1990. карактеристике окружења у коме предузеће делује су најважнија за конкурентност и то: 1. Портер указује на глобализацију као процес у међународној трговини где се компаније (предузећа). Економски институт Београд 2007. извоз) Стратегија. Као посебан фактор се наводи и држава.Купци . влада која својом политиком врши утицај на сва четири фактора7.Хумани ресурси(људи и знање) . сродне и пратеће индустрије. Слика 1: Модел дијадема: КОНКУРЕНТНОСТ Општи услови: . Пољопривредни факултет Нови Сад.Структура домаће тражње . др Недељко Тица. рурални развој и аграрна политика. 3. 2. услови тражње.

Са савременим кретањима, улога државе се смањује, а њену улогу преузимају фирме. Слободно функционисање тржишта подразумева да држава односно Влада омогући равноправне услове за све секторе у којима ће сви учесници на тржишту више или мање напредовати или пропадати зависно од својих способности. Улога државе у повећању конкурентности у Србији у директној је вези са општом политиком привредног развоја. Основни ток који држава треба да користи у процесу стимулисања конкурентности треба да буде формиран како је приказано на слици. Слика 2. Основни ток постизања конкурентности

Извор: Транзиција, рурални развој и аграрна политика, 2007.8

Конкурентна предност се крије у иновацијама и променама, сходно томе Портер је дао један нови појам креирање конкурентне предности: - Ефекти стандардизације на укупну економију и спољњу трговину се огледају кроз позитиван утицај на увоз и извоз. Присутан је снажан утицај на односе билатералне трговине између земаља високе технолошке специјализације или надпросечних иновативних потенцијала мерена на основу примене националних патената, као и позитивних ефеката на конкурентне капацитете земље. На тај начин је унутрашњи сектор интегрисан са сектором спољне трговине те је направљен заокрет од материјалне економије инвестиција ка интелектуалној економији иновација. - Улога менаџмента у смислу подршке систему квалитета у међународној трговини је наглашена кроз значај доношења одлуке о успостављању и унапређењу система квалитета. Уколико је менаџмент предузетнички настројен и
8

Транзиција, рурални развој и аграрна политика, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Његован, проф. др Недељко Тица, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007., стр. 65.

137

иновативан, више ће подстицати нове програме и пројекте, који ће ићи у прилог даљем побољшању квалитета производа и процеса. Хармонизација домаће праксе са стандардима система квалитета ISO 9000:2000 и техничким прописима је неопходна. Од када је покрет квалитета добио снажан замах у земљама у развоју, оне су почеле да придају значај стандардизацији. Моделе породица ових стандарда прихватило је преко 70 земаља и ускладило своје националне стандарде са њима. Стандарди ISO 9000-2000 обухватају: ISO9000:2000 Систем менаџмента квалитетом –основи и речник ISO9001:2000 Систем менаџмента квалитетом – захтеви ISO9004:2000 Систем менаџмента квалитетом –упутства за побољшање перформанси. Циљ доношења ових стандарда је унапређење стратешког начина управљања предузећем, придобијање поверења произвођача на тржишту и представља основу за осигурање квалитета производа. Стога хармонизација прописа о стандардизацији наше земље представља кључ присуства и опстанка на међународном тржишту како би могла да буде равноправан конкурент. Присутан је и известан број техничких прописа, које је неопходно задовољити као услове без којих се не може обављати успешно пословање:WTO (World Trade Organization) у оквиру Уругвајске рунде мултилатералних трговинских споразума издваја два споразума: Споразум о контроли робе пре испоруке – дефинише контролу робе пре испоруке, која обухвата ''оне активности које се односе на верификацију квалитета, квантитета, цене, укључујући и девизни курс и финансијске услове и\или царинску класификацију роба које ће се извести на територију чланице кориснице''9. Споразум о техничким препрекама у трговини има за циљ да обезбеди техничке прописе и стандарде, као и тестирање и процедуре дозвола, које неће стварати непотребне препреке у трговини. Споразумом се подстичу земље да користе међународне стандарде у оним случајевима када то њима одговара у циљу побољшања ефикасности производње и олакшања међународне трговине10. У циљу производње и дистрибуције квалитетне и здравствено-безбедне хране EU је усвојила филозофију интегрисаног система здравствено исправне хране –„ од стаје до трпезе“ засновану на НАССР – систему као научно заснованом систематичном приступу и индентификацији специфичних опасности и њиховој контроли да би се обезбедила здравствена исправност хране. НАССР (Анализа ризика и критичне контролне тачке) заправо обезбеђује здравствену исправност хране. Она се првенствено заснива на превентивним мерама а не само на контроли здравствене брезбедности хране. По дефиницији НАССР је “систематски приступ о идентификацији, оцени и посматрању микробиолошких, хемијских и физичких опасности и ризика у вези са руковањем храном”. По наводима Комисије Kodeksa
9

Резултат Уругвагјске рунде мултилатералних трговинских преговора, Институт економских наука, Београд, 1996., стр. 212. 10 Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60.

138

Alimentariusa FAO/WHO, HACCP je “систем који одређује и спречава опасности које су значајне за исправност хране”. (Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Радован Пејановић-Недељко Тица) Уредба 178/2002 EU (Основни Закон о храни) о здравственој исправности хране наводи: разматрање свих аспеката ланца производње хране – од примарне производње сточне хране до продаје хране потрошачу; захтев за истим нивоом здравствене исправности за сточну храну; мора се спроводити поступак анализе ризика тамо где је подесно пре усвајања било каквих мера као и друге легитимне факторе укључујући: друштвене, економске, традиционалне, етичке, факторе средине као и могућност контроле; принцип предострожности треба да осигура заштиту здравља, стварајући препреке слободном кретању хране или хранива11. Квалитет хране може бити и тржишна баријера, а истовремено и кључ пословног успеха дефинисан кроз употребну вредност и квалитет задовољства (Слика 3). Задовољство купаца је глобални феномен. Повезано је са постизањем циљева управљања квалитетом и маркетингом и представља мишљење корисника о степену испуњења његових захтева. Истовремено квалитет хране као дефинисан скуп захтева представља значајан фактор конкурентности. Перформансе квалитета производа значајан су елемент за позиционирање и креирања робних марки, односно пут стварања брендова. Производ постаје бренд захваљујући препознатљивости производа и потражњи за њим. Критеријум препознатљивости подразумева да производ мора задовољавати утврђени коефицијент тражње, мора иза себе имати одређен стандард. Слика 3. Однос квалитета и задовољства корисника12

Основне компоненте бренда су: квалитет производа, дизајн, естетска компонента, функционалност, ергономичност (погодност за употeрбу) економичност, тржишна компонента; (бесмртност, убедљивост, непоновљивост). Позитивни имиџ бренда својеврсно је обећање купцима, које скрива додатну вредност, осигурава лојаност купаца, а самом производу пружа конкурентну предност у односу на друге производе на тржишту. За дугорочно креирање вредности бренда неопходно је вредновати снаге и слабости бренда на тржишту и поредити са конкуренцијом, а редовно пратити прилике и претње осталих брендова на тржишту. Вредност бренда је релативна мера и зависи од околности и перспективе.

11
12

Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, 2003., Београд, стр.60. Слика 3: Извор: Customer Asset Management, 2001., стр. 1.(www.cfigrouf.com\customer)

139

Познат бренд значи више купаца, више извоза што доприноси спољнотрговинског дефицита и развоју економије. ЗАКЉУЧАК

смањењу

У склопу повећања конкурентности неопходно је дефинисати основне проблеме који имплицирају недовољну конкурентност агропривреде Републике Србије изузетна ниска техничко-технолошка основа производње непостојање широког спектра сарадње са међународним компанијама у циљу прибављања неопходног знања примењеног кроз технологију, маркетинг, дизајн, непостојање стандарда пословања, пре свега сертификата за највећи број производа српске привреде, мало улагање у факторе који стварају додатну вредност производу, односно присутно је ослањање на примарне производне факторе. У циљу јачања конкурентности неопходно је: Дефинисати мере и методе функционисања пољопривреднопрехрамбених предузећа у функцији производње квалитетне хране. Неопходно је прихватање политике квалитета и политике безбедног производа као идеја водиља у пословању пољопривредно прехрамбене индустрије. Неопходно је јачање свести о значају производње здравствено безбедне и квалитетне хране. Неопходно је не само унапређење производње и прераде хране већ и унапређење пратеће индустрије производње хране: амбалаже, паковања, дистрибуције хране. Неопходно је потенцирање организационих вредности оличених у атрибутима као што су инвентивност, иновативност, улагања у нова знања. Људи, култура, традиција, трендови, су база успешног развоја ових атрибута. Неопходно је дефинисање и развој стратегије диференцирања предузећа кроз развој брендова. Стимулисање развоја нових технологија кроз истраживачко-развојне пројекте. Унапређење инфраструктуре, а посебно телекомуникација, Интернета. Подстицање развоја пословне културе. Уважавање корелације између пољопривредно – прехрамбене индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта. Успешно диференцирање организационих атрибута стварају бренд вредност предузећа, а што је предуслов за успешно позиционирање предузећа на тржишту и јачању конкурентности истог.

140

ЛИТЕРАТУРА: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ЂОРЂЕВИЋ, Б, Историјски и савремени системи развоја брендова, Пословна политика, јун-јул 2007. Конкурентност привреде Србије, Jefferson Institute, Београд, 2003. ОЛИНС, В., ''О бренду'', Профил – 2006. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ЊЕГОВАН, З., ТИЦА, Н., Транзиција, рурални развој и аграрна политика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Економски институт, Београд, 2007. ПЕЈАНОВИЋ, Р., ТИЦА, Н., Транзиција и агропривреда-огледи из аграрне економије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2005. ПЕНДИЋ, З., КОВАЧЕВИЋ Љ., Систем квалитета Европски приступ, Београд, 1994. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, Квалитет хране као фактор конкурентности, Технолошки факултет, Нови Сад. ПОПОВ РАЉИЋ ЈОВАНКА, ПЕЈАНОВИЋ Р., ПАПИЋ ТАТЈАНА, Савремене тенденције дефинисања и контроле квалитета хране – Технолошко – економски аспект, Симпозијум: ''Сточарство, ветеринарство и агроекономија у транзиционим процесима'', Херцег Нови, 2005.

FOOD QUALITY AND BRAND NAME RECOGNITION AS FACTORS OF COMPETITIVENESS WITHIN THE AGRICULTURAL INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF SERBIA. Summary
The research involves defining the phenomenon of quality, defining the way of quality management, relationship between quality and standardization, defining quality competition, as well as significance of positioning and quality brand as a significant factor of competiveness. Key words: quality, competiveness, food, HACCP, brand mark, agrarian economy, Republic of Serbia.

141

1. што ова функција директно утиче на успешност пословања предузећа. креативност... као и правној основи и вештини управљања у пољопривреди. Подстицај овим расправама даје жеља за стицањем материјалног богатства.развојем система организације рационалног поретка (комбиновања) фактора производње (рада. не занемарујући да истовремено промишљају и о феномену ефикасности предузећа уопште (и у пољопривреди).1. тим пре. што ће рећи да је савремено грађанско друштво децидирано поставило као своје јединствене циљеве: остваривање успеха у свим сферама живота и уживање у материјалним добрима.016 Оригинални научни рад Original scientific paper МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈ ЕФИКАСНОГ ПРИВРЕЂИВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА ДРОБАЦ. профитни центар. Кључне речи: Предузетништво. предузетничка пољопривреда. УВОД Проблематиком предузетништва и менаџмента интензивно се баве разне институције и бројни научни радници широм света.* Резиме: Аутор разматра транзиционе процесе у пољопривреди стављајући акцент на питање менаџмента и развоја ефикасног привређивања у предузећима пољопривредног сектора. М. конкуренција. средстава. ефикасност пословања. искуства и вештине појединаца и тимова али и ''. идеја) у условима деловања објективних тржишних * Др Милорад М. На крају се извлачи закључак и поука који указују на изузетну осетљивост процеса трансформације функција управљања и руковођења у сектору пољопривреде. менаџмент. Београд.УДК: 005. Дробац. Посебан значај се даје факторима и специфичностима предузетништва и менаџмента. управљање и руковођење. менаџер у пољопривреди. Остваривање ових циљева постиже се адекватним коришћењем знања. сарадник Института. материјала. М. 142 . суштини категорија предузетника и предузетништва. образовање у пољопривреди.51:631. Институт за економику пољопривреде.

вештина. који битно утичу на потенцијалног предузетника и његово опредељење да предузме било какву пословну активност док није убеђен да жели то да ради и да је тај предузетнички подухват изводљив. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. Београд. На интервентну улогу државе не треба рачунати.... предузетништво (entrepreneurship) је процес организовања и материјализације пословног подухвата уз очекивани (претпостављени) ризик. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И МЕНАЏМЕНТ – ФАКТОРИ. давање капиталу облика конкретних средстава за производњу или чак шире (како би се обухватило улагање капитала у радну снагу) као делатност која капиталу даје облик конкретних фактора производње. Зборник радова. радне снаге која одбацује најамнину (надницу). 39... посебно у пољопривреди. Неопходност предузетништва у сваком економском систему подразумева и дефинисање његове суштине која обухвата ''. М. потребно је да запослени у наведеним субјектима. 1993. ¹Вукојевић. 2 Томић. капитала који одбацује камату.. Дакле. Из наведеног се може закључити да суштину предузетништва чини дистрибуција постојећих потенцијала и ресурса очекавањима у будућности. уз свест о постојању ризика. 1993. процесе производње. М.г.''1 Привреда (и пољопривреда) Србије је у процесима транзиције од етатистичке у отворену тржишну привреду. Д.''3³ 3. стр. да је предузетништво – значајни развојни ресурс – који одбацује добит''. Пословна политика. ПРЕДУЗЕТНИШТВО . Боговац.. 2. 143 . док је мало стручњака који се баве овим проблемима у пољопривреди. Г.: ''Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса''. да би се остварио профит у предузећу. креација и нових подухвата. Београд.. стр.г.РАЗВОЈНИ РЕСУРС Све присутније је схватање да ''. Б. у условима тржишне економије.: " Основе својинске трансформације у агрокомплексу ". МЕНАЏМЕНТ. а нарочито менаџерски и стручни тим. стр.2 Значи. Зорнић. иако она неће изостати. 1996.. поред земљиштва које одбацује ренту.: ''Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији''. стручна и пословна јавност заинтересована је за бављење проблематиком предузетништва и менаџмента у привреди у целини. 3 Вујатовић – Закић. буду ''непресушни'' извор иницијатива. З. и Рикаловић. 57.усмеравање капитала у конкретна запослења. одлучност). СПЕЦИФИЧНОСТИ И ФУНКЦИЈЕ На предузетништво делују разни фактори (Слика 1). Београд. Наша научна.г. 49.законитости и принципа менаџментског управљања (чију суштину чине умешност. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. компанији или другом облику организовања самосталних привредних субјеката.

. .Сагледава и оцењује пословне шансе. . .Адекватно финансирање и стручна подршка.Подржавајуће услуге Појединац: .Флексибилност. 1993.Образовање. .Године живота. . .Доступност снабдевача.Прибавља потребне ресурсе да би стекао предност.Обављани послови Окружење: . Пословна политика. у категорији Преузео и допунио аутор на основу Милићевић Весна: " Предузетништво и менаџмент ". по величини и сложености пословања. Специфичне карактеристике предузетника Слика 2 Личне карактеристике: .Остварење резултата личним трудом.г.Прихватање неизвесности Лични живот: . .Доступност купаца и нових тржишта. 4 144 ..Иницира радње (активности) да би осигурао успех Карактеристике .Оријентација на будућност Предузетници поседују одређене способности и специфичне карактеристике (Слика 2).Перцепција пожељности и изводљивости Нови предузетнички подухват Пошто се у сваком предузећу свакодневно догађају различите пословне активности. . . Београд.Фактори предузетништва4 Слика 1 Специфичности: . .Породица. процесу управљања се посвећује нарочита пажња. стр. . Развој предузетништва у примарној пољопривредној производњи карактеристичан је у предузећима која су.Самоконтрола. чија је суштина у личној решености да самовољно сноси одговорност за свој рад и ризик у остваривању постављених циљева.Тех. . обучена радна снага. 30.Креативнст.Иновативност. .

јачање лидерства и елите.г. Економски факултет."6 Професионализација менаџмента. 1994. значи указивати на неспорну чињеницу да у нашој теорији и пракси егзистирају бројне дилеме.: ИБИДЕМ. а у пољопривреди и деловању природних услова и биогенетских особина флоре и фауне. Ј. алокацији ресурса.. У савременом тренутку говорити о менаџменту и предузетништву у српским приликама. стр. деловању конкуренције и сл. рационалније улагање капитала (и његово кретање). где се улога и значај менаџмента своди на следеће: 5 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Подстицање и интензивирање процеса власничке плурализације. али у тржишним условима то је императив и основа опстанка тако да многа од њих морају научити (или пропасти) како се предузетнички понаша и како се врше иновације.: " Улога (е) менаџмента у условима транзиције предузећа ". 29.. постизање веће ефикасности предузећа у пословању. који омогућава функционисање производних ресурса предузећа.. 343. Стефановић.г. техничкој и технолошкој опремљености. У српској привреди.. што омогућује менаџмент као функција која успоставља везу (спону) између организације и функционисања пољопривредног субјекта. је нужност и ". којима тренутно недостају менаџери способни да уведу предузетничко руковођење. Пословна политика. највеће могућности у предузетништву су на страни предузећа средње величине. 5 145 . и ако се ". Очигледно. и стварање позитивног притиска. 1996. Потпуна слика проблема и сложености функције управљања у предузећима стиче се допуном о обавези остваривања профита.вештина координирања елемената или фактора производње како би се остварили циљеви једне организације". чине огромни напори да се менаџмент. Ипак. 6 Бировљев. Ж.великих. Поред тога.7 а нарочито. стр.: МЕНАЏМЕНТ У ПОЉОПРИВРЕДИ. без обзира на облик власништва. стр. предузетништво и акционарство ставе на право место. величини. предузећа у нашој привреди (и пољопривреди) послују у условима транзиције. Београд.. пословање у предузећима (и пољопривредним) није вођено на прави начин. као специфичног фактора (управљачког). прилагођавање производних програма потребама тржишта. З. формирање мањих и флексибилних предузећа. и Томић. На сву комплексност функције управљања у пољопривредним предузећима указују хетерогени облици организовања ових (тржишних) субјеката и то: по карактеру својине. контроверзе и непознанице. климе и културе. организационој и производној структури. 2.. ефикасније (профитабилније) пословање. 7 Вујатовић – Закић. менаџмент је метод (или технологија) управљања који уводи предузетништво у привреду (и пољопривреду) у условима слободног деловања тржишних законитости. Р. Суботица.

људских.. организовање. стр 5. 8 9 Бировљев.процес (вештину) планирања. 146 . стр. скуп активности које се предузимају да би се остварили циљеви и могућности стремљења у сваком пословном подухвату на микро нивоу. Р. искуство.8 Презентовано налаже дефинисање функција менаџмента у пољопривреди (и уопште). корпорације) могу генерализовати као ''. организовања. Менаџмент у пољопривредном предузећу подразумева ". деловање учесника. З.9 Закључак је да предузетништво и менаџерство имају значајно место и улогу у координацији пословања и развоја предузећа у пољопривреди и да се морају заснивати на основама (елементима) економске политике и пословног менаџмента.планирање... или стратешком заокрету на макро нивоу независно од тога да ли су формално прецизирани или не'' и чине их ''. Вујатовић – Закић.Основне функције менаџмента Слика 3 Планирање Контрола Циљеви и задаци пољопривредног газдинства Организација Руковођење Избор особља С тога се за термин менаџмент и његову суштину (читај: садржај) вежу појмови: процес. финансијских. 345 – 346. (посебно) дисциплина и сл. физичких и информативних ресурса којим оно располаже. избор запосленог особља (управљање људским ресурсима). знање.: ИБИДЕМ. руковођење и контрола''.. одлучивања и контроле. а у оквиру постојећих ограничења и деловања ендогених и егзогених фактора". У том контексту се функције менаџмента у пољопривреди (пољопривредно приватно газдинство. и Томић. О значају функција најбоље говори чињеница да је то једна од најдискутабилнијих тема у савременој пољопривреди.: ИБИДЕМ. Ј..

(5) менаџмент као процес обједињава међусобно условљене и повезане финкције предвиђања. Б.г. Sebastien de Vauba и дубровчанин Бенедикт Котруљевић (XV век). организовања. нпр. и (6) менаџмент се одвојено третира од власништва. земљишни закупци. 58.: ОСНОВЕ МЕНАЏМЕНТА. 12 R.11 Творац и зачетник теорије о предузетништву је Француз Richard Cantillon. прихвата неизвесност предузетничког пословоња. Приштина. стр. толико неопходан за набавку чинилаца производње или роба за препродају. 1982. одлучивања. Дакле. указујући на важност предузетничке функције. који је далеко познатији од свог предходника. планирања. координирање и планирање. који је под описом „ савршеног трговца“ дао верну слику предузетника. Захваљујући чињеници да је и сам био предузетник Say је боље од Cantillon-а разумео суштину (садржај) ове важне функције. по утврђеној цијени да би препродао по неизвесној''.. лекари и др. CKD. Неки су теоретичари (Schumpeter) имали право када су утврдили да је управо Cantillon схватио суштину и поставио базне елементе функције предузетника. која је компатабилна са становиштем савремене теорије.Опште карактеристике менаџмента произилазе из свега наведеног и оне су следеће:10 (1) менаџмент је континуелни процес. моћ. наводећи да су то: трговци и мануфактуристи који имају капитал. Cantillon је образложио ко све може бити предузетник.ПОЈАМ. сликари. Cantillon: OPŠTA RASPRAVA O PRIRODI TRGOVINE. предузетник је онај који је спреман да прихвати и сноси ризик пословног подухвата. ПРЕДУЗЕТНИК И ПРЕДУЗЕТНИШТВО .. R. (3) задатак менаџера усмерава се на постављени циљ. 50 – 52. координације и контроле. а треба наставити са Jean-Baptiste Say-oм. када се сагледавају теорије о предузетништву Cantillon је незаобилазно први..12 који ближе одређује термин ''предузетник'' наводећи да је то онај пословни човек ''који купује . јер било је писаца који су још раније расправљали о предузетнику и предузетништву. 4. Zagreb. (4) циљ сваке организације је да активности менаџмента усмери у правцу ефикасности и ефективности пословања. str. Економски факултет. 1993. положаја и моћи: његове најважније особине су одлучивање. комуницирање. Једном речју. Он је први дао предузетнику конкретно место у структури економског процеса јер за њега је предузетник пословни човек који комбинује и укључује чиниоце производње Ђорђевић.. СУШТИНА И ПРЕДНОСТИ Појам предузетник и предузетништво јављају се explicite у економској литератури почетком XVIII века. 10 147 . тј. 11 Ову констатацију не треба прихватити буквално. што је доказао научно усавршивши проучавање феномена предузетништва. (2) менаџмент је саставни део свих нивоа организације.g.

Schumpeter-a: KAPITALIZAM. у свом развоју.. као и од наднице за рад. присутна и недореченост или недовољна аргументација. Број 1 – 3. 1975. Zagreb. нпр. Marx је тврдио да ће се предузетничка функција издвојити као самостална. str.14 John Stuart Mill. Досадашњи резултати и искуства у бившим социјалистичким земљама казују да су највеће тешкоће у процесима транзиције у преструктурирању пољопривреде у делатности заснованој на тржишним законитостима и приватној пољопривредној делатности. 27..: „Историјски преглед теорија о предузетништву“.г. У развијеним земљама са отвореном и тржишном привредом доминира предузетништво и менаџерство у свим делатностима људског рада. Тај став је с правом критикован15 због Marx-овог ''упадања у замку''. J. Иако је код Marx-а понегде. A. него да је она последица предузетничког посредовања. а правилно је одвојио доходак од функционисања капитала и приход од својине. Schumpeter. начина и места деловања.разликује предузетнички профит од профита на капитал. Kultura. Његова теорија је нарочито вредна због тога што ''. 459.. У свом раду Marx је уочио разлику између својинске и предузетничке функције.. стр. заборављајући да сваки утицај друштвеног сектора води нечему већ виђеном (што је доживело колапс) и губитку самосталности приватног сектора пољопривреде.g. јер је претпостављао да се производња одвија аутоматски. енглески филозоф и економиста. A. SOCIJALIZAM I DEMOKRATIJA. Marx је писао о значају предузетништва имплицитно. John Maynard Keynes. 14 Ј. што су учинили и Smith и Ricardo. М.. Оваква земљишна политика транзиције пољопривреде не води повећању тржишности 13 Његован. Д. али су на крају истраживања имали различите закључке. тако потребне у успостављању отворене и тржишне привреде. која се базира на разлици између капитала напољу и капитала у производном процесу. Say-овим путем су наставили велики ауторитети у економији и то: Marx. Ову Marx-ову поставку су изучавали Schumpeter и Keynes. 148 . тј. времена. Informator. а то се и догодило током еволуције капитализма. 1960. Beograd. тврдећи да је немогуће остварити предузетничку добит (нето-профит). увео је појам ''предузетник'' у употребу међу економистима. 1994. уочио је особеност предузетничке функције. A. он је дао значајан допринос изучавању предузетништва и даљем уобличавању теорије о предузетништву. Schumpeter: POVIJEST EKONOMSKE ANALIZE. везује за друштвену пољопривреду. 15 Значајна је врло аргументована критика J.. они су јединствени у тврдњи да је предузетништво значајно и уочавају још низ особености предузетништва које су биле драгоцен путоказ научницима о даљем истраживању овог феномена.у производни организам. саму по себи.g. преко организација коопераната и задруга. Економика. Иако су се међусобно разликовали због различитих идејних позиција. Београд.''13 а оно чиме је испред свих теоретичара тога времена. Schumpeter сажима у закључак да је он ''претворио обичан појам у знанствено оруђе''. Наш концепт развоја пољопривреде полазио је од становишта да се домен приватне пољопривреде. K.

. без обзира да ли се поред њега појављује и менаџер предузећа. а власнику земље рента. због поделе рада. Број 11 – 12. Пословна политика. СДКЈ.: „Предузетништво – могућности и перспективе“. што подразумева да површина закупљеног земљишта за обраду у приватном предузетништву зависи само од тражње на тржишту и волумена капитала. 148. Темељ савремене. кога ангажује ради оплодње. са успостављањем слободног предузетништва. Онда је логично да предузетник сноси ризик за одлуке које је донео. 6 – 9. Ж. Обзиром да је у нашој пољопривреди могуће организовати крупну робну производњу на предузетничким основама јер је приватни сектор снажан.пољопривредне производње. ове функције морају одвојити. па и пољопривредну.. 1990. наука и техника улази у производњу. 1991. Б.г. Да би у пољопривреди заживело приватно предузетништво. стр. Т.: „ Улога предузетништва у преструктурирању југословенске привреде“. Право – теорија и пракса. Промет земљишта ће престати (биће линеаран). Станковић. предузетник полази од личног интереса да свој капитал пласира у пољопривредну производњу. У пољопривреди. Детаљније видети: Станковић... Ф. не елиминишући могућност да се ове две функције експонирају у једној личности.: „Предузетничка еконимија“. може се указати на предности предузетничке пољопривреде: (1) не постоји лимит закупа земљишта.. како привреде уопште. 23 – 26. Београд.''. 17 16 149 . тако и у пољопривредном сектору. 1990. стр. када је ангажован велики капитал.. ефикасне и ефективне пољопривреде чини отворена привреда са тржиштем. Ф. Београд. стр... 1990.г..г. Београд.предузетници и радници. Ковач. Иако се предузетништво17дефинише на различите начине. са тржишним институцијама (тржиште радне снаге и тржиште капитала). стр. стр. Теа: „Југословенска предузећа и предузетништво у новој конкуренцији“. 36 – 43. с тим да ће волумен ангажованих средстава директно утицати на одлуку да ли ће предузетник бити и менаџер или не. Пословна политика. на коме ће се формирати цене фактора производње и роба. чињеница је да предузетник представља пословног човека са капиталом. 1990. неопходни су диференцирани својински односи над производним факторима. Нови Сад. Промишљање о предузетничкој пољопривреди подразумева организовање крупне робне производње где предузетник узима основни фактор – земљиште у закуп и. Свакако да се. успостављањем предузетништва и неограниченог Николић. Београд.16 што искључује размишљања о даљем развоју пољопривреде на преживелим основама. Предузетништво је условило настанак менаџерства. Петрин. њему припада профит. са равноправношћу свих облика својине и организовања.г. а постоје и други услови за њену организацију . преко предузетништва и менаџерства. на основу тога. занемарујући чињеницу да ''. док организацијом производње у пољопривреди не мора да се бави власник земље него лице које располаже капиталом и жели да га ангажује у пољопривреди. Пословна политика.г.: ПУТЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ. 134 – 137. а умањује могућности развоја предузетништва и менаџерства у приватном сектору пољопривреде.

(2) инвентивност предузетника је одређујући фактор за производњу виших фаза у предузетничкој пољопривреди. Уласком у сферу наследства развија се несигурност у приватној својини. (3) највреднији капитал у приватном предузетништву у пољопривреди су кадрови. (4) недовољна хомогеност приватног сектора у пољопривреди на селу. и (7) када се приватно предузетништво развија у свим сферама друштва. (6) успостављањем приватног предузетништва омогућава се унутрашња конкуренција и друштвени комбинати (друштвени сектор) губе неприкосновени монополски положај. тј. а тиме и профит. које су већ уситњене. а престаће и парцелисање обрадивих површина. које је ангажовао предузетник. онда престају идеолошке предрасуде (појава кулака на селу) и може се очекивати. ПРАВНЕ ОСНОВЕ И УПРАВЉАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ У наредном периоду треба очекивати да се производне снаге друштва ослободе и да се отпочне са изградњом модерне индустријске пољопривредне производње. указује на чињеницу да се својински односи и облици организације привредне делатности (обрађивање. на дужи рок. може се остварити бољи принос на закупљеним површинама. која уграђује у себе све модерно и рационално. као уносан посао. (5) у условима приватног предузетништва у пољопривреди нема административних мера којима се забрањује наслеђивање. ко је власник или наследник. 5. Код предузетништва је битно да се пољопривредно земљиште користи у производне сврхе. задругарство). а не. неопходни су нови закони и прилагођавање 150 . То значи да треба наћи начин како активирати постојеће потенцијале. што се негативно рефлектује на развој плурализма својинских односа код нас. јер они омогућавају примену најновијих техничко-технолошких достигнућа и врше унапређење начина рада.. врло комплексни. Не треба бежати од богатства.закупа земљишта. иако ризик увек постоји. Њиховим активирањем нестаће сиромашни слој. Захваљујући новим идејама и иницијативама стручњака. савремених технологија. Наиме. На темељу конкуренције ''гради'' се индустријска пољопривреда. најбољих кадрова и др. Предност приватног предузетништва је у томе што се развија у савременим закупничким односима. закуп. док задруге и други облици организовања углавном обухватају примарну пољопривредну производњу. остварује се повећање производње и шири лепеза делатности предузетничке пољопривредне производње. нестанак сиромашног слоја. јер то је исконски идеал човека. пошто предузетништво омогућава увођење и примену модерне опреме. Закључак је да се у ближој будућности не могу очекивати спектакуларни резултати и чуда омогућени приватним предузетништвом у пољопривреди. Наведено захтева да се успостављањем тржишне пољопривреде развија и нова правна основа.

18 Чаки. и (4) регулативу контроле квалитета. организовање. представља производни фактор.: „Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи“. 1995. и то: одлучивање. контролни и иновативни менаџмент. Иако бројни теоретичари сврставају и неке друге активности.20 Што је процес специјализације рада и техничке поделе узео више маха. заједно са радом. У наредним годинама треба употпунити компоненте правног оквира.. 151 . Биљана: ИБИДЕМ. М.брзог изналажења и примене одговарајућих одлука и решења примерених датим условима и пословним циљевима''. Пословне активности у предузећима одвијају се непрестано што подразумева да у оквиру њих значајно место има процес управљања. процесима и односима како би се допринело профитабилном пословању и развоју предузећа. Београд. руковођење и контролисање. послове и процесе у функције менаџмента предузећа.. тако да пословни менаџмент управљачког система обухвата: маркетинг. Дифузијом менаџмента у пољопривреди стварају се нужне претпоставке за развој ове делатности. кадровски. спорост преструктурирања вредности. (2) пољопривредни тржишни закон који успоставља основе за поштену конкуренцију.. Обзиром на особе ности19 пољопривреде и управљање пословањем у пољопривредним предузећима реализује се применом специфичних активности. Oбзиром да менаџмент реагује на промене у окружењу и техничком прогресу. Пословна полтика.. (3) законску регулативу против картела. то се и у пословном менаџменту предузећа јасније диференцирају основне функције управљања. ценећи да су довољно структуриране за потребе овог рада. 20 Вукојевић. производни.. Од круцијалног значаја је усклађивање пољопривредног законодавства код нас са адекватним законодавствима резвијених тржишних земаља Запада. он је приморан да се перманентно усавршава ради ''. 19 То су: временска дифернцијација економског и производног процеса репродукције. М. 59. стр. климатски услови и сл. које укључују:18 (1) законе који успостављају базичне принципе приватних задруга на добровољним основама. земљиштем и капиталом.егзистирајуће регулативе. ми ћемо се задржати на наведеним. Менаџмент. Боговац. То указује на чињеницу да је основни задатак управљања омогућавање ефикасног руковођења ресурсима. које су подсистеми управљања. Познато је да пољопривредна предузећа код нас остварују ниску ефикасност пословања па стога менаџмент у овој делатности има битну улогу у сфери развоја и унапређења ефикасности прдузећа. неопходност складиштења репродукционог материјала и готових производа робе.г. биолошки карактер производње. посматран са аспекта економије. планирање. Зорнић. који доприноси конкурентности и профитабилности пољопривредног предузећа. дифернције у облику ангажовања фактора производње по просецима и временским периодима. 20. Ч. финансијски. стр.

програми образовања менаџера се посебно састављају. да благовремено предвиђају њено настајање. сталоженост. и што је виши ниво деловања менаџера. то и сами менаџери морају бити спремни да ''. коришћење доприноса менаџмента у пољопривреди могуће је само ако се сам произвођач у примарној пољопривредној производњи упозна са њима.када обим делатности надмашује могућности појединца. супротан од тока развоја у индустрији. озбиљност. 1993. У процесу образовања. Руковођење је нижи ниво координације који је задужен за операционализацију одлука највишег нивоа управљања (оперативно одлучивање. пошто располажемо са великим бројем приватних пољопривредних газдинстава. који се рефлектује на њихов успех у вођењу пословања у пољопривредним предузећима. као и у индустрији. Такви процеси у пољопривреди условили су повезивање сопствености са менаџерством. С.21 Очигледно. тј. јавља се тежња. Особине које карактеришу менаџера су: знање. искуство. стр. истрајност. Примарна пољопривредна производња карактеристична је и по томе што су у њој све више присутни процеси ''атомизирања'' ранијих газдинстава. С.''22 Развој менаџера захтева адекватан програм образовања. тј. давање упутстава. Пољопривредни факултет.Менаџмент је вештина управљања и руковођења која се може применити у различитим врстама пословног организовања и свим делатностима.. неопходно је развијати пољопривредног произвођача (менаџера). Ток развоја менаџмента у нашој примарној пољопривреди је различит. Менаџери врше функцију 21 Мирић. а не да из дана у дан решавају само проблеме који наилазе.. што је супротно процесима у индустријским предузећима (концентрација).комплексне проблеме благовремено уочавају и решавају их одговарајућом ажурношћу. како би се што боље могао осмислити програм њиховог будућег развоја. МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ.. У развијеним земљама са тржишном привредом. Доношење развојних (стратешких) и тактичких одлука део је активности глобалног управљања. 22 Мирић. нпр. Не може свако бити менаџер. контрола). 35. Овај процес је толико особен... срдачност и толеранција. 35 152 . стр. што је предузеће веће и комплексније. а значајна је чињеница да се кандидати за менаџере у овим земљама сваке године оцењују. Значи. На повезивање сопствености и менаџерства у пољопривреди утичу услови који делују и на формирање све мањих приватних газдинстава. процес доношења одлука. да се менаџмент повери посебним. Највећи проблем код нас је едукација пољопривредника као менаџера.: „Менаџмент у функцији развоја пољопривреде“. чврстина. заинтересованост. да се брзо и лако сналазе у новој ситуацији.г. Симпозијум агроекономста: МЕНАЏМЕНТ. у ту сврху оспособљеним кадровима''.: ИБИДЕМ. Београд. посебно се обраћа пажња стицању и обогаћивању стечених знања из дисциплина које директно утичу на постизање успеха. У моменту ''. иницијатива. да је процес развоја менаџмента у пољопривредној индустрији (прерада производа примарне пољопривредне производње) ближи осталој индустрији.

: Менаџмент у пољопривреди. Следећи логику. Руководилац у предузећу заинтересован је за ефикасност и резултате.. средњи и нижи руководиоци). Фазе менаџмента нису увек усклађене у свим развојним етапама предузећа. него га треба усмерити на подстицање развоја и стварање основе за развој. посебна ситуација ће бити са фармерима и ситним произвођачима. ЛИТЕРАТУРА 1.. али под руководством менаџера. који ће међусобно бити повезани тако да се појављује нов проблем . свој положај и да изврше неопходне припреме (трансформација организационе структуре) за ефикасно и ефективно пословање. њихова синхронизованост се осећала. Суботица. Економски факултет. профитним центрима и асоцијацијама.: „Менаџеризам као метод руковођења“. Симпозијум агроекономиста. Када се у процесу транзиције стекну услови за деловање регулисаног тржишта. улога државе у планирању. 48. пољопривредна предузећа треба да сагледају будуће окружење. Пољопривредни факултет. руковођењу и контроли пословања). Р. конкуренција ће показати своју делотворност. Да би спремно дочекала ''сутра''. истичу се проблеми кадрова и промене метода рада. ЗАКЉУЧАК Менаџмент треба да обезбеди такво руковођење у пољопривреди које омогућава успешно пословање. Све што се замисли не остварује се без препрека. што је условљено нивоом одлука које доноси и остварује. 1993. тако да су менаџери приморани да личне планове повремено коригују алтернативним потезима. Не сме се ићи у крајност и потпуно искључити државу и њен утицај у пољопривреди (то не чине ни развијене земље). стр..23 а предузећа ће се формирати као профитни центри.декомпоновати на мања ефикасна предузећа''.надградња. Зашто то не би могло заживети и код нас? 4. 1996. организовању. међу предузећима. БИРОВЉЕВ. и ТОМИЋ.руковођења на различитим нивоима (виши.. тим пре што ће се друштвени комбинати (већина) у процесу приватизације ''. кооперативност и сл. Ш. посебно када се имају у виду услови у нашој пољопривреди (дуализам привређивања. како функционисања тако и развоја предузећа. преко деловања менаџмента и ефективности пословања предузећа. а биће остварени и услови за креативност. 23 Шомођи. 153 . На Западу је то решено преко задруга и пољопривредних саветодавстава. Пошто смо у нужним променама у пољопривреди. али са слабљењем утицаја и улоге државе и повећањем самосталности предузећа.г. Београд. Ј. Менаџмент је осетљив и специфичан. У таквим условима ће ојачати функција руковођења (менаџери) и имаће сличну улогу као и у другим земљама.

A. Београд. profit centre. Т. 1993. Симпозијум агроекономиста. Економски факултет. menagment in agriculture. 7.Д.: " Менаџеризам као метод руковођења". 1994. At the end it draws a conclusion and lesson that points to the extreme sensitivity of the process of transformation functions of menagment and running a business in the sector of agriculture. before.: "Менаџмент у функцији развоја пољопривреде ". efficiency of business. Ш. M. ЧАКИ. Зборник радова. Београд. Београд. Ч. 4. Р. creativity. ЗОРНИЋ. ТОМИЋ. СДКЈ.: "Путеви пољопривреде у Средњој и Источној Европи". МЕНАЏМЕНТ. 9.. Приштина. 1975. competition. Informator. Београд. и РИКАЛОВИЋ. Special importance is giving to the factors and specific features in doing business and menagment. Његован. Пољопривредни факултет. R. J.: Poljoprivreda u tranziciji.: Основе својинске трансформације у агрокомплексу. entrepreneur agriculture. 15. М. 3. DROBAC. 1993. CKD. Novi Sad. НИКОЛИЋ.: Путеви приватизације. menagment. DAEJ. that this function directly have an effect on the success of company trading.M.: " Историјски преглед теорија о предузетништву". ЂОРЂЕВИЋ. 6. 12. Пословна политика. Пољопривредни факултет. ШОМОЂИ. ACTIVITY MENAGMENT AND DEVELOPMENT OF EFFICIENT DOING BUSINESS IN COMPANIES OF AGRICULTURAL SECTOR DROBAC. Округли сто: ПОСЛОВНО ОРГАНИЗОВАЊЕ АГРОБИЗНИСА. 14. M. МИЛИЋЕВИЋ. М.:"Улога(е) менаџмента у условима транзиције предузећа". МАРКЕТИНГ И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ. Београд. CANTILLON: Opšta rasprava o prirodi trgovine. 1993. Пословна политика. Београд. menagment and running a business. 1993. БОГОВАЦ. 1993. 1982. 10. 1995. 8. 13. 154 . as well as in legal base and skill of menagment in agriculture. З. Београд. 1991. 1996. education in agriculture. 11. ВУЈАТОВИЋ – ЗАКИЋ. Summary The author considers transitional processes in agriculture putting accent on issue of menagment and development of efficient doing business in companies of agricultural sector. SCHUMPETER: Povijest ekonomske analize. M.: "Предузетништво и менаџмент". М. 5. Пословна политика.: " Могућност увођења предузетништва у пословне системе у области агробизниса". Економика. број 1 – 3. essenceof the category businessman and doing business. Key words: doing business. Б.: Основе менаџмента. Београд. Пословна политика. Г. СТЕВАНОВИЋ. Београд.2. МИРИЋ. 2000. Симпозијум агроекономиста: Менаџмент. ВУКОЈЕВИЋ. маркетинг и информациони системи у функцији развоја пољопривреде. Ж. 1994. Ж. 1993. Zagreb.. С. Б.: "Пословни менаџмент предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији". Д. Београд. ZAGREB.

пољопривредa. o регистрација индивидуалних пољопривредних газдинстава добро напредује. Д. В. а нове чланице је усвајају постепено у оквиру процеса прикључења. више или мање успешно. Важност прикупљених података огледа се у стварању информационе основе за спровођење поузданих агроекономских анализа. У прилог томе могу се навести следећи резултати: o приватизација друштвеног капитала у пољопривреди и прехрамбеној индустрији приводи се крају..1:657. инж. Др Вељко Вукоје. o основан је значајан број нових привредних субјеката из области агробизниса. посебно у домену пољопривреде. 155 1 финансијски . дипл. Примењује се од 1965. неопходно је ускладити законску регулативу у свим друштвеним сегментита са постојећом у ЕУ.15 Оригинални научни рад Оriginal scientific paper СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОДАТАКА НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЗЕМЉАМА ЕУ . постдипломац. године. а све то у циљу подизања целокупне пољопривредне производње на знатно виши ниво. на основу којих се даље могу доносити адекватне мере аграрне политике. газдинство. неопходно је увести и прилагодити методологију за прикупљање и обраду рачуноводствених података са индивидуалних пољопривредних газдинстава. Департман за економику пољопривреде и социологију села.1 Резиме: У склопу процеса приближавања наше земље Европској Унији.FADN ВУКОЈЕ. Систем се заснива на прецизно дефинисаној методологији која је јединствена за све чланице EU. Нови Сад. Кључне речи: рачуноводство. Транзициони процес у области пољопривреде траје већ дуже време и може се рећи да је прилично одмакао. МАЛЕТИЋ. УВОД FADN (Farm Accountancy Data Network) представља систем за прикупљање и обраду рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима у земљама Европске Уније.УДК: 631. доцент. Несумњиво опредељење наше земље да постане чланица ЕУ подразумева врло бројна и обимна усаглашавања целокупног привредног система. резултат 1. Поред осталог. Дарко Малетић. Пољопривредни факултет. Посебно су бројна усклађивања која треба спровести у области пољопривреде. пољопривредници све више схватају важност овог процеса.

Основни извор података у раду представљао је званични интернет сајт Европске Уније сектора за пољопривреду. Праг економске величине ''комерцијалног газдинства'' прописан од стране Европске комисије за неке земље чланице (изражен у Европским јединицама величине . која представљају популацију од преко 5 милиона газдинстава у оквиру ЕУ. У FADN систем нису укључена сва пољопривредна газдинства. која треба да уследи у релативно кратком временском периоду. који су углавном усаглашени са одговарајућим актима EU. са ког су преузете разне дефиниције. а у оквиру тога различити типови фарми. објашњења и упутства за примену FADN методологије. већ превасходно као вишеструко користан подухват за нашу пољопривреду.у области аграрне политике такође је забележен осетан напредак. односно свеукупног подизања пољопривредних газдинстава на виши ниво. Узорак садржи око 80. планове. односно у процедури усвајања. o 2. у потпуности који је усклађен и чији су подаци репрезентативни за сва комерцијална 2 ESU – Europian Size Unit представља јединицу за изражавање величине газдинства у земљама ЕУ за потребе FADN методологије. субвенције се повећавају по износу и разноврсности. већ само она чија величина задовољава критеријум „комерцијалног газдинства“. прихваћен је концепт директних исплата произвођачима. мада је већи број тек у фази припреме. o усвојени су одређени прописи из области пољопривреде. То треба посматрати не само као обавезу у склопу процеса приближавања EU. Једна од следећих активности.000 пољопривредних газдинстава. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА FADN систем функциоише на принципу узорка. 156 .ESU2) Данска 8 Мађарска Немачка 16 Словенија Француска 8 Словачка Холандија 16 Пољска Велика Британија 16 Румунија Белгија 16 Литванија 2 2 4 2 1 2 FADN је једини извор микроекономских података у оквиру Уније. Узорак се планира тако да примарно буду обухваћени сви региони ЕУ. Прикупљање бројних производно-економских података са индивидуалних газдинстава омогућиће извођење валидних микроекономских показатеља. дефинисање адекватних мера аграрне политике. свакако je постепенo увођење FADN система. Они даље представљају добру информациону основу за бројне агроекономске анализе.

уговори уговори. У ту сврху су дефинисани просечна бруто зарада (Standard Gross Margin) за све линије производње. ад хок информације ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНА ИТРАЖИВАЊА ПРИМЕЊЕНА У АГРАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА финансијска средства. 1 ЕSU = 1.газдинства (принципи вођења рачуноводствене евиденције су усаглашени у свим земљама чланицама). Коефицијенти се прерачунавају у одређеним временским интервалима и одговарају последњем трогодишњем просеку. подели се са ЕSU коефицијентом и добије економска величина газдинства. На пример. повратне информације КЊИГОВОДСТВЕНЕ АГЕНЦИЈЕ рачуни. захтеви за путствима. упутства. софтвери. Економска величина газдинства изражава се у Европским јединицама величине (European Size Units. Током година постало је неопходно прерачунавати висину 157 . Организациона структура FADN мреже у Мађарској ЕВРОПСКА КОМИСИЈА годишњи подаци годишњи извештаји.000 € годишње има економску величину од 10 европских јединица величине (10 ЕSU).1. Типологија фарми Да би се могли установити планови за узимање узорака фарми. саветодавне услуге ток информација и финансирања 2. регистрације ГАЗДИНСТВА пословне књиге. године од стране Европске Комисије. Укупна просечна бруто зарада газдинства изражена у еврима (€). захтеви за информацијама финансирање Годишње и полугодишње базе података. као и коефицијенти за свођење између различитих региона ЕУ. газдинство са укупном просечном зарадом од 12. као и измерити и презентовати добијени резултати. било је неопходно дефинисати јединствену методологију за класификацију газдинстава за све чланице ЕУ. Типологија дефинише економску величину пољопривредног газдинства на основу његове потенцијалне укупне годишње зараде (Total Standard Gross Margin). Метод је усвојен 1985.200 €).

власништво мимо пољопривредног газдинства.000. с тим што рачуноводствена година може да почне од 01.2. сађење и крчење воћњака) могу се регистровати само као инвестициона потрошња.) Сви подаци који се односе на финансијски резултат треба да кореспондирају са производњом текуће (рачуноводствене) године. према одређеним критеријумима: регион коме припадају. Груписање газдинстава према економској величини 1 2 3 4 5 6 Веома мала Мала Средње мала Средње велика Велика Веома велика < 4 ESU 4 < 8 ESU 8 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU ≥ 100 ESU 2. онда свака фарма у узорку представља 50 фарми из популације (1000/20=50). Свако газдинство у узорку репрезентује одређени број газдинстава из популације. приватни рачуни у банци. Подаци се односе на све производне активности газдинства. укључујући и евентуално шумарство и сеоски туризам. Рад и остали извори употребљени да повећају. Укратко. године 1ЕСУ = 1000 €.јануара – 01. тј. 158 . Вредности се изражавају без ПДВ-а.ЕSU како се не би догодило да инфлација вештачки изазове пораст економске величине газдинства (нпр. осим у посебним случајевима. генералне поправке машина. изузимајући премије и субвенције. да сачињавају фарме које су лоциране у Енглеској. Такође се узимају само ''нето вредности''.јула. зависно од земље чланице. Подаци се односе на индивидуално пољопривредно газдинство за период од 12 месеци непрекидно. примењен је посебан систем представљања газдинстава у узорку. Основи FADN методологије Да би прикупљени подаци из узетог FADN узорка били репрезентативни за целокупну популацију газдинстава у оквиру ЕУ. Подаци о пословима и пословању фарме су искључиво са пољопривредних газдинстава. лична примања чланова породице. пензије. Једну групу могу нпр. Ако се у узорку налази 20 таквих фарми а њихова укупна популација је 1. наслеђе итд. а 2007. специјализоване за производњу млека и припадају групи економске величине 40-100 ESU. и као такве искључене су из текућих расхода. исправе или да замене сталну имовину газдинства (изградња грађевинских објеката. године 1ЕСУ = 1200 €). тип специјализације и економска величина. 2004. Активности ван пољопривредног газдинства нису обухваћене (нпр. лична осигурања. газдинства у узорку и у укупној популацији су стратификована (формиране су групе).

амортизација. неплаћених. 1АWU= 2200 h) 2. локација газдинства. вредносно и просечан број у току године. субвенције. Обухвата податке везане за набавку и продаје стоке и то само оне која је у власништву фармера.Основна средства Обухвата податке који се односе на основна средства. Сегмент А.Јединице мере које се користе у FADN методологији: . бројно. инвестиције.Измене сточног фонда Ф-Трошкови Г. залихе и обртни капитал: почетна вредност.Општи подаци Подаци Обухвата опште податке газдинства као што су: број газдинства. трошкови земљишта и трошкови камата.рад: АWU (Annual Work Units-Годишњa јединицa rada. 159 . рад власника газдинства. У табели Ф се налазе сви подаци који се односе на трошкове газдинства: трошкови рада.Поседовање земљишта Ц.3. Обухвата податке везане за бројно стање и вредносну структуру сточног фонда на газдинству: по категоријама одређених линија производњe. Подаци које прикупља FADN методологија FADN методологија се састоји из неколико сегмената. односно делова. трошкови ратарства. трошкови сточарства. организациона форма газдинства. категорија газдинства. крајња вредност. Обухвата све податке који се односе на утрошени рад на газдинству: рад плаћених радника. детаљи везани за рачуноводствене податке и остали подаци о самом газдинству.површина: у арима (изузев печурки . национални узорак коме припада и број газдинстава које представља.сточни фонд: бројно и вредносно . који садрже различите врсте података. Б.квадратни метри) . продаја. земља у закупу и земља које се ''напола'' обрађује.вредности: у еврима (€) или у националним валутама .количине: примарно у квинталима (1Q = 100 kg) o вино и сродни производи (хектолитри) o јаја ( у хиљадама) o приноси ратарских усева (кг/ха) . менаџера. Из сваког сегмента се после изводе различити показатељи. општи трошкови газдинства.Сточни фонд Е. Обухвата податке који се односе на тип поседовања земљишта које газдинство обрађује: земља у поседу власника.Рад Д. трошкови машина. чланова породице и осталих радника изражен у радним часовима.

Обухвата све податке којима су приказане премије и субвенције које газдинство добија и ставке на које се оне обрачунавају. приносе и вредност производње.сточарских производа .Директна плаћања Обухвата податке који приказују обавезе које има газдинство у виду: краткорочних и дугорочних кредита и сумиране укупно. расположивом пољопривредном површином и приходом газдинства. излазни и обрачун ПДВ-а.Производња Л. које су детерминисане њиховом производном специјализацијом. Приход фарме по 1ха обрадиве површине ПОЗИЦИЈА Вредност производње Од продаје: . Даје приказ прописаних квота и осталих права: квоте за различите врсте производа. а један од главних јесте ''Farm income'' тј. класификације и систематизације презентују углавном путем стандардних табеларних извештаја. Презентовање добијених података FADN обезбеђује велику количину информација.воће. вино и грожђе .Обавезе И. Обухвата све податке који описују начине директних плаћања и основе по којима се она исплаћују. које се након извршене обраде.4. Постоји наравно велики број различитих FADN извештаја.Премије К. 2. Табеле су урађене тако да прикажу просечне резултате за стандардне групе газдинстава.активирање сопствених учинака Укупни трошкови износ % 160 .ПДВ Ј.Квоте М.Х. поврће. приход газдинства. Обухвата све податке везане за порез на додату вредност: улазни ПДВ. економском величином.услуге . Приказује ратарску производњу по усевима: површине.остали приходи .ратарских производа .

амортизација Укупан приход Финансијски резултат(добитак/губитак) Добит пре опорезивања Нето добит Нето добит по фарми Приход у односу на вредност производње Приход у односу на активу Приход у односу на укупна улагања Приход у односу на рад Овај извештај садржи основне економске показатељи успеха пословања газдинства. ЗАКЉУЧАК Чињеница да FADN концепт у свом узорку обухвата пољопривредна газдинства различитих економских величина.трошкови рада . У том процесу своје место треба да нађу сви носиоци руралног развоја. који треба да се реализује постепено и врло пажљиво. Поред тога. већ превасходно због динамичнијег развоја пољопривредне производње у целини. односно краткорочних и дугорочних планови развоја овог сектора. саставља се већи број изведених аналитичких извештаја о појединим сегментима пословне активности. преко образовно-научних установа. Тек након тога може се приступити различитим анализама тренутног стања пољопривреде. типова специјализације и региона којима припадају. FADN се. односно доношењу адекватних мера аграрне политике. затим се врши компарација између различитих величина и типова газдинстава. није могуће озбиљније сагледавање сектора пољопривреде. дакле. 161 . од Министарства пољопривреде. указује да без добре информационе основе. Увођење ФАДН система представља врло озбиљан и комплексан подухват. намеће као неопходност не само због усклађивања правне регулативе са прописима ЕУ. појединих региона и земаља чланица ЕУ. приплодни материјал o ђубриво o заштитна средства o набавка основног стада o сточна храна o гориво и мазиво . 3.Од тога: . односно базе поузданих података.трошкови материјала o семе.

ЗОРАНОВИЋ. The model will provide comparative-static analysis of the holdings using various income indicators. а по потреби и одређени број канцеларија за прикупљње података непосредно на терену. 4.. 2007. In addition. according to the type of production and the economic size. Summary In the procces of joining Serbia to the EU. Most import is to apply the metodology for collecting and analyzing accountancy data from the agriculture holdings. farm.int/comm/agriculture/rica 2..пољопривредних станица. Т. Especialy that procces need to finish in the sector of agriculture. Факултет за земјоделски науки и храна – Скопје. 2006-2007.: „Едукација носилаца руралног развоја из области рачуноводства индивидуалних пољопривредних газдинстава“ пројекат Министарства за пољопривреду. D. Неопходно је наравно основати и нове институције.hu/videkfejl/vallalkelemz/Tesztuzemi_info_2004_eng/ http://europa. agriculture. В. Нови Сад. horizontally and vertically. Д. V. ЛИТЕРАТУРА 1. 4. саветодавне службе. income indicators 162 . model shall provide a good database for improved farm management in terms of farm analysis. it is neccesery to harmonize principle in public economy of Serbia with the same in the EU. ВУКОЈЕ. МАЛЕТИЋ. Пољопривредни факултет.".akii. као што је Национална агенција која координира и руководи целокупним системом. докторска дисертација. MARTINOVSKA STOJČESKA ALEKSANDRA: "The costs and enterprise budgets integrated in an accounting and information system at individual agricultural holdings. 3.. MODEL FOR COLLECTING ACCOUNTANCY DATA FROM FARMS IN THE STATES MEMBERS OF THE EU VUKOJE. www. Key words: accountancy. MALETIĆ. planning and decision-making.eu. до самих фармера.

Poljoprivredni fakultet. Mleko sadrži bitne energetske.1 TEPAVAC. kajmak i dr. Značajno je u ishrani potrošača i osnovica za prehrambenu (mlekarsku) industriju. UVOD Izvoz mleka i mlečnih prerađevina predstavlja osnovu razvoja celokupnog stočarstva AP Vojvodine i Republike Srbije u celini. redovni profesor. 1 2 dr Branislav Vlahović. mleko. Autori daju osnovne smernice u cilju dinamiziranja izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Novi Sad. Mleko predstavlja bitan proizvod govedarske proizvodnje. pavlaku. koji su u radu sistematizovani primenom standardnih statističko-matematičkih metoda. 1.2 Sažetak: U radu se analiziraju trendovi kretanja i regionalna disperzija izvoza mleka i mlečnih prerađevina. Čini značajan izvor prihoda poljoprivrednim proizvođačima. U radu je primenjen metod “istraživanja za stolom” (“desk research”). mlečne prerađevine.UDK:637:339. Ukazuje se na faktore koji su determinisali ostvareni izvoz. Osnovni izvori podataka su statističke publikacije Republičkog zavoda za statistiku – “Statistika spoljne trgovine” za vremenski period od 2000 do 2005 godine. Ključne reči: Izvoz.113) Originalni naučni rad Original scientific paper IZVOZ MLEKA I MLEČNIH PRERAĐEVINA IZ AP VOJVODINE VLAHOVIĆ. Ministarstvo odbrane. D. mr Dejan Tepavac.. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena primenom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. Predstavlja značajan izvor lakosvarljivih proteina.564 (497. Novi Sad. gde se prerađuje u značajne proizvode – sireve. Osnovni cilj istraživanja jeste da sagleda izvoz mleka i mlečnih prerađevina i njihovu regionalnu destinaciju iz AP Vojvodine. takođe. 163 . B. AP Vojvodina. jogurt. u vremenskom periodu od 2000 do 2005 godine iz AP Vojvodine. koji je zasnovan na korišćenju sekundarnih podataka. zaštitne i gradivne materije. maslac. da se sagledaju osnovni faktori koji su determinisali ostvarene izvozne rezultete i ukaže na buduće smernice ekspanzije izvoza pomenutih proizvoda. Cilj je.

1 milion dolara (grafikon 1). Prisutne su mnoge multinacionalne korporacije: “Danone”. 2006). pretežno. što utiče na povećanje efikasnosti i konurentnosti izvoza mleka i prerađevina. Ovi ciljevi sprovode se u Evropskoj uniji preko sledećih mera agroekonomske politike: minimalne garantovane cene. Tabela 1: Parametri proizvodnje mleka u Vojvodinii (2000-2005) Table 1: The parametres of milk production in Vojvodina (2000-2005) Prosek Stopa promene average rate of change % Broj muznih grla – number cows. 309 2. Rodić Vesna. “Avanmor” – Irska i dr. 000 105 0. 2006) Međunarodno tržište konzumnog mleka veoma je zasićeno. mil. Izvoz mleka Robna grupa mleko i prerađevine (03) u strukturi ukupnog vojvođanskog izvoza agroindustrijskih proizvoda ima izrazito malo učešće. takođe. kako priplodne stoke. “Bongren” – Francuska. regresima za proizvodne inpute. istovremeno. (2006).378 litara (Bošnjak Danica. Obeležje 164 . pored ostalog.8% (Lovrić. Prosečan izvoz konzumnog mleka u analiziranom vremenskom periodu. direktnim subvencijama farmerima. Ostvareni izvoz rezultanta je.19%. “Nutrisia International” – Holandija. povećanja ukupne proizvodnje mleka u Pokrajini. odnosno vrednosno 562 hiljade US dolara.1. i uz veoma izražena variranja (koeficijent varijacije 85. iznosio je 839 hiljada tona godišnje. kada je iznosio 1. Najveći izvoz zabeležen je 2003 godine. 2007). dok proizvodnja kravljeg mleka raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4. Vlahović i sar.54%). sa tendencijom značajnog rasta po prosečnoj godišnjoj stopi od 43. U periodu (2001-2005) prosečna proizvodnja mleka po muznoj kravi iznosila je 3. “Parmalat”. Njihov osnovni cilj je povećanje proizvodnje i sniženje cena mleka. nižim kamatnim stopama i dr. jer broj muznih grla stagnira (stopa 0. Osnovni ciljevi subvencionisanja su povećanje prihoda proizvođača mleka. 214 hiljada dolara. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 2.60 Proizvodnja mleka – milk production. stabilizacija domaćeg tržišta i povećanje produktivnosti rada.lit.81 Izvor: obračun na bazi statističkog godišnjaka Republike Srbije Mnoge evropske zemlje vrše regresiranje. “Gala Italia” – Italija. Trend razvitka ukupne proizvodnje kravljeg mleka u posmatranom periodu uslovljen je. svega 0. (Vlahović i sar. tako i ostalih poljoprivrednih utrošaka značajnih za govedarsku proizvodnju.05%.2.80%). najmanji izvoz ostvaren je u 2002 godini. sa ili bez tržišne intervencije. kretanjem prosečne proizvodnje mleka po kravi. konstatuju da ukupna proizvodnja mleka u AP Vojvodini ostvaruje tendenciju porasta (tabela 1). uvoznim ograničenjima. merama za unapređenje izvoza.

). 000 $ Chart 1: Export of milk from AP Vojvodina (2000-2005). praktično. pored toga veoma je veliki broj manjih kapaciteta. kvaliteta proizvedenog mleka. Izvoz mleka iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000–2005 godine prikazan je na grafikonu 1. Novosadska i subotička mlekara u sastavu su korporacije “Danube Foods Group”. 000$ 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda U Vojvodini se nalazi 15 većih industrijskih kapaciteta za preradu mleka. dominiraju dve zemlje. Upravo iz tog razloga nije jednostavno povećati izvoz. cene i prometne tokove. mlekara “Mlekoprodukt” u Zrenjaninu u sastavu je korporacije “Bongren” i sl. mlekara “Somboled” u Somboru u sastavu je korporacije “Lura”. Regionalna destinacija izvoza ukazuje da. usled prisutne velike konkurencije na međunarodnom tržištu. ali imaju snažnog uticaja na međunarodno tržište. Apsolutno najveći deo izvoza konzumnog mleka realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniju (29%). neznatno je učešće Mađarske i Konga. 165 . Grafikon 1: Izvoz mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005). Može se zaključiti da je sa procesom završetka restrukturiranja najvećih vojvođanskih mlekara (2003) došlo do značajnog povećanja izvoza mleka na međunarodno tržište.One značajno utiču na povećanje produktivnosti. zajedno čine svega jedan posto ukupnog izvoza (slika 1.

1% i uz koeficijent varijacije od 46. od kojih su najznačajniji sledeći: Obim i struktura proizvodnje mleka i prerađevina. Izvoz mlečnih prerađevina3 Prosečan izvoz mlečnih prerađevina u istraživanom vremenskom periodu. Proizvodni asortiman. Ostvarena struktura izvoza može se okarakterisati kao relativno zadovoljavajuća. Na ostvareni izvoz mleka i prerađevina iz AP Vojvodine uticao je čitav niz faktora. Mere agrarne politike. Kvalitet mleka i mlečnih prerađevina. u odnosu na izvoz konzumnog mleka. U okviru ove grupe najveći je izvoz sireva. nešto je veće učešće izvoza mlečnih prerađevina (56%).3 miliona dolara. koji su činili više od polovine izvoza. odnosno vrednosno 714 hiljada US dolara. Izvoz navedene robne kategorije raste po značajnoj prosečnoj godišnjoj stopi od 21. iz AP Vojvodine iznosi 303 hiljade tona. visina izvoznih stimulacija i sl. Odnos između cena na domaćem i na međunarodnom tržištu.Slika 1: Disperzija izvoza mleka iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 1: Dispersion of milk export from AP Vojvodina (2000-2005) MK-Republika Makedonija 29% BA-Bosna i Hercegovina 70% HU-Mađarska i CG-Kongo 1% 2. ostale masnoće o mleka. sir i urda 166 . Najveći izvoz mlečnih prerađevina zabeležen je u poslednjoj analiziranoj godini (2005) i dostiže vrednost 1. 3 Maslac. U strukturi ukupnog izvoza mleka i mlečnih prerađevina.1%. jer mlečne prerađevine imaju znatno veću profitabilnost u odnosu na izvoz mleka u konzumnom obliku. pre svega.2.

Treba naglasiti da je međunarodno tržište mlečnim prerađevinama veoma zasićeno.000 $ Chart 2: Export of milk products from AP Vojvodina (2000-2005). – 2005. godine prikazan je na grafikonu 2. modifikovanog i obogaćenog mleka i sl. koja treba da sirovo mleko preradi u čitav niz kvalitetnih prerađevina. 167 . raznim proizvodima. Potrebno je proširenje asortimana proizvoda na bazi prerade mleka.Grafikon 2: Izvoz mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000-2005). tako da nije ni malo lak i jednostavan zadatak povećati izvoz. Za izvozno orijentisan razvoj industrije za preradu mleka neophodno je sledeće: Potrebno je obezbediti odgovarajuću sirovinsku bazu. zatim Republiku Makedoniju (33%) Hrvatsku (5%) i Kongo (1%). odnosno proizvodnju kvalitetnog sirovog mleka. Posmatrano po destinacijama (slika 5) u istraživanom periodu najveći deo izvoza realizovan je u Bosnu i Hercegovinu (61%). koji treba da bude koncipiran prema potrebama i inostranog tržišta (specifične vrste sireva. 000$ 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 originalni podaci linija trenda Osnovni uslov povećanja izvoza mlečnih prerađevina jeste razvijena i industrija za preradu mleka. Moraju se iznalaziti nova rešenja u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje i pakovanja gotovih proizvoda. Neophodno je uvođenje ISSO i HACCP standarda u proizvodnju i sl.). Izvoz mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine u vremenskom periodu 2000. sirnih namaza.

Da bi se povećao izvoz konzumnog mleka i mlečnih prerađevina. Posvetiti pažnju kvalitetu gotovih proizvoda. 168 . koje su i same veliki proizvođači i izvoznici kvalitetnih mlečnih prerađevina. 2007).Slika 2: Disperzija izvoza mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine (2000 – 2005) Picture 2: Dispersion of milk products export from AP Vojvodina (2000-2005) CH-Švajcarska 1% HR-Hrvatska 5% MK-Republika Makedonija 33% BA-Bosna i Hercegovina 61% Ciljna tržišta za mleko i prerađevine iz Vojvodine. Značajna mogućnost je i u izvozu “zdravstveno bezbedne hrane”. Poboljšati kvalitet i dizajn ambalaže. Moramo stvoriti odgovarajuću robnu marku (domaći brand) prepoznatljiv na inostranom tržištu – vojvođanski sir. promocijom i odgovaranjem na zahteve inostranih kupaca. Poboljšati marketinške aktivnosti i sl. izvoz mleka i mlečnih proizvoda još uvek ne predstavlja aktivnost koja bi donela značajniji finansijski rezultat za nacionalni izvoz. maslac i dr. unapređenjem kvaliteta proizvoda. ovakve aktivnosti moraju biti propraćene konzistentnom proizvodnjom i ostvarivanjem dovoljnih količina tržišnih viškova. odnosno “ekološki čiste” hrane. Pooštriti zakonsku regulativu u pogledu kvaliteta mleka. Proširiti asortiman mlečnih prerađevina i prilagoditi ga međunarodnom tržištu. Neophodno je pravovremeno usaglašavanje naših standarda i propisa sa istim u zemljama uvoznicima. neophodno je sledeće: Povećati obim proizvodnje. i dalje su susedne bivše jugoslovenske republike. i pored izvesnih unapređenja u proizvodnji i osvajanja novih tržišta sposobnih da prihvate viškove iz Vojvodine. koje ostvaruju vrlo visok procenat izvozne vrednosti. za čiju proizvodnju postoje značajni potencijali. u narednom periodu. Zauzimanje novih tržišta u budućnosti će dovesti do ekspanzije izvoza. Ipak. Relativno je mala perspektiva izvoza u visokorazvijene zemlje. međutim. Protekcionizam zemalja Evropske unije je samo jedan od faktora niske izvozne delatnosti i učinka na ovom tržištu (Lovrić.

LOVRIĆ. IVANOVIĆ. 1993. Beograd. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . (1999) : Agrarni izvoz kao uslov i osnova stabilnog razvoja – za novu institucionalizaciju.. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom – moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. Novi Sad. (1999): Razmena poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije u svetlu promenjenih okolnosti. ⇒ Najveći izvoz konzumnog mleka usmeren je u Bosnu i Hercegovinu (70%) i Republiku Makedoniji (29%).: Stanje i mogućnosti izvoza agroindustrijskih proizvoda iz AP Vojvodine.. Novi Sad. 2007. pored kvalitetnih sirovina za povećanje izvoza mlečnih prerađevina.3. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. 7. BOGAVAC. “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - 169 . maslac. Novi Sad. Savremena poljoprivreda br. dobar kvalitet izvoznih proizvoda. IVANOVIĆ. takođe. RODIĆ VESNA (2006): Zastupljenost stoke kao jedan od faktora stabilnosti prinosa u ratarskoj proizvodnji. 4. (1999) : Međunarodno ekonomsko okruženje i perspektive jugoslovenskog izvoza. 2007. KOVAČEVIĆ. VIOLETA.: Tržište i plasman mleka i mlečnih proizvoda u svetu i Jugoslaviji. Ekonomika poljoprivrede. BOŠNJAK DANICA. Poljoprivredni fakultet. MILANOVIĆ. Obe analizirane kategorije proizvoda beleže trend povećanja izvoza. koji su profitabilniji u odnosu na izvoz konzumnog mleka. Beograd. M. kapacitete industrije za preradu mleka i sl.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. LITERATURA 5. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. ½. megistarska teza. forsirati izvoz proizvoda viših faza prerade (sir. GORDANA. kajmak i sl. KOVAČEVIĆ. pored ostalog. ZAKLJUČAK ⇒ Izvoz mleka i mlečnih prerađevina iz AP Vojvodine izrazito je skroman i nezadovoljavajući s obzirom na prisutne potencijale (agroekološke uslove. D. ⇒ Najveći izvoz mlečnih prerađevina usmeren je. ⇒ Potrebno je intenzivirati proizvodnju mleka i prošititi asortiman mlečnih prerađevina. Poljoprivredni fakultet. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. 4. 8. organizovan nastup.. DUŠANKA. broj 3-4. Beograd. ⇒ Moderna industrija za preradu mleka je osnovni uslov. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. Beograd. 2. u Bosnu i Hercegovinu (61%) i Republiku Makedoniji (33%).) ⇒ Prosečna vrednost izvoza mleka iznosi 562. S. ⇒ Povećanje izvoza podrazumeva. GRUPA AUTORA: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine.). agresivan marketing i dobre poslovne komunikacije. R. 1. 3.. 6. a mlečnih prerađevina 714 hiljada dolara. (1999) : Primarni proizvodi u jugoslovenskom izvozu: stanje i perspektive.

: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda. R. 17. B.. Novi Sad. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. B. (2001. broj 4.9. V. VLAHOVIĆ. VLAHOVIĆ. kultura i razvoj. Beograd. Ekonomika poljoprivrede. Subotica. 10. 1987. D. savetovanje jugoslovenskih ekonomista. RADULOVIĆ. Zbornik sa savetovanja: Nauka. N. 2006. 14...: Tržišno restrukturiranje subjekata u agrobiznisu..... for the time period from the year of 2000 to 2005. B. R. D. ZELENJAK. spoljnotrgovinska operativa značajan faktor za povećanje robne razmene i unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom “Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom . 16. MILETIĆ. Novi Sad. Republički zavod za statistiku. 170 .. are being analyzed. 13. (2000. B. Beograd. M. Summary In this paper. VLAHOVIĆ. Hrana i razvoj. M. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. 2002. Statistička dokumentacija: 1) Statistika spoljne trgovine. Magistarska teza. 12. VLAHOVIĆ. 1996. Miločer. M.): Izvozne mogućnosti vojvođanske agroindustrije. Novi Sad. EXPORT OF MILK AND MILK PRODUCTS FROM AP VOJVODINA by VLAHOVIĆ. SILVIJA.: Izvozne performanse i proizvodnja zdrave hrane u Jugoslaviji i nastup na tržište Evropske unije. moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. TOMAŠEVIĆ. Beograd.: Obeležja izvoza stočarskih proizvoda iz Vojvodine.. D. R.. Authors are giving the basic guide lines for dinamyzing the milk and milk products export.. (1999) : Povećanje agrarnog izvoza ključni faktor za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Beograd. Zbornik radova sa savetovanja SEJ. TICA. PEJANOVIĆ.. Kopaonik.: Agrarna proizvodnja u Republici Srbiji. PEJANOVIĆ. DAES. Republički zavod za statistiku. B.. TEPAVAC. TEPAVAC. Agrarni program AP Vojvodine. Beograd.. Poljoprivredni fakultet. D. D. 2007. milk products. PEJANOVIĆ. milk. ŽIVKOVIĆ. RADOJEVIĆ. Factors which have determined the realized export are being shown.. TOMAŠEVIĆ. 2) Industrija Srbije. STEVANOVIĆ.moguće alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede”. Key words: Export.): Organičavajući faktori i mogući pravci razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori.. 15. (2001. 11.): Agrarni potencijali EU i spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda SRJ – EU. Beograd. trends of movement and regional dispersion of milk and milk products export from AP Vojvodina. AP Vojvodina. NIKITOVIĆ. S. B. VLAHOVIĆ.

Ključne reči: rangovi okruga. godinu na nivou AP Vojvodine broj goveda na 100 ha obradive površine iznosio je 13.UDK: 311. NIKOLIĆ-ĐORIĆ.314:636 (497.113) Originalni naučni rad Original scientific paper RANGIRANJE OKRUGA AP VOJVODINE PREMA NEKIM POKAZATELJIMA STOČARSKE PROIZVODNJE* ČOBANOVIĆ. mr Emilija Nikolić-Đorić. U 2004. mr Beba Mutavdžić. koji se odnose na opštine i okruge AP Vojvodine. godinu. Pri tome se koriste objavljeni statistički podaci za 2004. gustina naseljenosti i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. domaćinstava i stanova 2002. Novi Sad 171 . godinu. broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. godini učešće poljoprivredne površine u ukupnoj površini AP Vojvodine iznosilo je oko 83%. očekuje se da će i ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji biti različiti. KATARINA. broj svinja na 100 ha oranične površine. odnosno. BEBA1 Rezime: Rad se odnosi na analizu ostvarenih rezultata u stočarskoj proizvodnji. red.. godine.prof. Pri tome se izvodi rangiranje okruga prema navedenim pokazateljima. broj svinja na 100 ha oranične površine iznosio je 84 i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine iznosio je 11. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje UVOD Ispitivanje ostvarenih rezultata stočarske proizvodnje Vojvodine zasniva se na sagledavanju uticaja nekih uslova poljoprivredne proizvodnje i to: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih. Obzirom da su uslovi ostvarivanja stočarske proizvodnje različiti u pojedinim opštinama. površina okruga. MUTAVDŽIĆ. asistent. posmatrano kroz sledeće izvedene pokazatelje: broj goveda na 100 ha obradive površine. kao i podaci po opštinama i okruzima AP Vojvodine za 2004. Pomoću Kruskal-Valis testa rangova testira * Rad je deo istraživanja finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (Projekat broj 149007) 1 Dr Katarina Čobanović. okruzima Vojvodine. Kruskal-Valis test. Pri tome se kao izvor podataka koriste rezultati popisa stanovništva. asistent. da bi se uočio rang pojedinih okruga i utvrdilo da li postoje statistički značajne razlike između rangova. Prema objavljenim statističkim podacima za 2004. EMILIJA. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini.

58. učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu na nivou AP Vojvodine iznosilo je 10. Treba ukazati da je broj opština po okruzima neujednačen. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. Južno-banatski (8) i Južno-bački (12). a takođe i najveće učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (18. 172 . Sledi Zapadno-bački okrug (4). a učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu iznosilo je 13. broj svinja na 100 ha oranične površine i broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine. kao i na dostignuti nivo razvoja stočarstva. Tako.64/100 ha) i ovaca (11. 1968). odnosno koji imaju istu medijanu (Hadživuković. godini prikazani su u Tabeli 1. Kruskal-Valis. na osnovu kojih se uočava neujednačenost pojedinih promenljivih po okruzima. Test medijane pretpostavlja utvrđivanje χ2 vrednosti u tabeli kontigencije. najveće učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (24. Ovi pokazatelji pokazuju stepen intenziteta proizvodnje važnijih linija u stočarstvu. Interpretacija rezultata Kruskal-Valis testa je u osnovi identična interpretaciji odgovarajućeg F-testa. Naglasak u radu je na upoređenju okruga (opština) AP Vojvodine prema proizvodnim pokazateljima u stočarskoj proizvodnji u 2004.1). Učešće poljoprivredne u ukupnoj površini je najveće u Severno-bačkom okrugu (91. Srednje-banatski okrug ima i najveću površinu (650.63/100 ha). Posmatrano na nivou Vojvodine u 2004. Na nivou Vojvodine javlja se najveći broj svinja (71. kao neparametarski test. što je za blizu 2 puta više u odnosu na Zapadno-bački okrug (Tabela 1).1%). i 2. 2006). koju ilustruju relativno visoke vrednosti koeficijenata varijacije: 45.6%. 1991. Srednje-banatski (5). REZULTATI Analizirani pokazatelji uslova i rezultati stočarske proizvodnje Vojvodine u 2004. pri uobičajenoj parametarskoj analizi varijanse (STATISTICA 7. 48. Najmanji je broj opština u Severno-bačkom okrugu (3). Petrović.7% (ovce).8%) je bilo u Srednje-banatskom okrugu (Tabela 1). dok je gustina naseljenosti najveća u Južno-bačkom okrugu (125 stanovnika/km2) (Tabela 1).se hipoteza da ispitivani uzorci (tretmani) pripadaju istom osnovnom skupu ili pripadaju različitim skupovima koji imaju identične rasporede.8% (svinje). godine. Kirk. Sremski (7).32/100 ha) približan.1% (goveda). Najznačajniji pokazatelji koji su analizirani su: broj goveda na 100 ha obradive površine.7% (Čobanović. Medijalne vrednosti promenljivih (Tabela 2) se slično raspoređuju po okruzima kao i prosečne vrednosti. Sagledavanje relacija uslova i rezultata ostvarene stočarske proizvodnje Vojvodine izvodi se pomoću korelacije ranga. koji predstavlja koristan grafički metod za upoređenje distribucije posmatranih uzoraka. je alternativa parametarskom testu pri izvođenju uobičajene analize varijanse u jednodimenzionoj klasifikaciji sa više uzoraka.9%).80 km2) u odnosu na ostale okruge Vojvodine. Rezultati analize na bazi Kruskal-Valis testa upotpunjuju se analizom Box-Whisker dijagrama. godini je zastupljena visoka varijabilnost broja stoke. godini. dok je broj goveda (12. Paralelno sa Kruskal-Valis testom analize varijanse može se izvesti i test medijane. na primer. Severno-banatski (6). koji je manje precizna verzija ovog testa.

25 11.80 9.70 12.24 76.68 89.03 X2 28.00 X6 13.22 X5 95. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.59 24.99 98.16 89.50 446.68 90.89 25.68 13. učešće broja zaposlenih u poljoprivredi u ukupnom broju zaposlenih (X2).40 Na osnovu rezultata regresione analize utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 (učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu) na odgovarajući broj stoke.15 14.89 11.4).60 12.98 25.35 28.18 80. broj zaposlenih i učešće poljoprivredne u ukupnoj površini pokazuju odsustvo korelacije (Tabela 1.53 83.88 17.77 23. Severno-banat.55 86.15 10.75 498.00 324.19 90.58 19.00 65.80 387.95 48. učešće poljoprivredne u ukupnoj površini (X4).55 22.60 27.36 52.70 90.30 12.32 Tabela 2.03 24.00 X4 91.33 81.40 20.11 21.60 74.16 18.43 9.95 80.20 8.70 66.47 12.40 31. pri sagledavanju relacije broja goveda (X7).85 10. površinu okruga.75 9.90 15.80 85.90 75.00 478.00 334.00 510. ukazuju na sledeće: broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statistički značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. 173 .40 10.15 X2 35.40 17.87 20. Medijalne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.88 15.50 83.79 90. Grafikon1).67 650.31 55. površina okruga (X3). Koeficijent regresije koji pokazuje pozitivan uticaj promenljive X6 na broj ovaca statistički je značajan (t=2.08 12.76 23.35 X7 20.66*)(Grafikoni 2.06 23.30 71.35 12. Severno-banat. Broj svinja i broj goveda ne pokazuju značajnu korelaciju.20 9.57 10.65 5.55 X6 14.51 83.80 89.00 525.50 489. Utvrdjeno je da nije značajan uticaj promenljive X6 na broj goveda i svinja.10 85.18 14.64 X8 68.57 12.83 46.21 76.15 9.83 531.00 313.56 18. Južno-banatski Zapadno-bački Južno-bački Sremski Vojvodina X1 17.38 12.10 10.50 X5 74. Tabela 1.56 23.98 90. svinja(X8) i ovaca (X9) (na 100 ha odgovarajuće površine) i nekih pokazatelja uslova poljoprivredne proizvodnje kao što su: učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu (X1). Prosečne vrednosti promenljivih Okruzi Severno-bački Srednje-banat.90 9. gustina naseljenosti (X5) i učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu (X6).46 21.20 45.55 44.63 X7 20.Rezultati korelacione analize.50 14.32 76.82 18.45 23.20 5.20 X9 5. svinja i ovaca u odnosu na gustinu naseljenosti.96 17.07 89.97 13.30 21.00 400.70 103.78 18.62 X3 596.3.75 13.60 X4 91.62 27.53 67.68 18.65 11.95 52.39 11.85 124.16 17.63 X9 5.55 75.13 605.20 12.33 12.30 17.51 X3 594.10 77. Broj goveda.38 10.80 X8 55.90 86.90 14.13 68.21 16.10 74.52 28.

Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj goveda/100 ha obradive površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 1 2 . Korelaciona matrica i dijagrami rasturanja promenljivih ak po ua k uk p br z a pp o lj p ov rs o k r u c p uu k po v g us tn as elj u c p oljuu k u p b rojg o ve b rsv in ja b rov a c a Grafikon 2.Grafikon 1.0 1 1 4 +0 .0 4 2 8 *x 20 10 0 35 Broj goveda /100 ha obradive povrsine 30 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 174 .

3 7 1 3 *x 20 10 0 50 Broj ovaca /100 ha poljoprivredne povrsine 40 30 20 10 0 -1 0 -1 0 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Uce sce p o l j o p ri vre d n o g u u ku p n o m sta n o vn i stvu (% ) 175 .8 8 7 +0 .1 469*x 20 10 0 Broj svinja / 100 ha oranicne povrsine 240 220 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 Ucesce pol jop ri vredn og u u kup nom stanovnostvu (% ) Grafikon 4.412 6-1 .Grafikon 3. Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj ovaca/100 ha poljoprivredne površine po opštinama Vojvodine S ca tte rp l o t = 5 . Uticaj učešća poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu na broj svinja/100 ha oranične površine po opštinama Vojvodine Scatterp lot = 88 .

odnosno opštine čije vrednosti su iznad ili ispod intervalnih vrednosti. Zatim slede Severnobanatski i Srednje-banatski okrug (Grafikon 5). rang 2 Južno-bačkom okrugu i rang 3 Severno-banatskom okrugu (Grafikon 6). Ovo ukazuje da su proizvodni kapaciteti i rezultati stočarske proizvodnje ovog okruga vrlo dobri. Titel (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Navedeni rezultati ukazuju da Severno-banatski okrug sa 6 opština ima rang 1 s obzirom na broj ovaca. rang 2 s obzirom na broj goveda i rang 3 s obzirom na broj svinja. Na sličan način i u istim opštinama i okruzima javljaju se “autlajeri” i ekstremna vrednost u pogledu broja svinja i broja ovaca. Takodje se javlja i jedna ekstremna vrednost broja goveda u opštini Beočin (Južno-bački okrug) koja je znatno iznad redovnog intervala varijacije (Grafikon 5). U pogledu broja svinja opštine sa „autlajerima” su Pančevo (Južno-banatski okrug). rang 1 pripada Sremskom okrugu. a Zapadnobački okrug sa najmanjim prosečnim brojem ovaca (rang 7) (Tabela 1). Što se tiče broja goveda. Box Plot dijagram broja goveda po okruzima 30 28 26 Broj goveda/100 ha obradive povrsine 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 1 2 3 4 o kruzi 5 6 7 sred in a sred in a±SE sredi na ±SD Autl aj eri Ekstre m i 176 . dok je Srednje-banatski okrug sa najmanjim prosečnim brojem svinja (rang 7). rang 2 Srednje-banatskom okrugu i rang 3 Južno-bačkom okrugu (Grafikon 7). S obzirom na broj ovaca rang 1 pripada Severno-banatskom okrugu. U nekim slučajevima javljaju se “autlajeri”. Grafikon 5. te opštine su Opovo (Južnobanatski okrug). S obzirom na broj svinja.Rang okruga prema prosečnom broju goveda (na 100 ha obradive površine) ukazuje da je najveći prosečan broj zastupljen u Severno-bačkom okrugu. Bečej (Južno-bački okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug). Južno-banatski okrug ima najmanji prosečan broj goveda (rang 7) i svinja (rang 6).

Što se tiče broja ovaca opštine sa autlajerima su sledeće: Kikinda (Severno-banatski okrug).U opštini Vrbas (Južno-bački okrug) javlja se ekstremno veliki broj svinja (Grafikon 6). Box Plot dijagram broja ovaca po okruzima 40 35 Broj ovaca/100 ha poljoprivredne povrsine 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 Okruzi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i 177 . Ekstremna vrednost broja ovaca javlja se u opštini Titel (Južno-bački okrug) (Grafikon 7). Grafikon 6. Box Plot dijagram broja svinja po okruzima 200 180 160 140 120 Broj svinja /100 ha oranične površine 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 o kru zi 5 6 7 sre d i n a sre d i n a ±S E sre d i n a ±S D A u tl a j e ri E kstre m i Grafikon 7. Opovo (Južno-banatski okrug) i Sremska Mitrovica (Sremski okrug).

Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences.Rezultati testa medijane ukazuju da između okruga ne postoje statistički značajne razlike u pogledu broja goveda i svinja. Brooks /Cole Publishing Company. H=10. dok su za broj ovaca statistički značajne na nivou značajnosti od 5%. s obzirom na broj svinja (na 100 ha oranične površine) rang 1 pripada Sremskom okrugu i s obzirom na broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) rang 1 pripada Severnobanatskom okrugu.81. LITERATURA ČOBANOVIĆ.95 za goveda. Obzirom da je vrednost Kruskal-Valisovog testa statistički značajna za broj ovaca. Republički zavod za statistiku Srbije. (1991). California. godini. Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. Upoređenje ranga okruga Vojvodine prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke ukazuje da. Novi Sad KIRK. StatSoft. U 2004. svinja i ovaca (na 100 ha odgovarajuće površine) ne pokazuje statistički značajnu relaciju u odnosu na pojedine pokazatelje uslova poljoprivredne proizvodnje.54 za ovce. Ove rezultate potvrđuju vrednosti χ2 testa koje su sledeće: χ2=5. Broj 121.59 i χ20. χ2=8. ZAKLJUČAK Rad se odnosi na analizu uslova i postignutih rezultata važnijih linija stočarske proizvodnje Vojvodine. H=15.E. R. Osnovni izvori podataka su objavljeni statistički podaci po opštinama i okruzima Vojvodine u 2004. Belmont. dok je broj goveda i ovaca znatno manji. Poljoprivredni fakultet. godini na nivou Vojvodine zastupljena je relativno visoka varijabilnost broja goveda. broj ovaca (na 100 ha poljoprivredne površine) pokazuje pozitivnu i statističku značajnu korelaciju u odnosu na učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovništvu i u odnosu na učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. University Licence.51 za svinje. Beograd STATISTICA 7. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H). PETROVIĆ Ž.94 za broj ovaca. prema broju goveda (na 100 ha obradive površine) rang 1 pripada Severno-bačkom okrugu. (2006). Rezultati korelacione i regresione analize ukazuju da broj goveda. S.1 (2006). Novi Sad 178 . dok u pogledu broja ovaca (iskazano na 100 ha odgovarajuće površine) se javljaju statistički značajne razlike na nivou značajnosti od 5%.16 za broj goveda. Pri tome je zastupljen najveći broj svinja. KATARINA. OPŠTINE U SRBIJI 2005 (2006).69 za broj svinja. Vrednosti Kruskal-Valisovog testa (H) upoređuju se sa χ2 kritičnom tabličnom vrednošću i one su sledeće: H=7. χ2=15. Kritične vrednosti su: χ20. Poljoprivredno stanovništvo AP Vojvodine i ruralni razvoj. svinja i ovaca.05(6)=12. Međutim. takođe nisu statistički značajne pri upoređenju pojedinih okruga za broj goveda i svinja. (1968).01(6)=16. uočava se da postoji značajna razlika u pogledu ovog pokazatelja između Severno-banatskog i Zapadno-bačkog okruga. Novi Sad HADŽIVUKOVIĆ.

BEBA Summary The paper relates to the analysis of realized results in livestock production of AP Vojvodina in 2004. These results are analyzed by ranking of counties of Vojvodina. Key words: Ranks of counties. Concerning the average number livestock. Production results are the next: the number of cattle/100 ha of cultivable area. Kruskal-Wallis test. MUTAVDŽIĆ.RANKING OF COUNTIES OF AP OF VOIVODINA ACCORDING TO SOME INDICATORS IN LIVESTOCK PRODUCTION ČOBANOVIĆ. The values of Kruskal-Wallis tests are not statistically sifnificant for the number of cattle and pigs comparing the counties of Vojvodina. the number of pigs/100 of arable land and the number of sheep/100 of agricultural area. first rank belongs to North-Backa county for cattle. first rank belongs to Sremski county for pigs and first rank belongs to NorthBanat county for sheep. EMILIJA. indicators of livestock production 179 . KATARINA. NIKOLIĆ-ĐORIĆ. while the results of the same test are statistically significant for the number of sheep.

Na osnovu ovih proučavanja moguće je u sadašnjim uslovima privredjivanja i organizovanosti vodoprivrede predložiti adekvatan model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje. Ključne reči : finansiranje odvodnjavanja. prof. PHARE. M.434:631.62 Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIRANJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA DRENAŽU POTKONJAK. SVETLANA. Engleska i Wels. ŠKORIĆ. THERMIE. SAVE i dr. Novi Sad. Razmotrena su iskustva zemalja koje imaju dugu tradiciju u vodoprivredi kao što su : Holandija. cilj istraživanja u ovom radu je izučavanje ove problematike u drugim zemljama sa razvijenijom vodoprivredom u čijem domenu se nalazi i odvodnjavanje. 1 Prof. naknada za odvodnjavanje UVOD Finansiranje sistema za odvodnjavanje regulisano je prevashodno Zakonom o vodama na osnovu koga korisnici plaćaju naknadu za odvodnjavanje. šumsko i gradjevinsko) po jedinici površine i u funkciji je katastarskog prihoda. dr Mićo Škorić. Visina naknade pokriva troškove eksploatacije sistema za odvodnjavanje kao i deo povećane dobiti koji se može koristiti za izgradnju i rekonstrukciju sistema. model. Ista se plaća prema vrsti zemljišta (poljoprivredno.UDK:338. Takodje Svetska banka koristi koncesiju kao čest oblik finansiranja sistema za odvodnjavanje. 180 . Poljoprivredni fakultet. Troškovi funkcionisanja horizontalne cevne drenaže su u nadležnosti poljoprivrednih gazdinstava. Imajući u vidu prednosti i mane postojećeg načina finansiranja sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji. Kanada.1 Rezime: Korišćenje tudjih iskustava u finansiranju sistema za odvodnjavanje (izgradnje i eksploatacije) može doprineti poboljšanju ili čak promeni sistema finansiranja u našoj zemlji. Slovenija. Značajan deo sredstava za ove namene realzovan je preko namenskih programa kao što su : SAPARD. dr Svetlana Potkonjak. Na osnovu ovih iskustava predložen je model finansiranja izgradnje i eksploatacije sistema za odvodnjavanje u našoj zemlji imajući u vidu nivo izgradjenosti sistema kao i potrebe za izgradnjom horizontalne cevne drenaže.

Za upravljanje glavnim vodotocima i povezanost infrastrukture je odgovorna nacionalna agencija za vodoprivredu (Rijskwaterstaat). 1) Holandija – ima dugu tradiciju u vodoprivredi.700 miliona € što čini 1. b) metodologija određivanja naknade za odvodnjavanje kojom se mogu pokriti i troškovi funkcionisanja drenaže.NAČIN FINANSIRANJA ODVODNJAVANJA U DRUGIM ZEMLJAMA Finansiranje izgradnje drenaže u pojedinim zemljama u svetu regulisano je zakonima i zakonskim propisima. godini je na ovaj način prikupljeno 999 miliona €) koristi se za finansiranje kvaliteta vode. Sve razvijene zemlje imaju razrađenu politiku finansiranja izgradnje i korišćenja drenažnih sistema koja je najčešće u sklopu integralnog upravljanja vodama.5 jedinice zagađenosti. Pokrajine (ima ih 12) su odgovorne za upravljanje podzemnim vodama i nadzor vodnih odbora . c) ekonomski efekti korišćenja drenažnih sistema i d) način upravljanja drenažnim sistemima. odvodnjavanje i tretman otpada. problemi koji se pritom javljaju mogu se svrstati u tri grupe : a) oblici finansiranja koji se mogu koristiti u ove svrhe čime se definiše izvor neophodnog kapitala. Poslednji su odgovorni za kanalizacione sisteme. Velika industrija plaća za zagađenost koja je izmerena. Snabdevanje pijaćom vodom je u nadležnosti 20 javnih privatnih kompanija. Politika finansiranja je usklađena i sa organizacijom vodoprivredne delatnosti. Ako se radi o finansiranju drenaže u pojedinim zemljama. veća domaćinstva za tri ili 3. Takođe bi ovu problematiku trebalo povezati sa reorganizacijom upravljanja u vodoprivredi. Većina ekonomskih instrumenata koji se primenjuju u vodoprivredu Holandije ima finansijsku funkciju. Ukupni godišnji troškovi vodoprivrede su oko 5. Jedan čovek domaćinstva plaća za jednu jedinicu zagađenosti. Finansijski instrumenti kojima se obezbeđuje finansiranje vodoprivrede su naknade (charge). Naknada je zasnovana na "jedinici zagađenosti". Finansiranje odvodnjavanja je u sklopu celokupne vodne politike koja je bazirana na plaćanju naknada. U ovom slučaju značajnu ulogu imaju odbori za vodu (ima ih 57) koji su odgovorni za zaštitu od poplava. U ovom slučaju analizirani su načini i uslovi finansiranja drenaže u nekoliko karakterističnih zemalja čija iskustva bi se mogla koristiti i kod nas. U ovom slučaju razlikuje se finansiranje izgradnje novih drenažnih sistema kao i finansiranje tekućeg održavanja postojećih. Individualni vlasnici zemljišta su odgovorni za održavanje malih kanala za odvodnjavanje. Mala industrija plaća naknadu za jedinicu zagađenosti koja je zasnovana na tabelarnom utvrđivanju parametara koji zagađuju vodu.5% bruto nacionalnog proizvoda. za 537 opština. Prenošenje iskustava u našu zemlju zahtevalo bi dodatna istraživanja. jednog opštinskog servisa (Amsterdam) i jedne male privatne kompanije. Poslednjih godina dodate su dve "zelene" vodne takse i jedna mineralna taksa. Naknada za zagađenje površinskih voda u 2000. 181 .

Razvijen je model (rate model) po kojem korisnici plaćaju istu osnovnu taksu. Formula za izračunavanje takse u ovom slučaju je : A x I x R x cena = taksa gde je : A – površina sredstva (m2).2 i 41. Cena vode za piće često se zasniva na stalnoj naknadi i ceni kubnog metra. veličine i korišćenje sredstava.7 €. R.366 miliona €) kojom se finansira proizvodnja i distribucija kompanija za javno snabdevanje vodom uključujući takse koje kompanije plaćaju. Naknada za prečišćavanje podzemnih voda (u 2000. U ovoj zemlji (posebno gradu Edmontonu) razrađen je interesantan plan korišćenja odvodnjavanja. U 1997.71 do 1. korisnici zgrada za komercijalne namene i stanovništvo sa područja vodne uprave. Domaćinstva najčešće plaćaju fiksni iznos a industrija fiksni iznos plus dodatni iznos na korišćenje voda. godini između 7. godini prikupljeno je 15 miliona €) kojom se finansiraju istraživanja količina podzemnih voda u pokrajinama. godine prikupljeno je 1. tarifa je bila u proseku 82 €. mesečno. 182 . Posmatrano ukupno ovim finansijski instrumentima finansira se oko 75% javnog sektora vodoprivrede. Model na kojem se zasniva utvrđivanje tarife za odvodnjavanje omogućava pravičnu distribuciju taksa za sve korisnike odvodnjavanog zemljišta. Kanada. Velikim korisnicima su često smanjene. Tarifa za ha (zemljišta). taksa – mesečna taksa ($). Troškovi vodne uprave se prvo alociraju prema specifičnim poslovima i onda se alociraju prema kategorijama koristi od tih poslova. Usvojen je princip "korisnik plaća" koji ima mnoge ekonomske prednosti posebno što se tiče efikasnosti. Cena vode za piće (1997. rangirano od 45 do 272 €. Tarifa se signifikatno razlikuje između kategorija i između vodnih uprava u zavisnosti od uslova i alokacije troškova. godine stalne naknade iznosile su 75 € godišnje i cena kubnog metra vode od 0. Utvrđeno je pet kategorija korisnika: vlasnici zemljišta. Npr. rast i zaštitu okoline. za sadašnje i buduće održavanje.Naknada za vodne odbore (u 2000. rehabilitaciju. za kategoriju stanovništa tarifa se kretala u 1997. zakupci zemljišta. Tako npr.57 €. farme (srednje veličine) prema ovom modelu plaćaju mesečnu taksu od 2.faktor padavina. godini je prikupljeno 651 milion € je dostigla 96% finansiranja u opštinama gde u proseku 73% ide na troškove održavanja i zamene postojećih uređaja za prečišćavanje.jedinična cena ($/m2). vlasnici zgrada. 2. obrtnika (zgrade) ili osobu (stanovnik) je određena. I – faktor intenzivnog razvoja. Naknada za zagađenost (u 2000. cena . godini prikupljeno je 549 miliona €) kojom se finansira upravljanje površinskim vodama (odvodnjavanje. Plaćanje i sakupljanje taksi za odvodnjavanje omogućeno je stvaranjem informacionog sistema (EPCOR) u koji su uključene sve komponente modela. Ostatak (od 27%) sredstava se finansiraju opštine iz poreza ili drugih izvora (subvencije). U 1996 gosini. koja signifikantno zavisi od prirode. Izračunavanje ove naknade je dosta komplikovano.2 $. zaštita od poplava. Ovakav način plaćanja je sličan u celoj zapadnoj Kanadi.

Engleska i Wels. Uobičajeno je da se kanali i ostali glavni objekti finansiraju iz javnog sektora dok izgradnju drenaže finasiraju farmeri – vlasnici zemljišta. Učešće državnih fondova u ovom slučaju iznosilo je 35-100%. 3. 4. Razvoj odvodnjavanja u Engleskoj poslednjih godina bazira na principu "održivosti". Izvori sredstava za ove namene bili su: dotacije i zajmovi (krediti). 183 . godine). Isti je razrađen za period 2003 – 2012. Finansiranje od strane banaka Prema izveštajima Svetske banke (Washington) kao najčešći oblik finansiranja izgradnje sistema za odvodnjavanje u zemljama EU je koncesija. veliki deo sistema izgrađen je između dva rata (1919-1940).org/water) a koje bi odgovarale ovom sektoru. U dijagramu su prikazane glavne partnerske ugovorne forme koje karakterišu dužina i komercijalni rizik (izvor: worldbank. godine.Sačinjen je dugoročni plan korišćenja odvodnjavanja gde se ukupan budžet za ove namene sastoji iz troškova kapitala i operativnih troškova. Trajanje (godine) 35 Izgradi-iskorišćavajposeduj Koncesija Izgradi-iskorišćavajtransfer Amortizovano (prednost prodaje) 30 25 20 Zakup 15 10 Ugovor o rukovanjuupravljanju 5 Ugovor o pružanju usluga Javno Komercijalni rizik ili/ i investiciona odgovornost Privatno 0 Održavanje ovih sistema je moguće realizovati takođe na bazi ugovora o održavanju kao i poveravanju javnih usluga (što je prikazano na šemi). Imaju karakteristične oblike finansiranja odvodnjavanja. Koncesioni ugovori obično se sklapaju za period 25-28 godina. U ovom slučaju poznati su : London plan (2004.) i Croydon plan (iz 2003. Tako npr.

■ Ugovor o održavanju (pružanju usluga)/ upravljanju ■ ■ Ugovor o održavanju Ugovor o upravljanju tj. Projekti sistema za odvodnjavanje konkurisali su na sredstva iz ovih programa sa ostalim agro projektima. 184 . Tako je npr. FINANSIRANJE ODVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI Finansiranje odvodnjavanja u R. Za održavanje drenažnih sistema zaduženi su individualni farmeri na nivou polja (parcela) a asocijacije za granična područja. BOO. Takođe je formirala sopstveni agroprogram zaštite okoline (SKOP) koji je uveden kao pilot program a baziran je na dobrovoljnoj participaciji farmera. ruralni razvoj i zaštitu okoline a to traži promene kod izgradnje i upravljanja drenažom. Prema izveštaju Zimmer-a (2000) stanje sa izgradnjom drenaže u Zapadnoj Evropi se znatno promenilo. Mađarska koristila sredstva SAPARD programa i formirala agrarni budžet u visini od 6.5 biliona mađarskih forinti iz kojeg su se mogli finansirati ovi sistemi. Glavna uloga poljoprivrede je sada promenjena postizanjem samodovoljnosti u proizvodnji hrane i u zaštittu zemljišta. prolazilo je kroz različite faze slično sistemu finansiranja celokupne vodoprivrede. Takođe je osnovan program CRPOV – za ruralni razvoj. Srbiji. fond za vode. itd. THERMIE i SAVE. obično 10-60% od ukupnih investicija. Hronološki su se smenjivali sledeći izvori sredstava: budžet. Izgradnja drenaže na poljoprivrednom zemljištu je dugo godina subvencionisana od strane države. Doduše.) Izamortizovano (za prodaju) 5. te su sredstva više usmeravana u rešavanje problema navodnjavanja. društveni investicioni fondovi. Finansiranje iz namenskih programa Dosta zemalja je koristilo povoljna sredstva iz programa oformljenih na nivou EU. poslednjih 50 godina. interesne zajednice za vodoprivredu. republički i pokrajinski fondovi voda. rukovanju ■ Poveravanje javnih usluga ■ ■ ■ ■ Zakup Koncesija Ministarstvo trgovine (BOT. poslednjih godina u ovoj zemlji više je bio izražen problem suše. Uobičajeno je da izgradnju podzemnih drenažnih sistema plaćaju individualni farmeri ili asocijacije vlasnika zemljišta. Slovenija je takođe koristila sredstva iz programa: PHARE. jer je dostignut višak u proizvodnji hrane a povećana briga za zaštitu okoline.

000. udružena sredstva investitora (do 8.5%) i fondovi (do 35%). Uzimanje u zakup opreme za održavanje otvorenih kanala i cevne drenaže (kosačice. Postojale su oscilacije u obezbedjenju sredstava u pojedinim godinama i u prikupljanju sredstava iz raspoloživih izvora. Ova sredstva bi se koristila za izgradnju cevne drenaže. • • • • • Deo doprinosa za zaštitu od voda (do 30 % potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje otvorenih kanala.21. Bankarski krediti (domaći i ino). Naša istraživanja u vezi ove problematike pokazuju da se potencijalna finansijska konstrukcija izgradnje sistema za odvodnjavanje sastoji iz sledećih izvora: • Deo naknade za odvodnjavanje u visini 25 kg pšenice/ha za zemljište prve kategorije. I pored nedostataka dosadašnjih načina finansiranja u proteklom periodu prikupljena su sredstva iz kojih je finansirana izgradnja sistema za odvodnjavanje. Finansijska konstrukcija i uslovi finansiranja bi se utvrđivali konkretno za svaki investicioni program. Razvoj sistema finansiranja nije uvek bio kontinualan. finansijski krediti (do 37. Sredstva fonda za kapitalne investicije APV (do 30% od potrebnih sredstava) koja bi se koristila za finansiranje izgradnje cevne drenaže. podrivači).Struktura investicija u vodoprivredi Vojvodine bila je iz: učešća sopstvenih sredstava (do 70%). Takođe je deo sredstava namenjen vodoprivredi (naknada za odvodnjavanje) korišćen i za druge namene.000 € (iz različitih izvora) . 185 . kao sopstveno učešće u investicijama vlasnika zemljišta.000. Zajednička ulaganja sa domaćim i inopartnerom prema predloženim modalitetima.000. IZVORI I NAČINI FINANSIRANJA SADAŠNJIH I BUDUĆIH DRENAŽNIH SISTEMA U AP VOJVODINI U narednom periodu dinamika izgradnje drenažnih sistema zavisiće od: a) potreba za drenažom a koju uslovljavaju klimatski uslovi b) finansijskih sredstava koja se mogu prikupiti za ove namene. Polazeći od sadašnjeg stanja izgrađenosti drenažnih sistema u Vojvodini trebalo bi u narednom periodu svake godine drenirati 6000-7000 ha. niskokamatni krediti sa dužim rokom otplate (preko 5 godina). Ako računamo da investicije u izgradnju 1-og ha drenaže iznose 2000-3000 € to je svake godine potrebno prikupiti 12. Model finansiranja izgradnje drenažnih sistema U ovom slučaju moguće su različite finansijske konstrukcije za izgradnju budućih drenažnih sistema kao i rehabilitaciju postojećih.0%).

Roterdam. The level of system building as soon as the needs for construction of horizontal pipe drainage had come in sight. On the basis those experiences are proposed of drainage financing model for our country. England and Wels.: Economic and financial aspects of water management policies. predložen je odgovarajući finansijski model u kojem su sadržani potencijalni učesnici u finansiranju ovih sistema. Srbiji. 1999. DRAINAGE SYSTEM FINANCING WITH ESPECIAL REVIEW ON HORIZONTAL PIPE DRAINAGE by SVETLANA POTKONJAK and MIĆO ŠKORIĆ Summary Using foreign knowledge in financing of drainage systems (construction and exploitation) can be contribute on improvement or even change of financing system in our country. The experiences of states that have long tradition in water management are considered (Netherlands. Imajući u vidu dosadašnju izgradjenost sistema za odvodnjavanje posebno drenaže kao i obim potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i razvoj. Poljoprivredni fakultet. World Bank. SAVE at al. 2001. Washington.: Financing Infrastructure to Mitigate Development Impacts: Zhe Case of Sector 94 Developer Charges for Drainage in New South Wales. Balkena. 3. POTKONJAK SVETLANA: Elaborat o finansiranju vodoprivrede u Srbiji. 2005. Slovenia). 2. Key words : drainage financing. potrebno je razraditi kriterijume o prioritetima trošenja sredstava u slučaju deficitarnosti. Novi Sad.ZAKLJUČAK Analiza finansiranja odvodnjavanja u drugim zemljama sa naprednijom vodoprivredom od nas pokazala je razvijenost sistema tarifikacije vodoprivrednih usluga kao i načina finansiranja izgradnje vodoprivrednih sistema u koje spada i odvodnjavanje. ZABEL T. reimbursement for drainage 186 . BUCHLAND J. LITERATURA 1. 4. POTKONJAK SVETLANA: Financing model of water resources management. Important assets for this purposes are realized through the special programs as: SAPARD. EAAE proceedings of the 63 rd seminar: "Financing the agribusiness sector". University of New England. 5. HOEVENAARS J.: Changing Values Lead to Water Management Reform in the Netherlands. Obzirom na visinu potrebnih sredstava za ove namene kao i na sadašnju ekonomsku situaciju u R. 1998. Agricultuure & Rural Development. THERMIE.. Selected Issues in Water Resources Management in Europe. AA. model. The Worlds Bank (Washington) use concession as often way for financing of drainage systems. Mc NEILL JUDITH. PHARE. 1999. DOLLERY B. Belgrade. Canada. Working Paper 15.

29 €. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o ekonomskim potencijalima slame kao energenta. TICA. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente.303. 1 Istaživanje je izvedeno u okviru projekta: Unapređenje materijalno – energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) u PK Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici. uslovljeni su pravcem razvoja tehnologije i ekonomije.V.017 dinara/toni (na parceli). čije se rezerve procenjuju na period 30 .2 Originalni naučni rad Original scientific paper VALORIZACIJA VREDNOSTI SLAME STRNIH ŽITA1 ZEKIĆ.. docent. Navedeni period trajanja postojećih rezervi sirove nafte. odnosno obilje energije. slama. poljoprivreda UVOD Ograničeni izvori fosilnih goriva.40 godina. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. Nedostatak. pri ovakvoj dinamici potrošnje. Ključne reči: valorizacija. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno spremanje moguće organizovati na efikasan način.200.UDK: 662. a danas drastično zapostavljena energija dobijena organskom konverzijom. ova mogućnost sve više postaje izvesna.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. dr Nedeljko Tica. a posebno Kine. Ubrzanim ekonomskim razvojem zemalja Azije. sveo bi se na manje od deset godina. odnosno 16. Ovo je posebno očigledno ako znamo da je na našim prostorima. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociuologiju sela. Novi Sad 187 . Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju. odnosno slama strnih žita. prof. kao i u svetu. kada bi ukupno stanovništvo na Zemlji trošilo energiju na nivou zemalja razvijenog sveta.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. Evidencioni broj projekta – 273021 2 Dr Vladislav Zekić. N. oduvek dostupna. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase.636:631:572]:338. odnosno energija biomase.48 dinara. 2 Rezime: Izvesnost da će fosilna goriva. redovni profesor.

ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. 2) princip cene koštanja. Obračun troškova 188 . odnosno procena troškova koji bi nastali kao rezultat. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tehničkim rešenjima za energetsko iskorišćenje biomase. Ovakva rešenja bi u znatnoj meri smanjila početna investiciona ulaganja i direktno uticala na ekonomičnost energetske upotrebe biomase. Prvi parametar je pogodnost samog sistema za primenu. dok se kao drugi parametar uzima rasprostranjenost izabranog sistema ubiranja u praksi. gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda. Ispitivano imanje DPP »Mitrosrem« Sremska Mitrovica obrađuje skoro 8 hiljada hektara pri čemu strna žita pokrivaju približno 30% površina. a negde predstavljaju sirovinski balast. Projektovanje troškova spremanja žetvenih ostataka sistemom velikih valjkastih bala. prouzrokuje i brojne negativne posledice. Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu kao energiju moguće je primentiti samo prvi princip. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv. Ovaj način izabran je zbog relativno visoke zastupljenosti. 3) princip cene zamene i 4) princip prinosne vrednosti. te trenda zamene postojećih sistema za sakupljanje slame sistemima baziranim na okruglim balama. Kao osnovne načine za valorizaciju materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji moguće je primeniti sledeće principe: 1) princip preovlađujuće tržišne cene.Poznato je da osnovna proizvodnja ratarskih useva povlači za sobom istu ili čak i do tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. odnosno princip zamene. Ovakva praksa. izvedeno je na ispitivanom gazdinstvu na kome se već vrši sagorevanje slame. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala. Izbor načina spremanja koji će predstavljati tehničko . proizvodnja pšenice. pored očiglednih gubitaka iskoristive biomase. a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno. U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje sa ugljem pri čemu se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. skladištenja i sagorevanja žetvenih ostataka. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene i 2) Princip prinosne vrednosti. Tako na primer. odnosno realnost primene u praksi. pa se slama spaljuje ili u najboljem slučaju zaorava. Pri tome akcenat bi trebalo staviti na tehnička rešenja koja bi omogućila korišćenje biomase na postojećoj ili modifikovanoj opremi. Bez obzira na široko proučavanje navedene problematike veoma je teško utvrditi vrednosti slame kao nusproizvoda. vezanim proizvodima. U prvom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradna (upotrebna) cena koja pokazuje povećanje vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Valorizacija vrednosti slame ili bilo kojeg proizvoda može da se izvodi na više načina. Ova tehnologija podrazumeva skoro potpuno odsustvo manuelnog rada pri poslovima manupulacije. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti.tehnološki osnov za utvrđivanje troškova izvršen je na osnovu dva parametra.

V.200 17. tehnologija sagorevanja je najbliža baliranoj slami.100 18. M.korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela3 implementiranog kroz računarski program. “Dacom”. str. Bubalo.3 19. Ako se 3 4 5 6 7 Zekić. http://hypertextbook. Osnovni razlog za primenu uglja kao alternativnog energenta je okolnost da je ugalj veoma raširen energent.5 Osnovne energetske osobine pojedinih vrsta biomase pri standardnom sadržaju vlage. PTEP. Na ovaj način moguće je doći od odnosa zamene od 1.6-19.com/facts/Energy Density of Coal. Kada se vrši poređenje dva potencijalno zamenljiva energenta bitno je naglasiti da toplotna moć predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti posmatranih materija kao goriva. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.4-32. a u isto vreme nema drugu primenu. Apatin.6 14. 2000. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Obračun vrednosti goriva koje se zamenjuje izveden je uz korišćenje uglja iz domaćih izvora.. Novi Sad. Sombor.: “Sagorevanje balirane biomase”. Iz navedenih podataka se može videti da su u pitanju toplotne moći koje su slične onim koje poseduje lignit iz domaćih ugljenih kopova pri čemu maksimalna kalorijska vrednost iznosi 19.200 Prosečna vrednost slame strnih žita iznosi 14 MJ6. 2). Energetska vrednost pojedinih vrsta biomase Materijal Slama strnih žita Kukuruzovina Sojina slama Energija (kJ/kg) 16.com/facts/Energy Density of Coal. Karakteristike pojedinih vrsta uglja Klasa uglja Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit Grupa unutar klase Lignit A Lignit B Energetska vrednost (MJ/kg) <14.htm Zubac. P.3-26. Osnovne karakteristike različitih vrsta uglja daju se u tabeli 14.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”.3 MJ kg7..5 >32.: “Tehnologija briketiranja – peletiranja biomase”. 118. Janjić. 93. Tabela 2.38 tone slame za 1 tonu uglja.htm 189 . M. http://hypertextbook. magistarski rad. kada je ista pogodna za energetsku upotrebu5 prikazane su u narednoj tabeli (tab. Brkić. Tabela 1. str. Zbornik radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva”. 1998.7 24. Regionalna privredna komora. T.

17 1.361.050 časova.58 27.71 92. tako da su potrošnja goriva i drugi bitni parametri izjednačeni. 190 .00 42. str.24 8. Postoji veoma veliki broj parametara vezanih za eksploataciju poljoprivrednih mašina koji imaju uticaj na troškove.12 Renijus.321 dinara.91 3.00 24.126. Pre same izrade kalkulacija korišćenja pojedinih pogonskih i priključnih mašina.00 1.99 30.66 0.80 1.300.22 0.00 1. u desetogodišnjem periodu korišćenja. dok su ostale veličine u obračun uključene prema normativima iz navedenim u prethodnom dela teksta.00 83.15 0. 1985. Verlagsgesellschaft. Prvi korak pri utvrđivanju troškova spremanja slame je izrada predračuna korišćenja pogonskih i priključnih mašina.07 100. transporta i manipulacije žetvenih ostataka strnih žita koristi se traktor Belorus MTZ – 820 snage motora 60 kW. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 13.98 2.82 974. Verlagsunion – Agrag.791.29 29.60 1.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.00 2.080.042. BVL.98 1.83 Struktura (% ) 8. Kao osnovna pogonska mašina u procesu ubiranja. 83.54 litara dizel goriva po času korišćenja8.54 900. Troškovi korišćenja utvrđeni su na godišnjem nivou za obim korišćenja od 900 časova.00 dinara moguće je doći do zaključka da je bruto procenjena vrednost slame cena slame kao energenta u približno 2.79 8. Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u tabeli 1. Pretpostavljena je srednja starost mašine od 4. Izrada kalkulacija izvodi se posebno za slučaj eksploatacije traktora u procesu baliranja i za slučaj da se traktor koristi za transport ili manipulaciju.004. potrebno je definisati osnovne parametre vezane za uslove i način korišćenja pojedinih mašina.:”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .200. U radu ove veličine su definisane na tehnološki optimalnom nivou za obim korišćenja i za prosečnu starost mašine.00 877.820 pri baliranju slame strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.15 2. Műnchen.53 26.00 27.43 6. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno 8 Ukupan iznos (d) 109.17 24.nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. Mašina se osigurava i ima obezbeđen smeštaj.33 46. Kao osnovni tehničko – tehnološki parametri koji utiču na troškove ekspolatacije mogu se navesti starost i godišnji obim korišćenja mašine.153. K.313. Tabela 3.538. U drugom slučaju traktor se u navedenim procesima koristi pri približno istom stepenu opterećenja.200.559.82 71.00 27.225.

33 do 2.55 59. Reč je o presi koja žetvene ostatke strnih žita balira u bale9 čije dimenzije iznose 117 cm u širini. dok su ostale veličine u obračun takođe uključene prema normativima iz prethodnog dela teksta.97 14. dok se pri radu ova veličina fiksira na 350 kilograma po bali. 5). daje se u tabeli 2.00 879.99 30.498.58 8. Tabela 4.44 27. Prikaz troškova korišćenja prese John Deere 592 pri eksploataciji u procesu baliranja daje se u narednoj tabeli (tab.21 litra dizel goriva po času korišćenja. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog perioda korišćenja od 10 godina i veka trajanja od 3.77 1. Predračun troškova korišćenja traktora MTZ .538.80 1. dok prečnik same bale može da se reguliše od početnih 60 pa do krajnjih 180 centimetara.200.080.31 10.300.33 46.00 13.619. Pretpostavljeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta.75 24. pri čemu se postignuta gustina baliranja kreće oko 190 kg/m3.042.00 Iznos po času korišćenja (d) 121.02 Struktura (% ) 13.820 pri procesu transporta i manipulacije bala slame Ukupan iznos (d) 109.024. 9 Prema katalogu uvoznika “RES TRADE” Novi Sad 191 .00 467.17 1.153. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Radi rasprostranjenosti i zastupljenosti u poljoprivrednom sektoru Srbije za presu sistema valjkastih bala izabrana je presa John Deere – 592.06 3.Prikaz troškova korišćenja traktora MTZ – 820 pri eksploataciji u procesu transporta i manipulacije.07 1.54 15.00 14. model 1.000 radnih časova.11 100.23 3.791. Na ovaj način valjkaste bale imaju zapreminu od 0.58 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi pogonskog goriva Troškovi ulja Troškovi dif.65 1.00 83.81 M regular.96 8.43 0.02 0.089.00 42.00 791.98 m3. Pri ovoj operaciji potrošnja goriva je 7.82 519.98 1.71 92.54 900.00 27. njihova masa se kreće do maksimalnih 570 kilograma.79 5.

41 0.377. Upotrebom sklopa manipulatora stvaraju se troškovi koji standardno nastaju pri korišćenju poljoprivredne tehnike.00 0.82 35.98 0.16 3.08 5.31 1.00 85.25 11.59 452.40 190. Predračun troškova korišćenja prikolice Zmaj .37 18.592 pri baliranju žetvenih ostataka strnih žita Ukupan iznos (d) 221.96 Struktura (% ) 45. koja je u stanju da prevozi pet valjkastih bala.23 28. transporta i istovara valjkastih bala daje se u tabeli 6 Tabela 6.401 pri eksploataciji u procesu utovara.00 190.12 3.292.49 Bez obzira na način skladištenja balirane slame.25 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.69 1. jer bale mogu da imaju i preko 300 kilograma.26 981. Prikaz troškova korišćenja prikolice Zmaj .760.41 11. upotreba manipulatora je neophodna.67 18.10 54.93 33. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi kasko osiguranja Obavezno osiguranje Troškovi smeštaja Troškovi poreza i taksi Ukupno Ukupan iznos (d) 85.61 Struktura (% ) 47. čime je isključena svaka mogućnost ručne manipulacije.485.48 100.74 6.Tabela 5: Predračun troškova korišćenja prese John Deere .08 35. U slučaju da se spremanje slame vrši u obliku valjkastih bala.00 Iznos po času korišćenja (d) 85.00 33. Za utovar i istovar valjkastih bala koristi se agregat sastavljen od traktora snage od 40 do 60 kW i pick – up uređaj.428.96 474.40 0.083.98 1.401 pri transportu bala strnih žita Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif.060.00 Iznos po času korišćenja (d) 739. upotreba manipulatora je mera za povećanje učinka pri manipulaciji bala slame.800.47 21.428.52 0.40 11.932.21 100.00 21.72 0.561.11 17.20 284.722.43 0.06 0.12 468.81 1.39 12.35 18. ulja i maziva Troškovi guma Troškovi smeštaja Ukupno Radi domaćeg porekla i relativne rasprostranjenosti prikolica ovoga proizvođača u poljoprivrednim preduzećima kao prikolica za transport valjkastih bala analizira se prikolice Zmaj Z – 401. čak i u slučaju da se spremanje slame vrši u obliku malih kvadratnih bala.83 400.402.717.375. Ove troškove čine: troškovi 192 .60 135.68 16.

U suštini obračun troškva energetske eksploatacije trebao bi početi sa obračunom vrednosti žetvenih ostataka.52 14.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. U konkretnom slučaju. Troškovi eksploatacije slame u svakom obliku uključuju troškove spremanja slame. vrednost žetvenih ostataka se ne obračunava.87 100. Prikaz troškova korišćenja odmotača Zmaj . Predračun troškova korišćenja manipulatora za slaganje valjkastih bala Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi smeštaja Ukupno Ukupan iznos (d) 5.korišćenja traktorskog agregata. 193 .940. odnosno ulaze u obračun cene časa korišćenja sklopa koji se koristi za manipulaciju.040. troškove manipulacije i skladištenja.00 1. Utovar bala na prikolicu vrši se utovarivačem koji je 10 Krmpotić. Zbog svojih velikih dimenzija valjkaste bale se pre upotrebe moraju razmotati. i sar. Predviđeni godišnji obim korišćenja iznosi 300 časova. Obračun troškova se izvodi po istom metodu koji je naveden pri obračunu troškova manipulatora za slaganje bala. Izabran je najjednostavniji uređaj koji se montira na prednju hidrauliku traktora. Za ovu operaciju koristi se odvijač valjkastih bala.525. Odvijač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara. troškovi zarade traktoriste.00 Iznos po času korišćenja (d) 5. ili na neko drugo mesto prema organizaciji tehnološkog procesa. Problem u obračunu nastaje usled više konstrukcijskih izvedbi sa čime varira i cena. transport do mesta skladištenja. te troškova utrošenog veziva. 1997.16 6. Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora.000 radnih časova.41 Struktura (% ) 34.36 7. Univerzitet u Novom Sadu.08 44. 237. koji se sastoji iz tri oštra čelična tela koja služe za nabadanje bala. odvijanja.70 13.04 1.03 6.53 Ukupni troškovi se raspoređuju na jedinicu učinka. Obračun je izveden prema normativima iz prethodnog dela teksta. Troškovi spremanja slame sistemom velikih valjkastih bala se sastoje iz troškova korišćenja agregata sastavljenog iz traktora i prese za baliranje. odsecanja rol bala i polaganja mase u ložište. Zatim se ovi troškovi uključuju u obračun ukupnih troškova manipulacije. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila. odnosno slame na samoj parceli. str. Kalkulacija je izvedena na osnovu ukupnog veka trajanja od 3. uz vek trajanja od deset godina što je nešto više od procena drugih autora10.516. zarade traktoriste.94 1.402 pri eksploataciji u procesu odmotavanja valjkastih bala daje se u narednom pregledu tabela 8.028. Ekonoimski fakultet. T. Troškovi priključne mašine obračunavaju se prema ranije iznetoj metodologiji obračuna troškova i daju se u tabeli 7. Subotica. pri obračunu troškova energetskog korišćenja slame.. Tabela 7.85 14. troškovi korišćenja manipulatora.40 1. Analiziran je uređaj za manipulaciju jednostavne konstrukcije.

96 28.22 5. te se ovaj trošak može predvideti na osnovu planiranog prinosa slame od 3 tone po parceli. Obračun troškova (tab.00 16.20 Kategorija troškova Troškovi amortizacije Troškovi kamata Troškovi održavanja i opravki Troškovi dif. čime se ovaj učinak smanjuje na oko 7.461.38 kilograma po toni balirane slame. Tabela 9.5 tona balirane slame po času rada. Utrošak prema normativima iznosi od 30 od 50 metara veziva po bali. Predračun troškova korišćenja odmotača Zmaj Z . veziva za povezivanje bala.valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ .55 8.48 208.56 1361.50 7.30 6. što iznosi oko 0.06 8. odnosno 7 do 8 bala po parceli.22 244.686.722.689.79 19.14 181.00 Iznos po času korišćenja (d) 142.5 hektara na čas rada.96 275.820 Presa John Deere .94 10. Obračun troškova veziva za proces baliranja valjkastih bala prema ranije navedenim veličinama prikazani su u tabeli 10. 194 .81 18. pri sakupljanju ostvaruje se prosečan prinos slame od 2.559.12 1561. Cena navedenog veziva je oko 130 dinara po kilogramu. prese i zaradu rukovaoca traktora.19 Struktura (% ) 51.89 10.50 Troškovi po toni slame (d/t) 17.756.402 Ukupan iznos (d) 42. ali je u praksi moguće ostvariti učinak od približno 2. Troškovi baliranja . ulja i maziva Troškovi osiguranja Troškovi smeštaja Ukupno Kao rezultat procesa baliranja dobijaju se standardne rolo bale sledećih dimenzija pri čemu masa pojednačne bale iznosi do 350 kg.56 0.52 100. Normirani učinak prese prema specifikaciji proizvođača je 9 tona balirane slame na sat. Prema podacima sa ispitivanog gazdinstva. 9) izveden je prema navedenim normativima i uključuje troškove korišćenja izabranog traktora. dok se pri obračunu koristi prinos od 3 tone slame po hektaru.87 29.07 0.79 U toku procesa baliranja dolazi i do utroška materijala. U slučaju baliranja valjakstih bala navedenom presom koristi se polipropilensko vezivo tipa 320. Na ispitivanom gazdinstvu ova potrošnja iznosi oko 40 metara po bali.592 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.pričvršćen na prikolicu.25 Učinak po času rada (t/h) 7.5 do 3 tone po hektaru.17 406.52 54.50 7.13 82. Tabela 8. Troškovi utovara bala obračunati su zajedno sa troškovima transporta.

195 . Manipulacija u skladištu prema definisanim parametrima obavlja se prednjim traktorskim utovarivačem priključenim na srednji traktor (MTZ – 820). Troškovi transporta – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . prosečne težine 350 kilograma. Tabela 11.56 2.86 Troškovi manipulacije i skladištenja velikih valjkastih bala za razliku od istih troškova u slučaju malih četvrtastih bala specifični su samo po okolnosti da se manipulacija navedenom vrstom bala izvodi mehanizovano. stanja puta i drugih faktora.20 tone balirane slame na sat. Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od pet valjkastih bala. pošto je reč o samoistovarnoj prikolici.38 Cena veziva (d/kg) 130.75 Troškovi po toni slame (d/t) 46. te se obračun troškova daje u tabeli 12. korišćenje prikolice i zarade rukovaoca. odnosno ukupnu nosivost od 1. Ovde je predviđeno korišćenje prikolice Zmaj Z 401. Pri manipulaciji nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa montiranim manipulatorom i troškovi zarade rukovaoca traktora. Pri obračunu troškova učinak je utvrđen na nivou na 2. Troškovi manipulacije obuhvataju samo troškove slaganja bala. baliranih u obliku velikih valjkastih bala. Troškovi se obračunavaju prema ceni jednog časa korišćenja navedenih mašina i troškovima zarade za traktoristu.820 Prikolica Zmaj .27 435. Obračun troškova (tab.Tabela 10.00 Troškovi po toni slame (d/t) 49. 11) uključuje troškove traktora. te se u posmatranom slučaju transport obavlja specijalizovanom prikolicom Zmaj . Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju pogoni traktor MTZ – 820.401 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po Učinak po času času rada rada (d/h) (t/h) 128. Obračun troškova veziva – valjkaste bale Vrsta veziva PP vezivo p 320 Utrošak po toni balirane slame (kg/t) 0.40 Troškovi transporta slame.58 2. Za transport se po pravilu koriste specijalno konstruisane prikolice. Ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz pretpostavku korišćenja samoutovarnih prikolica.401 na koju se stavlja 5 bala.750 kilograma.49 2. Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 13. obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti.75 tona slame po času rada.75 319.75 190. jer su troškovi istovara obuhvaćeni pri obračunu troškova transporta. Ukupni troškovi transporta na određenu udaljenost se raspoređuju na jedinicu transportovane slame. Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti.75 879.85 69.

820 Odmotač Zmaj . transporta i manipulacije slame spremljene u obliku valjkastih bala. 196 .820 Manipulator Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.10 77.20 9.402 i troškovi zarade rukovaoca traktora.Tabela 12. Obračun troškova odmotavanja valjkastih bala Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . dok su troškovi skladištenja obračunati kroz pretpostavljeni gubitak korišćene slame od 20%. odvijanja.20 Učinak po času rada (t/h) 11. te se obračun troškova daje u tabeli 13.96 25. obračunavaju polazeći od pretpostavke da se slama skladišti na otvorenom prostoru.402 Ukupno Broj 1 1 1 Troškovi po času rada (d/h) 128.69 79.20 66. pri čemu se obračun primenjuje na utvrđene troškove sakupljanja. Na osnovu obračunatih troškova prema pojedinim kategorijama i datih učinaka moguće je doći do ukupnih troškova spremanja. Obračun troškova manipulacije – valjkaste bale Sredstvo Rukovalac traktora Traktor MTZ . Pretpostavljeni učinak ovakvog sklopa iznosi 11 tona balirane slame na sat. Pregled ukupnih troškova spremanja slame u obliku valjkastih bala daje se u tabeli 12. Obračun uključuje sve troškove utvrđene u ranijem delu rada. Vlastita hidraulična instalacija dobija pogon preko kardanskog vratila.56 879.58 14. u skladu sa napred navedenim metodom.00 Troškovi po toni slame (d/t) 11. odsecanja rol bala i polaganja mase na mesto prema organizaciji tehnološkog procesa.67 Odmotač valjkastih bala obavlja operacije samoutovara.00 11.53 Učinak po Troškovi po času rada toni slame (t/h) (d/t) 13. Ekonomsko vrednovanje ovog gubitka izvedeno je na osnovu troškova prethodnih faza u procesu spremanja slame. Pri odmotavanju nastaju troškovi korišćenja traktorskog agregata sa priključenim odmotačem Zmaj . Svim operacijama upravlja samo jedan operator sa traktora te su troškovi obračunati u skladu sa tehnološkim procesom.47 Troškovi skladištenja se. Troškovi skladištenja procenjuju se kroz vrednost gubitka do 20% količine korišćene slame. Tabela 13.63 13.56 879. transporta i manipulacije.00 11.74 13.58 275.20 1.02 116.

95 16.94 8.00 197 .303. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom valjkastih bala iznosi 1. odnosno 16.67 100. Pored toga.00 dinara moguće je doći do zaključka da je vrednost slame kao energenta iznosi 1. za energetsku primenu najpogodniji su žetveni ostaci ratarske proizvodnje. prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi. a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi.86 77. a latentno nezaposlenog stanovništva u seoskim i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.79 33. Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje slame.40 435. U skladu sa time moguće je doneti zaključak o velikim potencijalnim slame kao energenta.Tabela 14. te primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. drvne industrije. Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju Struktura (%) 31. Mada poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase.43 ZAKLJUČAK Izvesnost da će fosilna goriva.44 5. Zbog svog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa je posebno zanimljiva za energetsku eksploataciju.017 dinara/toni (na parceli).47 116. Najpristupačniji deo biomase predstavljaju otpaci i nusproizvodi šumarstva. odnosno slama strnih žita. neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama.21 3.200. Obračun ukupnih troškova slame spremljene u obliku valjkastih bala Kategorija troškova (prema operacijama) Baliranje Materijal – vezivo Utovar i transport Manipulacija Odmotavanje Skladištenje Ukupno Troškovi (d/t) 406.29 €. veoma brzo postati deficitarna nalaže veće korišćenje drugih izvora energije.24 1. neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja.43 dinara. te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu. S druge strane.303. usled iskorišćenja biomase.38 tone slame za 1 tonu uglja i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 3. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1. povećavanje energetskog iskorišćenja slame imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Korišćenje biomase kao goriva je posebno privlačno za velika poljoprivredna imanja gde je njeno prikupljanje. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede. stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mere odgovarajućih institucija države. S jedne strane.79 49. uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti.67 217. poljoprivrede. transport i skladištenje moguće organizovati na industrijski način. pri ovakvoj dinamici potrošnje.

29 €.273021 198 . Verlagsunion – Agrag. SCHMID A. harvests remaining of crop farming. 7.38 tons of straw for 1 ton of charcoal.com/facts/Energy Density of Coal. Novi Sad. 9. Univerzitet u Novom Sadu. Műnchen. Novi Sad.. Use of biomass as a fuel is especially attractive for big agricultural holdings. Cenovnik mašinskih usluga na obradi poljoprivrednog zemljišta. is especially interesting for energetic exploitation. 8. PTEP. 1998. KRMPOTIĆ.: “Upravljanje troškovima korišćenje pogonskih mašina u poljoprivredi”.: ”Traktoren – Technik und ihre Anwendung”. RENIJUS. Institut za poljoprivrednu tehniku. Verlagsgesellschaft.303. DR NEDELJKO TICA SUMMARY Certainty that under this dynamics of expenditure fossil fuels will very soon become deficient belies greater utilisation of other sources of energy. 2006. 2005.: “Sagorevanje balirane biomase”. DR VLADISLAV ZEKIĆ. Darmstadt. ZEKIĆ. due to its great potential and ability of renewal. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.: “Potrošnja dizel goriva u ratarstvu” (monografija). V.200. T. and calculated charcoal purchase price 3.energije. NIKOLIĆ. ZEKIĆ. T.48 dinars. Key words: valorisation. doktorska disertacija. 5. 1985. Subotica.htm VALORISATION OF THE CEREALS’ STRAW VALUE11 DOC. 1995. in other words cereals’ straw. Although the agriculture produces large amounts of different kinds of biomass. PROF. Ekonoimski fakultet.. Biomass. 3. It is therefore possible to draw a conclusion about economic potentials of straw as energy source.: “Wirtschaftliche Betriebsführung und Kalkulation im Lohnunternehmen” (KTBL). Poljoprivredni fakultet Novi Sad. 2. LITERATURA 1. 2000. Zadružni savez Vojvodine. i sar. BVL. Novi Sad. are most convenient for the energetic utilisation. K. or 16. JANJIĆ. It has been shown. 4. 1997.00 dinars. 1995.: “Menadžment poljoprivrednih mašina”. odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. R. i sar. Project evidence number. that the price of storage for one ton of cereals’ straw in a cylindrical bales manner makes 1. Considering the ratio of the exchange rate of 1. through the calculation of expenses. V. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa. BRKIĆ. agriculture 11 Research was conducted within the project: Improvement of financial-energy account and development of preconditions for the application of ecologically correct energy systems based on proper energy sources (biomass) in AC Mitrosrem in Sremska Mitrovica. M.: “Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase”. straw. where its storage can be organised in an efficient manner. magistarski rad.017 dinars/ton (on a parcel). 6. http://hypertextbook. one may come to a conclusion that the value of straw as an energy sources makes 1.

i Biotehnologija u proizvodnji hrane. Monografija se sastoji iz Uvoda i dva dela: TRANZICIJA I PROBLEMI RURALNOG RAZVOJA AGRARNA POLITIKA I RURALNI RAZVOJ U Uvodu autori definišu pojmove tranzicije. ukazuju na potrebu primene savremenog pristupa u definisanju strategije konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. koje se razmatraju u ovoj monografiji. tako i učešća na simpozijumima i odgovarajućim naučno-stručnim skupovima. Monografija predstavlja plod novijeg istraživačkog rada autora. može staviti u funkciju razvoja produktivnosti i konkurentnosti. kao i nacionalna kultura i sistem vrednosti. godine u saradnji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog instituta u Beogradu. ruralnog razvoja i agrarne politike i ukazuju na značaj proučavanja ove aktuelne problematike. S obzirom na specifičnosti agrarnog sektora. padu stočarske proizvodnje. spoljno-trgovinskom deficitu. kako agrarnog sektora. tako i agrarnih subjekata. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. Rizik i osiguranje u (poljo)privredi. rast otpora promenama. Nakon definisanja pojma i ciljeva tranzicije. posebno poglavlje posvećeno je pitanjima rizika i osiguranja u 199 . takođe. u svetlu novog sistema vrednosti. ističući značaj uloge države u povećanju konkurentnosti. zatim nezaposlenost u poljoprivredi. demografski problemi. Prvi deo Tranzicija i problemi ruralnog razvoja podeljen je u nekoliko logičkih celina (poglavlja): Tranzicija poljoprivrede Republike Srbije. Knjiga je izdata 2007. autori se bave analizom pratećih fenomena ovog transformacionog procesa reflektovanih u agrarnom sektoru Republike Srbije. navedeni fenomeni prate. dr Zorana Njegovana i dr Nedeljka Tice. donose odgovarajući zaključci i daju preporuke. Posebno se naglašava da su tranzicija. nepovoljnoj agrarnoj strukturi i padu produktivnosti. problemi privatizacije poljoprivrednih preduzeća. netransformisanost (do)sadašnje konvencionalne poljoprivrede u održivu poljoprivredu. prikazani su alternativni modeli finansiranja. ruralni razvoj i agrarna politika. Finansijsko odlučivanje u agrobiznis preduzećima kao osnova za privlačenje kapitala. sporost reforme agrarne politike. Strategija konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. Na kraju ovog poglavlja autori daju opšti zaključak i pouku na koji način se tranzicija. U okviru poglavlja o finansijskom odlučivanju u agrobiznis preduzećima. kako na projektima koje finansira Agencija za privatizaciju. odnosno Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj IV APV. Posebna pažnja u istraživanju posvećena je razvojnoj nestabilnosti poljoprivrede i smanjenju investicija. Autori. neizgrađenost koncepta integralnog ruralnog razvoja i revitalizacije sela. te da se komparativnom analizom i u istorijskoj dimenziji. predmet analize bila su pitanja opadanja konkurentnosti. kao i metode za ocenu investicija.RURALNI RAZVOJ I AGRARNA POLITIKA» Monografija pod nazivom «Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika» delo je autora: dr Radovana Pejanovića. Takođe. dinamički i međusobno povezane.Prikaz monografije «TRANZICIJA .

učinjen je osvrt na potrebu unapređenja preduzetništva u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. naznačene su i pretpostavke za izgradnju koncepta regionalne klasifikacije ruralnih područja u Republici Srbiji. Nakon definisanja pojma preduzetništva i determinanti preduzetništva u tržišnim privredama. pisanu jasnim stilom. autori daju okvirne predloge za agrarne programe na području Republike Srbije. U skladu sa opštim razvojnim procesima. U ovom delu monografije autori polaze od prikaza geneze Zajedničke agrarne politike EU. Reforma poljoprivrede EU. od njenog zaživljavanja do danas. analizirana su pitanja reforme agrarnog sektora. koja obrađuje aktuelnu problematiku u oblasti agrobiznisa. kao i stavovima EU i FAO. dilemama vezanim za ovu oblast. Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede u funkciji ruralnog preduzetništva u EU poslužili su kao osnova za sagledavanje stanja i problema ruralnog preduzetništva Republike Srbije. ukazuje se i na neophodnost redefinisanja politike agrarnog razvoja u Republici Srbiji.poljoprivredi. reforme agrarne strukture. zanimljive sadržine. kao i ocenom stanja u razvoju malih i srednjih preduzeća. autori posebnu pažnju posvećuju neophodnosti redefinisanja politike ruralnog razvoja u cilju redukcije siromaštva. autori navode strateške pravce delovanja za otklanjanje siromaštva. reforme agrarne politike. mr Katarina Marković. Izgradnja novog koncepta ruralnog razvoja i smanjenje siromaštva. Sa namerom da daju doprinos rešavanju ovog problema našeg agrarnog sektora. pored prikaza Evropske povelje o MSP. Budući da problem siromaštva čini deo naše agrarne stvarnosti. strateški pravci promena. i Razvoj malih i srednjih preduzeća u funkciji podrške razvoja poljoprivrede i sela. kao i regionalna klasifikacija ruralnog ekonomskog prostora. kroz komparativnu analizu reformi poljoprivrede EU i zemalja CIE. kao i problemi finansiranja poljoprivrede Republike Srbije. Pored elaboriranja razloga za reformisanjem Zajedničke agrarne politike. autori se bave i pitanjima značaja biotehnologije za (agro)privredu. Na osnovu SWOT analize definisane su mogućnosti biotehnologije u proizvodnji hrane na području AP Vojvodine. zemalja centralne i istočne Evrope i Republike Srbije. Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo. U cilju da se. asistent 200 . Proučavanjem iskustava EU i limitirajućih faktora razvoja ruralnog preduzetništva u našoj zemlji. Drugi deo monografije Agrarna politika i ruralni razvoj obuhvata sledeće teme: Evolucija Zajedničke agrarne politike Evropske Unije kao osnova za redefinisanje agrarne politike Republike Srbije. Monografiju. preporučujemo širokom auditorijumu čitalaštva. uklone postojeće dileme u domenu agrarne politike naše zemlje. Na kraju ovog poglavlja. Takođe. autori se bave pitanjima razvoja novog privatnog sektora u Srbiji. bar donekle.

ono je i nosilac potreba. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. Poglavlje „Tržište i tržišni odnosi“ definiše pojam tržišta i vrši klasifikaciju tržišta uz pomoć Štakelbergerove i Samuelsonove šeme. potrošnju i reprodukciju. navodi strukture tržišta i njihovu tipologiju. Autor se osvrće na finansijska tržišta. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada i njihove faktore. dok se treća grupa načela bavi delovanjem privrede kao celine. Treće poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ opisuje prirodne uslove i prirodne resurse. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. U izradi udžbenika korišćeno je 89 izvora domaće i strane literature i koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste. društveno bogatstvo. Drugo poglavlje pod nazivom „Osnovne komponente društvene proizvodnje“ opisuje faze društvene proizvodnje: proizvodnju. autor navodi i stanovništvo. menadžment. Autor. raspodelu. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. a takođe. kao i njihove karakteristike i međuzavisnosti. kategorije. u skladu sa savremenim shvatanjima. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. 201 . ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. znanje i nauku. ulogu i mesto ekonomije kao nauke. razmenu. ulaganje u ljude. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. njihove ciljeve i preferencije. Udžbenik nudi ekonomske pojmove. Autor se osvrće na odnos ekonomije i biznisa. ekonomija i ekonomika. Peto poglavlje pod nazivom „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse.Prikaz knjige “PRINCIPI EKONOMIJE“ Knjiga „Principi ekonomije“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. uslovile autora na izmene i dopune u ovoj knjizi. Proizišla je iz prethodna dva izdanja pod nazivom „Osnovi ekonomije“. kao važne determinante društvene proizvodnje. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. Ukazuje na značaj. Autor knjige je dr Radovan Pejanović. Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. aktivnosti. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. ljudske resurse i proizvodne resurse. gde su izmene u nastavnom planu i programu. tehniku. ekonomije i etike i prikazuje uticaj ideologije i politike na ekonomiju. U četvrtom poglavlju „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ autor definiše privredne subjekte. a izdavač je Poljoprivredni fakultetu u Novom Sadu. odnose hijerarhije. redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Knjiga je sistematizovana u 14 poglavlja. U prvom poglavlju autor definiše pojmove kao što su: politička ekonomija. sadrži 355 strana. Autor se potrudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige kako bi ih zainteresovao za dalji rad u ovoj oblasti. Kao značajan faktor društvene proizvodnje.

procena njegove imovine i obaveza. odricanje. zemlju i rad kao faktore proizvodnje i njihova tržišta. bilans imovine preduzeća. bilans uspeha preduzeća. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. kroz neka iskustva razvijenih zemalja SAD-a i Evropske Unije. pored vremena i sredstava. pogodnu političku klimu. Autor naglašava da tranzicija zahteva.“ U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. navodi njene karakteristike. 202 . potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. ekonomske ciljeve savremenog društva. kako će se proizvesti i za koga?. istorijski razvoj ekonomskih sistema. bez obzira na tip ekonomskog sistema. autor ukazuje na karakteristike savremenog razvoja poljoprivrede. Definiše pojam globalizacije. U drugom delu ovog poglavlja. kapitalizma. navodeći osnovne karakteristike robovlasništva. uvažavanje domaćih specifičnosti i izgradnju originalnog razvojnog modela. kredita i navode njihove podele. socijalizma. veru u uspeh. društveno-političkog sistema (demokratizacija) i privrede (ekonomska stabilizacija). feudalizma. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. U narednom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. Poglavlje pod nazivom „Novac i monetarna politika“ obrađuje problematiku vezanu za monetarnu teoriju i monetarnu ekonomiju. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. valutu. Deseto poglavlje nosi naziv „Osnovna ekonomska pitanja i različiti ekonomski sistemi“. proučavanje tuđih uzornih modela i primenu pozitivnih rešenja. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Globalizacija“. Zatim. valutni paritet i devizni kurs. autor objašnjava kapital. U skladu sa tim. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. zakon tražnje i faktore tražnje. Takođe. njegove etape. autor polazi od rečenice: „Savremeni svet je svet globalizacije“. uspostavljanje tržišne ravnoteže. inflaciju i deflaciju kao pojave koje se javljaju usled narušavanja sklada između ukupne robne mase i ukupne novčane mase. Autor dalje objašnjava različite oblike privređivanja. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. Autor takođe navodi i podelu. Autor pokušava da odgovori na pitanja koja dobra i usluge proizvesti. organizaciju preduzeća. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. osnove i protivrečnosti. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. Sledeće poglavlje pod nazivom „Tranzicija“ opisuje ovaj dugoročan i složen proces. Prema autoru. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. Dvanaesto poglavlje govori o savremenim svetskim razvojnim trendovima. Autor ukazuje na postojanje jaza između bogatih i siromašnih. poverenje. industrijskog i postindustrijskog društva. Autor detaljnije objašnjava pojam i istoriju novca. U ovom poglavlju se takođe definiše pojam banke. zakone i razvojnu logiku. kao i na produbljivanje tehnoloških razlika u savremenoj svetskoj ekonomiji. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. evoluciju i motivisanost). kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. Autor pokušava da prikaže kako naučno tehnički progres pruža i otvara nove perspektive ljudskog društva. strpljenje. jer te dileme predstavljaju temeljna ekonomska pitanja sa kojima se suočavaju sva društva.Osmo poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba i faktora proizvodnje. tranzicija treba da se ostvari reformskim i evolucionim preobražajima svojine (privatizacija). kao i agrarnog.

Radi lakšeg učenja u knjizi su apostrofirani važniji pojmovi. istraživač i saradnik u nastavi 203 . Čitaocu omogućava uspešno razumevanje obrađene materije i stoga je preporučujemo ne samo studentima Poljoprivrednog fakulteta već i širem auditorijumu čitalaca. grafikona i pregleda. a mnoge pojave su i ilustrovane pomoću tabela. dipl. Udžbenik je veoma pristupačan i jasno pisan. ing.Na kraju poglavlja autor nabraja i ukratko objašnjava ekonomske institucije globalizacije. Nataša Andrić. podele i definicije.

Osnovne kategorije ekonomije su obrađene u prvom delu knjige i obuhvataju 9 poglavlja. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora u nastavnom i naučnoistraživačkom radu na Poljoprivrednom fakultetu. godine. Institicionalizam. o razvoju i osamostaljivanju ekonomije kao nauke i o različitim pravcima ekonomske misli. Škola klasične političke ekonomije. teorijska shvatanja i uopštavanja ekonomskih škola kao što su: Merkantilisti. redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.Prikaz knjige “EKONOMIJA I“ (za agroekonomiste) „UVOD U MIKROEKONOMIJU“ Knjiga „Ekonomija I“ je univerzitetski udžbenik namenjen studentima agroekonomskog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. jedinstva logičkog i istorijskog. U ovom poglavlju autor je ukazao na činjenicu da ekonomija kao uvodna i opšta naučna disciplina pored opštih i posebnih metoda koje koriste društvene nauke. određene metode koje su u ovom slučaju od posebnog značaja. Fiziokrati. a izdavač je Poljoprivredni fakultet. Peto poglavlje prikazuje osnovne komponente (faze) društvene proizvodnje. Knjiga sadrži najvažnija pitanja iz problematike pod nazivom: „Osnovne kategorije ekonomije i uvod u mikroekonomiju“. Tu spadaju: proizvodnja. U izradi udžbenika korišćeno je 87 izvora domaće i strane literature. predmete istraživanja. itd. Treće poglavlje pod nazivom „O razvitku ekonomske misli“ govori o prvim razmatranjima ekonomskih pojava. polazeći od činjenice da u ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja ekonomije: politička ekonomije kao društvena nauka i ekonomija kao nauka o racionalnom ponašanju. U četvrtom poglavlju autor daje odgovor na pitanje: šta je predmet ekonomije?. U prvom poglavlju autor definiše različite pojmove vezane za pojam ekonomije i ukazuje na značaj izučavanja. jedinstvo teorijske i empirijske analize i uporedno korišćenje mikro i makro ekonomske analize. odnosno. 204 . W. ima i određene metodološke specifičnosti. ekonomskim školama. Neoklasična škola. potrošnja i reprodukcija. Knjiga je izdata 2007. njihove karakteristike i međuzavisnosti. Novi Sad. raspodela. Monetarizam. U skladu sa tim autor objašnjava metod apstrakcije. odnosno. Autor prikazuje načine pristupa izučavanju ekonomskih pojava. mesto i ulogu ekonomije kao nauke. Koncipiran je prema standardima svetskih udžbenika takve vrste kao što su poznati udžbenici Pola Samuelsona. Drugo poglavlje prikazuje metode (postupke i puteve) u istraživanju i analiziranju pojava i zakona posmatrane stvarnosti koji se koriste u ekonomiji. razmena. metode ekonomskih analiza. Nordhausa i Mankiwa: “Ekonomija“ i „Osnovi ekonomije“. Knjiga je sistematizovana u 19 poglavlja i sadrži 347 strana. Udžbenik je delo autora dr Radovana Pejanovića.

evoluciju i motivisanost). kao i cenovnu i dohodovnu elastičnost ponude. Prva grupa načela daje odgovore na pitanje kako ljudi donose odluke. ulaganje u ljude. Vezano za domaćinstvo autor objašnjava izvore i faktore dohotka domaćinstva. zakon tražnje i faktore tražnje. U poglavlju „Tržište i tržišni odnosi“ autor definiše pojam tržišta i uz pomoć šema navodi nekoliko klasifikacija tržišta kao što su Štakelbergerova i Samuelsonova klasifikacija tržišta. osnovne ekonomske kategorije preduzeća. promenu ravnoteže usled promene spoljnih faktora tržišta. znanje i nauku. Trinaesto poglavlje pod nazivom „Elastičnost i njena primena u ekonomiji“ govori o elastičnosti kao pokazatelju u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promenu tržišnih uslova. navodi se i objašnjava 10 ekonomskih načela svrstanih u tri grupe. odnose hijerarhije. Dvanaesto poglavlje nosi naziv “Formiranje cena na tržištu roba (zakon ponude i tražnje)“. društvenom bogatstvu. potrošnju i štednju domaćinstva (sklonost. ovim faktorima pridružuje i preduzetništvo. Autor koristi primere i grafičke prikaze pri objašnjenju navedenih pojava. uz navođenje instrumenata intervencije na tržištu. Sedmo poglavlje „Privredni subjekti i ekonomske institucije“ definiše privredne subjekte. ono je i nosilac potreba. Autor. Četvrta determinanta koju autor obrađuje je produktivnost rada i intenzivnost rada. menadžment. njihove ciljeve i preferencije. U petnaestom poglavlju se definišu domaćinstvo i preduzeće kao tržišni subjekti. bilans imovine preduzeća. uspostavljanje tržišne ravnoteže. autor se koncentriše na dva područja primene analize ponude i tražnje. nestabilnost dohotka i uticaj vlade da se ti problemi reše. tehniku. U četrnaestom poglavlju „Promena ponude i tražnje i efekat na cene“. a takođe. Osmo poglavlje „Ekonomski faktori (resursi) proizvodnje“ navodi i obrađuje prirodne resurse (prirodni kapital). autor navodi i stanovništvo.Šesto poglavlje pod nazivom „Determinante društvene proizvodnje“ posvećeno je prirodnim uslovima i prirodnim resursima. na poljoprivrednu proizvodnju. Autor daje odgovor na pitanje zašto država utiče na cene i količine pojedinih roba i usluga. Autor objašnjava cenovnu i dohodovnu elastičnost tražnje. ljudske resurse (ljudski kapital) i proizvodne resurse (kapital). aktivnosti. a poslednja tri načela se bave delovanjem privrede kao celine. Dalje se objašnjava pojam preduzeća. U ovom poglavlju autor detaljnije objašnjava zakon ponude. Radi se o promenama u kvanititetu jedne ekonomske pojave i uticaju tih promena na kvanitite druge ekonomske pojave. gde je ukratko prikazan nastanak i razvoj mikroekonomije kao i predmet i naučni metod mikroekonomske analize. infrastrukturu i ekonomsku ulogu država. Drugi deo knjige koji predstavlja uvod u mikroekonomiju započinje desetim poglavljem pod nazivom „Pojam i predmet mikroekonomije“. Zatim. 205 . Druga grupa načela se odnosi na to kako ljudi međusobno deluju. Kao značajan faktor društvene proizvodnje. u skladu sa savremenim shvatanjima. jer se iz postojećeg stavnovništva regrutuje radna snaga. U poglavlju „Osnovna načela ekonomije“. najznačajnije faktore ponude i slučajeve njihove promene. kao i osnovne institucije koje predstavljaju trajni oblik veza između privrednih subjekata unutar kojih se na ustaljen način odvijaju ekonomske aktivnosti. koje obuhvata sva postojeća materijalna i duhovna blaga stvorena ljudskim radom. i na poreze pomoću kojih se interveniše na tržištu.

U poglavlju „Formiranje cena na tržištu faktora proizvodnje“. princip marginalne produktivnosti i mehanizam tržišta uz prikaz jasne šeme funkcionisanja tržišta. upotrebe zajmovnog kapitala.bilans uspeha preduzeća. ing. autor polazi od činjenice da je tražnja za određenim faktorom proizvodnje izvedena iz tražnje dobara i usluga u čijoj proizvodnji učestvuje ovaj faktor proizvodnje. Autor smatra da u tim okvirima intervencija države može da unapredi razmenu smanjujući neizvesnost ili obarajući informativne prepreke. Upravo zbog toga se preporučuje širokom auditorijumu čitalaštva. autor objašnjava formiranje cene upotrebe rada. Osamnaesto poglavlje nosi naziv „Monopolski položaj na tržištu i teorija igara“. ali može i da je suštinski deformiše. Studentima agroekonomije ovaj udžbenik nudi ekonomske pojmove. U poslednjem poglavlju pod nazivom „Tržišne deformacije“ autor ističe osnovne ideje na kojima počiva slobodna razmena: decentralizovano odlučivanje i prilagođavanje tržišnih subjekata. na osnovu kojih oni donose strateške odluke kako bi maksimizirali svoje očekivane korisnosti. Međutim potpuna samostalnost u odlučivanju i nedostatak svih potrebnih informacija čini da su rezultati razmene neizvesni i rizični. Šesnaesto poglavlje pod nazivom „Racionalno ponašanje na tržištu“ opisuje teoriju racionalnog potrošačkog izbora. finansijsko izveštavanje i bonitet preduzeća. procena njegove imovine i obaveza. Autor ukazuje da je ključni cilj igre određivanje optimalne strategije za svakog učesnika. racionalno ponašanje proizvođača uz objašnjenje analize marginalnih (graničnih) troškova. upotrebe akcijskog kapitala i formiranje cene upotrebe zemlje i cene zemlje. a to su monopolska konkurencija. Deo ovog poglavlja autor posvećuje prikazu teorije igara. Knjiga je pisana jasnim stilom i laka je za razumevanje. koja se primenjuje u slučaju donošenja odluke preduzeća u položaju oligopola. kao i nove kriterijume uspešnosti poslovanja preduzeća. monopolski sporazumi i prisustvo barijera. kao i prednosti i ograničenja pojedinih oblika preduzeća. dipl. ekonomske principe privređivanja i efikasnosti poslovanja. kategorije. U skladu sa tim autor objašnjava osnovne karakteristike monopolskog položaja. Autor takođe navodi i podelu. Nataša Andrić. Autor se trudio da odabrana i ključna ekonomska pitanja približi studentima i drugim korisnicima ove knjige i da ih zainteresuje za dalji rad u ovoj oblasti. krivu indiferentnosti. U skladu sa tim. postupke i načine mišljenja koji važe za savremenu tržišnu privredu. Autor naglašava da je monopolistička konkurencija jedna od najprisutnijih situacija na savremenim tržištima. organizaciju preduzeća. istraživač i saradnik u nastavi 206 .

У додатку на 363. Нови Сад 207 . математичарима. Коаутори ове књиге су Драган Ђорић.др Љиљана Петровић наводи да „Атлас расподела“ може користити истраживачима у разним областима који у свом раду користе различите статистичке моделе.ПРИКАЗ КЊИГЕ „ АТЛАС РАСПОДЕЛА“ Недавно је изашла из штампе књига „Атлас расподела“ као резултат рада више аутора. оцене параметара. фамилије расподела. као и графичке методе испитивања сагласности. Значај ове књиге је у томе да су у њој на једном месту обрађене све важније непрекидне теоријске дистрибуције. показатељи асиметрије и спљоштености. Овде су детаљно описане и поткрепљене одговарајућим теоремама и доказима случајне променљиве и функције расподела. моменти расподеле. у оквиру којих су обрађене непрекидне случајне променљиве. Пољопривредни факултет. као и још неке карак теристике. график густине. случајних променљивих. моделирање случајне променљиве. ентропија. Књига је штампана у Београду на 376 страна. у ком су дате опште ознаке.инг. Рецензент проф. тип расподеле. људима из праксе. тестови сагласности. који се баве експерименталним истраживањем и моделирањем расподела случајних променљивих. специјалних и елементарних функција. Јован Малишић и Емилија Николић-Ђорић. узорачких величина. бета и неке друге посебне функције). на неколико страна дат је списак ознака. у издању Грађевинског факултета из Београда .др Павла Младеновића „Атлас расподела“ може бити од користи студентима математике и других дисциплина у чијим наставним плановима и програмима су укључени садржаји из теорије вероватноће и математичке статистике. Надамо се да ће ова књига послужити многим статистичарима. као и студентима основних и докторских студија Пољопривредног факултета и других факултета на којима се слушају курсеви из Статистике и Вероватноће. генератриса момената . Атлас расподела био би од користи и свим истраживачима који се баве статистичким задацима моделирања расподела случајних величина у најразличитијим областима. дипл. Весна Јевремовић. трансформација случајне променљиве. магистрант. основне нумеричке карактеристике. Према речима рецензента проф. За сваку од расподела дата је густина. моменти. што је чини јединственом на овим просторима. параметри. где су набројане и детаљно обрађене одговарајуће непрекидне теоријске расподеле (155 расподела). функција расподеле. У првом делу књиге ( поглавље 1) дате су дефиниције и основне чињенице у вези са расподелама непрекидних случајних променљивих. Слободан Нићин. ознаке бројева. Друго поглавље носи назив „ Опис расподела“. Након предговора. повезаност са другим расподелама. карактеристична функција. страни дате су неке функције које се користе у дефиницији неких расподела (гама.

208 . На Пољопривредном факултету. Варварин. Запошљава се на Пољопривредном комбинату. Земун-Београд. ДР ДЕСИМИР ОБРЕНОВИЋ . на њега тада у потпуности пада и родитељска обавеза у подизању њихове малолетне деце – Виолете (12) и Весне (7).71). напустио редовни професор за област Финансијска анализа пословања др Десимир Обреновић. најзад. учествовао је у настави на биолошким и агроеконском смеру Пољопривредног факултета у Новом Саду. у настави на Економском факултету у Суботици. Успешну универзитетску каријеру. изненадна смрт његове младе супруге Слободанке. Приликом његовог избора комисија је имала посебно у виду препоруку проф. непосредно после пензионисања и кратке тешке болести. Рођен је у Гокчаници (Краљево) 7. који га је познавао и ценио као вредног студента и студентског активисту на Пољопривредном факултету.IN MEMORIAM ПРОФ. Нови Сад бива изабран за асистента (1970). а школске 1974/75. Бошњане (Варварин). Он је ту обавезу прихватио и успешно остварио поносно и без роптања. као и студентске стручне екскурзије. научном. Станка Мирића. У својству пољопрвредног техничара запошљава се (1941) у Земљорадничкој задрузи. колега Обреновић се несебично предао педагошком раду. организовао је практичну обуку студената. године. са оценом 8. Пошто је припремио и одбранио докторску дисертацију. Служи обавезни војни рок. сопственом уздизању (магистарски рад брани већ 1973. затим за ванредног (1988) и. (1993) за редовног професора на предмету Финансијска анализа пословања. Поред задатака који су пред њим стајали у педагошком. Основну школу похађа у родном месту а Средњу пољопривредну у Краљеву.87). Завршава га о року (оцена 8. стручном раду и на пољу друштвених активности. августа 1940.(1940 – 2006) Колектив Института за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду изненада је. пошто му је решено стамбено питање. није прекинула али је битно пореметила. Уписује се на Агроекономски одсек Пољопривредног факултета у Земуну-Београд. конкурисао је и изабран за доцента (1982). После избора. остварује четворомесечни боравак на Тимирјазевској академији у Москви.

Написао је и објавио (сам или као коаутор) 44 научних и 20 стручних радова. шеф Катедре и управник Института за економику пољопривреде и социологију села. обрадио 22 научноистраживачких пројеката и студија. члан издавачког савета часописа Економика пољопривреде. стручни и друштвени рад проф. научни. већи број приказа публикација и стручнопопуларних чланака. главни и одговорни уредник листа Агроном. потпредседник Друштва аграрних економиста Србије. 8 монографија и књига. члан разних научних и стручних органа. За свој педагошки. др Десимира Обреновића остаће у сећању многих студената и наставника Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду. Нови Сад. проф. био ментор студентима који су своје радове презентовали у оквиру научних смотри. Београд и Агроекономика. Преминуо је 12. секретар СИЗ-а за више и високо образовање Војводине. организација и институција факултета и Универзитета.2006.Руководио је израдом великог броја дипломских. у пензији 209 . као помагала студентима. године. Сахрањен је у Новом Саду. Десимир Обреновић добио је велики број признања у виду диплома. У свом тридесетшестогодишњем раду на Факултету био је његов продекан. који су слушали његова предавања и користе његове написане и објављене научне и стручне публикације. магистарских и докторских радова. плакета. Сам или у заједници са наставницима Пољопривредног факултета у Земуну и Економског у Суботици припремао је уџбенике и приручнике. као и Економског факултета у Суботици. захвалница и повеља.03. Дело и активност проф. Др Јан Марко.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful