MATEMATIKI FAKULTET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: FILOZOFSKI ZNAAJ IDEJNIH PRAVACA U MATEMATICI

Profesor: Lui Zoran

Student: Maja Bukumiri 257/97 U Beogradu, 01.07.2003.

Uvod 1. Idejni pravci u matematici 1.1. Platonizam 1.2. Konceptualizam 1.3. Intuicionizam 1.4. Nominalizam 1.5. Realizam 1.6. Formalizam 1.7. Logisticizam 1.8. Konvencionalizam 1.9. Matematizam 2. Korienje matematikih rezultata 3.Vera u svemo matematike 4. Poznavanje matematike formira sliku sveta 5. Matematika misao 6. Ulaenje u drukiji nain miljenja

Uvod
Ukoliko matematika vie iri svoje
2

kontekste

sa

sve

veim

brojem

drugih nauka i delatnosti, ukoliko se vie ovo "proimanje" matematikom danas osea kao opta potreba i neminovnost, utoliko i filozofski znaaj matematike biva upadljiviji i jasniji. Zbog toga je ova "matematizacija" kao sve prisutniji sadraj celine ljudske delatnosti dostojna filozovskog komentara. "Matematizam" se moe javiti i kao jednostranost, preterana pretenzija, tenja da se neodgovarajuim metrom meri i ono to takvom merenju nuno izmie.

1.Idejni pravci u matematici

Poznato je da postoji vie idejnih pravaca u vezi sa matematikom. Neki od njih se odnose na stavove o znaaju, smislu, budunosti pojedinih matematikih teorija, pa bi mogli izgledati kao " isto " matematika problematika sa motivacijama i argumentacijom samo unutar matematike. Ovakva izolovanost od vanmatematickih sistema sudova esto je prividna - u stvari, biva re o irim filozofskim teorijama "uvezenim" u matematiku, sa ciljem da se od matematike naini dobar primer za te teorije.Takvi postupci ne ostavljaju, meutim, ni samu matematiku "neoteenom" - oni dovode do forsiranja jednih a zapostavljanja drugih oblasti ili matematikih postupaka, to matematici moe, ali ne mora koristiti. Drugi pravci se u matematici raaju, pa prelaze u druge oblasti, teei da postanu opti pogled na svet. Takva su proirenja bremenita preteranim uproavanjem, ali mogu i znatno osveavati optije, vanmatematike teorije. Ovde nisu nabrojeni svi idejni pavci jedne ili druge vrste, ili njihove kombinacije i meuvrste. Neki od navedenih pravaca su suprotni jedni drugima, neki su srodni, neki ui od drugih, uklapajui se u njih, neki su neuporedivi i po problematici u odnosu na koju se opredeljuju. Izbor je vren tako da se, po mogustvu to efektnije, vidi raznovrsnost dilema i bogatstvo idejnih problema.

1.1. Platonizam

Znameniti grki filozof Platon izrekao je znaajne stavove i kada se radi o filozofiji matematike. Za matematiare je termin "platonizam" prvenstveno vezan za Platonova shvatanja o matematici, narocito na Platonovo tvrenje da u objektivnoj stvarnosti nema nikakvih taaka, linija, povri , itd.,

ali da je tu ipak re o entitetima koji objektivno egzistiraju u nekoj drugoj stvarnosti, drugom svetu na koji smo sauvali uspomene - nae predstave o takama, linijama, povrima i ostalim geometriskim objektima. Oigledno je Platonovo stanovite idealistiko svojim stavljanjem geo- metriskih objekata van naeg ulnog iskustva, sa jasnim mistinim asocijacijama, i vie od toga. Re je, meutim, o tzv. "objektivnom idealizmu", jer se neka egzistencija van nas samih priznaje dodue u svetu iracionalnom i mistinom. Ovakvo shvatanje, naravno, zasluuje onakve komentare kakve i svaki drugi objektivni idealizam i predstavlja "uvoz" takvog idealizma u matema- tiku iz filozofije, koristei jedno opte filozofsko stanovite za tumaenje prirode, porekla matematikih pojmova. Samu matematiku njene postupke i razvitak ono ne mora ugroavati moe ak davati izvesnu slobodu, korisnu za apstraktni razvoj matematike koji je njen bitni sastavni deo, ali ova sloboda nipoto nije nemoguca bez objektivnog idealizma. Ljudska inventivnost, posebno u oblasti matematike, ide znatno preko te realnosti, zalazei i u oblast mogueg, a ne samo saznatog, stvarajui veoma opte teorije koje esto nalaze i neoekivane primene, ali znaju i da ostanu same sebi cilj. Neposredno je da je karakter apstrahovanja koji inimo prelazei od realnih, ulno dostupnih ( neposredno ili posredno ) objekata na idealizovane, "iste" matematike pojmove gnoseoloki sloen i vezan za ne male filozofske tekoe. Platonistiko shvatanje, na nain slian religijskom, kao da prebacuje tekoe o kojima je re u jednu drugu "ravan", ovog puta mistinu, koja moe biti jasna nekom viem umu, a naoj je logici nedostupna. Prebacili smo nepojamno, ili nedovoljno shvatljivo nekom drugom, pa se moemo "mirno" baviti onim to nam je pristupanije, kako znamo i umeme. Meutim, ovakva "prebacivanja" ne treba olako shvatiti samo kao put manjeg otpora. Ima u tome i neega to dublje odgovara mogunostima naeg saznavanja sutine, koje su opet, sa svoje strane (kao objektivno uslovljene) i same u odredjenoj vrsti sklada (nikako neprotivrenog ni pravoliniskog) sa pravim "stanjem stvari". Uzimamo, recimo, Gedelove stavove o nemogunosti da se neprotivrenost dovoljno razvijenih matematikih teorija dokae sredstvima njih samih. Tu je dokazano, onakvom matematikom strogou kakvu danas posedujemo, da se reenje problema neprotivrenosti (krupnog i osnovnog pitanja jedne teorije) ima reavati negde "drugde", ne tu gde bi se oekivalo. To "drugde" za matematiku u celini nije pronaeno, ali se odatle mogu izvoditi jedino zakljuci u prilog vaenja svojevrsne objektivne dijalektike, a nikako, jer za to nema nikakvog osnova, u smeru nekakvih "mistinih dodataka". Ili, uzmimo injenicu da su dovoljno formalizovane elementarne teorije brojeva nepotpune ako su neprotivrene, a protivrene ako su potpune.im teimo potpunosti, tj. da u okviru jedne celine
4

reimo sve to nam se ini da se u okviru te celine moe reiti, odmah se javlja protivrenost. Ne moemo oekivati "celu istinu" u uskim misaonim okvirima, ma koliko se nama inilo da smo te okvire zamislili dovoljno iroko. I za "drugde" se mora tota ostavljati. To "drugde" ne moe biti "obeana zemlja" u kojoj je sve to se da zamisliti reeno ili reivo.

1.2. Konceptualizam

Za Emanuela Kanta vezuje se konceptualizam, kao idejni pravac u matematici. Moe se rei da se radi o specifinoj projekciji Kantovog shvatanja o nesaznatljivosti, "stvari po sebi" ,a sa druge strane, kategorikim tvrdnjama o apriornosti naeg saznanja svrstava se u subjektivni idealizam. Matematiki sudovi su, po Kantu, sintetiki sudovi apriori. On porie da se spoljanje stvari zaista nalaze u prostoru, poto je prostorni izgled stvari samo oblik koji im daje na duh, u kome je prostornost apriorna - deo nae strukture ( mi ne moemo drukije da shvatamo stvari nego samo prostorno). I Kant smatra da su predmeti geometriskog znanja stvarni, ali samo u okviru nae svesti, jer njihova stvarnost po sebi, ma koliko bila principijalno priznata, ne moe biti predmet naeg razmatranja. Iako su subjektivni i objektivni idealizam uopte i u matematici dovoljno jasno suprostavljeni jedan drugom, ipak oni imaju mnogo zajednikog, posebno u njiho- vom prenoenju na teren matematike. Na kraju krajeva, nije bitno da li su idealni geometriski objekti realno postojei u nekom drugom svetu ili su realno postojei samo u naoj svesti, jer u oba sluaja oni su sutinski odvojeni od stvarnosti. Vrlo su nategnuti pokuaji da se uspenost ljudske prakse u primenama matematike protumai polazei od ovakvih stanovita. Komentari koje bi bilo nuno dati u vezi sa konceptualizmom umnogome bi bili srodni onima koje smo dali povodom platonizma, s obzirom na njihovu srodnost, i pored svojevrsne suprostavljenosti. esto se Kantov konceptualizam kritikuje kao pogrean zbog Kantovih zakljuaka o euklidskom prostoru kao jedino moguem, onome koji nam je, apriornou koju Kant zastupa, usaen tako da drukije ne moemo zamisliti. Iz ovih tekoa Kant bi, verovatno, umeo izai, s obzirom na injenicu da euklidski prostor zaista ima jedno vre utemeljenje u nama, pa bi neeuklidski prostor, ma koliko to protivreno delovalo, odgovarali nekim "perifernim" domenima svesti. Dodue, ovo "vre utemeljenje" euklidskog prostora zasniva se na dosadanjem iskustvu oveanstva koje, s obzirom na venost, nije predugako, ali pozivanje na iskustvo, u najmanju ruku, ne bi bilo tipino za Kantov nain rasuivanja. Svejedno,ini nam se da glavni pravac kritike ne treba da ide tim putem - vaniji je defekt konceptualizma u nategnutoj vezi sa praksom; o moguim mistifikacijama da i ne govorimo.

1.3. Intuicionizam
5

"Intuicionizam" je posebno znaajan idejni pravac u matematici koji je, moe se rei razvio i posebnu logiku i matematiku aparaturu, odbacujui mnogo od postojeeg, unosei "prilinu pusto" u klasinu matematiku, ne priznajui niz njenih principa i postupaka. Ne priznaju princip iskljuenja treeg. Odbacuju dokaze pobijanjem suprotne predpostavke. Ne priznaju aktuelnu, nego samo potencijalnu beskonanost. Prihvataju samo tzv. konstruktivne dokaze itd. Ovakvim svojim konstruktivizmom, svojom potenciranom strogou, intuicionizam bi, na prvi pogled, delovao kao ekstremna tenja sigurnom, opipljivom, realnom, materijalnom - kao da bi bio srodan nekom vrlo opreznom materijalizmu. Odmah, meutim, sam naziv "intuicionizam" kao da protivrei ovakvom utisku. Reklo bi se, prema takvom nazivu, da se radi o bezgraninom oslanjanju na intuiciju, dakle, na neto to se ne da uvek uklopiti u kalupe, to moe dovesti i do fikcija u krajnjoj liniji. U stvari, naziv pravca i nije sasvim odgovarajui. Jeste da tzv. "ituicija prirodnog broja" igra znaajnu ulogu u filozofskom obrazloenju intuicionistikih motivacija, ali se tu intuicija ipak uzima u jednom posebnom smislu, tako da naziv "vie obeava" nego to sadraj (u pogledu neke vrlo iroko shvaene intuicije) prua. Ipak, paljivija analiza pokazuje da je osnovna ideja podloga intuicionista pre dealistikog nego materijalistikog karaktera.Ono, dakle, to lii na rigorozno insistiranje na sigurnom, previe rigorozno, moe biti motivisano ne toliko egzaktnim rasuivanjem. Nalazi se i obrnutih primera, da i vee insistiranje na realnosti u osnovnoj motivaciji dovodi do "lebdeih" rezultata. Navedimo sledee komentare A. Priora (Historija logike): "Prema Braueru matematika nije sistem formula i pravila ve osnovni oblik ljudske djelatnosti, djelatnosti koja ima svoj temelj u naoj sposobnosti da apstrahiramo shvaanje "dvojstva" iz uzastopnih faza ljudskog iskustva i da uvidimo kako se ta operacija moe ponavljati neodreeni broj puta da bi proizvela beskonano napredujui niz prirodnih brojeva u sistemu matematike, osnovnom na toj prvobitnoj intuiciji, jezik slui samo kao pomo pamenju i komunikaciji i ne moe sam od sebe stvoriti nov matematiki sistem; nae rijei i formule imaju znaenje samo ukoliko su podravane bitno nejezikom djelatnou duha.Najposle, formulacija jednog teorema ima smisao samo ako oznaava mentalnu konstrukciju nekog matematikog entiteta ili pokazuje nemogunost entiteta u pitanju. Brauerovo shvaanje dokaza kao bitno mentalnog korisno je kao korektiv za usko formalistiko objanjenje koje bi htjelo interpretirati dokaz u danom formalnom sistemu, iako je njegov psihologizam filozofski sporan - L. Vitgentajn je svojim radovima uinio vie nego sumnjivom tezu da je jezik samo nebitni pratilac misli, potreban samo za svrhe pamenja i komunikacije. U intuicionizmu nisu toliko vane njegove psihologistike crte koliko njegov naglasak na konstruktibilnosti i oblik matematike koji odreuje njegov kriterijum smisaonosti". Navela sam ovako dug Priorov citat zbog njegove jasnoe i sadrajnosti.
6

Bitnost ljudskog razlikovanja dvojstva, "mnogo", "drugog", zaista je bitna za intuitivno shvatanje prirodnog broja i tu su, ini nam se, intuicionisti u osnovi u pravu. Ali, potcenjivanje znaaja jezika koje zatim dolazi izgleda prenagljeno i ne vidi se po emu nedvosmisleno proistie iz prethodnih premisa. Kada su doli do "mentalne konstrukcije nekog matematikog entiteta", intuicionisti e odjednom, ini se bez prave potrebe, apsolutizovati tu mentalnu konstrukciju u smeru Kantovog konceptualizma. Ne vidi se dovoljno zato ono to je "zdravo" u intuicionistikom shvatanju konstruktibilnosti mora biti naslonjeno na kantijanski subjektivizam. Ali, dajmo re S. Barkeru [3]: "itavo uenje da brojevi i skupovi poinju da postoje zahvaljujui istoj intuiciji procesa brojanja suvie je neodreeno i podlono kritici, ako se uzme sasvim doslovno. ta bi trebalo da bude ta "ista intuicija"? Kakav dokaz imamo da duh u "istoj intuiciji" moe da broji samo konanom brzinom? Zar duh ne bi mogao da broji beskonano brzo u "istoj intuiciji" i tako da "konstruie" transfinitne brojeve? Neobinost ovog uenja jasno dolazi do izraaja kada se setimo da je ono posledica Kantove teorije, a verovatno i Brauerove, da zakoni brojeva vae samo za stvari koje duh intuitivno saznaje, a ne za stvari kakve su po sebi. Shvatanje da se broj ne moe primeniti na stvari kakve one zaista jesu po sebi znai da stvari u stvarnosti nisu ni jedne ni mnoge. To je suvie blizu protivrenosti da bi bilo plauzibilno." Iz ovog Barkerovog citata moe se zakljuiti da intuicionisti, u svojoj matematikoj praksi tako trezveni, uvoenjem kantijanstva s nedovoljno jasnom argumentacijom dolaze do apsurda u tretiranju "stvari po sebi". Ako, dakle, posmatramo ovaj pravac u smislu opredeljivanja oko toga da li on znai "uvoz" filozofije u matematiku ili obrnuto, moemo zakljuiti sledee: opaajuci izvesne logike tekoe u matematici (koje nisu toliko apsolutne koliko se to moe uiniti na prvi pogled) oni daju svoje varijante koje su matematiki interesantne i koje svakako znae vredan prilog razvitku matematikih nauka. Traei obrazloenje za svoje postupke oni, nedovoljno motivisano i "prekoraujui ovlaenja" koja im matematika daje zovu u pomo konceptualistiku filozofiju. To jeste neka vrsta "uvoza filozofije" u matematiku, ali ne inicijativom filozofije koja bi u matematici traila svoju potvrdu, nego nastojanjem matematiara da dublje obrazlae svoju matematiku reformu, koja bi i bez naruite pomoi filozofije, posebno konceptualistike, imala svoga smisla.

1.4. Nominalizam

"Nominalizam" postoji kao teorija sholastike filozofije, a u skladu sa ovom je i nominalistiki pravac u matematici. Po nominalistima, univerzalije nemaju realnost - to su samo rei, imena. Realnost se priznaje samo pojedinanim
7

fizikim objektima. U matematici su nominalistika shvatanja na odreen nain srodna intuicionistikim, u smislu "osiromaenja" nekih oblasti klasine matematike. S druge strane, nominalizam ima jednu "realistiniju" crtu, svojim pouzdanjem u pojedinane predmete, koje, u nekom smislu, izgleda blie priznanja njihovog objektiviteta, u smislu adekvatnosti objektivnoj stvarnosti. Odricanje realiteta optijim pojmovima, s druge strane, doputa i "provalu" formalizma, kada se "imenima" ipak pone manipulisati."Imena" konstituiu jedan "isto" ljudski svet koji onda pogoduje subjektivizmu i previe se odvaja od inae priznatih pojedinanih predmeta. Re je, ipak , o idealistikoj filozofiji - prizna se objektivna realnost, ali onda dolazi do prevelikog udaljavanja od nje. Nominalisti nailaze na bitne tekoe kada treba dati koliko - toliko koherentnu teoriju prirodnih brojeva. Ovo zbog toga to korespondiranje prirodnih brojeva pojedinanim objektima uvek ostaje na konanom - prelazak na beskonanost ne izgleda niim opravdan.

1.5. Realizam

"Realizam" u matematici, a i u filozofiji ire, nije ono to mu ime kae. Suprotan je intuicionizmu jer, slikovito reeno, priznaje egzistenciju, odn. realnost svemu to se samo zamisliti moe. Matematiki pojmovi, "idealni" matematiki objekti, postojei su isto onako kao i bilo koji objekt ija se egzistencija moe ulno verifikovati. Rasel je izraziti predstavnik ovog pravca. "Realizam" bi, znai, bio u tome to se granice realnosti znatno ire. Ovakav je, meutim, "realizam" bitno udaljavanje od materijalistikog shvatanja sveta - ni religiozna mitologija ne odrie (ba naprotiv) "realnost" svojim konstrukcijama. "Realistiko" shvatanje u matematici pogoduje formalizmu koji ne vodi mnogo rauna o poreklu i prirodi pojmova kojima operie, zadovoljavajui se "pravilima igre" i njihovim kombinacijama. Samo je naizgled protivrena esta pozitivistika nastrojenost kod predstavnika "realistikog" pravca, budui da preterana irina koju oni imaju prema stvarnosti, u stvari, izraava jednu ravnodunost u odnosu na ontoloku problematiku matematikih "bia", koja se, meutim, u matematici ne da izbei, pri emu joj se ne sme prilaziti tako kao da je sama sebi cilj.

1.6. Formalizam

"Formalizam" je stanovite u matematici koje zauzimaju mnogi "realisti", ali ne samo oni, a koje od matematike ini svojevrsnu "pasijans" problematiku,svodei je na "pravila igre", operisanje entitetima sasvim nezavisno od porekla i ciljeva. Kako pie Barker[3]:"Na taj nain e gledite formalista biti da ne postoji znaenje ili istinitost matematikih sistema; ti sistemi uopte ne sadre iskaze, ve samo znake. Jedna vrsta sistema nije nikad "tanija" od drugih (pretpostavljajui da su obe pravilno formalizovane). Kada se uredi kao formalizovani sistem, teorija skupova intuicionista ini razliitu igru znacima od teorije Zermela ili Fon Nojmana, ali su sve to dobre igre. Koju treba igrati? Ako se pokae da jedna od njih, u duem vremenskom periodu, ima pouzdanije i plodnije primene u nauci nego druge, onda je to razlog da joj damo prednost". Ove poslednje tvrdnje, oigledno, nisu liene osnove, samo su postavljene suvie aprioristiki - kao da treba prosto "liferovati" teorije pa posle gledati kako se koja slae sa realnou, ako je to sluaj - kao da uvid u stvarnost nije vana ako ne i presudna motivacija pri kreiranju "pravila igre". Formalizam se, meutim, ne javlja samo kao idejno stanovite u tumaenju matematike, nego i kao efektivan pristup nekim matematikim problemima, posebno problemu neprotivrenosti matematikih teorija. Ovaj pristup A. Prior objanjava na sledei nain: "Teorija sama mogla bi da sadri simbole za transfinitne kardinalne brojeve i druge idealne elemente, ali to ne bi bila prepreka za dokaz konsistentnosti,
9

u takvom jednom dokazu od nas se samo trai da te simbole tretiramo kao opaajno date predmete i da pokaemo da se oni nee nikad pojaviti u nekoj formuli ija je negacija takoe dokaziva. S druge strane, Hilbert je vjerovao da se beskonani pojmovi, iako su dopustivi u samoj matematici, ne smiju trpjeti u teoriji dokaza koja treba da osigura konsistentnost". Kao to se vidi "formalistiko" stanovite je srodno "realistikom" u krajnjoj liniji - ono je svojevrsno "produena ruka" realistikog stanovita u njegovoj matematikoj operacionalizaciji, sa jo naglaenijim pozitivistikim akcentom. Finitnost u algoritmima svedoi o matematikoj skrupuloznosti. Iako Hilbertov program, vezan za problematiku neprotivrenosti, nije doiveo potpun uspeh, on je ipak doneo lepih uzgrednih matematikih plodova.

1.7. Logisticizam

"Logisticizam" je idejni pravac koji, u razliitim vidovima, svodi matematiku na logiku, ili bar njene delove. I pored sutinske i duboke srodnosti, logika i matematika, meutim, nisu identine ni sa gledita metoda ni sa gledita objekata istraivanja. Moe se rei da je srodnost u toliko vea ukoliko logika vie tei egzaktnosti a matematika formalizaciji. Ono to u matematici pripada intuiciji, kao i sve ono to matematiku posredno ili neposredno potiui iz spoljanjeg sveta inspirie i koriguje, ne podlee potpunoj formalizaciji. S druge strane, ni logika se ne moe svesti samo na formalnu logiku ukoliko eli da bude dijalektika, da obuhvata "celu istinu". Uoljivo je da u dananjoj formalnoj logici matematika logika zauzima sve vidnije mesto. Kao i mnoga jednostranost logisticizam u "istom" vidu vodi formalizam, ali se I tu ne mogu osporiti znaajni matematiki rezultati, vani i za matematiku i za logiku, do kojih su doli predstavnici ovog pravca.

1.8. Konvencionalizam

"Konvencionalizam" je svojevrstan "izvoz" matematike u oblasti ireg vaenja. Uenje da su matematike teorije (to se kod konvencionalista odnosi uopte na zakone prirodnih nauka) samo dogovori, manje ili vie "zgodne" ili "udobne" za primenu u praksi, a da su u osnovi nae, subjektivne konstrukcije, otro je kritikovao Lenjin u svom znamenitom delu Materijalizam i empiriokriticizam, klasifikujui ga kao subjektivni idealizam. uveni matematiar, fiziar i filozof Anri Poenkare jedan je od najvienijih predstavnika ovoga pravca. S obzirom na zaista veliku ulogu konvencije u matematici, ipak je ovde mogunost zloupotrebe pri prenoenju u druge oblasti i mogua i velika, moda vea nego kod svih ostalih pobrojanih "izama". Kada se ovakvi konvencionalistiki stavovi prenesu u politiku i moral, oni mogu posluiti kao pravdanje svake proizvoljnosti, nedoslednosti, raznih ogreenja, sve do zloina. Konvencionalizam, kada se potencira do apsurda, relativizira svaku vrstinu i pouzdanost - promenimo
10

samo konvenciju i sistem aksioma, proglasimo, po dogovoru, da se "rase" dele na "nie" i "vie", pa e se moi pravdati i hitlerovske duegupke.

1.9. Matematizam

U poslednje vreme se sve vie govori o "matematizmu", kao to smo ve u poetku naglasili - utoliko vie ukoliko se iri "matematizacija" ostalih nauka. U preteranosti "matematizam" priznaje se samo ono to se matematizira i smatra se da matematizacija nema granica. Sline stavove zastupao je veliki Lajbnic, koji je inae svojim genijem bitno doprineo matematizaciji mnogih oblasti koje su dotle izgledale nedostupne svakoj egzaktnosti. Lajbnic kae: (citirano prema A. Prioru): "Dok sam jo bio djeak koji poznaje samo obinu logiku, i nije uio matematiku, dolazila mi je misao, ne znam po kom instinktu, da se moe pronai analiza ideja iz koje bi na nekakav kombinatorni nain istine mogle nastajati i ocjenjivati se pomou brojeva." Takozvana "gedelizacija" svakako je jedno od ostvarenja ove Lajbnicove tenje. Ali, kada je re o moi i ogranienjima matematike, dajemo re velikom sovjetskom matematiaru Kolmogorovu: "Principijalno, oblast primena matematike metode neograniena je: svi oblici kretanja materije mogu se matematiki izuavati. Meutim, uloga i znaaj matematike metode razliiti su u razliitim sluajevima. Nikakva odreena matematika shema ne iscrpljuje svu konkretnost realnih pojava; zato proces saznanja konkretnog tee uvek u borbi dveju tendencija: s jedne strane, izdvajanja oblika izuavanih pojava i logike analize tih oblika, s druge stane, otkrivanja momenata koji se ne uklapaju u ustanovljene forme, i prelaza na razmatranje novih formi, gipkijih i koje bolje obuhvataju pojave. Ako se sve tekoe izuavanja bilo kog kruga pojava sastoje u ostvarivanju druge tendencije, ako je svaki novi korak vezan za kvalitativno nove strane pojave, tada matematika metoda odstupa na zadnji plan; tada dijalektika analiza sve konkretnosti pojave moe biti samo pomraena matematikom shematizacijom. Ako, nasuprot tome, relativno proste i stabilne forme prouavanih pojava obuhvataju te pojave sa velikom tanou i potpunou, no zato ve u granicama tih fiksiranih formi niu dovoljno teki i sloeni problemi, koji zahtevaju specijalna matematika istraivanja, posebno, stvaranje specijalne simbolike i specijalnog algoritma za svoje reenje, to mi dolazimo u sferu gospodstva matematikog modela." Jednostavno govorei, matematika "uspeva" pri relativnoj stabilnosti pojmova, a glavni zadatak joj je da objanjava njihove uzajamne odnose. Jasno je da ovakav iskaz moe predstavljati samo jedno od bliih objanjenja u vezi sa namenom matematike, a ni izbliza njenu definiciju.

2.Korienje matematikih rezultata

11

Pokuaji filozofskog idealizma i drugih jednostranih filozofskih pravaca da rezultate prirodnih i matematikih nauka koriste za svoje sopstveno opravdanje ne mimoilaze, kao to smo upravo videli, ni matematiku. Ipak, rekli bismo da je fizika vie zloupotrebljavana u smislu, recimo, takvih paninih krilatica kao to je ona poznata "materija iezavanja", kojom su "duhovi" direktno uvoeni na poprite. Kada je re o matematici, njena su jednostrana tumaenja, sve u svemu, ila vie u smeru agnosticizma i pozitivizma. Konvencionalizam ostaje kao najizotreniji vid mogue zloupotrebe matematike u vanmatematike svrhe. Pokuaji obaranja dijalektike pod izgovorom da matematika, uzor egzaktnosti, istie neprotivrenost kao uslov bez koga se ne moe, mogu se smatrati, razvojem matematike same, obesnaenim do kraja. I matematika je trpela nasilje raznih dogmatskih sputavanja, iako moda ne u onako drastinom vidu kao to se to deavalo kod nacistikog proglaavanja nekih oblasti savremene fizike za "jevrejsku izmiljotinu" ili staljinistikog za "buroasku nauku". Dananje reakcije na preterani larpurlartizam, tamo gde se on javlja, sasvim su drugoga tipa. Matematika ve ima dugo, vekovno iskustvo. Prebrodila je krize, videla da je kriza u stvari stalna, ali da se kroz nju dolazi do novih uspeha. Ona sve vie nalazi pravu ravnoteu izmeu onoga to znai, kroz apstrakciju, njenu stvaralaku slobodu nezavisno od toga emu slui i onoga to joj se, kao sve novi i novi zahtevi realnog ivota, neprestano namee kao zadatak. U ovom smislu sve joj manje smetaju jednostrani idejni komentari.

3.Vera u svemo matematike

Veliki biolig arls Darvin izrazio je, u svom ivotopisu, aljenje to se nije bolje upoznao sa matematikom, jer mu se inilo da ljudi koji vladaju tom naukom imaju neko "naroito shvatanje". Iako je dobro vladao Euklidovim Elementima, osecao je bespomonost pred osnovnim naelima algebre - inilo mu se da nikad ne bi mogao da ih shvati do kraja. Ipak je i kasnije povremeno prelistavao matematike tekstove, sa svojevrsnom nostalgijom, iako bez dovoljno razumevanja. Bio je primer onoga to se naziva "strahom od matematike", koju je inae visoko cenijo. Iako su prola vremena Teodosijevog i Justinijanovog kodeksa u kojima su matematiari izjednaeni sa zloincima i vraarama, a matematika zabranjena kao "vetina dostojna osude", iako se u mnogim strunim, i ne samo strunim, krugovima otilo i u suprotnu krajnost - veru u svemo matematike, ipak su i danas u vezi sa ulogom matematike i njenim mestom u okviru integralnog pogleda na svet ive mnoge nedoumice i nepoznavanja. U jednom nedeljnom listu pie o Bertranu Raselu, kao dobitniku
12

Nobelove nagrade za knjievnost, sa naroitim naglaskom na Raselovoj svestranosti. Ipak, nijednom reiju nije spomenuto da je Rasel bio i matematiar, iako je on to bio na najviem nivou, tako da e, vrlo verovatno, ba po svojim matematikim rezultatima prvenstveno i ostati u istoriji nauke. Spomenuto je da je bio sklon prirodnim naukama i to dokumentovano injenicom da je bio lini prijatelj Alberta Ajntajna. Da je pri tome napisao i jednu od najboljih popularizacija Ajntajnove teorije - nije reeno. Ovakvo pisanje o Raselu, i ne samo o njemu, uopte nije retkost. Zato se, izgleda, ne treba preterano plaiti ponavljanja i navoenja optih mesta, nego koristiti svaku priliku za potenciranje nekih osnovnih injenica o matematici. Na upornost i tvrdokornu rasprostranjenost zablude moe se odgovoriti samo suprotnom upornou, ali bolje argumentovanom i ubedljivije logiki strukturiranom - tek tada se stvaraju neki od preduslova za razbijanje tako okorelih nerazumevanja.

13

4. Poznavanje matematike formira sliku sveta

Ne padajui u nepotrebne lamentacije, recimo koju re povodom Darvinove misli o "naroitom shvatanju matematiara". Do koje mere poznavanje matematike formira sliku sveta? Ve i iz dosada izloenog se vidi da nema jednoznanog usmerenja kome bi u ovom smislu matematiko obrazovanje vodilo svakog mislioca bez razlike. Mislim da vrhunski matematiki rezultati umonogome relativiziraju mnoga priprosta verovanja i dovode u pitanje brojne predrasude o apsolutnoj tanosti, o tome da je u matematici sve prosto i jasno ("kao dva i dva - etiri"), da je matematika nauka u kojoj je odgovor uvek "da" ili "ne". Proces neeuklidske geometrije, teorije skupova, matematike logike znaio je u mnogome "kopernikanski obrt". Dolo je, reklo bi se, do ambisa, do krajnjih moguih granica ljudske misli. A ipak su i te granice preene. Najjapstraktnije teorije pokazale su se veoma pogodnim za primene. Ono to je na prvi pogled liilo na krizu matematike i ljudske misli uopte, sve vie je postajalo novo, snano orue u savladavanju prirode. U injenici da neprotivrenost matematike u celini ni do danas nije dokazana moe se videti i svojevrsna objektivna dijalektika. Za formalizovane elementarne teorije brojeva, rekli smo ve, dokazano je da su protivrene ako su potpune, a da neprotivrenost povlai za sobom nepotpunost. im teimo sveobuhvatnosti, totalitetu, odgovoru na sva pitanja, protivrenost se javlja kao neminovnost. Neprotivrenost se ostvaruje samo u teorijama ueg dometa. Pa ipak je tenja ka potpunosti legitimna tendencija koja dovodi do dubljih saznanja. Dijalektiki je protivrena ova stalna tenja ka neprotivrenosti, koja ne dovodi do Sveznanja, ali koja nije ni obrtanje u krugu uvek na putu do zvezda kroz trnje. Matematika, koegzistencijom meusobno suprotnih teorija u smislu euklidske i neeuklidske geometrije, teorija sa potvrdnim ili odrinim odgovorom na Zermelovu hipotezu ili hipotezu kontinuuma, ak istovremenom primenljivou tih suprotnih teorija, prua lepe, prirodne primere jedinstva suprotnosti, koji nisu samo zgodno konstruisane sheme sa ciljem da se dokazuje dijalektika, nego pojave bitne za glavnu maticu matematike. Veoma osobeni matematiki pristup komunikaciji sa objektivnom stvarnou sastavni je, neodvojivi deo onih temelja na kojima se, u najirem smislu, moe konstituisati materijalistiki pogled na svet. Iako operie apstraktnim pojmovima, matematika je daleko od svakog voluntarizma (pri emu unutar i van nje ne nedostaju pokuaji da se i njoj nametnu voluntaristiki tokovi, sami sobom zadovoljni). Rezultati teorije o reivosti matematikih problema pokazuju da u matematici nije sve u "ili - ili+" nego i te kako i u onom dijalektikom "i jedno i drugo". Egzistencija umesno postavljenih pitanja na jeziku date teorije,
14

na koja u okviru iste teorije nema odgovora, svedoanstvo je o proetosti matematike dubokim dilemama. Izloili smo kako ni matematika nije imuna od zastranjivanja raznih vrsta. Prenaglaavanje jedne komponente u odnosu na druge i u odnosu na celinu stvari i u matematici, kao i u svakoj drugoj disciplini, znai odstupanje od duha nauke same, kome je imenentan odgovarajui sklad, ma koliko uslovan, dijalektian i dinamian on bio i koji je vie nezadriva tenja harmonijom, nego harmonija sama.

5. Matematika misao
Platonizam, konceptualizam, nominalizam, intuicionalizam, realizam, logisticizam, formalizam, konvencionalizam, matematizam, koje smo ukratko analizirali, predstavljaju neke od putanja kojima se ljudska, matematika misao kretala u cilju saznavanja sebe same, ko je, ta je i kuda se uputila. Uvek se polazilo od nekih ispravnih zapaanja, od objektivno prisutnih pojava i iskustva, dolazilo u tako izabranom smeru do vanih zakljuaka koji su se ugraivali u nove, proirene i produbljene temelje nauke, ali se onda zalazilo u stranputicu, kadgod se htelo zatvoriti oi pred kontraargumentom i kontraprimerom, kadgod se hteo uokviriti krug, proglasiti da je apsolut dostignut. Od svih spomenutih matematikih "izama" izdvojili smo konvencionalizam kao, u izvesnom smislu, drutveno najrelevantniji, ako bude iskorien za pravdanje raznih antihumanistikih ideolokih konstrukcija. Iako smo u raznim prilikama isticali "stihijski materijalizam" jednog Poenkarea, ne pripisujui mu nikakve mizantropske namere, jer ih kod njega nije bilo, nikako nismo zatvorili oi pred hladnom amoralnou koju i danas svakodnevno sreemo, a ija konvencionalistiko pozitivistika obojenost eli da deluje kao ledena nepristrasnost, "ista" naunost, potpuna objektivnost. Ma koliko mi bili daleko od vulgarno materijalistikog traganja za bukvalnim prisustvom klasnog interesa iza svakog pravca u nauci i filozofiji, ma koliko bili svesni da ve u linostima klasika marksizma Marksa, Engelsa i Lenjina imamo eklatantne primere prevazilaenja vlastite klasne pozicije, ipak ne moemo previati vrlo esto poklapanje pozitivistike orjentacije u teoriji sa konzervativizmom u ivotnoj politikoj praksi, pri emu se pozitivizam zna kamuflirati na vrlo razliite naine, esto praznom emfazom u prilog znaaja nauke koja spolja lii na oduevljenje za budunost oveanstva, a u stvari je samo dimna zavesa pred zloupotrebom nauke u nehumane svrhe. Bilo je matematiara (kao Basel) za koje svet van matematike nije postojao, ali i takvih ija raznovrsnost upravo zadivljuje. Njutn i Lajbnic su blistavi prestavnici ove svestranosti: Njutn kao fiziar, matematiar, astronom, hemiar, filozof,
15

istoriar, ekonomist, Lajbnic kao matematiar, filozof, fiziar, hemiar, biolog, geolog, psiholog, pravnik, medicinar, istoriar, kreui se u svim ovim oblastima ne amaterski nego kreativno, ostvarujui u njima dubok trag. Na Mihajlo Petrovi, matematiar koji je poznavao i nekoliko drugih prirodnih nauka, uveni je ribar i ribarski strunjak, pasionirani putnik i putopisac, poznavalac knjievnost, filozof i muziar. Kao to je rekao Vajertras, "onaj ko u sebi nema neto i poetskog, nee nikad biti potpun matematiar".Veza izmeu matematike i poezije kod Pola Valerija odraz je njegovih svesnih nastojanja i njegove stvaralake prirode u kojoj su se ove sklonosti sutinski preplitale. Naroito je sklonost ka filozofiji prisutna kod matematiara. Dekart je sanjao o takvoj nauci koja bi bila neka vrsta univerzalne matematike. Laplas razmilj o iluzornoj, univerzalnoj formuli sveta. Pitagora u vezi sa pojmom broja zasniva itavu mistinu filozofiju sa odreenim kultom i ritualom. Poljski matematiar Vronski osnovao je "mesijanizam" kao specifian filozofski smer. Veliki Poenkar, predstavnik konvencionalizma, bio je loe filozofske srece ako se njegov pravac gleda u celini, ali su pojedinane njegove gnoseoloke zasluge neosporne. Paskal je svojom mistinom filozofijom, ije su mnoge dubine ipak priznate, irem krugu ak poznatiji kao filozof. Opti pogled na matematiare kao filozofe kao da daje utisak bilo jedne tenje ka totalitetu, sveobuhvatnosti, bilo sveoptoj dedukciji, bilo konvencionalnom shvatanju raznih kategorija, emu, i jednom, i drugom, i treem, moemo delimino traiti poreklo i u matematikim navikama autora. Raznovrsna je i angaovanost matematiara van matematike, posebno u oblasti drutvenih delatnosti. Bilo ih je koji su hteli i znali da sagrade svoju kulu od slonove kosti, ali i onih ije je uee imalo vidne rezultate. Izvrsni francuski matematiar Penleve postao je predsednik vlade. Dva sekretara KPJ, Filip Filipovi i Sima Markovi, bili su matematiari. Francuski matematiar Loran varc, predstavnik teorije distribucija, jedne od najapstraktnih oblasti, ije je poreklo iz prakse neosporno, predstavnik u isto vreme larpurlartistike matematike pasijans - filozofije, istaknuti je predstavnik francuske levice, dugogodinji Sartrov saradnik i lan Raselovog suda u vezi sa Vijetnamom. Analogno Balzaku, Koi, koji u svom delu predstavlja nezadrivu tenju novom, u politikim shvatanjima ostaje najkonzervativniji rojalista - pristalica starije grane Burbona, kome je ak Luj Filip suvie levi, tako da 1830. emigrira, da se vrati tek posle garancije francuske vlade da se ne mora politiki angaovati (garancija koja se, po pravilu, ne daje nikome, ali koja svedoi o izvanrednom Koijevom ugledu). Tekoe ovladavanja matematikom vezane su za njen neprekidni rast, koji je doveo i do permanentne krize u nastavi. Jer, mnogo vie novog i znaajnog se javlja nego to, izgleda, staro zasluuje da bude odbaeno. I ovde dolazi
16

do izraaja ona stara istina da je ontogeneza rekapitulacija filogeneze, pa je, izgleda, i pojedinanom umu lake da u uenju matematike poe od pojmova koje je oveanstvo srelo u svojoj mladosti. ini nam se da je pogodno posluiti se sledeim citatom britanskog matematiara Brodbenta: "Kao temelj velikog dela nae dananje nauke i tehnike, i, potpuno isto toliko vana kao velika stvaralaka umetnost, kao univerzalni jezik, kao temeljni nain miljenja, matematika je sastavni deo nae moderne kulture, i tu tvrdnju teko da bi mogao ko da porekne. Moda tu tvrdnju ponekad doekuju sa smehom? ta - kau kritiari - hoete li ozbiljno da tvrdite da Lebegov integral ima isto tako veliku i isto tako duboku privlanost i metso u naoj kulturi kao, recimo, Izgubljeni raj ili Vatikanska Afrodita? Mogli bismo odgovoriti da je prebrojavanje glava vrlo lo nain procenjivanja vrednosti umetnikog dela. Ali postoji i bolji odgovor, naime, smela tvrdnja da ja verujem da isto toliko ljudi moe da ceni i odista ceni Lebegov integral koliko ih ceni Izgubljeni raj, jer pri tom ocenjivanju ja nameravam da iskljuim sve one koji e vam spremno rei da je Milton veliki pesnik, a Izgubljeni raj veliki spev, iako nikad nisu proitali nijedno pevanje tog speva, niti ikada nameravali da ga proitaju, niti bi ak razumeli i jedan red kada bi to i uinili. Ne, izmerite oba polja obavetenog precenjivanja i siguran sam da se nee mnogo razlikovati meusobom."

6. Ulaenje u drukiji nain miljenja

Ako ima matematiara koji u svom pogledu na svet pokazuju prilinu skuenost, onda se uzroci ne mogu nai u matematici samoj, nego su sloeniji. Ima matematiara uroenih u svoju nauku na nain koji se ne moe nazvati larpurlartistikom u nekom programiranom smislu, gde nije re ni o uivanju radi uivanja, nego o nekoj vrsti pasivne opsednutosti, gde van toga prosto nita ne postoji, a sam taj rad kao da ne daje naroite stvaralake impulse. Takvi, ali i mnogi pravi matematiari u znatnom stepenu su lieni komunikativnosti i obilato doprinose neinformisanosti o matematici, koja je iroko rasprostranjena, ak i kod mnogih od kojih se to ne bi moglo oekivati. Nai e se intelektualac koji (u doba kada se teko prebrojavaju i nove matematike discipline, a o desetinama hiljada novih naunih radova da i ne govorimo) misle da se na fakultetu ui samo srednjokolska matematika, ali na veoma uporan nain, tako da bi diplomirani matematiar bio onaj ko ume da rei sve srednjokolske zadatke. Ovome je krivo i sporo menjanje programa - u osnovnoj i srednjoj koli doskora se predavao samo deo matematike, dok se u veini drugih predmeta ipak daje nauka u celini, mada na nivou koji odgovara uzrastu. Ima kod matematiara prezira prema svakoj "prii" van matematikih formula, kao neemu to hoe da rui matematiku strogost. Kao da strogost
17

i ta "pria" ne mogu da koegzistiraju jedna uz drugu, i to tako da jedna bez druge ne ide. Ima i straha od profanacije, nekog neopitagorejskog samozadovoljstva u stajanju u najuem krugu. Potrebno je, znai, viestrukim i viestranim naporima ruiti pregrade, graditi mostove, upoznavati se meusobno. To ne ide bez napora, to izlaenje iz sopstvene ljuture, jer ulaenje u drukiji nain miljenja, naravno, nije uvek lagodno ni glatko. ivimo, meutim, u vremenu u kome vea otvaranja u svim pravcima nemaju ozbiljnije alternative.

Literatura:
[1] Stojkovi Andrija: Filozofija, matematika i prirodne nauke ,1963. [2] iki Zvonimir: Novija filozofija matematike ,1987. [3] Barker Stefan: Filozofija matematike ,1973. [4] V.N.Trostnikov: to su konstruktivni procesi u matematici: povjesni, matematiki i filozofski aspekt ,1983. [5] E.Stipani: Istorija i filozofija matematike, Dijalektika
18

4, Beograd 1977. [6] A.N.Vajthed: Nauka i moderni svet (prevod sa engleskog na srpskohrvatski), Nolit, Beograd 1976. [7] J.Hintikka: The philosophy of mathematics, Oxford university press, London 1969.

19