P. 1
Ranko Bugarski - Uvod u Opštu Lingvistiku

Ranko Bugarski - Uvod u Opštu Lingvistiku

5.0

|Views: 12,485|Likes:
Published by Filolog e-books
RANKO BUGARSKI
SABRANA DEL
KNJIGA6
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za idavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
Ranko Bugarski
v
UVOD U OPSTU
LINGVISTIKU
Beograd
2003
Recenzenti
IVAN KLAJN
MILIJA NIKOLIĆ
SVENK SAVIĆ
RANKO BUGARSKI
SABRANA DEL
KNJIGA6
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za idavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
Ranko Bugarski
v
UVOD U OPSTU
LINGVISTIKU
Beograd
2003
Recenzenti
IVAN KLAJN
MILIJA NIKOLIĆ
SVENK SAVIĆ

More info:

Published by: Filolog e-books on Oct 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/24/2015

pdf

text

original

U životu čoveka i društva jezik obavlja niz značajnih uloga,
koje se mogu klasifkovati na razne načine. Bez obzira na moguće

dalje podele, prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji je
zika, kao osnovnoj i najširoj, koja zapravo obuhvata većinu drugih,

u njoj utemeljenih jezičkih uloga. O njoj je u opštim crtama već bilo
reči u prvom odeljku ovog poglavlja. Takođe bitna i s njom povezana

je kogntivna ili saznajna funkcija, kojoj su posvećeni drgi i treći
odeljak. Kako smo tu videli, jezik igr značajnu ulogu u prcesima

mišljenja i oblikovanja sveta. Jezik i misao nisu isto, ali između njih

postoji velika mera uzajamnog pdrazumevanja. A svet u kojem ljudi

žive nije u celini unapred dat, da bi bio samo opisivan i saopštavan
putem jezika. Naprotiv, jezik pomaže u uobličavanju pojedinih vidova

vanjezičke stvarnosti, time što ih izdvaja, imenuje i dovodi u me
đusobne odnose. On tako učestvuje u izgrađivanju misaonih sadržaja

koje prenosi -što znači i u samom saznavanju sveta, koji se čoveku
uveliko i otkriva upravo kroz jezik.

38

UVOD U OP1 LINGVISTKU

Dve pmenute funkcije zasebno smo izložili zbog njihove prvo
stepene važnosti: one su ugrađene u samu suštinu jezika kao pojave.

U ovom, završnom odeljku poglavlja napravićemo katak pregled dru

gih jezičkih funkcija, takođe važnih ali specifčnijih i mahom izve

denih iz opšte uloge jezika kao sredstva komunikacije.

Pored svoje primene u neposrednom opštenju među pojedinim

pripadnicima društvenih grupa, jezik ima i civilizacijski neophodnu

kulturnu funkciju, jer služi za beleženje događaja, za usmeno pre

danje, za istorijske zapise i hronike, za utvrđivanje zakonika, ustava,

raznih društvenih sporazuma, državnih ugovora i drugih važnih do

kumenata. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadnike savremenih

generacija, a uz to deluje i kao spona između mnogih pokolenja. Osta

vljajući trajna svedočanstva o prošlim zbivanjima, on istovremeno
obavezuje i buduće naraštaje na poštovanje utvrđenih društvenih nor
mi. Stoga kultura svake zajednice uveliko počiva na ovoj funkciji

jezika.

Povezujući ljude unutar i između generacija, u savremenom ži
votu ali i u sklopu istorije, tradicije, književnosti i kulture jedne druš

tvene zajednice, njen jezik postaje i merilo grupnog identiteta, simbol
etničke, nacionalne, verske ili socijalne pripadnosti. U tom smislu
govorimo o simboličkoj funkciji jezika (koju ne treba mešati sa sim
boličkim, tj. znakovnim karakterom jezika u celini, o kojem smo go

vorili ranije). Naime, jezik nije puki mehanizam za prenošenje infor
macija, nego -naročito kada je reč o standardnim ili književnim je
zicima-visoko vrednovan činilac društvenog života, za koji se vezuju
snažne kolektivne emocije. Usled toga jezici, u određenim istorijskim
i političkim okolnostima, lako postaju znamenja nacionalne emanci

pacie, ali i objekti nacionalističke manipulacie. Uloga zajedničkog

jezika kao važne kohezione sile unutar jedne jezičke zajednice ima
svoje naličje u istovremenom podizanju ograda prema zajednicama
drugog jezika. A i u okviru iste zajednice, različite grup mogu se
donekle razlikovati po izbru i upotrebi jezičkih sredstava. Simbolička
vrednost jezika uveliko proističe iz njegove uloge kao znaka rspoz

navanja, a samim tim i razgraničenja.

39

RNKO BUGARSKI

Kako je jezik, pored ostalog, široko i rado upotrebljavan izvor
estetskog zadovoljstva, on ima i važnu estetsku funkciju. Ona dolazi

do izražaja u celom rasponu od gukanja deteta u kolevci, preko brza

lica i razbrajalica, jezičkih pošalica i kalambura, do igre s pesmom,
narodne i umetničke poezije, pa i književnosti uopšte.

Uz već navedene funkcije jezika ima ih još nekoliko koje, iako

manje poznate, u određenim uslovima upotrebe jezika takođe imaju

značaja. Jedna od ovih jeste magijska funkcija, zasnovana na vero

vanju u suštinsku i sudbinsku vezu između reči i onoga što one ozna

čavaju. Ona se primarno manifestuje u običajima i obredima magije

i religije -npr. kroz verbalni tabu, tj. zabranu imenovanja određenih
lica, srodnika, radnji ili odnosa iz straha da se time ne prizovu sile

zla, ili pak koz poželjno imenovanje ljudi i životinja. Tako se kod
nas ime Vuk davalo u veri da će njegov nosilac biti pošteđen dejstva

veštica ili demona, a reč medved (od med-jed) nastala je iz potrebe
da se strašna zver umilostivi izdvajanjem jedne tako bezopasne oso

bine kao što je jedenje meda. Ovde bi spadale i dodoJe kao sredstvo
prizivanja kiše, zatim razne bajalice, kletve, molitve itd.

Ali ova jezička funkcija ima jasnog odbleska i u savremenim
društvima. Najizrazitiji primeri ovde se mogu naći u ponekad slepom
verovanju rečima, naročito onima koje simbolizuju pjmove i oseća
nja do kojih je ljudima posebno stalo, i čija emocionalna nabijenost
pruža široke mogućnosti mistifkacije. Tako se u reklamne svrhe mogu
vešto koristiti reči iz intimne i parodične sfere (kao lubav, dete, maj

ka, porodica, dom) vezivanjem za komercijalne proizvode. A u po

litičkoj i ratnoj propagandi rado se poseže za rečima kao što su nacia,

domovina, sloboda, odbrana i slične. Pod znamenjem ovakvih reči

kroz istoriju su se odvijale mnoge oslobodilačke borbe, ali uz njih i
brojni zavojevački pohodi; a napad na tuđu teritoriju često je prika
zivan kao odbrana sopstvene.

Stvara komunikacija često podrazumeva i dve posebne funk
cije, jednu prethodnu a drugu prateću. Jezikom se, u okviru njegove

kontaktne funkcije, uspostavlja kontakt sa sagovomikom, posle čega

može doći do primene jezika u nekoj drugoj funkciji. Kontaktna funk-

40

UVOD U OP1 LINGVISTIKU

cija je najuočljivija pri pozdravima i konverzacionim klišeima koji
često uslede posle njih (Dobar dan! Kako ste? Š

ta ima novo?), ali

se značajno javlja i izvan toga, kada se nešto kaže tek da bi se izbeglo

neugodno ćutanje u prisustvu drgih, najčešće nepznatih lica (npr.

u liftu ili u vozu, zatim razgovori o vremenu i sl.). Jednom usposta

vljen kontakt mora se i održavati, pa se povremeno proverava da li

komunikacija teče kako valja ili se javljaju smetnje. Jezik u funkciji

održavanja kontkta primenjujemo kad god zastanemo da proverimo

da li nas neko razume, da li uopšte i dalje prati naše izlaganje, da
li nas dobro čuje i sl. (Razumete li šta vam govorim? Pa ti mene

uopšte ne slušaš! Halo, čujete li me?).

Jezikom se može govoriti o svemu, što znači i o samom jeziku.

Objašnjavanje samih upotrebljenih jezičkh sredstava čini metajezič

ku funkciju jezika; to je, dakle, jezik o jeziku, ili drugostepeni jezik,

koji se javlja kada tražimo i dobijamo objašnjenje neke nama nepo-

znate reči ili konstrukcije, bilo u našem maternjem ili nekom drugom

jeziku. Prema tome, ova funkcija izrazito je zastupljena u ukrštanju
dijalekata i stilova, u prevođenju i učenju stranih jezika.

ta znači

"samit"

? Kako vi u Bosni zovete tiganj? Kako se n

engleski prevodi

"odnosno"

?). Potom, jezik ima funkciju olakšanja kada služi kao

ventil za otpuštanje suvišne emocionalne ili nervne energije (uzvici,
svađa, psovke). Najzad, na zanimljiv način on se javlja u izvođačkoj
funkciji kada se samim jezičkim iskazom izvodi čin koji se njime
označuje. Tako, dok mi možemo da čitamo, jedemo ili šetamo a da
pri tome ne kažemo da to činimo, zakleti se možemo iskjučivo time

što ćemo reći zaklinjem se.

Jedan pseban vid raspodele funkcija prema svrsi upotrebe je-
zika jeste njihovo određivanje prema elementima govorne situacije,
dakle prema pojedinim članovima skupa činilaca koji čini osnovni
okvir komunikacije (v. sliku 2).

lako iskazi uključuju sve ove elemente, oni mogu biti pretežno
orijentisani prema pojedinima od njih. Uz osnovno usmerenje na sam
PRDMET o kojem se govori (npr. opis neke stvari ili nekog do
gađaja) ide predmetna ili rferencijalna funkcija. Uz orijentaciju na

41

R

KO BUGARSKI

POŠIUAOCA poruke, tj. iskaz tako formiran da najviše podataka
daje o emocionalnom stanju samog govorika (npr. izražavanje ra-

dosti, ljutnje ili straha), ide emotivna funkcija. Orijentacija na PRI-

MAOCA poruke podrazumeva direktivnu ili usmerivačku funkciju,

jer izaziva kod njega određeno ponašanje (npr. davanjem uputstava

ili naređenja). KONTAKT između pošiljaoca i primaoa, odnosno ve
za između njih u datom kanalu komunikacije, postiže se kontaktnom

funkcijom (npr. proveravanje da li se čuju). Orijentacija na KOD, tj.

upotrebljeni jezik, aktivira metajezičku funkciju (npr. objašnjavanje

nekih jezičkih sredstava). A u slučajevima kada je u središtu pažnje

sama PORUKA, tj. kada je najvažnije kako se nešto kaže, govorimo
o poetskoj funkciji jezika (npr. recitovanje pesme).

(predretna)

PREDMET

(poetska)

PORC
rg�����c >·---···-··-··--··---··-··-.. ·-··--·-··-·-.. ·-··->

��;����b

(kontaktna)

KONTAKT

(retajezička)
K l D

Slika 2.

Između ovako raspodeljenih i ranije navedenih jezičkh funkcija
nužno postoji delimična podudarnost, upravo stoga što konkretna go

vora situacija čini polje stvare primene širokih načelnih mogućnosti
upotrebe jezika.

Nije teško videti da neke od nabrojanih funkcija nemaju nepo-
sredne veze sa izražavanjem ili razmenom bilo kakvih misli, što po
kazuje da ta važna svrha jezika nije i jedina. Međutim, sve funkcije
podrazumevaju određeno društveno ponašanje. Ma kakvi bili ili ne
bili sadržaji jezičkih poruka, društvena potka jezičkog opštenja uvek

42

UVOD U OP1 LINGVISTKU

je prisutna. Upotrebom jezika stara se i učvršćuje veza među ludima

koji su njome obuhvaćeni, jedno osećanje bliskosti i zajedništva koje

je bitan preduslov društvenog života. Ovo nam još jednom potvrđuje

da prvenstvo pripada komunikacijskoj funkciji jezika, kao najširoj
uistinu temeljnoj, iz koje se mogu izvesti skoro sve druge.

43

3. Evolucija jezika

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->