P. 1
Ranko Bugarski - Uvod u Opštu Lingvistiku

Ranko Bugarski - Uvod u Opštu Lingvistiku

5.0

|Views: 12,503|Likes:
Published by Filolog e-books
RANKO BUGARSKI
SABRANA DEL
KNJIGA6
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za idavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
Ranko Bugarski
v
UVOD U OPSTU
LINGVISTIKU
Beograd
2003
Recenzenti
IVAN KLAJN
MILIJA NIKOLIĆ
SVENK SAVIĆ
RANKO BUGARSKI
SABRANA DEL
KNJIGA6
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za idavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
Ranko Bugarski
v
UVOD U OPSTU
LINGVISTIKU
Beograd
2003
Recenzenti
IVAN KLAJN
MILIJA NIKOLIĆ
SVENK SAVIĆ

More info:

Published by: Filolog e-books on Oct 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/24/2015

pdf

text

original

Ekvivalent fonologije u pisanom jeziku jeste grafologja, koja
proučava grafčke znakove i sisteme u pismima i njihov odnos prema
odgovarajućim fonološkim jedinicima i sistemima. (Sa ovim ne treba
mešati populao značenje grafologije kao utvrđivanja i tumačenja
rukopisa pjedinih ljudi). U alfabtskim sistemima pisanja, fonemama
odgovaraju grafeme. Kao i foneme, grafeme su
apstraktne funkcio
nalne jedinice; i kao što su foneme u realizaciji predstavljene glaso
vima, tako su grafeme predstavljene slovima (slovo je najmanji znak
koji se piše samostalno i koji se u nizu odvaja od drgih). Tako su
npr. a,
a, A, A različite slovne realizacije iste grafeme a -

njeni alo

graf (v. i napomenu o prrodi fonema i grafema u odeljku 8.1).

Alfabetska pisma su po defniciji kodovi zasnovani na kore-
spondenciji
jedna fonem : jedna graema, no ovo je samo princip

134

UVOD U OPT LINGVISTKU

i ideal; u realizaciji, nijedan konvencionalni sistem pisanja nije do-
sledno i potpuno fonemski. Jedna grafema često predstavlja jednu
fonemu (npr. sh.
k), ali neretko ista grafema izražava više fonema
(npr. franc.
s je /s/ ili /z/), a i obruto, više grafema izražava istu
fonemu (npr. špan.
b i v su /bl). Kako latinska abceda nije imala
poseban znak za fonemu /š/, ona se danas u raznim jezicima pred-
stavlja različitim grafemama: ital.
sc ili sci, franc. ch, nem. seh, polj.
sz, mađ. s itd. Kako vidimo iz ovih primera, grafeme se mogu pisati
jednim slovom, ali i slovnim grpama (digramima sa dva znaka,
trigramima sa tr, tetragramima sa četir -npr. nem.
tsch za /č/,
itd.). Sa izuzetkom latiničkih digrama
l, nj i dž, oba pisma srpsko-
hrvatskog jezika imaju jednoslovne grafeme za foneme koje zastupaju.
(Pri tome se osnovni znaci mogu modifikovati dodavanjem dijakri
tičkih znakova za obležavanje drukčije zvučne vrednosti, kao kod
naših latiničkih
ć, č, š, ž, d, polj. S i, nem. i, o itd.).

I u istom jeziku može da bude značajnih odstupanja u oba prav-
ca. Engleska fonema If/ grafčki je izražena na četiri načina u rčima
knife 'nož', off 'od, sa',
cough 'kašljati' i phoneme 'fonema'; obruto,
grafčkoj sekvenci
ough odgovara čak šest fonemskih vrednosti u
rečima
cough /kof/ 'kašljati', thrugh /9ru:/ 'kroz', bough /bau/ 'gra-
na',
rough lr�fl 'grub', though /đo/ 'iako' i thought /9o:t/ 'misao'.
Nije onda čudno što se nekada govorlo da u engleskom pisanju važi
pravilo "Pišeš tramvaj, čitaš autobus"; a poznati irski dramski pisac
Džordž Berard Šo, koji se i ozbiljno zanimao za mogućnosti reforme
engleskog pravopisa i čak zaveštao pristojnu sumu uspešnom refor-
matoru (koja, uzgred rečeno, ni do danas nije isplaćena), rekao je da
bi se po važećim pravilima reč
fsh /f š/ 'riba' mogla pisati i ghoti -
sa
g h izgovorenim kao /f/ iz rugh Ir 1fl 'grub', o kao /i/ iz women
/wiminl 'žene' i ti kao /š/ iz station /steišn/ 'stanica'!

Ali šalu na stranu; premda ovakvi prmeri mogu da opravdaju
ocenu de Sosira da pismo govoru nije toliko odelo koliko maska, čak
i tako naizgled haotičan odnos između izgovorenog i napisanog kakav
nalazimo u engleskom (ili, u nešto manjoj meri, u francuskom) ipak
počiva na pomenutom fonemskom principu. Teškoće koje izazivaju

135

R

KO BUGASKI

ne uvek sistematske kombinacije tridesetak slovnih znakova jedne
abecede zanemarljive su u poređenju sa problemima opismenjavanja
i pisanja koje nameću nealfabtska pisma -npr. japansko i naročito
kinesko, gde se mora učiti na hiljade posebnih znakova (tzv. karak
tera), pa su sasvim razumljive težnje da se ovakvi sistemi rasterete
ili zamene ekonomičnijima.

Oba pisma srpskohratskog jezika idu u red onih k�a se u
najvećoj meri približavaju sistematskoj fonemsko-grafemskoj 1ore-
spondenciji. Međutim, ovo nije rezultat nekakve psebne "fonetično
sti"

ovog jezika ili njegovih pisama, kako su to laici skloni da verju.
Zahvaljujući velikom reformator našeg jezika i pravopisa, Vuku Ka-
radžiću, čija je reforma izvedena sraz mem o nedavno, mi smo u srećni
jem položaju od većine drgih naroda, koji su u osnovi isto fonemsko
načelo, pznato još od starih Grka, uveli znatno ranije ali u međuvre-
menu nisu bitno prilagođavali svoj pravopis. A rastući ra!korak iz-
među jednom utvrđenog pravopisa i stalnih govorih pramena upravo
i urađa takvim neusaglašenostima između izgovorenog i napisanog
kakve danas nalazimo u engleskom ili francuskom. Pisanje na ovim
jezicima vemije odraava davnanji nego današnji izgovor; tako se
engl.
knight 'dečak', ptom 'vitez' pre pet vekova uistinu izgovaralo
/kniht/, dok je usled međuvremenih glasovnih promena savremeni iz-
govor /nait.

Dok je alfabet inventar odelitih znakova, pravopis (ortografja)
je skup pravila za kombinovanje tih znakova u svakom datom jeziku.
I alfabt je po svojoj prirodi konvencionalan, ali pravopis u tom po-
gledu ide još znatno dalje: iako mnogi jezici danas upotrebljavaju
latinicu, ne postoje dva sa identičnim pravopisnim pravilima. (Kada
se jednom stabilizuju, alfabet i pravopis daju temelj za izgrađivanje
standardnog ili književnog jezika). Pored pravila o uptrebi velikih
i malih slova, rastavljanju reči i drugom, pravopis obuhvata i propise
o upotrebi znakova interpunkcije.

Pravopis koji odražava starija stanja jezika ili u pisanju stranih
imena prenosi njihov izvorni pisani oblik zove se etimološki, a onaj
koji teži reprodukciji savremenih zvučnih vrednosti nekada se -sa

136

UVOD U OPT LINGVISTKU

stručne strane neprecizno -naziva fonetki. Tako u latiničnim novi-
nama u Hrvatskoj nalazimo, u pogledu stranih imena, uglavnom eti-
mološki princip
(Thatcher-ali u izvedenicama tačerovski i sl.), dok
se u štampi obaju pisama u Srbiji sledi fonetsko načelo
(Tačer kao
i
tačerovski) -osim u redim ali sasvim apsurdnim slučajevima kada
se, usled neznanja ili nemaosti slovoslagača, nazivi i dru�e reči iz
zapadnih jezika odštampaju izvoro ali ćirilicom! Tako frma
Inter
trade može da se pojavi u obliku lHTep'pa)e -a skoro je podjed-
nako nesuvisao i smešan obrut postupak, kada se u ćiriličnom tekstu
takva reč štampa latinicom ali fonetski
(lntertrejd).

Prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo-često ograničeno
nepodudarnostima između grafoloških sistema, naroito kod jezika u
tom pogledu veoma različitih -zove se transliteracija. Ovaj postupak
razlikuje se od transkripcije -prenošenja glasova u pismo, koje je
sa svoje strane ograničeno nemogućnošću pretakanja svih zvučnih
vrednosti u grafčki medijum. (Zbog ovoga nijedan konvencionalni
pravopis nije u strogom smislu fonetski, nego takvi mogu da budu
samo specijalni sistemi notacije koje za svoje potreb izrađuju fone-
tičari. Tu se razlikuju šira ili fonološka transkripcija, koja se za-
dovoljava prenošenjem fonemskih jedinica i kojoj su neki pravopisi
blisk, i už ili fonetska transkripcija /pomenuta na kraju odeljka
7.2, koja nastoji da registruje i pojedinosti fonetskog reda). U okvir
engleskog pravopisa, na primer, prezime sovjetskog političara Huš-
čova daje približno i nezgrapno
Khrushchev, dok se Gorbačov tran-
sliteracijom javlja kao
Gorbachev ali transkripcijom pre kao Gorba
chof Transkripcija prezimena poznatog kompozitora daje u engle-
skom
Tchikovsk, u holandskom Tsjaikowski a u mađarskom Csaj
kovszki. Problemi su još mnogo veći kada se u evropske jezike, pa
i srpskohratski, prenose npr. aapska ili kineska imena.

U običnom pisanju normalno se ne obeležavaju prozodijski ele-
menti (izuzev ponekad prilikom razgraničavanja npr. sh. gen. sing.
radnika od gen. pl. radnik u inače nejasnom kontekstu). Ali i ko
fonemskih segmenata inače fonemski ustrojeni pravopisi mogu da
propišu odstupanja od izgovora, npr. u cilju jasnijeg označavanja eti-

137

R

KO BUGARSK

mologije i morologije (kao predsednik umesto pretsednik ili čak pre
cednik, hemiski umesto hemiski i sl.).

Usled fzičke blizine sagovorika, u govoru veliku ulogu igraju
modulacije glasa i tona, mimika i gestovi. Pisanje, kome je uskraćena
pomo ovakvih izražajnih pomagala, zbog toga je uglavnom manje
lično ali i potpunije, probranije i preciznije. Ovo, udrženo sa svešću
o većoj trajnosti napisanog, doprinosi osećanju da je ono važnije od·
izgovorenog -u stilu stare izreke
Verba volant, scripta manent: reči
lete, napisano ostaje. A pismo sa svoje strane raspolaže i nekm mo
gućnostima kojima u govoru ništa ne odgovara, od upotrebe malih i
velikih slova do izbora i raspreda određenih tipova slova, odnosno
grafčkih jedinica i celina, uključujući i slobodnije upotreb interpunk-
cije (koja inače grubo odgovara intonaciji).

Uz to nekim situacijama prirodno bolje odgovara govorni, .a
drugim pisani medijum: dijalog obično ubedljivije deluje na

. ulici nego
na hartiji, a flozofski traktat je bolje pročitati nego odslušati. Zbog
svega toga smo već u odeljku
3.2. naglasili da je pismo nešto više
od proste i nesavršene reprodukcije govora u drugom medijumu. A
interdisciplinarna istraživanja poslednjih godina pčinju da otkrivaju
dalekosežne soiološke, kulturološke, psihološke i druge implikacije
i posledice pismenosti na društvenom i individualnom planu. (U svetu
danas živi čak milijarda nepismenih ljudi, a Jugoslavija se nikako ne
može pohvaliti svojim prosekom od bar
15 odsto nepismenog odra-
slog stanovništva). Pri tome se još uvek malo zna o moždanim me
hanizmima koji omogućuju i regulišu vizuelno kodiranje i dekodiranje
jezičkih poruka -same procese pisanja odnosno čitanja.

Pojedinim aspektima pisma bave se posebne discipline -

epi-
grafja (pisanje na kamenu, glini, drvetu i drugim tvrdim podlogama),
paleografja (antički i srednjovekovni rukopisi), diplomatika (pravni
i administrativni dokumenti), kaligrafja (umetničko pisanje), steno-
grafja (brzo pisanje), kriptografja (tajna pisma) itd. Po izumu štam-
parske tehnike pisani jezik se širi u raznim oblicima štampe; izbr i
organizacija grafčkih sredstava u štampanom tekstu idu u domen ti-
pografje, a ručno pisanje na mašini je datilografja. Današnje teh-

138

UVOD U OPT LINGVISTIKU

nike proizvođenja, obrađivanja i emitovanja pisanih tekstova elektron
skim putem -npr. teletekst (prenos grafčkih podataka iz jednog cen
tralnog izvora na televizijski ekran), računarski štampači ili telefaks
(daljinski preslikač tekstova) -otvaraju ranije neslućene mogućnosti
vizuelne produkcije i prcepije jezika.

139

Drugi deo

GRAMATIKA

MOROLOGIJA

SITAKSA

LEKSIKOLOGIJA

SEMANTIKA

PRAG MATIKA

RASLOJAVAJE JEZIKA

9. Gramatika

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->